Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, transport opasnog tereta je veoma ozbiljno pitanje, važno pitanje. SRS je poklonila ovom problemu dužnu pažnju. To vidite iz amandmana koji smo podneli, a koje sada pokušavamo da objasnimo da bi, ono što Vlada nije odlučila da prihvati, ministar sada, koji je pretpostavljam snabdeven takvim ovlašćenjima, mogao to da uradi.
Gospodine ministre, moram da vam iznesem svoju ličnu zahvalnost. Poznati ste kao čovek koji završi sve pre roka, ali ovaj predlog zakona niste uradili u roku kako bi eksperti EU mogli dati svoje mišljenje o ovom zakonu. Baš mi se to dopada i to ukazuje i na prirodu vašeg karaktera.
Godine 2000. su još duboko u nama po pitanju naše čvrste želje da branimo svoju zemlju. Niste vi to uradili slučajno. Mislim da je to namerno, jer čuli ste malopre – Montgomeri, nije on bilo ko, on je ambasador jedne države, došao je ovde da napravi biznis, došao je ovde da napravi jednu stranku, a oni koji dođu kažu šta misle o takvim ljudima.
Svaki onaj iz EU manje ili više ima slični stav i odnos prema Srbiji. Vi ste to shvatili, prepoznali i kažem vam – hvala. Ima jedna stvar gde biste mogli da se potrudite pa da ovaj zakon bude nešto bolje uređen. Podneo sam amandman na član 24. Predloga zakona o prevozu opasnih materija. Inače, ovaj zakon ima za cilj da jedan državni organ, Upravu za transport tereta, snabde državnim ovlašćenjima, mogućnostima, imperativom, prinudom da u toj oblasti uređuje određene odnose i da propiše svim učesnicima iz te oblasti kako moraju da se ponašaju.
U obrazloženju za neprihvatanje mog amandmana ste rekli – predloženi amandman se ne prihvata iz razloga što je član 24. Predloga zakona takođe imperativna norma i obavezuje organizatora transporta na isti način kao i formulacija predloženog amandmana. U najširem smislu tumačenja zakona, svi zakona su imperativni i imaju imperativne norme, čak i oni koje građane Srbije snabdevaju određenim ovlašćenjima. Šta to znači, da za nekog drugog, bar organ državne uprave, stoji obaveza kako da se ponašaju prema građanima. Svaki organ, svaki zakon je imperativni zakon.
Ovo što stoji u članu 24, veoma malo obavezuje učesnika na kojeg bi trebalo da se odnosi. Član 24. Predloga zakona glasi ovako – Organizator transporta izvršava sve obaveze pošiljaoca u smislu ovog zakona. Organizator transporta izvršava. Ova reč "izvršava" se nama nije dopala, nešto ne volimo izvršenja, nego iz razloga što nema dovoljno snage da obaveže onoga ko će se pojaviti kao učesnik u realizaciji, osmišljavanju i životnom otelotvorenju odredaba ovog zakona.
Amandmanom smo predložili – organizator transporta je dužan. Znači, ne izvršava, nego je dužan da izvršava sve obaveze pošiljaoca u smislu ovog zakona, tačka. "Dužan".
Ministre, ovo vam neće remetiti bilo kakvu vašu koncepciju i zamisao ovog zakona. Ništa nije jednostavnije nego doneti sada odluku, nakon što završim sa obrazlaganjem ovog amandmana i reći da je amandman prihvaćen.
Ponekad obrazloženje može, dispozitiv nečega, potpuno da obesmisli i stavi van snage. Obrazloženje koje ste vi koristili prilikom potrebnih sredstava za izvršenje ovog zakona, rekli ste da nisu potrebna nikakva naknadna sredstva. To ne stoji i ne može da bude, pogotovo što ste rekli da je potrebno obezbediti 80 miliona dinara za izvršavanje odredaba ovog zakona, sa start, odnosno da bi se stvorili preduslovi, ili kasnije uslovi za rad Uprave za transport opasnog materijala. Znači, potrebna su sredstva. To sada nije toliko važno.
Sada moram malo da se vratim na onaj amandman koji je kolega Nikola Savić podneo a vezano za sedište ove Uprave za transport opasnog tereta. Juče smo upravo i imali, da ne kažem, celodnevnu raspravu po tom pitanju. Danas u obrazloženju amandmana imamo jednu drugu stvar. To pokazuje na našu doslednost, a na nedoslednost Vlade.
Najopasniji teret za građane države, gospodine ministre, jeste upravo ova Vlada, ne kažem da nema ministara koje bi trebalo izdvojiti. Trebalo bi, ako je ikako moguće, shodno tome primeniti odredbe ovoga zakona i izvesti Vladu kao najopasniji teret za građane Srbije, ostaviti ponekog ministra, ne bih se sada usudio da izdvajam, da ne napravim neku grešku.
Ovoga sam se sada setio. Možda biste vi bili izdvojeni. Ovo ne govorim zato što ćete vi prihvatiti ovaj amandman, nego zato što se trudite u okviru vaših moći ponešto i da uradite.
Ako vam ne bude teško da kada budete uzeli reč povodom ovog zakona, recite nam neku reč, kakva je situacija sa izvoženjem opasnog nuklearnog otpada iz Instituta "Vinča", dokle se tu stalo? Božidar Đelić ponekad uzme nekog učešća vezano za tu problematiku, a onda se povuče, ne govori o tome ništa.
Ova država nema dovoljno sredstava da organizuje redovan popis koji je predviđen za sledeću godinu. To su saopštili i iz Republičkog zavoda za statistiku. Prošle godine smo doneli zakon kojim je tačno predviđeno, procentualno, koliko sredstava treba da bude izdvojeno za pripreme te aktivnosti zakonom obavezne. Ni jedan jedini dinar još nije izdvojen za to, a kamoli za nešto drugo.
Kolega Stevanoviću, neka se ne nadaju ovo, malo osvrt na vaš jedan zaključak, neka se ne nadaju oni koji bi da izdaju, da će dobiti onih 10 miliona dinara. Ima i onih koji su spremni da to urade i besplatno. Oni su se nedavno promovisali i u jednom velikom objektu koji su građani pravili, verovatno, da bi mogli neke kulturne priredbe da organizuju tamo, a ne da bacamo prašinu građanima u oči i da dovodimo najveće neprijatelje srpskog naroda. Odnos srpskog naroda prema takvima su pokazali, ne znam kojeg je novembra bilo, u "Areni". Hvala.