Iskorišćeno je dva minuta i 40 sekundi  vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne)

Na član 55. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima poslanik Zoran Krasić.

Na član 55. stav 2. SRS je pokušala amandmanom da pomogne da se definiše šta bi to moglo da bude pojam "male količine opasnog tereta koji se prevozi skelom".

Mi smo pokušali to da definišemo. Vi ste rekli da to nije dobro, da je definicija data u Evropskom sporazumu o međunarodnom transportu opasnog tereta unutrašnjim plovnim putevima ADN. Evo ga ADN – Ekonomska komisija za Evropu, Odbor za kopneni transport, Evropski sporazum o međunarodnom transportu opasnog tereta na unutrašnjim plovnim putevima ADN, završni akt, pa spisak skraćenica.

Vidim da je Avramović ovo iz neke velike knjige kopirao. Svega ima ovde, ali ovi naši ljudi nisu mogli da pronađu kako je određen pojam "male količine opasnog tereta kad se prevozi skelom". To je na Južnoj Moravi, ono od Petlovca, ova skela, ili ova na Dunavu?

Naravno, ništa nije sporno da na skeli ne smeju da budu putnici itd. kada se prevozi opasni teret. Valjda se to podrazumeva. Onda smo došli do zaključka da ako se u našem zakonu napiše to ili u objašnjenju nekih članova zakona navede da pojam malog opasnog tereta je definisan međunarodnim aktima, onda Dragojlo iz Petlovca mora na skeli da ima i međunarodni sporazum. On nema gde da vidi da li je to dva kilograma, pet, deset ili 15.

Tu dolazimo do našeg problema koji je nastao 2006. godine. On je tada eskalirao, kada su neki koji su se potrudili da budu mnogo pametni zaključili da međunarodni standardi budu sastavni deo našeg pravnog poretka, bez obzira da li smo ih ratifikovali ili ih nismo ratifikovali.

Ako smo ih ratifikovali, oni se direktno primenjuju i država nema obavezu da pojedine obaveze iz međunarodnih ugovora koje smo ratifikovali pretoči u svoj unutrašnji pravni poredak, pa da tek tako postanu nešto obavezno za naše građane.

U izvedbi Vlade član 55. stav 2. bi glasio – mala količina, a kolika, videćemo. Gde da vidimo? Da odemo u Brisel da vidimo? Sada onaj Dragojlo ili sin Dragan iz Petlovca treba da ode u Brisel da pročačka međunarodni sporazum, pošto ako dođe do našeg ministarstva za spoljne poslove da pita – molim vas, dajte mi taj ratifikovani sporazum ili da tražite u biblioteci međunarodne ugovore ili da čita i onda bi prošao kao moj Avramović, fotokopirao knjigu od 900 i nešto strana i nije našao.

Ne mogu sada lično vas da prozivam, gospodine Mrkonjiću, imate službu, imate ljude koji to znaju itd, međutim, kada već pričamo o tom međunarodnom standardu, gospodine Mrkonjiću, vi ste 2001. godine bili poslanik u Saveznoj skupštini, kada je DOS preuzeo vlast, da li se sećate nekog Saše Vitoševića u to vreme, bio je ministar poljoprivrede?

Da li se sećate da je ovde bio veliki problem genetski modifikovane soje? Glavna na carini za kontrolu bila je Ivana Dulić Marković. Bilo je priče, ne može da bude bolje, ma što je slatko, prste da poližeš. Posle dve godine je donet zakon kojim je prihvaćen međunarodni standard da je to zabranjeno, a ove godine ste videli u Ratkovu, poljoprivredna inspekcija je poništila parcele gde je bila ta soja posađena.

To je za televiziju, a u praksi, to je sve skupljeno i poslato "Viktoriji grup" da to sve stavi u evro-dizel, nije evro-dizel nego eko-dizel, bio-dizel. Da li vidite kako je to rastegljivo kod nas sa međunarodnim standardima, kao žvakaća guma, kada u usta stavite deset pakovanja pa se napravi velika količina, pa kada se otvori ovako se razvuče propis? Ako ga pustite, on se sklopi na onoliko koliko je potrebno za kažnjavanje, selektivno.

Međunarodni standardi razvlače se ovako i sada imamo taj problem kako ovaj zakon da se primeni na skeli. Po meni je veliko pitanje da li uopšte skelom može da se vozi taj opasan teret? Naša realnost je da imamo skele i verovatno treba nešto malo tog opasnog tereta da se prebaci, jer sav opasan teret nije baš toliko opasan kao što pričamo, ima i koristan opasan teret. Doduše, još nisam primetio gde je pokazao neku veliku korist, ali verovatno ima, zato i postoji taj teret i ta vrsta opasnosti.

Pokušali smo da kažemo – pet tona, to je nešto što može da stane na skelu. Vi ste rekli da ne može pet tona. To po međunarodnim standardima može da bude kolko kaže ADN. Ko ne veruje, neka pogleda ADN. Kad pogleda ADN – mućak. Zašto mućak? Evo da vam kažem sa čime kreće – evropski sporazum o međunarodnom transportu, pa onda faktor biokoncentrancije, pa biohemijska potreba, pa centralna komisija za plovidbu Rajnom, pa asocijacija za zbijene gasove, pa genetika, pa polihlorisani bio-fenili, pa eksploziv ekstremno neosetljiv itd.

Sa vidite Dragojla kada dođe na skelu i dođe mu onaj Milašin, kako beše, zemljače, Milašin jeste, i sin Dragan i on kaže – molim te da vidimo ovaj ADS, ADN, da vidimo da li u tvojoj paklici cigareta postoji ovaj četvorocifreni broj za obeležavanje materija ili predmeta prema modul propis UN?

Ovo Đelić ne bi mogao da prepozna. On ne bi mogao da primeni. Božidar Đelić, to je onaj što je poznat po tome - onaj ga častio da uzme jagnje, on mu uzeo šarplaninca. Nije znao razliku između šarplaninca i jagnjeta. Evo to su ti međunarodni standardi.

Znam da je gospodin Mrkonjić čovek iz naroda, da i on se teško snalazi, ali zaskočili brate ovi eksperti oko njega, hoćemo u Evropu, pošto hoćemo u Evropu nema se izbora, mora se sve po šiframa, a da se nikako ne primeni.

Gospodine Mrkonjiću, pretpostavljam da će da se vrlo brzo promeni ovo i da se ubaci evropski standard za skele, za vesla, vodotoke, uzvodno, nizvodno i po sajli. Mora posebna hidraulika, da kada padne ono dole da mogu kola da izađu da ne udare karteri dole itd.

Trudim se da ovo malo smešno ispadne da bi bilo zanimljivo, da bi ljudi mogli da čuju, da se slatko nasmeju koliko su besmisleni ovi propisi Evropske unije. Pošto vidim da se spremate na repliku, da vam kažem gospođo Čomić da odavno imamo problem u Srbiji, odavno.

Sada ću da ga definišem otprilike da bi bilo inspirativno, nego nema Milivojevića, on je moj stalni pacijent, mora neko drugi da se pojavi. Kažem zamislite da ambasador moj u vašoj zemlji sad pozove vašeg premijera pa ga pita da s njim ruča, pa ovaj bi mislio da je to neka šala, skrivena kamera. Da li vam je poznato to, gospođo Čomić? Jeste.

Šta kaže ovaj davalac intervjua? Kaže ovako – jer da imamo ministre koji na takav poziv kažu hladno izvinite, nemam vremena za to, posle dva ili tri puta oni bi odustali. Ali, pošto imamo još uvek taj kompleks niže vrednosti, ja nemam, da se razumemo, mislim da i mi pomalo generišemo tu jednu nezdravu situaciju, da se o našoj zemlji mnogo više raspravlja u inostranstvu, nego što se raspravlja o sličnim zemljama kao što su Rumunija, Hrvatska, Grčka. Ne vidim zašto bi Srbija bila u drugačijem položaju nego te druge zemlje. Deset godina pričam ovo. Deset godina. Mrkonjiću zavedi red tamo u toj vladi. Rasteraj ove što idu na ručkove sa ambasadorima, pa kao rezervnu varijantu ih pozovu u Arenu.

(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, i ambasadori i ručkovi nemaju veze sa dnevnim redom.)

Imaju veze sa ADN i sa skelama, gospođo, ne sa ovim skelama ovde oko zgrade. Gospođo Čomić, vi ste valjda jači za jedno iskustvo. Ja sam prvi pomenuo pitanje ovih loših portreta, čovek je podneo ostavku. Prvi sam postavio pitanje skela. Verovatno će još nešto izaći. Mnogo puta sam prvi put prvi pokrenuo nešto, pa ste se vi smeškali. Na kraju je potvrđena ona izreka – ko se poslednji smeje, najslađe se smeje. I ovo sam pre roka završio.

Osam minuta iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 69. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Popović. Reč ima narodni poslanik Zoran Popović.

Koliko vremena?

(Predsedavajuća: Poslanička grupa ima sedam minuta i 30 sekundi. Ovlašćeni predstavnik tri minuta.)

Smatram da je neophodno da Vlada prihvati ovaj amandman, jer se njime bitno popravlja i razjašnjava član 69. Predloga zakona. Vlada je propisala da pošiljalac opasnog tereta ima obavezu da stručno osposobi zaposlena lica koja transportuju opasan teret.

Iz ovoga proizilazi da onaj ko šalje opasan teret ima obavezu da osposobi sva lica koja učestvuju u transportu opasnog tereta. To je apsurdno. Onaj ko šalje opasan teret može da bude odgovoran za njegov transport samo do trenutka dok taj teret ne preda nekom drugom ovlašćenom prevozniku opasnog tereta, koji će ga prevesti do krajnjeg odredišta.

Na primer, postoji situacija kada se opasan teret prevozi i avionom. Ako ostane rešenje koje je predložila Vlada, onda onaj ko šalje opasan teret ima samo dve mogućnosti: prva mogućnost da obučava pilota aviokompanije koja će vršiti prevoz i druga mogućnost da sebi kupi avion, ili aviokompaniju i angažuje pilote, a onda ih obučava da budu stručni za prevoz opasnog tereta. I jedno i drugo rešenje je u velikoj zavadi sa zdravim razumom.

Zbog toga predlažem gospodinu Mrkonjiću da pokaže minimum dobre volje i razumevanja i prihvati ovaj amandman koji sam podneo u ime Srpske radikalne stranke.

Da li još neko želi reč?

Na član 74. amandman je podnela Vlada, a Odbor za saobraćaj i veze je prihvatio ovaj amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 75. amandman je podnela Vlada. Odbor za saobraćaj i veze je prihvatio i ovaj amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 80. amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanica Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, evo došli smo i do poslednjeg amandmana na ovaj zakon i uobičajeno je da se ovako sa par rečenica sumira šta je zapravo stav Srpske radikalne stranke, s obzirom da smo mi jedini amandmanima intervenisali na ovaj zakon i najkraće bi se moglo reći da je ovo loš zakon i da bi bilo najbolje da se povuče iz procedure, jer još uvek nije kasno za to i da se zaista donese zakon koji bi imao smisla i koji bi bio primenljiv.

Čuli smo ovde argumente i zbog čega zakon nema smisla, čuli smo i argumente zbog čega je ovaj zakon neprimenljiv i verujte ovo je poprilično gubljenje vremena i nije prvi put. Naprotiv, vrlo često i sasvim sigurno više od dve trećine propisa koji se donose u ovom parlamentu su neprimenljivi i mi srpski radikali redovno skrećemo pažnju na to i to ne reda radi, nego vrlo argumentovano i vrlo konkretno, i predstavnici Vlade to ne žele da prihvate, predstavnici skupštinske većine takođe to ne žele da prihvate.

I šta se dešava? I onda za mesec, dva ili najviše tri imamo izmene na dnevnom redu, izmene i dopune tog istog zakona, i opet imamo iste argumente i opet se troši isto vreme, isti period vremena i zapravo se vrtimo ukrug i to što predstavnici vladajuće većine vole da se hvale koliko je propisa, koliko je zakona doneto u ovom parlamentu i kada bi neko to ozbiljno analizirao, onda bi sasvim jasno bilo da mi zapravo nismo doneli ni jednu trećinu, odnosno da vi niste izglasali ni jednu trećinu od tih zakona, zato što jedan isti zakon menjate po nekoliko puta.

Ovo govorim u kontekstu i ovog zakona, odnosno predloga i ovog amandmana, zato što bi bilo dobro da se prihvate amandmani Srpske radikalne stranke, pa da se koliko-toliko ovaj zakon privede u neke normalne okvire i bar, ako ništa drugo, da bude primenljiv.

Šta znači ovaj član 80. na koji je podnet amandman? On je jedan od članova iz glave 10. koji govori o inspekcijskom nadzoru nad primenom ovog zakona. Vi onda imate u članu 80. stavu 1, na koji smo amandmanski intervenisali, takvu mogućnost zloupotrebe da je to prosto neverovatno.

Neverovatno je da skupštinska većina zakon donosi na taj način da otvara široka vrata zloupotrebe u primeni ovog zakona. Zakon bi trebalo valjda da se donosi sa suprotnim namerama, da primenom zakona se maksimalno spreči zloupotreba.

Zašto tvrdimo da je to ovako? Zato što član 80. u stavu 1. kaže da se inspekcijski nadzor transporta opasnog tereta u drumskom saobraćaju sprovodi metodom slučajnog izbora vozila. Mi mislimo da treba da stoji da se inspekcijski nadzor transporta opasnog tereta u drumskom saobraćaju sprovodi prema potrebi, vodeći računa da se nadzorom obuhvate sve vrste opasnih tereta koje se prevoze našim putevima.

Ovo je apsolutno preciznije, apsolutno svrsishodnije. Ako mi ostavimo mogućnost da se ova kontrola sprovodi metodom slučajnog izbora vozila, a poučeni iskustvom, ne samo u ovoj oblasti, nego nažalost u svim oblastima i u svim delovima društva u našoj državi, takva je korumpiranost i toliko je kriminala da to ozbiljnog čoveka zastrašuje.

Mi sada ostavljamo mogućnost nekim inspektorima da oni biraju. To što će to biti slučajan uzorak, to niko ozbiljan u to ne veruje. Nego će na osnovu ovog člana i ovog stava zakona lepo da se dogovore sa onim ko vrši transport opasnog tereta. Naravno, na taj način će se stvoriti monopol, kao jedna od opasnih tvorevina i tekovina, nažalost, u ovih 10 godina koliko je DOS na vlasti u Srbiji i ne samo u ovoj oblasti, nego gde god krenete susrećemo se sa monopolom.

Džabe nam antimonopolske komisije, džabe nam razna kojekakva regulatorna tzv. nezavisna tela. Svaki dan se susrećemo da nijedno od tih tela, zapravo, nije nezavisno. Dakle, inspektori će da se narodski rečeno udiluju sa tim prevoznicima opasnog tereta i kontrolisaće nekoga gde nemaju nikakav interes, a onoga gde imaju interes i gde će da, naravno, naprave neku finansijsku transakciju taj će da radi šta god hoće na našim putevima.

Vlada pošto nije imala nijedan ozbiljan argument da zameri ovom amandmanu, jer priznaćete gospodine Mrkonjiću da je amandman izuzetno smislen, da zaista poboljšava tekst zakona i da bi mnogo značilo u primeni zakona kada biste ovaj amandman prihvatili.

Pošto Vlada nije bila za to raspoložena, onda ona kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što je način vršenja inspekcijskog nadzora koji je propisan u ovom članu i ovom stavu utvrđen uputstvom saveta ministara, tamo neki broj, jedinstvenim procedurama za provere prilikom transporta opasnog tereta u drumskom saobraćaju.

Opet imamo istu priču, opet imamo primenu nekih propisa koji možda negde postoje, a možda i ne postoje, ali se zaboravlja, Vlada Republike Srbije zaboravlja da je ona Vlada Republike Srbije, da mi donosimo propise za Republiku Srbiju.

Nažalost, u Republici Srbiji je korupcija na svim nivoima vlasti, na visokom nivou. Vlada Republike Srbije i skupštinska većina u ovom parlamentu mora da učini sve da dobrim propisima spreči, da svede na minimum, ili da ne kažem da potpuno uništi korupciju u društvu.

Nažalost, nije namera Vlade da to učini. Nije namera režima Borisa Tadića da se ozbiljno suprotstavi korupciji. On to koristi tako, s vremena na vreme, kao da se reklamira na svim medijima, pa zapreti prstom – videćete vi Boga svoga. Sada ću ja ozbiljno da se počnem suprotstavljati korupciji. To traje samo koliko i taj prilog u nekom od TV dnevnika. Od borbe sa korupcijom i sa kriminalom u državi Srbiji nema ništa.

Pošto ste vi, gospodine Mrkonjiću, jedan od ministara za koga smo uvereni da jeste spreman da se bori i da se izbori sa korupcijom i sa kriminalom, prihvatite ovaj amandman, pa ćete biti sigurni da bar u ovoj oblasti koja jeste u vašoj nadležnosti, neće ili će barem biti maksimalno onemogućena korupcija, kriminal, stvaranje monopola, zloupotreba inspekcijskog nadzora.

Nije svrha i nije smisao inspekcijskog nadzora da inspektor može da radi šta hoće i da kontroliše koga hoće. Svrha inspekcijskog nadzora, ne samo kada je u pitanju ovaj zakon, nego uopšte, jeste da inspektor svoju nadležnost ima apsolutno i precizno utvrđenu zakonom i da inspektor samo sprovodi zakon, da nema mogućnosti da inspektor bira – ovo bih, ovo ne bih, ovo hoću, ovo neću, ovaj mi je platio, ovaj mi nije platio.

Prihvatite ovaj amandman i koliko toliko će ovaj zakon biti bolji od onog njegovog izvornog teksta, iako tvrdimo i ponavljamo više puta danas, idealno bi bilo i najbolje bi bilo da se ovaj zakon povuče iz procedure, da se ovakav ne usvoji, jer ovo je loš zakon, a materija koju reguliše je veoma ozbiljna. Transport opasnog tereta je nešto što može da ima i te kako teške posledice po građane Srbije. Imali smo dosta primera u prošlosti i u skorijoj prošlosti sa akcidentima koji se, maltene, svakodnevno dešavaju, a primenom…

(Predsedavajuća: Narodna poslanice, vreme koje je na raspolaganju je iskorišćeno.)

Hvala. Samo da završim. Dozvolite mi rečenicu.

Primenom ovog zakona, to neće biti sprečeno, nego naprotiv biće još više takvih problema.

Pre nego što zaključim pretres, pitam da li želi neko reč ko nije iskoristio svoje pravo ili ima vreme na raspolaganju? (Da.)

Narodni poslanik Nikola Savić se javio kao ovlašćeni predstavnik, imate tri minuta.

U okviru ovo malo vremena koje mi je ostalo kao ovlašćenom predstavniku SRS po ovom zakonu, da polako stavimo tačku na diskusiju o ovom zakonu. Još jednom ću ponoviti da se radi o jednom veoma važnom i izuzetno važnom zakonu. Svaki propust u ovoj oblasti može izazvati nesagledive posledice. Te posledice pogotovo mogu biti velike, jer smo svedoci razvoja nauke i tehnike i sa razvojem nauke i tehnike, mogućnost pojave incidenata, odnosno akcidenata, kako se to sada savremeno kaže, rapidno raste.

Ilustrovaću samo jednim primerom. Recimo, od svih incidenata koji su se desili u 20. veku, jedna trećina tih incidenata se desila u poslednjoj deceniji 20. veka. Zaista nemam podatke za ovih 10 godina 21. veka, ali verujem da je tih akcidenata sve više i više. Naravno, sa njihovom pojavom je sve veća i veća materijalna šteta.

Recimo, u SAD u 20. veku je ukupna šteta od ovakvih incidenata iznosila 38 milijardi. Od toga, gotovo polovina se desila samo u zadnjoj deceniji 20. veka. Samo ovi pokazatelji, pošto nemam vremena i neću više, govore da ne treba olako prelaziti preko svega ovoga. Nažalost, videli smo ovde u diskusijama svih mojih kolega da je ovo jedan nepripremljen i jedan loš zakon.

Ovo pogotovo možemo videti ako pogledamo aneks ovog zakona. To je izjava o usklađenosti sa propisima EU. Kada to pogledamo, možemo zaključiti da gotovo ništa nije usklađeno. Imali smo sasvim dovoljno vremena da barem neke stvari koje je bilo moguće uskladiti, da se usklade.

Rokovi za donošenje podzakonskih akata u okviru ovoga što razmatramo iznose od tri, odnosno šest meseci. Rok koji je predviđen za postizanje usklađenosti sa EU je 2012. godina.

Imajući u vidu kako i na koji način funkcioniše ova Vlada, čisto sumnjam, a i iskustvo mi govori na osnovu svega sličnog da niti će se ispoštovati rokovi za donošenje podzakonskih akata, niti će se ispuniti rokovi za usklađivanje naših propisa sa propisima EU. Hvala.

Reč ima ministar Milutin Mrkonjić.

Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kao i uvek, opet mi je čast da učestvujem u radu parlamenta, posebno kada se donosi jedan ovako važan zakon kao što je ovaj.

Odmah da se izvinim gospođi Branki Karavidić. Prošli put kada sam bio ovde samo nju nisam spomenuo u odgovorima na pitanja poslanika, a ona je dala punu podršku tom zakonu i ja joj se zahvaljujem.

Dakle, da skinem odmah sa dnevnog reda ono što je ključno bilo u ovim diskusijama narodnih poslanika. Opasni teret, mislim da je gospodin Živanović bio zadnji koji je o tome govorio, u petak u dva sata kreće iz Vinče kompletan transport od 32 kontejnera sa svom pratećom opremom i vozilima.

MUP obezbeđuje ceo transport potpunim isključenjem drugog vida saobraćaja do Azotare Subotica, odnosno do Naumovićeva. MUP određuje lokaciju pretovara u Azotari. Železnički transport kreće u subotu u šest ujutru. Iz Azotare izlazi i iz Srbije bez zadržavanja i preko Mađarske i Slovenije dolazi do luke Kopar. Dakle, za 60 sati od početka transporta iz Vinče, kontejneri moraju biti na brodu u Kopru.

Što se tiče drugog važnog pitanja koje su poslanici postavili, znam strah i bojazan od formiranja novih agencija i s tim se slažem. Ne slažem se s tim da otpuštam ljude, ali sigurno je da nove ljude u prvom naletu nećemo primati.

Ovde je sistematizacija uprave kako ona izgleda. Sve kadrove koji su potrebni u prvoj fazi mi već imamo i mogu da garantujem svojim autoritetom da novi ljudi u prvoj fazi neće biti primljeni, s tim što će, ovo su odgovori svim poslanicima, a posebno gospodinu Saviću, odsek biti i u Novom Sadu, odsek Užice biti u Užicu i biće odsek u Nišu. Tako je koncipirana uprava.

Od toga, ono što je za nas najvažnije, to je ova prva leva strana, to su inspektorati, gde planiramo u drumskom saobraćaju 16 inspektora, mi ih sada imamo već, u železničkom saobraćaju šest, u vodnom saobraćaju šest i u vazdušnom saobraćaju dva. Od ostalih činovnika, tako da kažem, samo se planira četiri. To je koncepcija uprave i molim da u to verujete.

Idem redom. Usvojena su dva amandmana - gospodina Gorana Mihajlovića, zahvaljujem mu se, i gospodina Vitomira Plužarevića, i njemu se zahvaljujem.

Danas, posle ove diskusije, da idemo odmah na jedinu damu koja je ovde među nama diskutovala, gospođu Vjericu Radetu, predložiću još tri ili četiri amandmana Vladi da ih usvoji, naravno, po mogućnosti procedure kakva sledi.

Hoću odmah da kažem gospođi Radeti, to je ovaj njen amandman na član 44. stav 1, to je usvojeno. Što se tiče ovog drugog amandmana koji je ona podnela, moram da kažem, nažalost, inspekcijski nadzor, gospođo Radeta, vrši se u skladu sa direktivom, niste se setili broja, to je broj 95/50 Evropske komisije.

Što se tiče još jednog ili dva amandmana koja možemo da usvojimo, to je amandman gospodina Nikole Savića na član 12. i to bi bio amandman opet gospodina Nikole Savića na član 27. Dakle, od 19 pet.

Sada idem na komentar kratak, da vas ne zadržavam, gospoda Marić i Avramović su govorili više o NATO sporazumu i o tim problemima.

(Predsedavajuća: Ministre, izvinite što vas prekidam, ostajete uključeni, samo stenograma radi, molila bih vas da, po Poslovniku, jasno kažete da li u ime Vlade prihvatate amandmane na članove 44, 12. i 27. Molila bih vas da vi to kažete.)

Da. Pored već prihvaćenih amandmana, prihvatam još tri amandmana: gospodina Nikole Savića na član 12, gospodina Nikole Savića na član 27. i gospođe Vjerice Radete na član 44.

Odgovaram gospodi Mariću i Avramoviću, sporazum sa NATO je potpisan 2005. godine, vi ste to lepo rekli, ali član 2. i stav 4. definiše obavezu da ministar odbrane i ministar za infrastrukturu donesu pravilnik koji bliže uređuje transport, a to se odnosi i na NATO snage. Dakle, mi uz to moramo napraviti još jedan dokument.

Gospodin Munjić, član 8. stav 2; za naknadu štete, gospodine Munjiću, nadležan je Zakon o obligacijama. Nažalost, tu ne možemo nešto da menjamo.

Gospodine Nikola Saviću, na član 9. stav 2, sistematizacijom, već sam odgovorio na to pitanje, predviđeno je da pored Beograda budu Niš, Užice i Novi Sad, kao centri za regionalnu kontrolu transporta.

Gospodin Nikola Savić, takođe, član 22. Vlada propisuje način, gospodine Saviću, na koji se definiše pitanje ispitnih komisija i angažovanje stručnjaka za te komisije.

Gospodin Radiša Ilić, član 22. stav 2, definiše se sadržaj programa koji uključuje ispitna pitanja, takođe, isto Vlada.

Član 12. gospodina Savića je prihvaćen.

Član 19. stav 1, gospodin Savić, savetnik za bezbednost je zaposleno lice i zbog toga poslodavac, dakle, učesnik u transportu opasnog tereta podnosi izveštaj njemu, a ne savetnik za bezbednost. On radi kod onoga ko ga zapošljava.

Za Vinču sam gospodinu Periću već odgovorio. Zahvaljujem se na lepim rečima koje mi je uputio, ali kao ministar sam podložan svakoj kritici i sa posebnim poštovanjem prihvatam kritiku narodnih poslanika.

Gospodin Dejan Mirović, član 37. stav 1, osposobljavanje kadrova definisano je u skladu sa članom 2. stav 2. ovog zakona.

Zoran Krasić, u svom nadahnutom govoru, nažalost, nije tu u sali, i skela je prevozno sredstvo i mi moramo i to da uklopimo u ovaj naš zakon. Što se tiče školovanja, u okviru školovanja mi možemo govoriti samo o dve godine, nikako o tri koje vi predlažete. Dakle, mora školovanje da traje kraće.

Milorad Krstin, član 46. stav 2, policijski službenik vrši kontrolu po propisu iz člana 6. stav 2, gde je definisana procedura i tačno šta gleda pri kontroli.

Gospodinu Petru Jojiću odgovor – Beovoz, to mi je uvek najdraže pitanje, ni on nije u sali, Beovoz jeste projektovan i građen da opslužuje građane Beograda i okoline. Naravno, skraćenje broja vozova govori samo o tome da još nismo završili ceo projekat pruge vezano za Pančevo.

Upravo ruski kredit, koji se ovih dana ugovara i pregovara, tu prugu definiše kao jedan od projekata koji će se raditi. Nažalost, skraćenje broja vozova, do sada nisam sa tim bio upoznat, odmah ću danas intervenisati, to ne sme da bude na štetu ni građana Pančeva, ni građana Inđije ili Batajnice, dokle ide voz, oni moraju da budu isti, da imaju svi isti status. Naravno da Beovoz, ovakav kakav jeste, koristi svim građanima i zbog toga se zahvaljujem i na tom pitanju, ali će sigurno strukture u ministarstvu i gradu vrlo brzo naći za to rešenje.

Da podsetim, novi red vožnje, gospodine Jojiću, stupa na snagu 15. decembra i siguran sam da će već u tom redu vožnje biti ugrađen i ovakav broj vozova, dakle, 20 vozova, kao što je bilo i do danas.

Još jedanput da kažem, ovo možda nije tema, sigurno nije tema, ali na Koridoru 10, putnom, radovi idu po dinamici kako treba da idu. Mi smo danas napali 190. kilometar auto-puta, što smatram značajnim uspehom. Rade naša preduzeća i neka građani i poslanici ne brinu, sve će biti ispoštovano o rokovima.

Još jedanput, zahvaljujem se svim poslanicima. Hvala najlepše.