Molio bih vas, reč "otpadnik" u srpskom jeziku u takvoj konotaciji je pejorativna i dozvolili ste da se jedan takav termin koristi za 21 poslanika u ovoj skupštini i nekoliko desetina hiljada članova, koliko naša stranka ima.

Mislim da je na taj način povređeno i dostojanstvo Skupštine i dostojanstvo 21 poslanika ovde, nazivajući ih pejorativnim imenom – otpadnik.

Mogu da se složim, jesmo se podelili, SRS se podelila na dva dela, na veći i manji, ovaj kome mi pripadamo je veći, a onaj drugi je manji. Ne bih nazvao tim imenom, ali, molim vas, reč otpadnik u konotaciji koju je upotrebila plavuša pre mene je pejorativan.

Gospodine poslaniče, na veliko zadovoljstvo svih nas, organizovano vreme sukoba između bivših i sadašnjih radikala je daleko u ovom parlamentu od nas i ne bih ga aktuelizovala, tim pre što ste sami koristili u prenosnom smislu određene formulacije koje takođe ne idu u korist poslaničke grupe, niti možemo reći da je vaš način reklamiranja Poslovnika u skladu sa tendencijom da vodimo računa o dostojanstvu Skupštine.

Gospodin Predrag Mijatović ima reč.

Ne znam zašto ste na ovaj način ovo objasnili. Nisam nikakav epitet dodao uz deskripciju plavuša i ne znam zašto ste to shvatili tako, ovde ima mnogo plavuša. Trenutno sam zaboravio kako se dotična dama zove, pa sam onda morao tako da kažem. Prema tome, nisam imao nameru da uvredim nijednu damu koja ima žutu kosu.

Molim vas, ponovo govorite isti sadržaj i molim vas da me ne dovodite u situaciju da izričem sankcije.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Lazić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Žutić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Nikola Žutić.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 3. Predloga zakona predlažem da se posle reči "usmerene na promovisanje i zaštitu" dodaju reči "nacionalnih i tradicionalnih vrednosti srpskog naroda i građana Republike Srbije".

Posle navedenih nacionalnih zadataka i aktivnosti normalno je da slede i druge aktivnosti nabrojane u Vladinom predlogu člana 3.

Međutim, u Vladinom obrazloženju je navedeno da se amandman ne prihvata iz razloga što je navedeno već obuhvaćeno članom 3, kojim je utvrđeno da se ostvarivanje opštekorisnog cilja smatraju, pored nabrojanih, i druge aktivnosti kojima zadužbine i fondacije ostvaruju opštekorisne ciljeve odnosno interese.

Zamolio bih gospodina ministra Bradića, kojeg nema, nažalost, da mi pronađe u prvom pasusu člana 3. formulaciju koju sam predložio da se ubaci na citirano mesto prvog pasusa.

Inače, moja predložena varijanta amandmana je blaža varijanta, pa i ona nije prihvaćena od Vlade. Po meni, postojeća formulacija člana 3. Predloga zakona je jezički rogobatna, gramatički nepravilna, pojmovno neusklađena i nesistematična u pogledu isticanja u prvi plan nekih novih neistorijskih, sporednih ciljeva u odnosu na primarne srpske nacionalne i građanske ciljeve i evropske tradicionalne ciljeve, odnosno u odnosu na tradicionalne i nacionalne ciljeve većinskog državotvornog naroda.

Zbog javnosti moram da citiram da su, prema Predlogu zakona, u članu 3. na prvom mestu kao opštekorisni ciljevi zadužbine, možete zamisliti, navedene aktivnosti usmerene na promovisanje i zaštitu ljudskih, građanskih i manjinskih prava, zatim promovisanje demokratskih vrednosti, evropskih integracija i nekakvog međunarodnog razumevanja, održivog razvoja, pa čak i regionalnog razvoja, to bih bolje nazvao – federalizacije Srbije, na kraju čak i ravnopravnosti polova.

Tek posle ovih epohalnih ključnih aktivnosti za Vladu, koje su rezultat evropskog diktata, dolaze za njih sporedne aktivnosti, to je za pisce ovoga predloga zakona, kao što su unapređenje socijalne i zdravstvene zaštite, promovisanje kulture, pa tek onda na kraju i nauke, obrazovanja i umetnosti.

Dakle, ovim mojim amandmanom na prvo mesto se stavlja formulacija o ključnoj aktivnosti zadužbina, očuvanje nacije i tradicije srpskog naroda, ali i građana Srbije. Zato sam na kraju u svom amandmanu na član 3. Predloga zakona na prvo mesto u aktivnosti zadužbine stavio promovisanje i zaštitu nacionalnih i tradicionalnih vrednosti srpskog naroda i građana Srbije, univerzalnih evropskih tradicionalnih i demokratskih vrednosti, promovisanje i popularizaciju nauke, prosvete, kulture itd.

Narodni poslanik Mirko Munjić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, evo i ovaj amandman profesora Žutića govori u prilog činjenice da je stav ove vlade prema svemu onome što je srpsko, što je nacionalno, što je tradicionalno, krajnje negativan. To je, po meni, osnovni razlog neprihvatanja ovog amandmana.

U ovoj zemlji se, gospođo ministre, polako vremenom uspostavljaju neka nakaradna pravila, neka krajnje nakaradna merila vrednosti. Na primer, u ovoj zemlji uspostavlja se princip da je važniji zaštićeni svedok od jednog srpskog junaka. Uspostavlja se princip da su pare nekog kriminalca koji pokušava da opere svoju savest mnogo važnije od jedne zadužbine Ilije Kolarca ili nekog velikog srpskog zadužbinara.

Nedavno je supruga jednog od najvećih kriminalaca na ovim prostorima na novinarsko pitanje odakle toliki novac, odakle toliki kapital, odgovorila pitanjem – a niste me pitali koliko smo para dali za crkve, za izgradnju crkava i obnovu manastira? To je ono o čemu mi pričamo.

Ali, ima i svetliji primer. Za života, sada već upokojeni patrijarh srpski gospodin Pavle odbio je da primi novac jednog isto tako, kako ga vi nazivate, biznismena ili kontroverznog biznismena, mada imaju oni mnogo adekvatnije nazive, odbio je novac za dogradnju Hrama Svetog Save u Beogradu.

Očuvanje nacionalnih i tradicionalnih vrednosti srpskog naroda i građana Republike Srbije, kako je to traženo ovim amandmanom, mora brinuti o dve osnovne stvari – o očuvanju srpskih tradicionalnih vrednosti i kulture, i drugo, o opštekorisnom interesu. Dakle, o interesu čitavog društva, a ne pojedinaca ili pojedinačnih grupa. Jer, to je u apsolutnom nesaglasju sa ciljem koji ovaj zakon treba da ima, dakle, koje fondacije i zadužbine treba da imaju.

Svojevremeno je Džejms Vuzli kada je, u svojstvu bivšeg šefa CIA, a kasnije predsednika jedne američke fondacije, forsirao samo jednu grupu ljudi dajući im novac i finansirajući ih ovde u Srbiji, finansirao ih je parama američkih poreskih obveznika. Ali, to nikako nije moglo biti u cilju koji se traži ovim amandmanom, u cilju promovisanja i zaštite nacionalnih vrednosti srpskog naroda.

Naprotiv, bilo je to u jednom jasnom i nedvosmislenom cilju, u cilju koji je postavila američka administracija. Dakle, finansirani su od Amerike da bi se ova država ekonomski porobila, da bi se dovela u totalnu ekonomsku i političku zavisnost, a potom i u dužničko ropstvo.

Dame i gospodo, gospođo ministre, nisu oni, mislim na SAD, kao vi iz današnje vlasti. Ne žive oni od danas do sutra. Kada je u pitanju njihova politika, svaki njihov dolar je u potpunom saglasju sa viševekovnom politikom, između ostalog i Vatikana, kada su ovi prostori u pitanju. Tu nema nikakve dileme.

Zato se ovaj amandman ne prihvata. On pominje srpske nacionalne i tradicionalne vrednosti, a to je u ovoj skupštini postalo jeres. Sve možete da pominjete, o svemu možete da pričate, možete da pričate o interesima indijsko-pakistanskog potkontinenta, ali o srpskim nacionalnim interesima nikako. To je tabu tema za ovu skupštinu.

Postaje sve teže iskazivati ljubav prema svojoj zemlji, prema svojoj otadžbini, prema svom narodu, ali mi ćemo to činiti uprkos svemu. Mi, srpski radikali, to ćemo raditi dokle god budemo trajali. Na to nas obavezuju, kao prvo, ideologija srpskog nacionalizma kao temeljna ideologija SRS i, kao drugo, herojska borba našeg predsednika Vojislava Šešelja u Hagu, koji uprkos svim alama iz ove zemlje i sveta brani srpske nacionalne interese, gospođo ministre, razbija optužnicu te nakazne političko-pravne tvorevine koju vi nazivate Haški sud. Hvala.

Na član 3. amandman sa ispravkom je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević. Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 3. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksandar Martinović i narodni poslanik Milica Vojić Marković. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima gospođa Vojić Marković. Izvolite.

Član 3, naslov iznad njega glasi: "Ciljevi, zadužbine i fondacije". Sada počinje član 3. ovako, prvi stav: "Ostvarivanjem opštekorisnog cilja, u smislu ovog zakona, smatraju se aktivnosti usmerene na promovisanje i zaštitu ljudskih, građanskih i manjinskih prava, promovisanje demokratskih vrednosti, evropskih integracija i međunarodnog razumevanja, održivi razvoj, regionalni razvoj, ravnopravnost polova, unapređenje socijalne i zdravstvene zaštite, promovisanje i unapređenje kulture, promovisanje i popularizaciju nauke, obrazovanja, umetnosti i amaterskog sporta, unapređenja položaja osoba sa invaliditetom, brigu o deci i mladima, pomoć starima, zaštitu životne sredine, borbu protiv korupcije, zaštitu potrošača, zaštitu životinja, humanitarne i druge aktivnosti – interesantno je da su humanitarne aktivnosti iza zaštite životinja – druge aktivnosti kojima zadužbine i fondacije ostvaruju opštekorisne ciljeve odnosno interese.

Naravno da nema nacionalnih interesa, to je potpuno zabranjeno u ovoj skupštini. Hajde da kažemo da se smatraju aktivnosti usmerene na promovisanju i zaštitu ljudskih, građanskih i manjinskih prava, promovisanje demokratskih vrednosti.

Molim vas, kakve su to vrednosti evropskih integracija? To prosto ne znam kakve su to vrednosti? Volela bih da mi neko navede bar jednu od tih vrednosti da bih mogla da kažem, da, u pravu ste ili niste u pravu.

Ono što je sada neverovatno, to je odgovor koji ste napisali. Amandman se ne prihvata iz razloga što je ulazak Republike Srbije u Evropsku uniju nesporan prioritet. Čiji, izvinite? To je ona mantra koju vi nama ponavljate od 2008. godine, da Evropska unija nema alternativu.

Prosto ne mogu da razumem da vi ne pratite ono što se dešava u Srbiji, pojavljuju se istraživanja, juče sam pričala o jednom koje se nekako ne pominje u ovoj skupštini. Vi ste imali priliku da pričate o promovisanju evropskih vrednosti. Ali, vi ste tu ideju potpuno unakazili.

Vi ste tu ideju unakazili time što ste potpuno jedna marionetska država, koja ne vodi računa o sebi, ne vodi računa o nacionalnim interesima ove države i priča neku mantru koja ništa ne znači.

Izvinite, šta su to vrednosti evropskih integracija. Koje su to vrednosti? Da li su one nešto različite od demokratskih vrednosti? Da li su one različite od međunarodnog razumevanja? Šta su to, prosto, te evropske integracije? Vrednosti evropskih integracija.

Prosto, ne vidim ovde, da ne govorimo o tome šta ste sve naveli šta vam je prioritetno u ovom nizanju tih vaših vrednosti, šta je prioritet, a šta nije prioritet, šta se ne pominje uopšte. Izvinite, vi ovde idete toliko daleko, da navodite samo pojmove tek reda radi, a da oni ništa ne znače.

Volela bi da mi odgovori gospođa Kalanović, šta da radimo, ona je došla da brani zakon, šta su to ciljevi evropskih integracija, promovisanje ciljeva evropskih integracija? Šta je to bitno različito u odnosu na demokratske vrednosti i na međunarodna razumevanja?

Narodni poslanik Aleksandar Martinović, ima reč. Izvolite.