Osam minuta i 15 sekundi ministar je iskoristio od vremena koje je na raspolaganju ovlašćenom predstavniku predlagača.

Da li se još neko javlja za reč ko nije iskoristio svoje pravo ili ima na raspolaganju vreme, pre nego što zaključim pretres? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Pre nego što odredim pauzu za današnji rad, na osnovu člana 90. stav 2. i člana 87, obaveštavam Narodnu skupštinu da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova, da će današnja pauza biti određena do 14.45 časova, dakle, ne uobičajenih jedan sat, nego dva, iz razloga koji iziskuju primenu Poslovnika za popodnevni deo sednice.

Popodnevni deo sednice je u 14.45 časova, otpočećemo raspravom u pojedinostima po 16. tački dnevnog reda. Hvala vam.

(Posle pauze – 14.55)

Nastavljamo rad.

Prelazimo na 16. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O ZADUŽBINAMA I FONDACIJAMA (pojedinosti)

Saglasno članu 90. stav 1. Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, povodom pretresa u pojedinostima 16. tačke dnevnog reda, Predloga zakona o zadužbinama i fondacijama, pored predstavnika predlagača Nebojše Bradića, koji je odsutan, ovde nam je ministarka Verica Kalanović, pozvala da sednici prisustvuje i Snežana Stojanović Plavšić, državni sekretar u Ministarstvu kulture, Predrag Blagojević, sekretar Ministarstva kulture i Tatjana Bojić Jurić, šef odseka za pravne poslove u Ministarstvu kulture.

Primili ste amandmane koji su na predlog zakona podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Nikola Žutić, Milica Vojić Marković, Aleksandra Janković, Milan Dimitrijević, Slađan Mijaljević, Zoran Kasalović, Radoslav Mojsilović, Nikola Lazić, Milisav Petronijević, Aleksandar Martinović, Milorad Buha, Zoran Krasić, Gordana Pop-Lazić, Saša Dujović, Donka Banović, Dragan Stevanović, Saša Milenić, Simo Vuković, Vjerica Radeta, Lidija Dimitrijević, Konstantin Arsenović, Suzana Grubješić, Munir Poturak, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Ivan Knežević, Saša Maskimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Biljana Miladinović, Borisav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković i Dragan Čolić, kao i Odbor za kulturu i informisanje.

Primili ste izveštaj Odbora za kulturu i informisanje i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pisanim putem amandmane su povukli narodni poslanici: Milan Dimitrijević i Nikola Lazić na član 2. stav 1. i na član 2. stav 2, koji su zajedno podneli 14. oktobra i ispravku tih amandmana koji su podneli 15. oktobra, Milisav Petronijević na član 3. stav 1. i 3, Saša Dujović na član 12. kojim se posle stava 3. dodaje stav 4, Konstantin Arsenović na čl. 24. i 25. i zajedno Nataša Vučković i Vesna Marjanović na član 25, 68. i 69.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na naslov Predloga zakona i sve članove u kojima se pojavljuje reč "fondacija" amandman je podneo narodni poslanik Nikola Žutić. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Žutić, izvolite.

Gospođo ministre, dame i gospodo, u načelnoj raspravi istakao samo da ovakav predlog zakona nikako ne zaslužuje da bude usvojen u Narodnoj skupštini. Pa sam predložio u cilju popravljanja zakona brisanje reči "fondacija" u svim odredbama o fondacijama, što praktično znači odvajanje ustanove zadužbina od savremene ustanove fondacija, jer su to, sa gledišta srpske tradicije i istorije, nespojive pojave.

U Vladinom obrazloženju navedeno je da se amandman na naslov ne prihvata ''iz razloga što nije celishodno razdvajanje pravne regulative, odnosno donošenje posebnih zakona kojim bi se uredile zadužbine, odnosno fondacije, imajući u vidu da je reč o srodnim pravnim institutima u čijoj je osnovi zajednica imovine radi ostvarivanja ciljeva".

Međutim, u načelnoj raspravi konstatovao sam da je zadužbina srpska istorijska nacionalna i tradicionalna ustanova svetle tradicije, koja se ovakvim zakonom nastoji omalovažiti i poniziti spajanjem sa netradicionalnom profitabilnom ustanovom fondacija.

Amandmanom na naslov Predloga zakona predložio sam, dakle, da zadužbine imaju svoj poseban zakon, dok fondacija s druge strane treba da bude pravno regulisana posebnim zakonom o fondacijama, prvenstveno zbog ograničavanja i kontrolisanja masovnog djelovanja stranih fondacija.

Ne treba zaboraviti činjenicu da su strane fondacije, koje danas dominantno nastupaju u Srbiji, uglavnom neoliberalnog, anacionalnog ideološkog usmerenja. U Srbiji danas dominiraju upravo strane fondacije, koje, nažalost, svoju djelatnost usmjeravaju u obrnutom smjeru od djelatnosti zadužbine kao srpske tradicionalno-kulturne istorijske ustanove. Djelatnost stranih fondacija često je usmjerena u antisrpskom pravcu razbijanja tradicionalnog i istorijskog u srpskom narodu.

Dalje, strane fondacije koje djeluju u Srbiji su ideološke fondacije, jer ih osnivaju i sponzorišu ideološke internacionale, liberalno-demokratska, socijal-demokratska, demohrišćanska i druge, koje u savremenom trenutku djeluju u pravcu dalje satanizacije i borbe protiv elementarnog opstanka srpskog naroda.

S druge strane, da podsjetimo javnost da je u drugoj polovini 19. i prvoj polovini 20. veka srpska elita širila ideje zapadnog liberalizma na Balkan, pa su zbog takvog državnog usmjerenja pravoslavni Srbi ratovali za ostvarenje ciljeva zapadnih liberalnih demokratija, koje su u tim vremenima bila nacional-liberalne, dok danas od tih istih zemalja dobijamo etiketu regresivnog, remetilačkog, pa čak i krvoločnog, fašisoidnog naroda.

Imao sam lično iskustvo učešća na dijalozima hrvatskih i srpskih povjesničara, istoričara u organizaciji liberalno-demokratske fondacije Fridrih Nauman Štiftung, i to u periodu 1999. do 2004. godine.

Sam gospodin Fridrih Nauman, po kome fondacija nosi ime, u istoriji je poznat po svom odbojnom stavu prema srpskom narodu, pa je i sama njegova fondacija usmerena u pravcu nametanja srpske povijesne krivice za događanja u 20. vijeku, a naročito za događanja u poslednjim ratovima iz 90-tih godina.

Dakle, Fondacija Fridrih Nauman Štiftung delovala je i deluje sa antisrpskih pozicija, naročito krivotvorenja istorije srpskog naroda i srpskih zemalja. Lično sam pozivan na dijaloge kao specijalan slučaj tzv. militantnog velikosrpskog povjesničara, pa sam takav tretman imao u našim povjesničarskim druženjima, čak sam i optužen da sam svojim knjigama izazvao rat na prostorima Srpske Krajine u Hrvatskoj, i to od hrvatskih kolega, bez obzira što je moja tadašnja prva knjiga nacionalno benigna o Sokolima objavljena tek 1991. godine.

Ovo moje iskustvo vam navodim kao ilustraciju kakva antisrpska klima vlada u ovoj fondaciji. Sličnu ulogu kod sprovođenja procesa rekonsilijacije, kod tobožnjeg izmirenje kod jugobraće, imala je, a i danas ima i socijal-demokratska fondacija Fridrih Ebert Štiftung, preko koje sam svojevremeno nastupao na naučnim skupovima i u Albaniji. Od delatnosti poznatog antisrpskog američko-mađarskog sponzora Džordža Soroša ne treba mnogo govoriti. Srpskoj javnosti je previše poznat po svojim fondovima namenjenim za antisrpske potrebe.

Neoliberalne fondacije finansiraju antisrpske naučne, kulturne i prosvetne projekte, kao na primer antisrpske udžbenike, kojima nameću nekakve modele tzv. društvene istorije. Zatim, nameću poslednjih godina istorijske čitanke za jugoistok Evrope u redakciji prof. dr Dubravke Stojanović, u kojima se iznosi apsurdna tvrdnja da ima više istorijskih istina. Moguće je da ima više tzv. ideoloških i političkih istina, ali se zaboravlja da može da postoji samo jedna istina, a to je egzaktna naučno-istoriografska istina.

Treba pomenuti i djelovanje uticaja fondacije CDU konzervativnih demohrišćana Konrad Adenauer, koja u Srbiji radi na provođenju tzv. multikulturalnosti, smanjivanje tzv. demokratskih ljudskih prava većinskom srpskom narodu.

Međutim, vođa CDU Merkelova danas odstupa od proklomovane multikulturalnosti u svojoj Nemačkoj i to otvorenim zalaganjem za njemačku državu njemačkog naroda. Po njoj su Nemci samo oni koji dobro govore nemački jezik, dakle, sledi čišćenje Nemačke od gastrabajtera, naročito onih muslimansko-turskog porijekla.

S obzirom na negativno iskustvo sa radom stranih liberalnih i socijal-demokratskih fondacija u Srbiji, treba naročito biti oprezan sa odredbama članova ovog zakona koji propisuje rad stranih fondacija u Srbiji.

Na kraju, ove primere sam vam naveo kao argument za moj amandman kako bi se sagledalo da zadužbina kao srpska tradicionalna i nacionalna ustanova srpskog naroda, čiji je rad od 1972. godine regulisan samo Zakonom o zadužbinama, nikako ne može biti regulisana istim zakonom kao fondacija.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Milica Vojić Marković. Izvinite, vi ste hteli po prethodnom amandmanu, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, govoriću kao ovlašćeni predstavnik SRS. Ono što je bitno za SRS u vezi ovog predloga zakona jeste da se zalažemo za odvajanje određenih kategorija, a one ne pripadaju ovom zakonu. Koje su to kategorije i koji su to propisi koji su definisani ovim predlogom zakona?

Naime, zadužbine, kao što reče kolega Žutić, predstavljaju jednu istorijsku i kulturnu kategoriju u srpskom narodu koja je ukorenjena, ima svoje istorijsko izvorište i utočište i kao takva mora biti odvojeno tretirana od fondacije i fondova, koji su bili definisani zakonom koji je još važeći i koji će verovatno biti promenjen ovim predlogom zakona kada ga usvojite.

Zalaganje SRS ide po više osnova, a ja ću ovde samo nabrojati neke. Prvo da, kao što sam rekao, zadužbina predstavlja tradiciju u srpskom narodu, a u odnosu na fondacije i fondove koji predstavljaju finansijsko-pravni pojam i kao takav ne bi smeo da se ugradi u odredbe ovog zakona.

Međutim, opredeljenje zakonodavca, odnosno predlagača ovog zakona jeste da sve to udrobi u jedan zakon i onda dobijemo iskrivljenu sliku o stvarnom karakteru svega onoga što treba da definiše ovaj zakon.

Ono što SRS takođe zamera predlagaču zakona jeste da nigde nije u ovom zakonu razdvojio javno pravni karakter zadužbine i fondacije ili da kažemo zadužbine, jer tu prevashodno ima prostora, ima mogućnosti, ili da vidimo gde je tu mesto i uloga države, a gde je to privatno-pravni karakter?

Nažalost, to u ovom zakonu nije razdvojeno i to je greška zakonodavstva koju ćemo verovatno ispravljati za godinu dana sa nekim izmenama i dopunama itd.

Da je sve ovo nakaradno govore i određeni podaci koje možemo naći u Zakonu o budžetu koji definiše mesto i poziciju finansiranja Ministarstva kulture, koje niti jednim slovom ni brojkom nije namenilo sredstva za očuvanje kulturne baštine, odnosno zadužbina i svega onoga što je vezano za zadužbinarstvo.

Pored toga, bitno je naglasiti ovde ono što smeta SRS, to je da vi izbacujete fondove kao jednu pravnu kategoriju koja je bila predviđena starim zakonom. Tu nastaje jedna pravna praznina. Vi ovde tu pravnu prazninu niste obradili, znači, šta će se desiti sa fondovima u smislu pravnog karaktera te institucije.

Po starom zakonu iz 1989. godine imali smo Zakon o zadužbinama, fondacijama i fondovima, a sada imamo samo zakon o zadužbinama i fondacijama. Šta se dešava sa fondovima? To govori o jednoj neozbiljnosti predlagača, koji je jednu čistu, jasnu kategoriju, pravno, ekonomski i finansijski uokvirenu, razobličio i ostavio je po strani.

Toliko za početak. Hvala.

Gospođa Vojić Marković. Izvolite.

Član 2. u Predlogu zakona glasi – zadužbina u smislu ovog zakona jeste pravno lice bez članova. To je u stavu 1. I u stavu 2, takođe, fondacija u smislu ovog zakona jeste pravno lice bez članova.

Amandman koji sam podnela u ime DSS jeste sledeći – posle reči "jeste pravno lice" brišu se reči "bez članova". To bi trebalo da bude mnogo širi pojam nego ono što ste vi ovde naveli kao pravno lice bez članova.

Ono što je meni vrlo čudno jeste što izgleda da ovde kad se predstavlja neki zakon, naročito kad se radi o amandmanima, nikada nema resornog ministra i nikada nemamo sagovornike za taj zakon.

Ne samo da mi je to čudno, to je i ovom prilikom isti slučaj, nego sad imam odgovor na ovaj amandman koji sam podnela, koji se takođe ne odnosi na moj amandman.

Pazite šta ste vi meni napisali – amandman se ne prihvata iz razloga što za razliku od drugih pravnih lica, osnivači mogu da osnivačkim aktom upravljanje zadužbinom i njen rad povere upravnom odboru, odnosno da nemaju nikakav uticaj na rad. Šta sam vas pitala ovde, ne znam. Konkretan primer su zadužbine osnovane zaveštanjem.

Naravno da smo mi imali u vidu da postoje zadužbine koje su osnovane zaveštanjem i da one ne moraju da imaju članove, ali kada vi napišete da je to pravno lice bez članova, to znači isključivo samo to. Kad napišete - pravno lice, onda to znači da može da ima članove i da ne mora da ih ima. Ali, vi ste napisali da su zadužbine isključivo one koje nemaju članove. Da li je to moguće?

Prema tome, smatram da amandman koji sam podnela morate prihvatiti, jer on proširuje ovo što ste vi napisali. Ovako kako ste vi napisali zadužbine će biti isključivo bez članova.

Narodni poslanik Vesna Marjanović.

Čini mi se da je potrebno samo jedno kratko obrazloženje. I u raspravi i u načelu sam govorila o tome da, naravno uz puno uvažavanje moje koleginice Milice Vojić Marković, postoji nerazumevanje nekakvih pojmova i suština. Razlika između zadužbina i fondacija u odnosu na udruženje građana je upravo u tome.

Dakle, udruženja građana se zasnivaju na članstvu i podrazumevaju članstvo, da bi postojala i funkcionisala kao organizacije, a kada su u pitanju zadužbine i fondacije, one se zasnivaju na sasvim drugim principima, na mogućnosti da ili neko svoje privatno bogatstvo uloži u javne svrhe sa vrlo preciznim ciljem ili da se prosto jedna grupa osnivača udruži takođe sa idejom da ostvari jedan opšti cilj.

Upravo u tome jeste stvar, što se zadužbine i fondacije ne zasnivaju na članstvu, kao što je to slučaj sa udruženjima građana.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Kasalović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospođo Janković.