Da li još neko želi reč? (Ne)

Narodni poslanik Nikola Savić podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 12. doda novi član 12a. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.

Podneo sam još jedan amandman na Predlog zakona o transportu opasnog tereta i tražio sam da se posle člana 12. doda novi član.

Naime, ovaj član 12. odnosi se na Upravu za transport opasnog tereta. Uprava za transport opasnog tereta ima ogromne nadležnosti. To se može videti ako se samo delimično pogleda ovaj zakon jer najveći broj članova ovog zakona govore o nadležnostima ove uprave.

Međutim, nijedan član ovog zakona ne govori o odgovornosti uprave koja je nadležna za transport opasnog tereta. Smatrao sam da ipak ta uprava nekome treba da polaže račun. Zbog toga sam amandmanom predložio da ova uprava podnosi izveštaj o svom radu na svakih šest meseci i taj izveštaj treba da podnosi nadležnom ministarstvu.

Smatram da bi na ovaj način barem donekle smanjili uticaj odnosno ovlašćenja koja poseduje ova uprava, jer ona, pored toga što ima ogromne nadležnosti, pored toga što nema nikakvu kontrolu i nikakvu odgovornost, može učestvovati i zloupotrebiti tu svoju ulogu i takav svoj položaj, a na neki način i reketirati sve učesnike u transportu opasnog tereta.

Da li još neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Milan Avramović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, obično kada vi predsedavate ministar nije tu, ali ipak ću iskoristiti priliku da se obratim savetnicima tačnije pomoćnicima ministra, zašto je važno usvojiti ovaj amandman.

Dakle, amandmanom na član 12. u kome se traži da uprava podnese izveštaj o svom radu na svakih šest meseci ministru nadležnom za poslove zdravlja i ministru nadležnom za poslove rada i zapošljavanja, dakle, ne ministru za saobraćaj i samom gospodinu Mrkonjiću, nego i ministru nadležnom za poslove rada i zapošljavanja. Zbog čega?

U ovom smešnom obrazloženju razlog kaže se – "Uprava za transport opasnog tereta kao državni organ uprave u sastav ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja", ne postoji nigde Ministarstvo rada i zapošljavanja ili Ministarstvo zdravlja, "obrazovana za obavljanje poslova transporta opasnog tereta", to nije sporno, "odgovornost državnih organa uprave i njihovi odnosi sa drugim državnim organima propisani su zakonom kojim se uređuje državna uprava".

Pitam vas, pošto iks zakona koje smo usvojili u prethodnom periodu jedno ministarstvo ako ima zajedničku oblast polaže izveštaj drugom, tačnije jedna agencija polaže izveštaj drugom ministarstvu, zašto to ne bi bio slučaj i sada?

Podsetiću vas da i u samoj Skupštini Odbor za inostrane poslove podnosi izveštaj, Agencija za privatizaciju podnosi izveštaj, Narodna banka podnosi izveštaj. Moram da vas podsetim i to da ovaj izveštaj uprave ne ide samo ministarstvu. Zašto?

Zato što je ministar taj koji predlaže Ministarstvu finansija količinu novca koja treba da se usvoji budžetom za narednu godinu da bi ova uprava radila. Tako je i u ovom predlogu zakona traženo da se 80 miliona odvoji za rad uprave u budžetu Republike Srbije. Da li mislite da niko ne treba da ima kontrolu kako je potrošeno 80 miliona? Da li mislite da narodni poslanici ne usvajaju budžet i taj predlog ministarstva nego uprava sama po sebi?

Dakle, izveštaj se mora podnositi. Nije poenta da li se izveštaj podnosi terminološki rečeno uprave ministarstvu ovog ili onog naziva nego generalno da se izveštaj podnosi. Zbog toga je ovaj amandman i te kako dobar.

Podsetiću vas na još jednu stvar, a to je da predlog ovog zakona stupa na snagu tek posle 180 dana, a da članom 98. ste napisali da privredna društva i pravna lica ili preduzetnici koji obavljaju delatnost transporta opasnog tereta dužni su da svoje poslovanje usklade sa ovim zakonom u roku od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona.

Dakle, zakon stupa za godinu i nešto meseci i godinu dana privredna društva imaju da se slože ili uklope u zakon. To je dve i po godine. Dve i po godine po 80 miliona, to je 160 miliona. Da li mislite da za to uprava ne treba da podnese izveštaj? Plus što u ovim odredbama ovog zakona stoji da za dva meseca mora uprava da preuzme kompletnu dokumentaciju od ministarstva kako bi počela sa svojim radom.

Imate ograničenje vremenskog roka da uprava mora da krene za dva meseca, a sa druge strane imate ograničenje primene rada uprave za dve i po godine ili tačnije poslodavac za godinu dana, a za godinu i po dana sama uprava da krene sa implementacijom ovog zakona.

Zato je neophodno podneti izveštaj ministarstvu, ministarstvo podnosi izveštaj kada ministar dođe na sednicu Skupštine poslanicima, jer poslanici donose odluku o tome kolika će novčana sredstva biti odvojena, da li manje ili više za rad tog organa, da bi taj organ uopšte mogao da funkcioniše po principu kao i svaka druga regulatorna tela unutar ministarstva. Ona mora polagati nekome račune, ako ne samom ministru.

Iskorišćeno je 4 minuta i 10 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić. Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 19. Predloga zakona o transportu opasnog tereta. Naime, ovaj član 19. govori o tome ko i na koji način podnosi izveštaj savetnika za prethodnu godinu.

Mojim amandmanom sam tražio da to ne čini učesnik u transportu opasnog tereta, kako se predviđa zakonom, nego sam tražio da to čini savetnik. Naime, savetnik za transport opasnog tereta je obaveza koju zakonodavac nameće učesniku transporta opasnog tereta.

Sam učesnik u transportu opasnog tereta, gazda firme, pravno ili fizičko lice, preduzetnik ne želi i ne traži da ima savetnika. To mu nameće zakon. Štaviše, to je za njega jedna dodatna obaveza koju mora da plaća. Opterećuje njegovo poslovanje.

U zakonu stoji da učesnik u transportu opasnog tereta mora da dostavlja izveštaj savetnika. Apsolutno je logično da svaki izveštaj treba da dostavi onaj ko ga je sačinio. U ovom slučaju to je sačinio sam savetnik i on to treba da radi.

Ako bi bukvalno protumačili ovo kako stoji u zakonu da učesnik u transportu opasnog tereta mora da dostavlja taj izveštaj, onda bukvalno gledajući učesnik u transportu opasnog tereta je šofer i onda bi om morao da sastavlja taj izveštaj i dostavlja taj izveštaj, a onda se postavlja pitanje čemu savetnik? Da li je on samo tu da bi dodatno opteretio poslovanje učesnika u transportu?.

Da li još neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Milan Avramović.

Da podsetimo da su najveći mogući uzroci nesreće u opasnim stvarima i u miru ljudska greška ili propust u radu, oko toga se slažemo svi, nestručno rukovanje sa opasnim stvarima, neuvažavanje statičkog elektriciteta u tehnološkom procesu. Primera radi, kvar na opremi i postrojenju, neodgovarajući prevoz opasnih stvari, prometna nesreća ili ,ne daj bože, ako ne bude mira, teroristički napad na objekat. Sve to može da ugrozi transport. Sve to može da izazove veliku ekološku katastrofu.

Prema podacima MUP-a, 85% nesreća uzrokovano je ljudskom krivicom. Njihova učestalost je iz godine u godinu svaki put veća. Još manje poznat i veći razmer posledica po okolinu prouzrokovan je zbog ispuštanja opasnih stvari. Bez obzira na to, jedno je sigurno, opasne stvari i u minimalnim količinama mogu predstavljati opasnost za život i zdravlje ljudi.

Kada je drumski promet opasnih materija u pitanju, najčešći su krivci neprofesionalni odnosi. U ovom slučaju u ovom amandmanu neprofesionalne odnose donosi savetnik, nedovoljno edukovan i neiskusni vozač koji ne poštuje elementarna pravila, kao što je brzina prilagođena uslovima vožnje, nedovoljan razmak između vozila, nepažljivo preticanje, krivci za nesreću su uvek ili neretko i umor i alkoholisanost vozača.

Za sve je to opet kriv savetnik. Često jedini način koji bi prisilio vozača da vozač radi posao kako treba u skladu sa zakonom, bez ikakvih ograničenja za bezbednost okoline, jeste da se poštuju propisi i način prevoza opasnih stvari i drumska pratnja.

Savetnik može tražiti da svako vozilo ima drumsku pratnju. U tom izveštaju savetnik može da napiše koliko je puta za koje potrebe tražio drumsku pratnju. Opasnost prilikom prevoza opasnih stvari putevima vreba i zbog lošeg stanja u kojem se nalaze naši putevi, o tome smo već govorili.

Kada dodamo tome da je još oblik transporta putevima najskuplji u odnosu na železnički, recimo, teretni prevoz, trošak pogonske energije u drumskom prometu veći je možda čak i za devet puta. Da je udeo emisije štetnih sastojaka gotovo 100% veći u odnosu na železnički transport i da se zato železnički transport nameće kao najbolje i najsigurnije rešenje prilikom prevoza opasnih materija.

Naše mišljenje iz SRS-a da bi promet opasnih stvari u budućnosti trebalo vršiti železničkim prevozom, a samo u posebnim slučajevima ako je to neophodno drumskim putevima. I zato treba savetnik, pošto je savetnik neograničen u količini železničkog prevoza, on mora podnositi izveštaj. To pokazuju sve statistike koje govore u prilog železničkom transportu kao sigurnijem, ekonomičnijem i čistijem načinu prevoza opasnih stvari, generalno i uopšte.

Isto tako važno bi bilo da se ovoj vrsti transporta posveti veća pažnja prilikom polaganja vozačkih ispita, da sva ona lica koja polažu vozački ispit imaju posebnu kategoriju ponašanja prilikom uviđaja transportnog vozila sa opasnim materijama, da drži rastojanje, da nema preticanja, da mora da ga propusti kao vozilo sa pravom prvenstva prolaza, i to su osnovne potrebe koje mora da radi savetnik, ne vozač i poslodavac.

Znate da je u današnjoj zemlji Srbiji poslodavac lider u svojoj firmi, on je vlasnik, i da ona narodna – veži konja gde ti gazda kaže, i tu mogućnost savetnika kada ne radi svoj posao kako treba dolazi do njegove zamene.

Ako savetnik ima slobodne ruke da piše izveštaj Ministarstvu, da traži saglasnost i podnosi izveštaj za neke stvari mimo poslodavca, onda je mogućnost za povećanje bezbednosti kretanja opasnih materija našim putevima daleko bolja. Zato treba savetnik da podnosi izveštaj i zato treba da prihvatite ovaj amandman kolege Nikole Savića. Hvala.

Iskorišćeno je 4 minuta i 20 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze su prihvatili ovaj amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Da.)

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, transport opasnog tereta je veoma ozbiljno pitanje, važno pitanje. SRS je poklonila ovom problemu dužnu pažnju. To vidite iz amandmana koji smo podneli, a koje sada pokušavamo da objasnimo da bi, ono što Vlada nije odlučila da prihvati, ministar sada, koji je pretpostavljam snabdeven takvim ovlašćenjima, mogao to da uradi.

Gospodine ministre, moram da vam iznesem svoju ličnu zahvalnost. Poznati ste kao čovek koji završi sve pre roka, ali ovaj predlog zakona niste uradili u roku kako bi eksperti EU mogli dati svoje mišljenje o ovom zakonu. Baš mi se to dopada i to ukazuje i na prirodu vašeg karaktera.

Godine 2000. su još duboko u nama po pitanju naše čvrste želje da branimo svoju zemlju. Niste vi to uradili slučajno. Mislim da je to namerno, jer čuli ste malopre – Montgomeri, nije on bilo ko, on je ambasador jedne države, došao je ovde da napravi biznis, došao je ovde da napravi jednu stranku, a oni koji dođu kažu šta misle o takvim ljudima.

Svaki onaj iz EU manje ili više ima slični stav i odnos prema Srbiji. Vi ste to shvatili, prepoznali i kažem vam – hvala. Ima jedna stvar gde biste mogli da se potrudite pa da ovaj zakon bude nešto bolje uređen. Podneo sam amandman na član 24. Predloga zakona o prevozu opasnih materija. Inače, ovaj zakon ima za cilj da jedan državni organ, Upravu za transport tereta, snabde državnim ovlašćenjima, mogućnostima, imperativom, prinudom da u toj oblasti uređuje određene odnose i da propiše svim učesnicima iz te oblasti kako moraju da se ponašaju.

U obrazloženju za neprihvatanje mog amandmana ste rekli – predloženi amandman se ne prihvata iz razloga što je član 24. Predloga zakona takođe imperativna norma i obavezuje organizatora transporta na isti način kao i formulacija predloženog amandmana. U najširem smislu tumačenja zakona, svi zakona su imperativni i imaju imperativne norme, čak i oni koje građane Srbije snabdevaju određenim ovlašćenjima. Šta to znači, da za nekog drugog, bar organ državne uprave, stoji obaveza kako da se ponašaju prema građanima. Svaki organ, svaki zakon je imperativni zakon.

Ovo što stoji u članu 24, veoma malo obavezuje učesnika na kojeg bi trebalo da se odnosi. Član 24. Predloga zakona glasi ovako – Organizator transporta izvršava sve obaveze pošiljaoca u smislu ovog zakona. Organizator transporta izvršava. Ova reč "izvršava" se nama nije dopala, nešto ne volimo izvršenja, nego iz razloga što nema dovoljno snage da obaveže onoga ko će se pojaviti kao učesnik u realizaciji, osmišljavanju i životnom otelotvorenju odredaba ovog zakona.

Amandmanom smo predložili – organizator transporta je dužan. Znači, ne izvršava, nego je dužan da izvršava sve obaveze pošiljaoca u smislu ovog zakona, tačka. "Dužan".

Ministre, ovo vam neće remetiti bilo kakvu vašu koncepciju i zamisao ovog zakona. Ništa nije jednostavnije nego doneti sada odluku, nakon što završim sa obrazlaganjem ovog amandmana i reći da je amandman prihvaćen.

Ponekad obrazloženje može, dispozitiv nečega, potpuno da obesmisli i stavi van snage. Obrazloženje koje ste vi koristili prilikom potrebnih sredstava za izvršenje ovog zakona, rekli ste da nisu potrebna nikakva naknadna sredstva. To ne stoji i ne može da bude, pogotovo što ste rekli da je potrebno obezbediti 80 miliona dinara za izvršavanje odredaba ovog zakona, sa start, odnosno da bi se stvorili preduslovi, ili kasnije uslovi za rad Uprave za transport opasnog materijala. Znači, potrebna su sredstva. To sada nije toliko važno.

Sada moram malo da se vratim na onaj amandman koji je kolega Nikola Savić podneo a vezano za sedište ove Uprave za transport opasnog tereta. Juče smo upravo i imali, da ne kažem, celodnevnu raspravu po tom pitanju. Danas u obrazloženju amandmana imamo jednu drugu stvar. To pokazuje na našu doslednost, a na nedoslednost Vlade.

Najopasniji teret za građane države, gospodine ministre, jeste upravo ova Vlada, ne kažem da nema ministara koje bi trebalo izdvojiti. Trebalo bi, ako je ikako moguće, shodno tome primeniti odredbe ovoga zakona i izvesti Vladu kao najopasniji teret za građane Srbije, ostaviti ponekog ministra, ne bih se sada usudio da izdvajam, da ne napravim neku grešku.

Ovoga sam se sada setio. Možda biste vi bili izdvojeni. Ovo ne govorim zato što ćete vi prihvatiti ovaj amandman, nego zato što se trudite u okviru vaših moći ponešto i da uradite.

Ako vam ne bude teško da kada budete uzeli reč povodom ovog zakona, recite nam neku reč, kakva je situacija sa izvoženjem opasnog nuklearnog otpada iz Instituta "Vinča", dokle se tu stalo? Božidar Đelić ponekad uzme nekog učešća vezano za tu problematiku, a onda se povuče, ne govori o tome ništa.

Ova država nema dovoljno sredstava da organizuje redovan popis koji je predviđen za sledeću godinu. To su saopštili i iz Republičkog zavoda za statistiku. Prošle godine smo doneli zakon kojim je tačno predviđeno, procentualno, koliko sredstava treba da bude izdvojeno za pripreme te aktivnosti zakonom obavezne. Ni jedan jedini dinar još nije izdvojen za to, a kamoli za nešto drugo.

Kolega Stevanoviću, neka se ne nadaju ovo, malo osvrt na vaš jedan zaključak, neka se ne nadaju oni koji bi da izdaju, da će dobiti onih 10 miliona dinara. Ima i onih koji su spremni da to urade i besplatno. Oni su se nedavno promovisali i u jednom velikom objektu koji su građani pravili, verovatno, da bi mogli neke kulturne priredbe da organizuju tamo, a ne da bacamo prašinu građanima u oči i da dovodimo najveće neprijatelje srpskog naroda. Odnos srpskog naroda prema takvima su pokazali, ne znam kojeg je novembra bilo, u "Areni". Hvala.