Predlažem da se član 5. briše. Ovaj član se odnosi na član 256. stav 1. tačka 25. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji govori o kaznenim odredbama, gde se kaže da će se novčanom kaznom od 200.000 do 1.000.000 dinara kazniti za prekršaj zdravstvena ustanova koja angažuje zdravstvenog radnika zaposlenog u toj ili u drugoj zdravstvenoj ustanovi odnosno privatnoj praksi za rad van redovnog radnog vremena, suprotno odredbama ovog zakona kojima je regulisano zaključivanje ugovora o dopunskom radu a predložena izmena glasi: "Ako angažuje zdravstvenog radnika, odnosno saradnika, i drugo zaposleno lice za obavljanje dopunskog rada, suprotno odredbama ovog zakona".
Kao i u prethodnom amandmanu, tražim brisanje ovog člana jer se predloženim izmenama ne doprinosi poboljšanju nivoa zdravstvenih usluga stanovništva. Dopunskim radom udovoljava se samo lekarskoj struci, zdravstvenim radnicima i saradnicima. Doduše, ovog puta sa ispravkom jer je to nekome bilo dozvoljeno a drugima ne, ali se otvaraju brojni problemi, od toga da će se vršiti zloupotreba državnih kapaciteta, povećanje amortizacije sredstava za rad, tj. opreme u državnom vlasništvu u privatne svrhe, nemogućnost kontrolisanja priliva tako zarađenih sredstava, pa do veštačkog stvaranja liste čekanja na lečenje što još više povećava mogućnost korupcije.
Ako je rad u privatnoj režiji državnih lekara bio izvor korupcije po ministru 2008. godine, kada je tražio da se lekari koji rade u državnim ustanovama opredele da li će raditi u državnoj ustanovi ili u privatnoj ustanovi i da će to opredeljenje iskoreniti korupciju u zdravstvu, kako je moguće da sada, dve godine posle, to nije konflikt interesa i to nije izvor korupcije?
Dopunski rad u zdravstvu je u suprotnosti sa evropskom regulativom i ukinut je u zemljama u okruženju. Ukoliko državni sektor ne može da omogući građanima adekvatnu zdravstvenu zaštitu sa postojećim kapacitetima i kadrovima, zašto se ne uključi privatni sektor da otkloni taj nedostatak pod istim uslovima pod kojima se radi u državnom?
Uostalom, izmene pravilnika, o tome je govorila i direktor sada već bivši, Svetlana Vukajlović, 6. avgusta 2009. godine, pacijentima koji ne mogu da usuput obave specijalistički pregled u roku od 30 dana, za koji ne postoji lista čekanja, a lekar napiše da pacijent ne može biti pregledan, omogućava da to učine u privatnoj ili u državnoj ustanovi u dopunskom radu i da im troškovi budu u potpunosti refundirani u roku od 30 dana.
Dakle, postoji mogućnost da se ne prave liste čekanja na već opisani način ili tako što će se uvesti druga smena bez potrebe uvođenja dopunskog rada u državnim zdravstvenim ustanovama. Na taj način će se ostvariti dvostruka korist, nestaće nepotrebne liste čekanja i zaposliće se veći broj lekara zdravstvenih radnika i saradnika. Tako će se i racionalnije dodeljivati specijalizacije, naročito one koje su deficitarne.
Međutim, predloženim izmenama vrši se samo redukcija prava pacijenata, kao i prava zaposlenih u zdravstvu po pitanju mogućnosti specijalizacija za one poslove koji se prebacuju u dopunski rad.
Ovo nisu reformski potezi a nije ih ni bilo u proteklom periodu, ako izuzmemo neke pokušaje reforme koja se svodila na otpuštanje, smanjivanje broja zaposlenih, na izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti gde će se sve veći broj troškova svaljivati na leđa pacijenata, pa na povećanje pacijenata po lekaru itd.
U razloge za donošenje ovih izmena navodite da u Srbiji u pojedinim delovima postoji problem nedostatka stručnog kadra deficitarnih specijalista, ali ko je za to odgovoran? Struktura kadrova u zdravstvenoj mreži u najvećoj meri je neadekvatna na nivou cele zemlje, uz to ide i loša pokrivenost teritorijalna osnovnom zdravstvenom zaštitom. Tu pre svega mislim na seosko stanovništvo iz udaljenih planinskih područja kojima je nekada pravi podvig da stignu do lekara opšte prakse, stomatologa ili apoteke jer nekada moraju preći i 100 km u jednom danu.
Ovim izmenama će se lekari opšte prakse staviti u neravnopravni položaj u odnosu na druge kolege jer neće moći da rade u dopunskom vremenu, s obzirom da obavljaju posao koji nije na listi van standardnih usluga.
Umesto da se poveća produktivnost rada u državnim ustanovama, gde je to moguće i adekvatnom platom u redovnom radnom vremenu, ovim se podstiče nelojalna konkurencija državnog i privatnog sektora i ceo sistem uvodi u konflikt interesa. Lekari i drugo medicinsko osoblje će se iscrpljivati dodatnim radom, što će se odraziti i na kvalitet zdravstvenih usluga. Zbog svega toga treba povući ovaj predlog iz skupštinske procedure i napraviti novi zakon o zdravstvenoj zaštiti.

Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Član 6. se odnosi na član 259. osnovnog zakona i govori o novčanim kaznama. Vi ste u članu 6. predložili da se novčane kazne za određene prekršaje odnose na zdravstvene radnike i dodali ste – zdravstvene saradnike.
Uvereni smo da takva izmena ni na koji način ne doprinosi poboljšanju kvaliteta zdravstvenih usluga i zato smo predložili da se briše član 6. zato što su sve ove izmene zakona poprilično besmislene.
Kada se govori na ovu temu jednostavno je nemoguće usredsrediti se isključivo na amandman koji je na dnevnom redu. Sve kolege koje su govorile, govorile su malo šire od toga i razumljiva je primedba gospođe predsednika koja je intervenisala sa namerom da zaštiti lekarsku profesiju, ali naravno da mi u SRS smo svesni toga da je najveći broj lekara u Srbiji savesno i pošteno, kao što smo i te kako svesni da je lekarska profesija izuzetno časna i odgovorna profesija ali naš zdravstveni sistem i ono sa čime se svakodnevno srećemo demantuju nas u mnogo toga kada su u pitanju određeni lekari.
Svaki put kada govorimo o nesavesnim lekarima mi, srpski radikali, imamo asocijaciju na profesora Jevtića, načelnika VMA koji je na najgrublji mogući način i potpuno suprotno lekarskoj etici se poneo kada nije dozvolio svom kolegi da pruži savetodavnu pomoć u vezi sa zdravljem predsednika srpskih radikala Vojislava Šešelja.
Svakodnevno više od dva meseca apelujemo na lekarsku stručnu javnost da podignu svoj glas da se zaustavi ubijanje Šešelja u Hagu i, kako se ti časni lekari nisu pridružili i nisu podigli svoj glas, mi moramo to da radimo političkim sredstvima i to je razlog, između ostalih, zbog kojih ćemo sutra u 17.00 časova u Novom Sadu, u velikoj dvorani Spensa, poručiti onima u Hagu, a i vama, gospodo iz vlasti – zaustavite ubijanje Vojislava Šešelja.

Gospodin Milan Dimitrijević ima reč.

Dobro je što je ministar tu da čuje glavne zamerke na izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju. Dakle, naša glavna zamerka na izmene i dopune ovog zakona o zdravstvenoj zaštiti je ta da predlozi promena ovoga zakona omogućuju da sistemska korupcija dobije zvaničnu podršku najviših državnih organa.

Gospodine ministre, navešću šta može dovesti ovakva promena zakona.

Prvo, ne postoji osnovni paket zdravstvenih usluga koji ste vi obećavali - opravdana sumnja da će mnoge usluge biti prebačene u večernje klinike i da će biti te usluge pružane za novac. Doći će do novog skoka plaćanja građana u državnim ustanovama i onda opet nećemo imati jasnu sliku kolika je ukupna potrošnja u srpskom zdravstvu.

Kako odrediti pravičnu cenu amortizacije državnog resursa koji se koristi u cilju privatne zarade? Čije je to vlasništvo? Svih onih koji su godinama uplaćivali doprinos. Ko određuje cenovnik večernjih klinika odnosno vanstandardnih usluga? Iz člana 61. Zakona o zdravstvenom osiguranju određuje arbitrarno upravni odbor i direktor, što opet otvara mogućnost uzurpacije državne imovine.

Postojanje državnih klinika automatski negira liste čekanja, gospodine ministre. Kolike su liste čekanja u Srbiji? Na kraju, da li te večernje klinike i dopunski rad sprečavaju zapošljavanje novih mladih kadrova? Sprečavaju, gospodine ministre. O tome niste vodili računa.

Mi u ovom trenutku, po ko zna koji put ponavljam, a to se čulo od mnogo kolega, ne znamo šta je ukupna potrošnja u zdravstvu Srbije. Šta je to javna potrošnja? Šta je to što odliva iz džepova građane Srbije. Ko im to i na koji način zavlači ruku u džep?

Podsetiću na jednu činjenicu, gospodine ministre, pre izvesnog vremena završena je nova zgrada Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, koja košta stotine miliona evra, pored toliko praznih državnih objekata, a čijim je to novcem plaćeno? Novcem građana Republike Srbije nauštrb kvaliteta zdravstvenih usluga.

Kolika je cena lekova koji se plaća iz kase Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, i o tome sam vam govorio, i opet ću podsetiti javnost da cena formirana tako što se uzme prosečna cena leka u Italiji, Sloveniji i Hrvatskoj. Vi ste s pravom postavili pitanje gospodine ministre i negodovali i da je stopa izdvajanja po glavi stanovnika u Srbiji među najnižima u Evropi. Potpuno to razumem.

Ali, kada je to tako zašto se mi poredimo i zašto su nam reper ove tri države, kada se u Sloveniji po glavi stanovnika izdvaja 1.700 evra, u Italiji 1.300, a u Hrvatskoj preko 1.000, a kod nas nepunih 300 evra. Ko je doneo takvu odluku? Koliko to sredstava odliva iz zajedničke kase.

Htela sam samo da vam kažem da ste potrošili vreme ovlašćenog predstavnika, ali da imate još 24 minuta. Prelazimo na to novo vreme. Prijavite se ponovo da bismo merili vreme.

Ni na jedno pitanje koje javno postavljeno nismo dobili odgovor. Začuđujuće je, gospodine ministre, postaviti pitanje – šta se dešava sa komorama? Šta je bilo sa Stomatološkom komorom? Da li je isteklo vreme na pitanja da li ta komora postoji, da li funkcioniše, da li je u zakonskom okviru? Skupštinski odbor je dve i po godine slao dopise i vama i Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu i dokle smo došli – ovo je odgovor na to pitanje.
Dosta hrabrih kolega koji se javno usude da govore o korupciji u zdravstvu biva šikanirano, oterano iz zdravstvenih ustanova, kao što je slučaj sa jednom doktorkom iz Instituta za onkologiju u Kamenici, koja je morala da napusti i da pobegne iz ustanove. Ta afera traje već mesecima.
Kako je afera nastala? Tako što je ta ustanova dobila odobrenje Ministarstva da radi dopunski rad, iako ste bili svesni da može da podmiri svoje pacijente, iako ste znali da je to osnovni vid zdravstvene zaštite. Kada neko o tome govori snosi sankcije, umesto onaj ko krši osnovne zakone da snosi sankcije.
Postoje još mnoga pitanja, gospodine ministre. U štampi se provlači da se afera "Kraba" i dalje širi, da se lista privođenih lekara, onkologa širi preko Niša i Kragujevca, do Instituta u Kamenici. O svemu tome smo govorili, ali nažalost kada se o tome govori javno nađe se nevladina organizacija Cesid, i to onaj privatni deo da ona istraži javno mnjenje i da potpuno ovu priču obesmisli. Kada se postavi pitanje – na osnovu kog tendera, da li je bilo drugog ponuđača da se bavi tom temom da istraži javno mnjenje, odgovora nema.
Gospodine ministre, šta se dešava sa legalizacijom – Srbija u pokretu, koja je finansirana od strane EU sa 150.000 evra, a svoje promocije održava po disko-klubovima? Možete da pogledate i fotografije. Ko su članovi te mlade organizacije? Da nije možda neko od tih članova državni službenik u Ministarstvu zdravlja ili činovnik? Imamo li odgovor na to pitanje? Evo opet sukoba. Problem do problema. Pitanje do pitanja, a odgovora niotkud.
Gospodine ministre, 31. oktobar je istekao. U Torlaku stoji i dalje 600.000 vakcina, a mi ne možemo da se bavimo time. Dali smo milion evra. Samo ćemo još platiti i transport, po kilogramu uništavanje, da li u Austriji ili u nekoj drugoj državi, a vi ste rekli da ćemo te vakcine pokloniti nekoj nerazvijenoj afričkoj zemlji. Vidite, kada nema transparentnosti, kada nema pravovremenih obaveštenja onda trpi država, trpe pacijenti i trpi sistem i ceo sistem zbog takvog načina ponašanja i nečinjenja, nerešavanja ozbiljnih problema se provlači na jedan vrlo ružan način kroz naše medije.
Najbolje je, gospodine ministre, da ovu izmenu i dopunu Zakona o zdravstvenoj zaštiti povučete, jer ona ne rešava, ona samo produbljuje konflikte. Ona otvara mogućnost korupcije. Bilo bi dobro da povučete i plan razvoja zdravstvene službe u Srbiji. Ukazali smo vam kroz nekoliko amandmana na određene propuste.
Pokušali smo da vam amandmanima damo kompletniju sliku razvoja zdravstvene službe u Srbiji. Prihvatili ste samo jedan amandman koji se odnosi na to da o tom planu razvoja uopšte niste kredite prikazali, izvor kapitalnih investiranja u zdravstvu Srbije.
Preskočili ste stotine miliona evra koje je ova država podigla na ime renoviranja kliničko-bolničkih centara i drugih bolnica. Kada smo vas opomenuli i rekli šta se sa time dešavalo, onda ste amandman prihvatili. Niste prihvatili ništa drugo, zato što ste svesni da je taj plan razvoja neprihvatljiv, da je baziran na friziranim podacima, da je baziran friziranom rastu BDP, na lažnim statističkim podacima.
Kada se tako pođe od početka, kada se to predstavlja kao tačna informacija onda se dobije takav dokument koji je neprimenljiv i u suštini bezvredan.

Gospodin Simo Vuković ima reč.

Uvažena predsednice, ponovo se javljam po povredi Poslovnika. Imam utisak da samo kada raspravljamo u zdravstvu se pravi ovakva atmosfera. Prosto, može da se govori o čemu god kome padne na pamet i mi, pre svega ja kao ovlašćeni predstavnik svoje grupe, ispred Odbora suočavam se sa obiljem neargumentovanih činjenica koje često dosežu do ponižavajućih kvalifikacija, vređanja itd.
Molim vas da kao uvažen spiker ovog doma, kako kažu, da se starate o sprovođenju Poslovnika. Moram da napomenem nekoliko činjenica. Jedan od govornika je ovde citirao izveštaj Svetske zdravstvene organizacije, nakon intervencije ministra u tom pravcu, nikom ništa. Videli smo da to nije tačno.
S druge strane, imate kvalifikaciju da se ovde radi o hohštapleraju, o prodaji magle itd. Zaista, u toj atmosferi koja više liče na jednu pijacu je teško razgovarati o jednoj ovako ozbiljnoj oblasti.
Molim vas da ovu raspravu koja po ko zna koji put od ovog saziva Skupštine se ponavlja, da je usmerena u jednom pravcu, zbog onih koji treba mnogo ozbiljnije da doživljavaju zdravstveni sistem u Srbiji i da imaju poverenja u njega. Kako ćemo mi izgraditi poverenje u zdravstveni sistem, ako smo ovde nebrojeno puta konstatovali da on praktično ne postoji i da u zemlji ništa ne funkcioniše. Od 128 hiljada ljudi koji su zaposleni u zdravstvu, praktično ništa ne rade, da je korupcija na svakom mestu.
Naravno da konstatujemo da postoji akcija "Kraba". Koliko se sećam i ministar zdravlja je podržao tu akciju. Da li je ministar zdravlja odgovoran za svakog onog lekara koji posegne za mito? Koja je to logika? Kakva je to logika, molim vas?
(Predsednik: Vreme.)
Molim vas, da li mogu da dobijem vreme od svoje poslaničke grupe?
(Predsednik: Izvolite.)
Koja je tu logika? U tolikom sistemu, naravno da će postojati takvi slučajevi. Sigurno je da korupcija postoji u svim oblastima života. Ovde pokušava da se prikaže da je zdravstveni sistem taj koji je ovde najviše prisutan u smislu problema korupcije.
Ovde je važna jedna druga činjenica koju ovde primećujem, kada pričamo o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Sećam se diskusije od pre dve godine kada smo pričali o spornim članovima 277. i 199, zato što je tri godine nakon stupanja ovog zakona od njegovog donošenja, te odredbe su trebale da važe. Većina onih poslanika koji danas kritikuju su kritikovali i to rešenje.
Danas se kritikuju i ova rešenja. Ne razumem šta je onda rešenje vezano za radno vreme lekara? Da bi bio potpuno jasan, argument Lekarske komore je bio da ne može po danas važećem rešenju da se ospori lekarima dopunski rad. To pravo ostvaruju po Ustavu i po Zakonu o radu. Svaka profesija u ovoj državi ima pravo na dopunski rad do 1/3 radnog vremena. Šta je tu sada sporno?
Sa druge strane, koje rešenje nudite? Ovde je pomenuto da je 90-tih godina pokušano da se skroz odvoji i jedno i drugo. Znamo šta je bilo. Ovo prethodno rešenje koje je podrazumevalo podelu radnog vremena je napadano. Praktično je nastao takav otpor u zdravstvenim ustanovama da to rešenje jednostavno nije sprovedeno. Sada se nudi ovo, koje podrazumeva dopunski rad i koje omogućava lekarima da do 1/3 radnog vremena rade u svojim ili drugim ustanovama, da zaključi ugovor.
Postoji jedan regularan i legalan tok. Mislim da je krajnje nepravedno i prema lekarima i prema pacijentima sada ovde govorimo o jednoj koruptivnoj tendenciji u smislu izmena ovog zakona.
Zašto je sada u ovoj profesiji to onemogućeno? O čemu se tu sada radi? Za mene je potpuno neprihvatljiva kvalifikacija da se stotine hiljada lekara kvalifikuju kao hohštapleri i prodavci magle. Mislim da to nije dostojno ovog doma, niti je doraslo diskusiji o nečemu što se tiče zakonskog predloga koji reguliše oblast zdravstvene zaštite. Zahvaljujem predsednice na prilici da koristim vreme svoje poslaničke grupe.

Kolega, kada su u pitanju zdravstveni radnici koji na jedan određen, po meni zaista način koji ne bi smeo biti korišćen, posebno u ovom visokom domu, govore da mi ne ostaje ništa drugo nego da asocira na sentencu – "castis omnia casta sunt", čistima sve je čisto.

Gospodin Paja Momčilov.