Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković i Željko Tomić.

Reč ima narodni poslanik Milica Vojić-Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Tomić i ja smo podneli amandman kojim smo želeli da povećamo subvencije u privredi i da te subvencije od 3,1 milijarda povećamo na 5,1 milijardu dinara. U uslovima velike ekonomske krize za koju je Vlada Srbije i te kako dobro kriva, jer nije priznavala da postoji takva kriza, pa je u njoj videla svoju veliku ekonomsku šansu, pa je na kraju videla da ta kriza ne može da bude prevaziđena njihovim znanjem i nesposobnošću, Vlada Srbije je sav teret vrlo mirno prebacila na privredu i na leđa građana Srbije. U uslovima te i takve krize, privreda se bori sa problemima likvidnosti i solventnosti, a Vlada umesto da joj pomogne, jer je jedini način da država prevaziđe ove probleme jeste ulaganje u privredu i oživljavanje iste, Vlada, ne samo da joj ne pomaže, nego je subvencije za privredu smanjila četiri puta nego ostale subvencije i one sada iznose samo 3,1 milijarda dinara. Poređenja radi, ono što uplaćujemo kao ratu za dug je 80 milijardi dinara, ali nije to najveći problem sa kojim mora da se nosi privreda ove zemlje, najveći problem je nesposobnost Vlade da strateški definiše prioritete subvencionisanja i namenu sredstava u skladu sa zakonom i samim značajem.

To ne treba da čudi, jer ova vlada nije uspela ni do dana današnjeg da napravi strateški razvoj u privredi, ni da napravi ekonomske mere za prevazilaženje krize, ni socijalne mere za pomoć najsiromašnijim u ovoj zemlji.

Dakle, mi smatramo da je jedini način da država izađe iz krize ulaganje u privredu. Hvala.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Aleksandar Pejčić.

Reč ima narodni poslanik Donka Banović.

Naš amandman se odnosi na klasifikaciju 1.4 i tu je reč o subvencijama, pa imamo nabrojano koliko je subvencija iz ovog budžeta predviđeno za neke oblasti. Mi smatramo da je veoma malo subvencija predviđeno za ulaganja u poljoprivredu, odnosno agrar. Mi predlažemo da od cifre koja je predviđena za

subvencije za železnicu, da se prebaci za subvencije u poljoprivredi. Ako bi hteli jednom rečju da opišemo ovaj nesrećni budžet za 2011. godinu, onda bi to bila reč – antiagrarni. Komotno se može reći za ovaj budžet da je on antiagrarni, jer je sramno da se iz ukupnog budžeta izdvaja svega 2,5% za poljoprivredu. Zaista nismo očekivali da će poljoprivreda biti toliko podcenjena, posebno u vreme krize kada znamo šta nam sve ona znači sa pratećim delatnostima i da ona donosi oko 40% novca u republički budžet.

Poljoprivreda je strateška grana, ona se u ovom budžetu našla u zapećku.

Očito da oni koji vode poljoprivredu, a znam da su se mnogi i udruženja i Privredna komora Srbije, da se obraćala i ministru za poljoprivredu i vama gospođo Dragutinović, da vam ukažu na to koliko je to zaista malo novca za tako važnu granu. Od izvoza hrane do sirovina za njenu proizvodnju, ovih godine će u zemlju stići oko 2,1 milijarda dolara, odnosno ostaće suficit kada je poljoprivreda u pitanju u budžetu od jedne milijarde dolara. Dakle, zamislite šta bi bilo kada bi ova vlada shvatila da zaista treba više ulagati u poljoprivredu zato što je to u doba krize jedina zdrava grana.

Da li još neko želi reč? Narodni poslanik Zoran Mašić, izvolite.

Želim samo kratko da prokomentarišem obrazloženje koje je dato povodom ne prihvatanja ovog amandman. To je da se, kaže – amandman se ne bi mogao prihvatiti iz razloga što se ovim predlogom već opredeljena sredstva iznos od dve milijarde za subvencije u oblasti poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Molim i gospođu ministar, a i ministra poljoprivrede, pa i sve druge koji obrazlažu da ne iznose neistinu. Nisu povećane subvencije za poljoprivredu - dve milijarde u ovoj godini. Jednostavno matematika i račun to ne mogu nikako prihvatiti.

Nisam ekonomista, ali barem osnovnu matematiku tj. sabiranje i oduzimanje znam. Ako vam kažem da je subvencija za ovu godinu 16.815.357.000 dinara, da je rebalansom budžeta takođe za subvenciju poljoprivrede izdvojeno 15.477.700.000. Znači, to je nekih 1.400.000.000 povećanje sredstava subvencija. Ako se gledaju sredstva koja su izdvojena kao sredstva budžeta za poljoprivredu, onda je ove godine izdvojeno 22.033.000.000, a rebalansom budžeta izdvojeno je 20.572.000.000. Opet ako se oduzme jedna od druge cifre to je nekih milijardu i po dinara. Prema tome, nikako ne možete obrazlagati i javnost našu dovoditi u zabludu, tj. pre svega poljoprivredne proizvođače. Agrarni budžet je povećan negde između milijardu i 400 i milijardu i 500 miliona u odnosu na prošlu godinu.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.

Da li neko želi reč? Narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović ako je suditi po početku ove rasprave u pojedinostima, kako je to sve počelo ima predstavnika, nema predstavnika, imamo mišljenje, nemamo mišljenje, te ima kvoruma na odboru, te nema kvoruma. U dva sata dobijemo amandman Vlade na sopstveni zakon, u četiri sata ta ista Vlada radi ispravku svog amandmana koji je predložila na svoj zakon, na Odbor, izvinjavam se. Ako je suditi po svemu tome, možete misliti kako će vam tužna i nesrećna biti fiskalna 2011. godina.

Mi smo, gospođo Dragutinović, nažalost svih nas sa vama zajedno koji, nažalost, vodite ekonomsku politiku ove države, zato verovatno živimo kako živimo, mi smo predložili u svom amandmanu na član 1. i u svim ostalim amandmanima da smanjite fiskalni deficit za 30 milijardi. Gospođo Dragutinović, mogu da prihvatim da je politika vaše vlade da trošite koliko ministri traže, a ne koliko država može. Mogao bih da prihvatim da ste u obrazloženju tako nešto stavili. Mogu da prihvatim u obrazloženju za odbijanje ovog amandmana što ste rekli da neke brojke nisu usklađene. Vidite postoji proceduralne procedure i tehnike poslovničke koje bi eventualno, kad bi vlada pokazala političku volju da smanji budžetski deficit, kojima bi ti nedostaci mogli da se otklone. Ono što jeste poražavajuće i što iritira kad vas Vlada u svom obrazloženju obavesti da vam amandman nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu.

Pitam vas i pitao sam vas i u načelnoj raspravi, šta ste vi u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu uradili, a tiče se usvajanja ovog budžeta. Pogazili ste budžetski kalendar koji je sastavni deo Zakona o budžetskom sistemu. Vi ste, gospođo Dragutinović, deo vlade koja je, da bi usvojila budžet za 2011. godinu menjala Zakon o budžetskom sistemu. Sve normalne države, a vi to volite sada evropski i moderno da kažete i da donesu sistemski, krovni zakon, Zakon o budžetskom sistemu je takav zakon u koji mora da se ugradi ili koji treba da se osloni Zakon o budžetu za neku godinu. Vi ste takva vlast da biste ispunili političke ambicije vladinih ministara i činovnika promenili Zakon o budžetskom sistemu da biste ostvarili svoje političke ambicije u 2011. godini koja je predizborna, promenili ste Zakon o budžetskom sistemu kako biste mogli ono što ste pretočili u Zakon o budžetu da ukažete da je u skladu sa principima fiskalne odgovornosti, koje ste samo pre par meseci usvojili i ponudili nama poslanicima kao nešto što će garantovati fiskalnu i ekonomsku sigurnost u 2011. godini.

To je zaista poražavajuće i to iritira. Možete da napišete u obrazloženju što god hoćete, ali da kažete da mi nešto nismo uskladili sa Zakonom o budžetskom sistemu zaista nemate pravo i nemate kao vlada legitimitet tako nešto da nam kažete. Mi smo predložili smanjenje budžetskog deficita, a nismo doveli nijednu funkciju države u pitanje. Iako pogledate koliko je to, da nigde nije prešlo 20%, a neka bude negde i 30%, ali kada izanalizirate izveštaje i DRI i gomile drugih institucija što vladinih što nevladinih, vidite da vam je taj novac u sivoj i crnoj zoni i da se budžeta Republike Srbije i svih poreskih obveznika koji pune budžet Republike Srbije koji se preliva u privatne i tuđe džepove. Taj novac se koristi u predizbornoj kampanji onako kako ste ovim budžetom predvideli da će se trošiti u 2011. godini.

Određene odredbe ovog zakona su skandalozne, toliko su banalne i toliko potvrđuju ovu konstataciju SRS i jedva čekamo da dođemo na raspravu o tim članovima. Zamislite šta ste naumili? Vi ste naumili da iz budžeta Republike Srbije direktno prenosite sredstva mesnim zajednicama. Doći ćemo dotle, do rasprave po tome, zamislite kakav je to skandal. Šta to mesne zajednice mogu da urade na teritoriji jedne opštine, a da ne dobiju administrativnu pravnu ili bilo kakvu saglasnost lokalne samouprave. To su vaši politički projekti. To su politički projekti o kojima ćemo govoriti kad dođemo do tog člana.

Mi smo, gospođo Dragutinović, u načelnoj raspravi optuženi da ovde prodajemo demagogiju. To niste rekli vi. Zato što vi jedini razumete šta su oni od vas tražili da ugradite u ovo. O toj demagogiji koju navodno prosipa opozicija pričali su oni koji o budžetu najmanje znaju. Vidite, SRS nikad vama nije osporila tehniku pisanja budžeta. Vi ste se pohvalili, nekad je bilo 250, sad je 5.000 stavki, pa šta. U redu je. Nemamo još programski budžet, pa da se zaista kaže Srbija ima adekvatno budžetsko definisanje, još nemate to, ali šta je gospođo Dragutinović, nekad su se krajnici operisali, pa se u bolnici ležalo sedam dana, danas se to radi za dva dana. Nije loše što imamo 5000 stavki, ali je problem šta je u njima i šta u njima piše. Kakve ste brojke i ambicije u njih ugradili.

SRS sebe smatra opozicionom strankom, gde joj je politika dijametralno suprotstavljena rasipništvu koju promoviše vlast. Smatramo da je demagogija imputirana nama. Nažalost, nismo imali priliku da na to odgovorimo i smatramo da je dobro reći to sada.

31/1 MO/CG 17,10-17,20

Ti koji su nam stavili na teret demagogiju, u stvari su pričali o tehnici budžeta, tehnici pisanja budžeta. Budžet je politički dokument. Ekonomska politika jedne države je izražena u njemu. Ono što ste vi bili dužni, gospođo Dragutinović, da uradite u Vladi, jeste da zaista pokažete političku volju da ne može sa poreski obveznicima ove države da radi ko šta i kako hoće. Pa da se okrenete, gospođo Dragutinović, pa da kažete svom kolegi Mlađanu Dinkiću – dosta više, bre. Dokle će država da finansira tvoje političke projekte? Dokle ćemo svi biti taoci tvojih političkih ambicija? Da li ste imali hrabrosti tako nešto da kažete Mlađanu Dinkiću? Naravno da niste. U tom sporu uvek biste vi bili poraženi. SRS je duboko ubeđena u tako nešto. Da li možete da kažete dosta više subvencija? Dosta više, Dinkiću, država finansira nešto što za nigde drugde nije pokazala volju.

Tražili smo da smanjite subvencije za "Fijat", između ostalog. Pogledajte sada, hiljadu i nešto radnika je proglašeno tehnološkim viškom. Idu o trošku države. Kaže ministar odnosno državni sekretar Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja da država pokazuje socijalnu odgovornost. Preklinjem vas da pokažete socijalnu odgovornost prema radnicima "Atlasa" iz Surdulice. To je ćerka firme "Mačkatice", čiji je vlasnik Đorđe Nicović. Pokažite malo volje, pa budite prema njima socijalno odgovorni. Budite socijalno odgovorni prema radnicima "5. septembra" ili "RR partnersa" iz Surdulice. Šest meseci štrajkuju, penju se na krovove. Skupe se adekvatni dokazi i argumenti, Agencija za privatizaciju ospori ugovor o privatizaciji, a Vlada poništi to što agencija ospori. Kamo socijalne odgovornosti u tom slučaju. Pa ne tražimo da tu ima socijalne odgovornosti na teret države, nego na teret onoga ko je kupio firmu i ko je privatizovao te firme. Vi niste u stanju ni to da uradite, a ovde ćemo da finansiramo ko šta i kako hoće, ko kakve političke želje i ambicije ima.

Da li ste, gospođo Dragutinović, imali hrabrosti da kažete ministru za državnu upravu – nećemo da finansiramo regionalnu školu za državnu upravu? Samo ste četiri miliona na kursne razlike ove godine potrošili. Ko zna koliko ćete potrošiti u narednoj godini.

Da li ste, gospođo Dragutinović, pokazali, vi u Vladi, hrabrosti da kažete dosta direktorima javnih preduzeća – 200.000 dinara plate? Petsto, šesto i ne znam koliko su sve primali. Dosta više da primaju to, zato što su zadužili firme, firme ne vraćaju svoje dugove, pa im država iz budžeta vraća dugove jer ste sedam milijardi predvideli u narednoj godini za plaćanje pokrenutih garancija, a onda ste vi velikodušni pa im dajete još i subvencije.

Sad neko nama stavlja demagogiju na teret, a niko od vas nema hrabrosti da o tome priča i da o tome govori. Nije najvažnije budžet usvojiti, gospođo Dragutinović, kako ste u jednom intervju rekli. Najvažnije je da on bude usklađen sa potrebama i realnim mogućnostima ove države. Ovaj budžet to nije. Ovaj budžet nije usklađen sa mogućnostima ove države. Ova država i svi njeni građani ne mogu da finansiraju ono što ste na rashodnoj strani definisali.

Nije tačno, kako su svi predstavnici većine rekli, da je ovo jedini mogući budžet. Nije tačno da je jedini mogući. Mogli ste da smanjujete. Otkud mi znamo da će nivo potrošnje ostati na ovom koji ste projektovali? Onog dana kad vam ode MMF, koji je jedini za vas predstavljao limit, a ne obaveze i odgovornost prema nacionalnim ekonomskim interesima, ko zna šta ćete da uradite sa budžetskim deficitom.

Budite iskreni pa recite da li je i ovaj budžetski deficit realan? Vi jedino što možete da garantujete u 2011. godini je da će troškovi i rashodna strana biti ovolika ili veća. Prihodna strana je napisana ovako zato što računate pre svega

na inflaciju i na rast cena, a ne zato što će realna ekonomska stabilnost da obezbedi ovo. Jednostavno nije tačno, ali mi svi zajedno moramo da trpimo sve to.

Meni ste zamerili, neću reći zamerili, ali ste rekli da sam vas prozvao za dugove. Onda ste u svom završnom izlaganju rekli, odnosno osvrnuli ste se na kapitalnu potrošnju i rekli ste – da, ima 30 milijardi, nekada je bilo 60 milijardi, ali šta smo mi za to dobili? Ja vas sad pitam, šta smo mi u Srbiji dobili za sve dugove koje ste nam kao vlast namakli ovih deset godina na vrat? Šta smo mi kao država, kao građani, kao korisnici usluga budžeta Republike Srbije dobili?

Kako je moguće, gospođo Dragutinović, da nemamo Koridor 10 završen? Kako je, gospođo Dragutinović, moguće da uz toliko povučena sredstva mi nemamo završene obilaznice? Kako je moguće, gospođo Dragutinović, da nemamo završene mostove? Kako je moguće da posle toliko povučenog novca na ime kredita bespovratne pomoći vi danas u Srbiji imate državnu upravu koja nije sposobna da napiše projekte kojima će konkurisati za bespovratna sredstva? Vaši poslanici kažu – nema para u lokalnoj samoupravi, pa neka se domišljaju, imaju IPA fondove, pa neka se tu snalaze. Za deset godina povlačenja sredstava iz inostranstva i iz kredita vi niste stvorili državnu upravu do kraja, koja ume da piše projekte.

Govorili smo o prostornom planu, gospođo Dragutinović. Vi danas živite u državi toliko kreditno zaduženoj, koja nije pokrivena vodovodnom i kanalizacionom mrežom, a vi kažete – šta smo mi dobili? Evo, pitamo vas – šta smo mi dobili za pare koje ste povukli i koje ćete da povlačite? Vi ste prihvatili činjenicu da date garancije firmama, preduzećima koja su već zadužena, čije dugove plaćate i nameravate i dalje da ih zadužujete. To smo predložili da se smanji, da smanjite subvencije za železnicu. Ne zato što ne trebate da pomognete radnicima, ali vas pitam zašto im dajete da se zadužuju i dalje? Šta ste im umanjili na kontu činjenice da ćete u ovoj godini njihove dugove da plaćate? To logika ekonomska i zakoni nalažu. Niste uradili ništa.

Vi ste, boga mi, vrlo lepo i hrabro priznali – budžet za 2011. godinu se bitno ne razlikuje od budžeta za 2010. godinu, samo što su plate uvećane za 2%. Dok se plate uvećavaju za 2%, inflacija i cene rastu u dvocifrenim iznosima i dvocifrenim procentima. Zato SRS traži od vas da smanjite budžetski deficit za 30 milijardi. Nismo doveli u pitanje funkcionisanje države, čak nismo smanjili ni jednu jedinu platu koju vi predlažete i predviđate da delite, a ponajmanje ono što se odnosi na socijalnu pomoć i socijalna davanja. Sve ono što je strateški i što je strukturno bitno za ovu državu i za naš razvoj nismo takođe uskraćivali za sredstva, ali smo našli način da smanjimo 30 milijardi.

Predlažemo vam toplo da to prihvatite. Uvek imate mogućnost, jer i ovaj budžet će svakako vrlo brzo doživeti svoj rebalans, uvek imate mogućnost da budžetski deficit povećate, ali po predlogu SRS pokažite volju da u 2011. godini želite da trošite manje, da rasipate manje u odnosu na godine koje ste ostavili iza nas. Hvala.

Iskorišćeno je 13 minuta od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Reč ima narodni poslanik Vlajko Senić.

Poštovana ministarko, poštovana predsedavajuća, rekao bih, pre svega, još jednom da pitanje projekta "Fijata" u Kragujevcu nije stranački projekta, kao što ste mogli ove godine da se uverite. Dakle, sredstva koja će Srbija uložiti u 2011. godini nalaze se na razdelu Ministarstva finansija, što je, rekao bih, jedan simboličan znak da se u tom smislu ne može jedan tako veliki i ozbiljan projekat vezivati za čak ni jednu vladu, a kamoli za jednu političku stranku.

Ono što jeste obaveza države, to je da omogući i da stvori uslove za dolazak stranih investitora u vreme i u situaciji u kojoj se nalazi Srbija. Da bi strani investitori pomislili da dođu u Srbiju, država mora da bude više izdašna, nego što je to u nekim uređenim zemljama EU ili u nekim zemljama dalekog istoga, gde postoje određene komparativne prednosti koje mi u ovom trenutku ne možemo da ponudimo.

Dakle, da bismo imali tako važne strane investicije, mi moramo kako bi narod rekao "da odrešimo kesu". S druge strane, država, naravno da nije obavezna da se bavi svakim pojedinačnim radnikom koji će raditi u nekoj fabrici. Naša obaveza je da otvorimo priliku i perspektivu za otvaranje proizvodnje i obaveza je da imamo socijalni deo kojim se inače država bavi. Mislim da, kada govorimo o Kragujevcu, u tom delu su radnici tretirani na način na koji je bolji od nekih slučajeva ranije. Slažem se, verovatno i taj vaš primer, ne znam kako se zove taj privatnik koji je doveo fabriku u tu situaciju ali, u svakom slučaju, država treba da pomogne gde god je to moguće, ali, nije moguće da se država do tančina bavi svakom pojedinačnom sudbinom.

Rekao bih, takođe, da, što se deficita budžeta tiče, mislim da smo to i rekli tokom rasprave u načelu, dakle, prvi put se, na osnovu Zakona o fiskalnoj odgovornosti, koji je deo budžetskog sistema, utvrđuje deficiti budžeta i tako će biti i naredne godine i svake sledeće, sa našim uverenjem da ćemo 2015. godine ostvariti taj strateški cilj da deficit budžeta bude na nivou ne većem od 1% društvenog proizvoda

Da li je ovo najbolji mogući budžet u ovom trenutku? Siguran sam da nije i verujem da u nekoj teoretskoj raspravi moglo je i nešto drugačije i bolje da se uradi, ali u ovom trenutku zaista mi se čini da, uvažavajući činjenicu da radimo zaista u poslednjem trenutku, krizu u kojoj se nalazi celo naše društvo, krizu u kojoj se nalazi Srbija, ovaj Predlog budžeta jeste nekakav odgovor države na ekonomsku situaciju.

Što se subvencija tiče naravno da bismo svi mi bili zadovoljni, da stavka subvencija bude nula, ali ako pogledate globalno, dakle da su to subvencije za privredu, za poljoprivredu, za železnicu, turizam i kulturu, ne vidim da postoji neka veća mogućnost da se taj iznos smanji, pogotovo kad govorimo o subvencijama za privredu koje su takođe bile neophodna mera države da bi se na neki način dodatno stimulisali strani investitori da ulažu u Srbiju.

Nisam rekao da je predlog bilo koje stranke demagogija, hoću samo da kažem da je demagogija uvek kada na ekonomske probleme odgovarate neekonomskim merama. Kada govorimo o slučaju "Fijata", ja ću da kažem da je sve ono što je Srbija radila posle 2000. godine, dakle, ne u vreme kada je vaša politička stranka bila odgovorna, jeste bila demagogija. Dakle, svaka godina posle 2000. godine, do trenutka kada nije napravljen sporazum sa "Fijatom" jeste bila demagogija svake vlade posle 2000. godine i nespremnost da se reši jedan takav problem i nadam se da će nam 2011. godina doneti rešenje tog problema. Ako to ne bude tako kako mi najavljujemo, sigurno da ćemo snositi odgovornost na izborima i kod građana, ali smo preuzeli odgovornosti. Hvala vam.