Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.

Da li se još neko javlja za reč?

Narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospođo Čomić, ovaj amandman sledi ovaj prethodni, tako da mi je čudno ovo obrazloženje da se Vlada poziva na član 28. Zakona o budžetskom sistemu, a prosto mi je nezgodno da konstatujem, da kada su u pitanju amandmani Odbor za finansije, to niko nije konstatovao, da ni to nije usaglašeno matematički.

Ne znam kako ćete da izađete sa ovom ispravkom amandmana koja je došla navodno u četiri i nešto, ali dobro. Šta je poenta ovog amandmana? Poenta ovog amandmana, poštovani građani RS, je da vam država tokom 2011. godine bude za tridesetak milijardi dinara jeftinija. Sada će neko da postavi pitanje – kako može da bude jeftinija, kada se ubiše ovi eksperti objašnjavajući da ona mora da bude skupa, da moramo da se zadužujemo itd?

Kada budemo govorili o amandmanima na član 7. o ekonomskim kalsifikacijama, svi poslanici SRS vrlo konkretno će da vam kažu šta je sve neracionalno da se finansira u okviru razdela i ekonomske klasifikacije od ministarstva do ministarstva, počevši od predsednika Republike, kome želimo da uskratimo pravo da putuje u inostranstvo jer ne znamo što džabe čovek troši pare. Svi njegovi putevi su bili katastrofalni za RS jer je rezultat nula, ali da ne pričam dalje o tome.

Sada moram da skrenem pažnju zbog onih koji se kobajagi malo nešto razumeju u ekonomiju, ovi veliki ekonomski analitičari, diplomirani sociolozi, psiholozi itd, grakću sa svih televizija, navodno kritikuju Vladu RS, a onda isti ti novinari časte ministarsku finansija da je ekonomska ličnost 2010. godine. To da shvatite, u pitanju je velika igra, pošto znamo ko finansira ove medije i ko ih drži.

U čemu se ogleda poenta? Poenta je u tome što ova država tokom 2011. godine u smislu vlasti, onoga što se mora finansirati, može biti mnogo jeftinija. Evo nekoliko primera. Ako meni niste verovali pre nekoliko godina, sada morate da verujete ovim vašim prijateljima iz različitih tzv. komisija, koji kažu da ukupne javne nabavke u RS iznose oko četiri milijarde evra. To su državni organi, lokalna samouprava i sistem javnih preduzeća, doduše, ne baš sva, ne primenjuju i ne poštuju Zakon o javnim nabavkama, ali ona koja poštuju – poštuju.

To je četiri milijarde evra. Oni su matematički izračunali da se 20% nenamenski troši, a neki kažu i da se krade. Da li ste razumeli, gospođo Čomić? To nisam ja napisao, nego Greko, venecijanska transparentna Srbija, ova ćelava itd. Ima putno tih koji vas prate. Oni su plaćeni iz inostranstva da vrše monitoring nad vama. Oni vas samo posmatraju i beleže i onda odu tamo pa vas tuže i onda se ovde trese koalicija, rasturaju se kapaciteti koalicioni itd.

Oduševljen sam sa ovim što sam malopre čuo od gospodina Vlajka Senića, samo mislim da je pogrešio lokaciju gde to treba da priča. Treba da ode ispred fabrike "Zastava" i da se slavodobitnički radnicima. Nadam se da neće da prođe isto kao što su prošli Vlahović, Đelić i Pitić. To mu ne želim, ali ako njih uspe da ubedi, onda će vam biti jasno zašto se smejala gospođa Dragutinović dok ste vi to, gospodine Seniću, pričali. Ali, to ćete vi da rešite na drugi način.

Znači, 20% to je 800 miliona evra, nestane, gubi mu se trag u toku godine. Verovatno se malo omrse oni koji učestvuju u javnim nabavkama, oni koji raspisuju javne nabavke, ali gro sredstva znaju neki bankari, a mislim i da predsednik, odnosno

sekretar Nacionalnog saveta za bezbednost sa svojim sistemom BIA, mia, dia, itd, da vrlo dobro znaju gde završe te pare, za šta se koriste, ko se finansira i kako država treba da izgleda.

Tu postoji, gospođo Dragutinović, neki prostor da se malo uštine da bi bila država malo jeftinija. Znam da imate iskonsku potrebu, vi, DOS, da se stalno povećava deficit i da se traže izvori sredstava za poriće deficita. Sada to okrećem na tumbe, pa kažem – zbog čega se pravi deficit? Koje su potrebe koje ne možemo da realizujemo putem poreza, carine i drugih stvari? Došao samo do zaključka da za 30 i nešto milijardi dinara pravite deficit zbog nečega što predstavlja luksuz za svakog građanina RS, ali predstavlja i iskonsku potrebu za one koji su bliski organizovanom kriminalu, mafijašenju, korupciji, kako hoćete to nazovite, ali štetnim pojavama po građane RS. To smo ovim amandmanom promovisali, napisali.

34/1 GI/VK 17,40-17,50

Inače, kada se ovde razglaba povećanje agregatne tražnje, pa onda kažu - u nekom periodu i nije loše da se ide na zaduživanje radi pokrivanja deficita, da bi se obezbedila veća uposlenost, onda znajte 1930. godine i nekim ranijim godinama to je pratilo i smanjenje poraza i dažbina, kako bi se otvarao prostor da se reši pitanje nezaposlenosti. Ovde kod nas to ide na tumbe. Povećava se zaduživanje, povećava se finansiranje neproduktivne državne administracije, povećava se poresko opterećnje prema privredi, tako da sve ide iz sive u tzv. crnu ekonomiju, a onda imamo na delu čist voluntarizam, političku podanost, medijsku podanost, prihvatljivost da bismo na kraju godine opet konstatovali kako smo ostvarili epohalne rezultate, a oni će da se ogledaju u tome što ćemo sve da prodamo, sve ćemo da potrošimo i ponovo ćemo da se zadužimo, a onda će neki veliki genije da kaže – imamo rast bruto društvenog proizvoda, virtuelni, od 3% i verovatno ćemo imati neku inflaciju, koja je podnošljiva.

Na taj način vidimo da ne postoji principijelna razlika između zaduživanja putem Narodne banke i primerne emisije i MMF, Svetske banke i ostalih, ja ih nazivam protuva, koji vrlo rade žele da nam daju neke kredite, da nas zaduže, jer su apsolutno sigurni da će svake godine Ministarstvo finansija, bez obzira na agregatno stanje da se ponovo zadužuje da bi se razduživalo, pa ponovo zadužuje, razduživalo, pa onda jedne godine se proda "Telekom", pa tako dve godine zadužuje da bi se razduživalo, pa se onda proda EPS, pa se razdužilo, pa onda idemo na hipotekarne obveznice, pa zadužujemo – razdužujemo i posle nekog vremena konstatujemo da nemo više šta da prodamo, a u međuvremenu, kao posledica te i takve porazne politike jeste da će između 36 i 40.000 građana Republike Srbije svake godine više da umere nego što će da se rodi u ovoj zemlji. Naravno, ići će ono beznaće, depresija, i druge stvari. To radi Vlada Republike Srbije od 2000. godine u kontinuitetu, iako je 70 milijardi evra uzela kredita, pomoći, donacija, svega i svačega. Za jedan promil građanima Srbije ni jednog trenutka nije bilo bolje, od kada je došao DOS na vlast.

Naravno, vi ćete da odbijete ovaj amandman, samo ići će na štetu građana Republike Srbije.

Iskorišćeno je šest minuta i 25 sekundi od vremena poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Pre nego što počnemo sa pretresom u pojedinostima o amandmanu na član 1. koji je podnela Vlada, na osnovu člana 90. stav 2. obaveštavam Narodnu skupštinu, uz podsećanje da je predsednica Narodne skupštine, Slavica Đukić-Dejanović, obavestila Narodnu skupštinu da ćemo danas raditi i posle 18,00 časova, da će, na osnovu usmenog dogovora sa predstavnicima RTS, naša sednica biti u direktnom prenosu do 21,00 čas i da pretpostavljam da ćemo u to vreme i okončati rad za danas.

Na član 1. amandman je podnela Vlada.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Radojko Obradović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović.

Zahvaljujem gospođo Čomić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović,član 1. je član koji definiše ukupne prihode i rashode i definiše po stavkama šta će to biti prihodi i šta će biti rashodi u godini za koju se budžet usvaja. Trebalo bi da tu nema nikakve dileme i trebalo bi da bar što se tiče tih brojeva tu nema nikakvih dilema.

Nama je to teško da sa sigurnošću kažemo iz prostog razloga što se u Srbiji još uvek ne poštuje nekakva normalna procedura. Šta pod time mislim? Mislim da je neophodno da se pre budžeta usvoji završni račun za prethodnu godinu, tim pre što je završni račun za 2009. godinu morao u proceduri da bude 15. jula, prema važećim zakonima. Njega nema ni dan danas, kada raspravljamo o ovom budžetu.

Da danas znamo kako su trošene pare u 2009. godini, verovatno bi nam mnogo lakše bilo da raspravljamo o tome kako će se trošiti.

Sa druge strane, vrlo je zabrinjavajuće ovo što kaže državni revizor. Prva primedba državnog revizora je da glavna knjiga Trezora treba da se uradi u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i uredbom o budžetskom računovodstvu. To je primetio državni revizor.

Nezavisno telo kaže da deo ministarstva finansija kroz koji idu sva plaćanja nije urađen u skladu sa zakonom. To stavlja ozbiljan znak pitanja na to kako se pare troše.

Druga stvar, da imamo završni račun za 2009. godinu videli bismo da li je ispoštovan Zakon o budžetu za 2009. godinu. Na primer, član 15 kaže da 40% sopstvenih prihoda treba uplatiti u budžet. U kojoj meri je ispoštovan taj član zakona?

Priličnu zabunu unosi i ono što je na sajtu Ministarstva finansija, jer kada hoćete da se upoznate sa prihodima i sa rashodima, onda nailazite na dve tabele. Jedna kaže – prema Zakonu o budžetu, a druga kaže – za sve izvore finansiranja. Valjda mi imamo neka zajednička sredstva i nema nekakvih novih izvora finansiranja.

Razlike uopšte nisu male. U jednom slučaju je reč o 659 milijardi kao prihodi, a u drugom slučaju je 709. Znači, otprilike 500 miliona evra ili 50 milijardi ima nekakve zabune.

Objašnjenje je dato dole u fus noti gde se kaže da je u stvari nova metodologija Ministarstva finansija usaglašena sa metodologijom koju koristi MMF. Mislim da tu nema nikakve dileme. Ministarstvo finansija ima novu metodologiju, usaglašena je sa MMF i to je sve u redu.

U amandmanu sam predložio da svi prihodi i rashodi budu usaglašeni i predstavljeni prema novoj metodologiji koja je usaglašena sa MMF.

Amandman nije prihvaćen. Obrazloženje glasi: amandman se ne prihvata iz razloga što Ministarstvo finansija nema sopstvenu metodologiju. Kako nema metodologiju kada ste rekli – prema metodologiji Ministarstva finansija? Ako piše "prema metodologiji Ministarstva finansija", to znači da imate metodologiju. Sada se ispostavilo da nemate metodologiju. Imate dve različite tabele i onda u nekom drugom amandmanu kažete – nema potrebe da vas obaveštavamo kao Narodnu skupštinu, pogledajte sajt Ministarstva finansija.

Sada, imate li metodologiju ili nemate metodologiju? Slušate MMF, ne slušate MMF? Imamo aranžman sa MMF, nemamo aranžman sa MMF. Hoćete porez na hotelske usluge, pa nećete porez. To je potpuna konfuzija koja može da zbuni svakog onog ko pokuša da čita ovo pažljivo.

Iskorišćeno je dva minuta od vremena zamenika predsednika poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podnela Vlada.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podnela grupa od 22 narodna poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Vučeta Tošković.

Poštovana predsednice, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko dana smo čuli predsednika Vlade, kada je imao ekspoze o budžetu, da je to budžet razvojni. Konstatujemo da nije razvojni budžet jer budžet koji je u startu osakaćen sa 120 milijardi ne može biti razvojni jer nema realnog priliva da bi se svi ti projekti koji su predloženi za iduću godinu realizovali, a velikim zaduživanjem i realizacijom tih projekata došlo bi se do sunovrata. Zato se poseže za veće namete fiskalnom politikom koja u našem narodu donosi veća opterećenja i neizvesnu budućnost.

Navodim primer pisanja politike od 18. oktobra, da će se izvršiti plenidba svakog četvrtog građanina u Novom Sadu od sedam do 17 godina zbog ne izmirenih dugova. Sve je veća ekonomska kriza koja je ispraznila novčanike naših građana, pa sve se teže živi, a kamoli da izvršavaju svoje obaveze.

Šta da rade građani ostatka Srbije koji su u gorem položaju i ekonomskoj situaciji? Od strategije se i vizije u narednih 10 godina ne živi. Gotovo da iza nas imamo prohujalih 10 godina koje na ekonomskom planu nisu ništa doneli ovom narodu, jedino što je vidljivo, a to je veća nesigurnost i pad standarda. Iz ovih razloga poslanička grupa Napred Srbijo podnela je amandman na član 2. i dala je tu predlog kako na koji način da se smanji ove cifre koje su date u Predlogu zakona, tu je za nekih 10% da ne bih sad citirao to ima svaki poslanik ispred sebe. Dakle, mi smo tu smanjili za nekih 10 do 15% za pokrivanje budžeta, potrebnih sredstava za finansiranje budžeta.

Tog deficita ne bi u ovoj meri bilo da su se prihvatali amandmani opozicije za budžet za 2010. godinu koji su bili dobronamerni i realističnijih od prihvaćenih i zato se posledice, imamo 120 milijardi budžeta deficita. Ovaj amandman govori o potrebi o smanjenju javnih potrošnji, kreditima od banaka, emitovanju državnih hartija od vrednosti. Dakle, što manje potrošnje, uživanja, što više realnog priliva u budžet, eto stabilnije države i većeg standarda građana Srbije. Hvala.

Tri minuta i 15 sekundi od ukupnog, znači jedan minut i 15 sekundi od vremena poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.

Da li još neko želi reč? (Da.)

Narodni poslanik Dragan Stevanović.

U članu 2. shodno onom što smo predložili u članu 1. da se budžetski deficit smanji za 30 milijardi, samim tim i naše potrebe zaduživanja, odnosno povlačenja sredstava što na domaćem i stranom tržištu, za finasiranje tog budžetskog deficita budu manje. Vlada je odgovorila isto kako je odgovorila i na prvi amandman koji smo podneli, a svi ostali su ukomponovani u tu našu nameru. Smatramo, gospođo Dragutinović, za razliku od dosadašnjih manira ste mogli da pokažete političku hrabrost i prihvatite činjenicu da smanjite budžetski deficit. Niste jednom bili u prilici do sada da izlazite u susret nekim nerazumnim političkim ambicijama, to nismo mogli da razumemo, ali bi podržali jako to da smanjite budžetski deficit i pokažete da ste spremni da u 2011. godini vodite drugačiju fiskalnu politiku. Meni nikako nije bilo jasno u raspravi o rebalansu budžeta za 2010. godinu da jedan narodni poslanik zamera zašto su rashodi Uprave za agrar veliki, a vi ste našli za shodno da odgovorite da je izmeštena u Šapcu pretpostavljam i da su troškovi zbog te činjenice veći, ali ste istovremeno kao ministar finansija prihvatili da ova skupština usvoji zakone kojima će se još četiri državna velika tela izmestiti i ne opravdano ćemo u 2011. godini da plaćamo veće troškove i Nacionalne službe za zapošljavanje i direkciji, odnosno SIEP, kako se zove, za promociju uvoza itd. Kao što ste spremni na takve političke kompromise pokažite spremnost i na ovakav. Smanjite budžetski deficit kako bi lakše funkcionisali i preživeli u 2011. godini.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Popović.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Arsen Đurić, Zoran Šami i Željko Tomić.

Da li još neko želi reč? (Da.)

Narodni poslanik Arsen Đurić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo na član 2. amandman gde smo predložili da se doda novi stav 2a koji glasi – saglasnost na sklapanje svakog pojedinačnog kredita za finansiranje pokrivanja deficita daje Narodna skupština RS.

Aktuelna Vlada je pokazala da od svog formiranja ne kontroliše nego samo zadužuje državu i ne odgovorno se ponaša prema budućnosti države i građana Srbije. Zvanični podaci govore da je nivo zaduženosti blizu gornje granice od 45% BDP, a samo u toku ove godine dodato je državnih zapisa za 212 milijardi dinara. Zato smatramo da je neophodno da Narodna skupština i javnost uopšte imaju veću kontrolu prilikom zaduživanja Srbije kako ne bi došli u situaciju da država ne može da servisira svoj spoljni dug.

Podsetio bih vas da je Vlada Srbije kada DSS vodila vladu 2006. godine vratila preko milijardu dolara duga i Srbiju izvela iz kategorije srednje zaduženih zemalja u državu sa relativno niskim stepenom zaduženosti, a vi ste od formiranja ove vlade za poslednjih dve i po godine zadužili državu za preko četiri milijarde evra. Smatramo i to smo uvek ponavljali da nije strašno i nije opasno ukoliko se država zadužuje, a ta sredstva se ulažu u razvoj infrastrukture, u razvoj domaće privrede, a ne kao što to vi činite za pokrivanje budžetskog deficita i pokrivanje javne potrošnje. Efekti tog vašeg zaduživanja su više nego skromni. Nije došlo do privrednog rasta niti do smanjenja nezaposlenosti. Naprotiv, svakog dana sve veći broj građana ostaje bez posla. Nemamo ni završene neke infrastrukturne projekte. Pošto dolazim iz Zlatiborskog okruga, želim da vas pitam šta je sa izgradnjom auto puta od Beograda do Požege čiju ste koncesiju poništili obećavajući da će se to graditi iz budžeta i iz raznih zaduženja? Ni posle dve i po godine nije napravljen ni metar tog puta.

Još jednom vas pozivam da prihvatite ovaj amandman i mislim da je neophodno da Skupština Srbije ima veću kontrolu prilikom zaduživanja države obzirom da zaista ne vodite računa o visini zaduživanja.