Iskorišćen je jedan minut vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Da)

Narodni poslanik Petar Jojić, pa narodni poslanik Milan Avramović.

Dame i gospodo, gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, ovo što je naglasio kolega Krstin je jedan od važnih činilaca, a to znači da policijski službenik ako isključi vozača koji transportuje opasan teret, a obavesti Upravu, postavlja se pitanje - šta će uprava u tom trenutku da učini i u kom roku da preduzme odgovarajuće mere, da bi se to vozilo uklonilo i na bezbedno mesto ostavilo kako ne bi prouzrokovalo neželjene posledice, pogotovo kod tečnog transporta koji je vrlo opasan.

Želeo sam da iskoristim vaše prisustvo da skrenem pažnju i da vas upoznam da je Pančevo grad sa takvom industrijom koja predstavlja veoma opasne proizvode, a u prošlosti smo imali brojne incidente i nesreće na poslu, upravo zbog toga što se u tim fabrikama, pogotovo Petrohemija i Rafinerija, proizvode veoma opasne materije.

U Petrohemiji, gospodine ministre, imate danas takav opasan otpad koji je lagerovan. Kada je ministar za zaštitu životne sredine, gospodin Dulić, dolazio pre dve godine, uverio se u to da se u krugu Petrohemije nalaze ogromne količine opasnog materijala, otpada štetnog po zdravlje, a istovremeno nije isključena zaista teška nesreća ili incident koji može prouzrokovati i štetne posledice po zdravlje Pančevaca.

Pančevo je karakterističan grad koji se uklapa upravo po svojim proizvodima i otpremanjem proizvoda u skladu sa zakonom. Jedino vazdušnim saobraćajem opasne materije iz Pančeva se ne transportuju, one se transportuju i železnicom, i drumskim saobraćajem i vodenim saobraćajem.

U prošlosti smo imali brojne incidente i žrtve. Zamolio bih vas i predložio bih vam da, s obzirom da se svakodnevno iz južne industrijske zone Petrohemije, koja ima sedam fabrika, gde se proizvodi najprljavija industrija, prljavija nego igde u Evropi, da vaše stručne službe i savetnici, nadzornici i inspektori izvrše obilazak južne industrijske zone, gde ćete se uveriti da je tamo zaista opasan materijal.

Da nema kontrole pri transportu opasnih materija, tj. iz Rafinerije i Petrohemije, nema kontrole ni u železničkom, odnosno drumskom saobraćaju, da se u dovoljnoj kontroli utvrđuje ispravnost pre svega cisterni, kako u železnici, tako i u drumskom transportu.

Još nešto, ako mi dozvolite gospodine ministre, zamolio bih vas u ime Pančevaca koji su zaista oštećeni utoliko što je ukinut Beovoz za Pančevo, umesto 19 polazaka, sada je to smanjeno na svega sedam-osam, a godišnje iz Pančeva radnici, studenti, đaci i ostali građani koristili su, milion i 300 građana je koristilo usluge prevoza Beovoza. Šta možete učiniti da se građanima Pančeva, koji su nezadovoljni, protestuju i očekuju od Vlade da ovo pitanje razreši, omogući da Beovoz, koji ide do Inđije, ide i do Pančeva?

Pančevci bi bili veoma zahvalni i zadovoljni da im se omogući da koriste Beovoz, da on ima više polazaka. Bilo je 20 polazaka dnevno, a sada je to smanjeno. Pogledajte i sagledajte ovu situaciju, izvršite analizu i prikupite informacije.

Drugo, da li gradska vlast Pančeva treba da učestvuje finansijski u pogledu obezbeđenja uslova da se ova trasa produži i da se poveća broj polazaka i odlazaka, kako bi građani Pančeva mogli da uživaju ista prava kao oni iz Inđije i ostalih delova oko Beograda? Hvala.

Iskorišćeno je pet minuta vremena poslaničke grupe.

S obzirom da imamo priliku da svedočimo prolasku na galeriji, samo da obavestim Narodnu skupštinu i narodne poslanike da su na galeriji u hodu, u obilasku Narodne skupštine, stipendisti koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, koji su u poseti Narodnoj skupštini Republike Srbije.

S obzirom na njihov veliki broj, poseta je dogovorena tako da samo obiđu sale i prostore Narodne skupštine.

U svakom slučaju, i onima koji su sada na galeriji i svima drugima, dobrodošli u Narodnu skupštinu.

Narodni poslanik Milan Avramović.

Bilo bi dobro da stalno imamo publiku kako bi ovakav tok sednice ostao trajno, obzirom da je drugačija situacija od strane predsedavajućeg u odnosu na to kad je nema, ali dobro.

Zamolila bih vas da vodite računa o poštovanju odredbi Poslovnika i da govorite o dnevnom redu.

Ako imate bilo kakve primedbe na povredu Poslovnika učinjenu od strane predsedavajućeg, upućujem vas da imate pravo da se pozovete na član 103, da tražite reč da govorite o povredi Poslovnika.

Inače, molim vas da ne kršite odredbe Poslovnika koje vas obavezuju da govorite o dnevnom redu.

To sam uradio, pa sam zaradio opomenu.

Da vam ne bih davao pažnju, dakle, u članu 46. kolega Krstin je tražio da se briše stav 2. Iz kojih razloga? Kaže se – ako policijski službenik u postupku vršenja kontrole učesnika u drumskom saobraćaju itd. utvrdi nepravilnost, dužan je da ga isključi iz saobraćaja. Da ne čitam ceo stav.

Moram vas podsetiti da je veća ugroženost bezbednosti takva ako vozilo sa opasnim teretom stoji na putu gde nije predviđeno da stoji i bude izloženo i saobraćajnim nezgodama i elementarnim nepogodama, pljački ili bilo kojoj drugoj vrsti ugrožavanja bezbednosti.

Dakle, isključivanje iz saobraćaja onog trenutka kada se utvrdi nepravilnost koja nije precizirana u kom stepenu, po kom osnovu, vi imate u članu 80, a to ću vam posle obrazložiti, kao i moja koleginica Vjerica Radeta, gde se kaže da inspekcijski nadzor transporta opasnog tereta u drumskom saobraćaju sprovodi se metodom slučajnog izbora vozila.

Dakle, ovde se radi o policajcu koji kontroliše rad, a ovde se radi o inspekcijskom nadzoru koji slučajno kontroliše ili uzorkom slučajne kontrole, ne redovne ili po potrebi, kao što smo mi napisali amandman, tačnije moj kolega.

Šta je suština u ovom amandmanu? Suština je u tome da ne postoji stepen prekršaja, da se ovim isključivanjem iz saobraćaja može napraviti monopol, da vrsta materije koja se nalazi pod obeležjem - opasna materija, ne mora da bude do te mere opasna da bi ugrozila nastavak svoje putanje, da tehnički prijem tovarnog sanduka ili cisterne koji je urađen može da bude legalan, a da nakon toga bude nelegalno sproveden, a bilo koja saobraćajna nezgoda u kojoj se tehničkim prijemom nije to evidentiralo.

Dakle, vozilo može biti havarisano samo po sebi iz nekih drugih razloga. To jedan saobraćajac ne može da utvrdi. Obaveštenjem o upravi pretpostavljamo da će se angažovati inspekcija koja radi na osnovu slučajnog uzorka, tako da isključenje nije baš dobro rešenje u svakom smislu reči, da na jedan polomljeni retrovizor isključite vozilo iz saobraćaja, iako se slažem s vama da on može da ugrožava bezbednost, ali ne u toj meri u kojoj bi ugrožavao ako ostane na licu mesta gde je isključen.

Tako da mi nemamo mogućnosti za poseban parking za isključenje. Saobraćajne infrastrukture nam to ne dozvoljavaju, čak i na auto-putu određene parking staze su na određenoj udaljenosti jedna od druge, tako da veća je nebezbednost isključiti vozilo na licu mesta, nego ga skloniti gde je određeno mesto za tu vrstu tovara. Zbog toga ovaj amandman treba prihvatiti, nebitno što je predviđeno obrazloženjem da policijski službenik radi kontrolu, to nije sporno.

Iskorišćeno je dva minuta i 40 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 48. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević. Ovaj amandman su prihvatili i Vlada i Odbor za saobraćaj i veze. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 51. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Nikola Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam još jedan amandman na predlog ovog zakona koji danas razmatramo, Zakona o transportu opasnog tereta.

Ovaj član 51. odnosi se na transport opasnog tereta u železničkom saobraćaju. U ovom članu se govori o savetnicima za transport opasnog tereta, ovog puta isključivo o savetnicima za železnički saobraćaj.

Međutim, zakon ne predviđa koliki broj treba da bude tih savetnika. Pošto se radi o železničkom saobraćaju, smatram, tu je i ministar, da se tačno zna koliki je broj zaposlenih na železnici, koliki su kapaciteti učesnika u transportu opasnog tereta na železnici.

Doduše, danas smo imali prilike da čitamo u novinama da je oko 500 ljudi već otišlo, uzelo otpremnine, ili u penziju, tako da negde oko 18.000, koliko mi se čini, ima zaposlenih. Pošto se radi o poznatom podatku, poznatom parametru, zato smatram da se može predvideti tačan broj savetnika.

Svojim amandmanom sam tražio da to bude 10. Ne tvrdim da je taj broj 10, odnosno rekao sam najviše 10, ne tvrdim da je najprimereniji broj, ali ideja mog amandmana je bila ta da se, s obzirom da se radi o podacima koji su poznati, tačno može definisati broj savetnika. Ministar i njegovi saradnici će proceniti. Ovaj broj može biti i veći od 10, može biti i manji od 10. Ne mogu da tvrdim koliko je to, ali mogu da tvrdim da se to može tačno precizirati.

Što se tiče ovog zakona koji danas razmatramo, materija koju tretira ovaj zakon do sada je bila razbacana kroz razne međunarodne sporazume, različite uredbe i kroz nekoliko drugih zakona. Mogu da se složim da je bilo neophodno da se ovo pretoči u jednu celinu, u jedan sasvim novi zakon, kao što je ovaj zakon o transportu opasnog tereta.

Međutim, moram da kažem da je ovo jedan od najlošijih zakona, a to sam rekao, ako se sećate, gospodine Mrkonjiću, i u načelnoj raspravi i sada ponavljam da je ovo jedan od najlošijih zakona iz oblasti saobraćaja i transporta, koje smo do sada razmatrali, a bilo ih je mnogo.

Ovaj zakon o transportu opasnog tereta se ne bavi suštinom transporta. Više se bavi administrativnim stvarima, pa se stiče utisak da je ovaj zakon donet zbog toga da bi se formirala uprava za transport opasnog tereta koja, kao što sam rekao kroz jedan od amandmana, ima neograničene nadležnosti i nikakvu odgovornost.

Kada se malo udubimo više u suštinu i sadržinu ovog zakona, a ako ne bi slučajno znali njegov naslov, onda bismo mogli komotno zaključiti da se radi o jednoj obrazovnoj ustanovi, nekoj školi ili u najgorem slučaju o nekom institutu čija je osnovna delatnost edukacija.

Videli smo da je uprava za transport opasnog tereta osnovna tema ovog zakona, ali se nigde ne govori ono što bi po meni bilo najvažnije za tu upravu, ko čini tu upravu, koliko će imati zaposlenih, kakva će biti kvalifikaciona njena struktura i slično, a uloga ove uprave toliko je prenaglašena, kao da se na našim drumovima transportuje polovina evropskog opasnog tereta.

Izgleda da, ili možda nisam dobro shvatio sve ovo, možda je zakonodavac kada je ovo pisao imao to u vidu, ali nije popularno da se kaže da ogromna količina opasnog tereta se transportuje drumovima Srbije.

Ova uprava za transport opasnog tereta je preglomazan organ. Mislim da kadrovi koji bi trebalo da rade u njoj, nisu na najbolji način sagledani ovim zakonom.

Na jednom mestu se govori o ovlašćenom telu koje daje odobrenje za tip vozila za transport opasnog tereta, ali se nigde ne kaže kada i pod kojim uslovima to ovlašćeno telo daje, a kada uskraćuje odobrenje za transport opasnog tereta. Onda ispada to odobrenje zavisi od dobre volje onoga ko to odobrenje daje, od njegovog diskrecionog prava, da ne kažem nešto drugo.

Znamo iz iskustva, a svedoci smo svakog dana u Parlamenti, da svi vaši zakoni koji donosite i usvajate ovde uglavnom su neprimenjivi, a ovaj zakon će biti sigurno neprimenjiv zbog mnogih manjkavosti i nedostataka koje ima.

Kada se govori o proceni finansijskih sredstava, kaže se da iz budžeta Srbije nije potrebno izdvajati dodatna sredstva za popunjavanje radnih mesta, već samo treba izdvojiti 80 miliona dinara za materijalna sredstva za početak uprave za transport opasnog tereta.

Ovde se vraćam na onaj prvi amandman koji sam imao, kada sam tražio da se sedište ove uprave za transport opasnog tereta iz Beograda preseli u Niš, jer ako već u Beogradu treba izdvojiti 80 miliona sredstava za početak rada ove uprave, siguran sam da dislociranje ove uprave, odnosno premeštanje ili postavljanje te uprave, pošto ona još nije zaživela, u Nišu bi koštalo duplo manje.

Što se tiče popunjavanja novo otvorenih radnih mesta u ovoj upravi, kaže se da se za to neće primati novi radnici, nego će se vršiti preraspodela iz drugih državnih organa posle sprovedenog internog konkursa.

Da vam verujem da ćete to tako uraditi, ali se predviđa jedna veoma važna činjenica, kada je ovo u pitanju. Ovde se radi o usko specijalizovanom poslu. Radi se o opasnom teretu. Ne može svako da se bavi ovom materijom.

Može neko biti obrazovan i visoko obrazovan i diplomirani pravnik i doktor pravnih nauka ili neke druge struke i vrhunski stručnjak, intelektualac, i znalac, ali on nema nikakvih dodirnih tačaka sa transportom opasnog tereta, tako da čisto sumnjam da će ti ljudi koji budu višak, odnosno neraspoređeni u drugim državnim organima moći da odgovaraju poslovima koji se zahtevaju od uprave za transport opasnog tereta.

Naprotiv, mislim da ogromna većina, a možda čak nijedan od tih koji budu višak, neće moći da odgovore ovim zahtevima. Praktično, ova konstatacija da neće biti potrebno primanje novih radnika ne stoji.

Zbog toga smo intervenisali velikim brojem amandmana. Prihvatili ste dva amandmana, mada sam lično očekivao, gospodine Mrkonjiću da ćete usvojiti mnogo više, ali dobro, šta je tu je.

Apelujem na vas da dobro razmislite još jednom o amandmanima koje je podnela SRS. Inače, zakon kao zakon je veoma loš i verujem da će se uskoro ovaj zakon ponovo naći na doradi i ako se to desi, onda ćete verovatno imati u vidu sve ovo što govorimo mi iz SRS.

Iskorišćeno je sedam minuta i 20 sekundi vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović.

Dame i gospodo poslanici, hteo sam da postavim jedno pitanje ministru za saobraćaj, gospodinu Mrkonjiću. Da li ste upoznati sa projektom "Vin", vezano za transport radioaktivnog otpada koji ovih dana odnosno do kraja godine mora da bude transportovan u zemlju porekla, Rusiju?

Što se tiče ovog radioaktivnog otpada, vi dobro znate koliko je potrebna ta predostrožnost, odnosno koliko je potrebno praćenje, ne samo kroz Srbiju nego kroz druge zemlje u okruženju kroz koje treba da prođe ovaj opasan teret.

Dobro znate da je 2002. godine 50 kg svežeg nuklearnog goriva, koji je takoreći bio bezopasan, imao je jednu ogromnu kontrolu i trebalo nazad da se vrati u zemlju porekla. Ako kažem da je bezopasan, to mogu da kažem sa sigurnošću. To znači da ga možete držati u ruci i neće biti opasan za zdravlje čoveka, dok je istrošeni radioaktivni otpad vrlo opasan.

Potpredsednica Skupštine, pošto se smeje mom izlaganju rekavši da li je taj teret opasan ili ne, sa sigurnošću vam mogu reći da je bezopasan, ali je njegova vrednost bila ogromna, neograničena i najzad je vraćen u zemlju porekla, ali, nažalost, tadašnja Vlada nije imala sluha da bi zajedno sa tim gorivom mogla takođe isto da vrati ovaj radioaktivni istrošeni otpad, već sada država mora da se zaduži za 25 miliona dolara da bi mogla da se normalno uključi u transport ove opasne materije.

Zato vas molim, da li ste vi kao ministar za saobraćaj uključeni i da li pratite ovo? Jer, mi iz Odbora za nauku i tehnološki razvoj, takoreći, svakih mesec dana zakazujemo Odbor da bismo mogli da pratimo u kakvom je stadijumu, da li su stigli ti kontejneri u koje treba upakovati ovaj radioaktivni otpad? Smatram da vi kao ministar za saobraćaj treba da budete upoznati s tim.