Izlaganje mojih prethodnika na najbolji mogući način potvrđuje da su naši stavovi ispravni. Čim mi, dame i gospodo narodni poslanici, pričajući o Predlogu zakona o zadužbinama i fondacijama pominjemo reči kao što su – procenti, izbori, istraživanja javnog mnjenja, EU, to znači da smo mi na terenu dnevne politike.
Šta Vlada Republike Srbije hoće ovim zakonom? Da li hoće da se bavi dnevnom politikom ili hoće da uredi institucije, zadužbine i fondacije, tako da one zaista služe svojoj suštinskoj svrsi, da se njima ostvaruju neki ciljevi. Ti opštekorisni ciljevi bi maksimalno trebalo da budu lišeni dnevno-političkih konotacija, i evropskih i antievropskih. Naravno, moram da repliciram na ono što je rekao gospodin Vuković, verovatno je napravio omašku.
Gospodine Vukoviću, nema nijednog arhimandrita i nijednog biskupa koji je formirao bilo kakav manastir, oni upravljaju manastirima, ali manastire su osnovali svetovni vladari. Kažite mi jednog arhimandrita koji je osnovao neki manastir? Nema nikoga.
Neko drugi, svetovni vladar je osnovao crkvu i manastir, pa poverio crkvi da se stara i brine o tim verskim ustanovama. Osnivač je uvek bio fizičko lice i uvek je dolazilo, po pravilu ako govorimo o srednjem veku i pravu, to fizičko lice je bilo ili vladar ili na nekoj nižoj feudalnoj političkoj lestvici.
Zašto mi insistiramo na etimologiji? Zato što nas mudrost uči još od antičkih vremena da imena u stvari u sebi sadrže značenja. Setite se, gospodine Vukoviću, šta su rekli stari Latini – nomen est omen, ime je značenje. Kako može pravno lice da formira zadužbinu? Reč zadužbina potiče od reči – dati za dušu. Kako pravno lice može da ima svoju dušu.
Ako ste vi hteli neki drugi nereligijski koncept zadužbine, što je legitimno, onda je trebalo da promenite ime, pa da se potpuno odreknete srpskog srednjovekovnog nasleđa, jer govoriti o zadužbini van konteksta religije i van konteksta duhovnosti, ma koliko to sad vama izgledalo strašno reći na početku 21. veka, u vreme jednog agresivnog materijalizma i sekularizma, ali je to zaista tako.
Dakle, legitimno je da vi hoćete da formirate neku instituciju koja nema religijski kontekst, ali onda nemojte da je zovete zadužbinom, jer prosto smešno je. Znate, iz same reči proističe da ta institucija i te kako ima veze pre svega sa hrišćanskom religijom i hrišćanskom duhovnošću.
Materija zadužbine je poslednje mesto gde mi sad treba da se pripremimo oko toga da li Srbija treba ili ne treba da uđe u EU. Vi kažete da treba, mi kažemo da ne treba, ali to su stavovi političkih stranka. To ne bi trebalo da opterećuje institucije kao što su zadužbine.
Ono što mi hoćemo da vam kažemo, legitimni su vaši politički ciljevi i mi se protiv njih borimo i mi njih ne podržavamo, ali to sad nema veze sa materijom zadužbina i sa materijom fondacija, one treba da služe nekoj drugoj nameni, a političke stranke su te koje treba da promovišu evropske ili neke druge integracije.
Molim vas, nemojte da politizujete institucije koje to ne zaslužuju. Naše je društvo i suviše politizovano. Dnevna politika je ušla u porodicu, u školu, na fakultet, na radno mesto, u vrtiće, nema gde nije ušla, hajde još neka uđe u zadužbine, hajde neka uđe u crkve, neka uđe u manastire i onda smo mi kao narod i kao država, gospodine Vukoviću, završili svoju istorijsku misiju.
