Dame i gospodo narodni poslanici, sa ovim predlogom zakona postoji čitav niz problema i Vlada je ovim predlogom zakona unela potpunu pravnu i terminološku zbrku kada je reč o uređivanju ove materije.

Da se vratimo na etimološko poreklo reči "zadužbina". I šta je reč "zadužbina" značila u srpskoj srednjovekovnoj državi, jer smo mi pojam zadužbine preuzeli iz doba Nemanjića. Ko je mogao da osnuje zadužbinu u to vreme? Zadužbinu je moglo da osnuje isključivo fizičko lice. Reč "zadužbina" ima pre svega duhovno, odnosno religijsko značenje. Uraditi nešto za svoju dušu, za spas svoje duše - podići crkvu, manastir, pomoći bolesnima, nevoljnima itd.

Kada čitate Predlog zakona, onda vam u stvari uopšte nije jasno kakve veze ima zadužbina iz ovog predloga zakona sa zadužbinama koje je poznavala srpska srednjovekovna država. Ovde se kaže da zadužbinu predstavlja pravno lice bez članova, u kojem je osnivač namenio određenu imovinu radi dobročinog ostvarivanja opštekorisnog cilja ili privatnog interesa. Da ste ovako nešto rekli u doba cara Dušana, ovo bi bila jeres.

Dakle, osnivati zadužbinu, nešto za svoju dušu radi privatnog interesa, to je bilo potpuno nespojivo. Vi kada napravite manastir, ili kada napravite crkvu, ili kada napravite put u nekom mestu, ili kada pomognete bolesnicima, ili udovicama, ili sirotinji, a tu nema ostvarivanja privatnog interesa. To se radi zbog spasenja svoje duše.

Znači, ovo što piše u Predlogu zakona nikakve veze nema sa izvornim srpskim značenjem reči zadužbina. Dakle, zadužbinu, ako ćemo da poštujemo srpsku tradiciju, može da osnuje isključivo fizičko lice. U srednjovekovnom pravu, zadužbine su po pravilu bile osnivane od strane fizičkih lica, careva ili određenih feudalnih gospodara. Osnovati zadužbinu od strane pravnog lica, to je sada neka novotarija, koju vi niste uspeli koncizno do kraja da provedete kroz ceo tekst Predloga zakona.

Šta je fondacija po vama? To je kaže – pravno lice bez članova i osnovne imovine. Mislim da Vlada Republike Srbije niti zna šta znači pojam pravnog lica, niti zna šta znači reč "imovina". Samim tim što je jedan subjekt pravno lice, znači da on ima neka prava i obaveze.

Šta je imovina, u izvornom smislu? Pa skup prava i obaveza. Vi ste pojam imovine shvatili onako u laičkom, svakodnevnom značenju te reči. Za vas je imovina neki materijalni predmet-novac, hartija od vrednosti, neka stvar itd.

U pravnom smislu te reči, imovina je skup prava i obaveza. Kako može nešto da postoji kao pravno lice, a da nema prava i obaveze? Kako uopšte može da bude pravni subjekt? Ne može nikako. Ovaj predlog zakona sa čisto teorijskog aspekta je potpuno besmislen.

Dalje, kako može da postoji fondacija bez osnovne imovine? Navodno njeno postojanje treba da služi nekoj opštekorisnoj svrsi. Pa kako da se postigne ta svrha bez imovine? Postojeći zakon o zadužbinama, fondacijama i fondovima mnogo bolje reguliše ovu materiju nego što će ta materija biti regulisana ovim zakonom.

Mora fondacija da ima neku imovinu. Prosto, ne može da postoji bez imovine, pa i bez te takozvane osnovne imovine kojom treba da se ostvare ti opštekorisni ciljevi. Ti opštekorisni ciljevi su u javnom interesu i kod zadužbine i kod fondacije. Ne mogu biti privatne zadužbine, u smislu ostvarivanja nekih privatnih interesa.

Da se ostvaruju privatni interesi, onda se postavlja pitanje - zašto bi ta materija uopšte bila regulisana zakonom, kao što ostvarivanje mojih privatnih interesa nije regulisano zakonom, ili gospođe ministarke, ili gospođe Slavice Đukić Dejanović, tako ni ostvarivanje privatnih interesa nekog pravnog lica ne bi trebalo da bude regulisano zakonom o zadužbinama i fondacijama.

U čemu je suštinska razlika između zadužbine i fondacije, odnosno u čemu bi trebalo da bude razlika, da ste vi Predlog zakona precizno formulisali? Ne u tome što zadužbina ima imovinu, a fondacija nema. Ima je i zadužbina, ima je i fondacija.

Inače, fondacija ne bi mogla da postoji kao pravno lice. Razlika je u osnivaču. Osnivač zadužbine može da bude, ako ćemo da poštujemo tradiciju i ako ćemo da pravimo suštinsku razliku između zadužbine i fondacije, u tome što zadužbinu može da osnuje samo fizičko lice, a fondaciju može da osnuje i fizičko i pravno lice, pri čemu se naravno ostvarivanje privatnih interesa i kod zadužbine i kod fondacije, potpuno treba da eliminiše, jer onda to nije javni interes, to nije materija javnog prava i uopšte ne bi trebalo da bude regulisana bilo kojim posebnim zakonom.

Ono što stvara dodatnu nedoumicu, šta je u stvari Vlada htela da kaže ovim predlogom zakona, biće vam jasno, dame i gospodo poslanici, ako pročitate obrazloženje Vlade zašto ne prihvata određene amandmane.

Recimo, meni je bilo karakteristično obrazloženje zašto Vlada ne prihvata amandman koji je, ako se ne varam, na član 2. podneo gospodin Zoran Kasalović, pa se između ostalog Vlada poziva i na rimsku pravnu tradiciju, pa se kaže da fondacija podrazumeva, kao i zadužbina, zajednicu imovine "universitas rerum" – zajednica stvari. A kažete u članu 2. da je fondacija pravno lice bez članova i osnovne imovine. Pa kakva je to zajednica imovine bez osnovne imovine? Potpuni haos.

Vlada, ako bi htela dosledno i dobro da reguliše ovu materiju, treba da povuče ovaj predlog zakona. Ovo je skup besmislica, koje apsolutno ne znače ništa i koje će u praksi da izazovu čitav niz problema.

Sada nešto o mom amandmanu. Mislim, gospođo Kalanović, da Vlada izgleda ne zna koja je razlika između političkih stranaka i zadužbina. Cilj političkih stranaka je, dame i gospodo narodni poslanici, promovisanje i zaštita ljudskih, građanskih i manjinskih prava. Promovisanje demokratskih vrednosti, evropskih integracija i međunarodnog razumevanja, održivi razvoj, regionalni razvoj, ravnopravnost polova, unapređenje socijalne i zdravstvene zaštite. Tek tamo negde kao 15. cilj zadužbine navodi se nešto što u stvari jeste pravi cilj zadužbine i fondacije, a to je unapređenje kulture, promovisanje i popularizacija nauke, obrazovanja, umetnosti itd.

Dakle, bez ikakve potrebe Vlada Republike Srbije jednu humanitarnu, jednu, ako hoćete, socijalnu i religijsku kategoriju, kao što su zadužbine i fondacije, bez ikakve potrebe politizuje.

To se svodi manje-više na politizaciju u smislu dnevne politike. Znate, to je jeftina patetika kad kažete da se zadužbina osniva radi promovisanja evropskih integracija. To ne znači ništa. Kažite mi jednog čoveka u Republici Srbiji koji je osnovao zadužbinu radi promovisanja evropskih integracija. Niti ga ima, a teško i da će da se nađe neki takav pojedinac ili neko pravno lice koje će da nameni neke pare da bi promovisao evropske integracije.

Ko promoviše evropske integracije u Srbiji? Pojedine političke stranke, mahom vladajuće, ali i one koje nisu vladajuće, a htele bi da dođu na vladu i pojedine nevladine organizacije koje se finansiraju od stranih država ili stranih međunarodnih vladinih ili nevladinih organizacija.

Dakle, povezivati zadužbinu u smislu da se nešto čini za spasenje svoje duše sa dnevno-političkom konstrukcijom evropske integracije zaista je smešno. Naravno, posebno je smešno pričati o evropskim integracijama danas kada EU grca u problemima. Imam utisak da se Vlada Republike Srbije ponaša kao čovek koji boluje od autizma, uopšte ne vidi šta se dešava oko nje.

U Evropi potpuni haos. Neki dan predsednik Evropskog saveta, Herman van Rompej kaže – ako propadne evrozona, propada EU. Nemačka je već spremila gvozdenu metlu kojom će da čisti ove državice koje imaju lošu ekonomiju jer narušavaju stabilnost evra. Proletos i letos, kada je Grčka bila u dugovima do guše, šta su im rekli Nemci – nemate para, gospodo, prodajte ostrva. To su evropske vrednosti. Tamo nema besplatnog ručka. Tamo nema ljubavi. Tamo nema solidarnosti. Tamo nema ničega od onoga što vi tvrdite da ima.

Ne znam da li znate šta se dešava u Irskoj. Irska je država pred bankrotom i pitanje je kada će taj bankrot javno da objave. Isti scenario. Čitajte ove britanske ekonomske analitičare, kažu – isti scenario preti da pogodi Španiju i Portugaliju. Ljudi ne znaju šta će sa svojim problemima.

Pogledajte koliki je stepen nezadovoljstva članstvom Mađarske u EU kod građana Mađarske. Dve trećine bi sada htelo da Mađarska izađe iz EU. Jeste li čitali neki dan istraživanje gde dominira najveća doza evrofanatizma na Balkanu. Znate gde? U Crnoj Gori i Albaniji.

Svako ko nešto zna, svako ko prati međunarodne ekonomske i finansijske tokove, znači zna da od EU apsolutno nema nikakve koristi, kada je u pitanju Srbija. Pitanje je da li će EU da opstane u tom nekom vremenskom periodu koji ste vi projektovali da uvedete Srbiju u EU.

Dakle, pustite EU na stranu, pustite dnevnu politiku na stranu i pustite tu jeftinu političku patetiku. Nema zakona, a da Vlada Republike Srbije ne kaže da se to ne radi zbog nekakvih evropskih integracija. Dobro još niste rekli evroatlantskih integracija. Dobro još niste predvideli da zadužbina može da se osnuje i radi toga da bi se promovisali ciljevi NATO i bombardovanja drugih država i okupacije drugih država.

Dakle, Predlog zakona je loš, sa teorijskog aspekta, sa istorijskog aspekta, sa političkog aspekta, jer nameće zadužbinama i fondacijama da budu promoteri nečega što je nerealno, što je iracionalno, što je u krajnjoj liniji štetno po Srbiju i njene građane.

Pošto ste vi u članu 3. naveli da se zadužbine i fondacije osnivaju pre svega radi promovisanje evropskih integracija, postavlja se jedno praktično pitanje – da li će u Republici Srbiji moći da funkcionišu zadužbine i fondacije koje se ne zalažu za evropske integracije ili čak one koje otvoreno propagiraju neki drugi politički, odnosno spoljnopolitički kurs Srbije, koji nema veze sa evropskim integracijama.

Da li to znači da će one biti onemogućene u svom delovanju jer vi kažete da ne mogu da funkcionišu one zadužbine i fondacije čiji je cilj suprotan Ustavu i zakonu. Ako zakonom propišete, a vi ćete to izgleda propisati, da se zadužbine i fondacije osnivaju radi promovisanja evropskih integracija, a to znači da ne može da postoji ona zadužbina koja taj cilj ne promoviše jer je to u suprotnosti sa važećim zakonom, Zakonom o zadužbinama i fondacijama, a to je besmisleno.

Nema potrebe, dakle, gospođo Kalanović, da politizujete jednu instituciju kakve su zadužbine u Srbiji, koje imaju zaista svetlu i pozitivnu tradiciju. Ne zaboravite, mi se danas dičimo tim našim zadužbinama, u izvornom smislu te reči.

Nekome nije padalo na pamet u srednjem veku da formira zadužbine radi promovisanja bilo kakvih evropskih ili antievropskih integracija, prosto, ljudi nisu razmišljali u tom kontekstu, zadužbine su se formirale isključivo u opštekorisne, u humanitarne, u duhovne, u realizaciju duhovnih ciljeva i duhovnih potreba, radi pomoći onima koji su u tom momentu teško živeli.

Teško da bi se napravile crkve i manastiri, teško da bi se napravile srednjovekovne bolnice i škole, putevi, teško da bi bilo ko pomagao nevoljnima, da nije bilo srpskih careva, odnosno feudalnih gospodara koji su to radili, ne u privatnom interesu, nego u javnom interesu.

Mi se tim zadužbinama i danas dičimo. Umesto da pravno uobličite pojam zadužbine u duhu srpske srednjovekovne tradicije, vi ćete sada da formirate neke zadužbine kojima niko apsolutno neće moći da se podiči, koje neće značiti ništa, eventualno, služiće samo tome da se na brzinu operu pare i da neko zaista realizuje svoje privatne interese jer ste mu vi to, na kraju krajeva, ovim zakonom i omogućili.

Dakle, najpametnije što Vlada Republike Srbije u ovom trenutku može da uradi jeste da povuče ovaj besmisleni zakon iz skupštinske procedure, da angažuje ljudi koji zaista razumeju suštinu zadužbina i fondacija i da u skupštinsku proceduru uđe jedan mnogo kvalitetniji predlog zakona, koji će zaista biti, kako bi rekli naši preci, na opštu polzu svih nas.

Dvanaest minuta iskorišćeno je vremena poslaničke grupe. Narodni poslanik Simo Vuković ima reč, pa narodna poslanica Vesna Marijanović.

Uvažena gospođo Kalanović, gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, ceo set prethodnih amandmana o kojem smo diskutovali, pa i ovaj gospodina Martinovića, suštinski pokazuje da mi ovde govorimo sa različitih i političkih i ideoloških pozicija, ali ono što će nam biti veliki problem i do kraja ovog pretresa je to što grupacija koju predstavlja gospodin Martinović, meni se ponekad čini, apsolutno govori sa pozicija 18. i 19. veka.

Dakle, mogu da razumem i znam isto što ste i vi rekli, etimološki aspekt reči za dušu, ali ako vi pokušavate da u sadašnju legislativu prenosite iskustva iz srednjovekovne Srbije, onda se mi duboko ne razumemo.

Ovaj zakon je i te kako važan i vredan zato što u jednu oblast koja je, pritisnuta jednim diskontinuitetom i duboko kompromitovana u Srbiji, praktično zamrla i u ovom današnjem obliku koji postoji ona ne može da da plodove kakvi se od nje očekuju. Dakle, mi ovim zakonom stavljamo nultu tačku, odnosno pokušavamo da rehabilitujemo filantropsku ideju u Srbiji.

Gospodine Krasiću, samo mi dozvolite da završim.

(Predsedavajuća: Molim vas da se ne obraćate direktno učesnicima na sednici.)

Ovde je pomenuto da je unošenje uopšte kao opštekorisnih ciljeva evropskih integracija problematično za neke poslaničke grupe i poslanike. To, gospodine Krasiću, vi mislite. To se pokazalo.

(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da se ne obraćate direktno drugim učesnicima. Ja ću upozoriti narodnog poslanika Krasića.)

Ja vas molim da mi, u skladu sa Poslovnikom, omogućite da govorim.

Dakle, i same evropske integracije podrazumevaju uređenje svojinskih odnosa u ovoj zemlji. Za mene, kao poslanika G17 plus, nije dopustivo dalje tolerisanje razvlačenja zadužbinarske imovine, koja postoji evidentno u Srbiji. Dakle, taj problem želimo da rešimo kroz donošenje ovog zakona. Ako vi smatrate da je dobro prethodno zakonsko rešenje, koje nas je danas dovelo do ovoga što danas imamo sa zadužbinama i fondacijama, onda će to takođe procenjivati građani.

Predsedavajući, želim da skrenem pažnju da je ovde jedan od prethodnih govornika izneo jednu vrlo ozbiljnu konstataciju koja, uprkos demokratskoj atmosferi, ne može tako olako da se izgovara, a to je da je sadašnja vlast u Srbiji okvalifikovana kao marionetska.

Molim vas da ubuduće ne tolerišemo takve kvalifikacije, bez obzira na slobodu govora, jer mi živimo i radimo u jednoj samostalnoj i suverenoj državi i da takve kvalifikacije u narednom periodu ne moramo da slušamo.

Tri minuta je iskorišćeno vremena poslaničke grupe. U pravu ste za zamerku, drugi put slobodno iskoristite svoje pravo iz člana 103, pa ćemo razgovarati o tome da li predsedavajuća krši ili ne krši Poslovnik, dozvoljavajući ili ne dozvoljavajući nedopustive izraze u Skupštini Srbije.

Sada ima reč narodni poslanik Aleksandar Martinović, pravo na repliku.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam utisak da mene uvaženi gospodin Simo Vuković nije na najbolji način razumeo. Dakle, sa političkog aspekta, gospodine Vukoviću, potpuno je legitimno i to mogu da razumem da se vaša politička stranka zalaže za evropske integracije, i to je legitimno. Legitimno je za jednu političku stranku, ali ne i za zadužbinu.

Dakle, ako ćete vi da poistovetite zadužbinu i političku stranku, nema potrebe da postoje dva zakona, jer jedan zakon reguliše rad političkih stranaka, a drugi rad zadužbina.

Cilj našeg amandmana nije bio samo da mi polemišemo sa vama da li Srbija treba da uđe u EU, ali na kraju krajeva, o tome nećemo odlučivati ni vi ni ja pojedinačno, nego da vam ukažemo na problem koji suštinski postoji u ovom predlogu zakona, da vi politizujete i to na prilično jeftin i trivijalan način nešto, odnosno što u srpskoj tradiciji ima zaista veliku ulogu, religijsku, istorijsku, naučnu, umetničku vrednost.

Dakle, da su zadužbine u srednjem veku bile formirane po principima po kojima ćete ih vi sada formirati, u skladu sa duhom dnevne politike, zamislite da li bi Unicef stavio bilo koji naš manastir pod svoju zaštitu? Ne bi, zato što su te crkve i ti manastiri i te naše zadužbine u sebi sadržavale kulturno nasleđe celog čovečanstva i to je baština celog čovečanstva, i hrišćana i onih koji nisu hrišćani.

Pojam zadužbine nosi u sebi nešto što predstavlja univerzalnu vrednost. Vi ste tako koncipiranu zadužbinu sveli na instituciju dnevne politike.

Dva minuta je iskorišćeno. Sada ima pravo na repliku Simo Vuković, bili ste prijavljeni, izvolite.

Kao što sam i predvideo, imamo taj jedan zid koji nas deli u smislu razumevanja onoga što hoćemo. Dakle, ako razumemo današnje vreme u kome zakonom ne možemo da dozvolimo jednoj korporaciji i preduzeću da osnuje zadužbinu, nego ćemo se možda bazirati na tome i razmišljamo da to može da učini neki arhimandrit ili biskup, onda smo u velikom problemu.

Moramo da prepoznajemo ono što su zahtevi 21. veka, ono što je zadužbinarstvo u savremenim evropskim tokovima. Mislim da je taj zakon usklađen i da mi možemo to da sprovedemo i da konačno, i mislim da ćemo se tu naći na toj tački, da obnovimo hiljadugodišnju tradiciju zadužbinarstva u Srbiji. To nam je zajednički zadatak i mislim da ćemo ga kroz ovaj zakon sprovesti, a možda će ga gospodin Martinović razumeti kada bude u svom punom kapacitetu implementiran u Srbiji.

Narodna poslanica Milica Vojić Marković, pa Vesna Marjanović, pa Aleksandar Martinović.

Ja bih iskoristila pravo na repliku pošto sam ja taj narodni poslanik …

(Predsedavajuća: Nemate pravo na repliku.)

Prozvao me je gospodin Vuković.

(Predsedavajuća: Možete koristiti vreme poslaničke grupe.)

Biću vrlo precizna zašto sam upotrebila reč – marionetska. Ništa pežorativno niti bilo šta, i ja ću vam navesti samo dva argumenta zato što mislim da možemo da pričamo o ovome 20 minuta bez prestanka. Pred ovom skupštinom i pred ovim narodnim poslanicima nalazio se Predlog rezolucije kojom je Srbija trebalo da izađe pred UN. Da li pred ovom skupštinom, da li je došlo pred UN? Nije, potpuno je izmenjena. Izmenjena je na nekom drugom mestu. Nećemo da govorimo da li je u saglasnosti sa ovim ili onim, ali ne u saglasnosti …

(Predsedavajuća: Molim vas da se držite dnevnog reda i da govorite o amandmanu.)

Govorim o amandmanu. U redu, govoriću na svoj način. Hvala.

Vreme koje je iskorišćeno je minut.