Iskorišćeno je tri minuta od vremena poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Da li neko želi reč? Da, narodni poslani Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kod člana 2. Predloga zakona o izvršenju kazni zatvora za krivična dela organizovanog kriminala su stvari uglavnom jasne. Dakle, da li država ima problem sa brojem ljudi koji treba da rade u posebnom odeljenju Uprave za izvršenje krivičnih sankcija? Očigledno ima. Zbog toga Narodna skupština i pristupa izmenama ovog zakona.

Šta onda radi država koja ima problem sa dovoljnim brojem svojih službenika koji treba da rade u jednom njenom organu? Pa, šalje ih na rad u taj organ. Vlada se, međutim, ponaša na jedan način koji apsolutno nije razumljiv. Imate problem sa brojem ljudi koji treba da rade u posebnom odeljenju Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, ali onda kažete – slaćete zaposlene na osnovu njihovog odobrenja ili, ako potrebe službe to zahtevaju, i bez njihovog odobrenja. Potrebe službe postoje i u jednom i u drugom slučaju. Niko ne radi u posebnom odeljenju Uprave za izvršenje krivičnih sankcija zato što to ne zahteva potreba službe. Naravno da je potreba službe nešto što se pretpostavlja. Potreba službe kaže da u posebnom odeljenju Uprave za izvršenje krivičnih sankcija mora da radi određeni broj zaposlenih. Da li ih sada ima dovoljno? Nema ih. Dakle, treba poslati određeni broj zaposlenih iz jedne organizacione jedinice zavoda u kome se nalazi posebno odeljenje, u to posebno odeljenje.

Ovde je potpuno irelevantno pitanje volje onih koji rade u državnoj službi, da li oni hoće ili neće da rade u posebnom odeljenju. SRS ne može da prihvati konstataciju pojedinih kolega narodnih poslanika, koji kažu – znate, ne postoji volja da se radi u posebnom odeljenju. Ko nema volju da radi u posebnom odeljenju, izgubiće državnu službu. To je vrlo jednostavno. Zamislite policajca koji na ulici kaže – neću da privedem kriminalca koji je zatečen u izvršenju krivičnog dela, nemam volju. Dakle, to pitanje ne treba da se postavlja.

Ovde se samo postavlja pitanje da li država želi da reši problem nedovoljnog broja zaposlenih u posebnom odeljenju ili ne želi. Ako želi, onda zaposleni iz jedne organizacione jedinice treba da bude poslat na rad u posebno odeljenje, bez obzira na njegovu volju. Pitanje volje se postavlja u privatno-pravnim odnosima, u obligacionim odnosima, kod zaključivanja ugovora, pa onda, ako neću, ne može niko da me natera da zaključim neki ugovor. U državnoj službi tzv. autonomija volje je svedena na minimum, kao što je autonomija volje svedena na minimum i u nekim drugim društvenim odnosima. Zamislite kad bi građani rekli – nemam volju da platim porez ili – nemam volju da platim sudsku taksu ili, dok je bilo obavezno služenje vojnog roka – nemam baš jaku volju da idem u vojsku.

Dakle, u mnogim pitanjima društvenih odnosa, tamo gde je zastupljen javni interes, apsolutno se ne postavlja pitanje volje, nego ili nešto mora da se uradi ili ne mora. Ovde očigledno država mora nešto da uradi, jer definitivno Republika Srbija ima problem sa brojem zaposlenih u posebnom odeljenju. Da li je to zbog toga što, kao što su rekle neke moje kolege i kao što sam i ja rekao u načelnoj raspravi, nema dovoljnog broja zaposlenih u posebnom odeljenju koji treba da čuvaju, kako vi kažete "kriminalca broj jedan u Srbiji" Milorada Ulemeka Legiju ili je neki drugi razlog u pitanju.

U svakom slučaju, ova država ima problem sa brojem zaposlenih u posebnom odeljenju. Ona taj problem može da reši jedino tako što će određeni broj zaposlenih da pošalje na rad u posebno odeljenje. Tu se apsolutno ne postavlja pitanje volje. Ovde je problem nastao i zbog toga što je Vlada na nespretan način formulisala član 2. Ako pročitate član 2. Predloga zakona, onda vidite da izgleda potrebe službe postoje samo kada se zaposleni šalje bez njegove saglasnosti, a kada se zaposleni šalje uz njegovu saglasnost u posebno odeljenje, onda potreba službe ne postoji. Verovatno je greška u konstrukciji rečenice, verovatno je jezička omaška, ali potreba službe definitivno postoji, bez obzira na to da li postoji saglasnost zaposlenog ili ne postoji.

Ovde, budući da je izuzetno zastupljen javni interes, ne postavlja se pitanje da li neko želi ili ne želi da radi u posebnom odeljenju. Ako radi u državnoj službi, ima da radi na onom radnom mestu na kome ga pretpostavljeni rasporedi. Tako se to radi u svakoj normalnoj državi.

SRS uopšte nema nameru da brani bilo koga ko je osuđen pred nadležnim pravosudnim organima Republike Srbije. Nemojte ni na kraj pameti da bude ni vama, gospođo ministre, ni narodnim poslanicima, niti građanima Srbije, da sada SRS treba da izigrava drvenog advokata Legiji ili bilo kome. Ne, Legija nije bio naš politički prijatelj nikada, bio je politički prijatelj ovog režima. Nama, što kaže narod, ni iz džepa, ni u džep.

Mi pokušavamo da se ponašamo kao jedna ozbiljna, racionalna i državotvorna stranka. Da li država ima problem sa brojem zaposlenih u posebnom odeljenju? Ima. Ko se sve nalazi u posebnom odeljenju, to je drugo pitanje. Definitivno ova država ima taj problem i jedini mogući način da se problem reši jeste da se određeni broj zaposlenih pošalje u posebno odeljenje, pri čemu se apsolutno ne postavlja pitanje njihove volje, jer se pitanje volje ne postavlja ni kod drugih državnih službenika. Drugo, potreba službe kao pravna kategorija postoji i potpuno je irelevantno da li zaposleni ide na rad u posebno odeljenje uz svoju saglasnost ili bez svoje saglasnosti. Dakle, apsolutno postoji potreba služba za većim brojem zaposlenih u posebnom odeljenju, a ta potreba službe proizilazi iz javnog interesa.

Iskorišćeno je četiri minuta i 45 sekundi od vremena zamenika predsednika poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Amandman kojim se predlaže dodavanje novog člana 2a. podnela je grupa od 22 narodna poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Da li neko želi reč? Da, narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

U najkraćem da obrazložim rešenje, gde smo mi u članu 2a predvideli da se, zbog cilja koji ste vi proklamovali – dobijanja kvalitetne uprave u kojoj će neko najodgovornije, najstručnije, a da bude najobučeniji, obavljati taj posao, mi smo dali amandman sa dopunom člana 2. koji glasi: "Za načelnika iz stava 1. ovog člana može se rasporediti lice koje je steklo visoko obrazovanje drugog stepena, odnosno da ima završene master akademske studije ili visoko obrazovanje stečeno u skaldu sa propisima koji su važili do stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju i koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master".

Sve primedbe koje sam vama iznela kao propuste prilikom podnošenja Predloga zakona, da su ne usklađeni sa drugim zakonima, mi upravo ovim amandmanom na član 2, dodavanjem člana 2a to rešavamo. U skladu sa onim što je Zakonom o visokom obrazovanju, koji je donet 2005. i 2007. godine, ali doneto je autentično tumačenje u

2008. i 2010. godini, gde su promenjena akademska zvanja i nazivi, vrsta i nivoi studija, sada primenjena na ovaj zakona, da nam se po četvrti put ne bi vratio na usaglašavanje, ili da ne bi nekome palo na pamet da drugačije tumači odredbu da ovaj posao radi zaposleni koji je stručan i osposobljen za taj posao.

Bez obzira na to što je ovaj zakon ušao u proceduru u avgustu mesecu, gospođo ministre, morate da imate nekoga ko prati usvajanje zakona ovde. Usvojen je amandman poslaničke grupe Napred Srbijo SNS, kada smo razmatrali Zakon o državnoj upravi i u članu 84. je propisano da državni službenik mora imati navedeni stepen obrazovanja da bi mogao da vodi upravni postupak, pa je neophodno da ovu navedenu odredbu bukvalno usvojite, da bi ovaj zakon ušao u jedinstveni pravni sistem države Srbije.

7/1 BD/MĆ 11,15-11,25

Bolje je to uraditi sada, nego ponovo za par meseci raspravljati o tom istom zakonu. Znači, prosto smatram da je neophodno član 2a usvojiti da bi on bio usklađen sa Zakonom o državnoj upravi, zbog postupanja u upravnom postupku, koji će sigurno biti, a takođe i u skladu sa autentičnim tumačenjem Zakona o visokom obrazovanju, koji je donet od 2010. godine. Hvala.

Iskorišćeno je 55 sekundi od vremena poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Ako ne, na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Milica Radović i Miloš Aligrudić.

Da li još neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo zaista amandmanskom intervencijom na ovaj član zakona želeli da damo doprinos tome da se konzistentno izvedu rešenja koja su ovde definisana.

Naime, zašto izdvajati i zašto, kada je u pitanju provera imovine, posebno definisati položaj upravnika zavoda i načelnika posebnog odeljenja u odnosu na druga lica koja su definisana u članu 10. stavu 5. osnovnog teksta zakona?

Naime, upravo smo govorili o tome na koji način mi sad zaposlene tretiramo i obavezujemo da idu, da obavljaju poslove protiv njihove volje, bez obzira na to u kom stepenu oni zaista mogu da ispune tu svoju obavezu, kada su bez ikakve saglasnosti su tamo upućeni, ali kada već hoćemo da sprečimo bilo kakvu mogućnost korupcije, bilo kakvu mogućnost zloupotreba, onda bi bilo dobro da se imovina upravnika zavoda, načelnika posebnog odeljenja vodi i proverava u Agenciji za borbu protiv korupcije, a ne u nekoj nadležnoj organizacionoj jedinici u sedištu uprave.

Pre svega, ko nam može garantovati da će takva jedna evidencija u nadležnoj organizacionoj jedinici u sedištu uprave biti pravilno vođena, da neće zloupotreba? Ko nadzire te podatke i da li ikome oni bivaju dostupni? Mi iz ovog teksta zakona to ne vidimo. Naravno, sad će se reći - pa lica koja su ovde nabrojana spadaju pod lica koja su definisana zakonom u Agenciji protiv korupcije, ali upravo zbog osetljivosti problema, zbog značaja koji oni imaju i u ovom zakonu i u pravosudnom sistemu da kažem, i u kaznenom sistemu i zbog mogućnosti da budu predmet korupcije, bilo bi dobro da jedno telo, koje je osnovano ovde u Narodnoj skupštini, Agencija za borbu protiv korupcije, vodi i podatke o njihovoj imovini i naravno, bez njihove volje, u nekom periodu proverava da li je došlo do promena u njihovim imovinskim kartama.

Ne vidim zašto je ovaj amandman odbijen? Ne vidim šta će Vlada da dobije time, što će mesto i, hajde da kažemo, prostor gde je korupcija u stvari najveća, ono što je u neposrednom okruženju posebnog odeljenja, a to je upravnik zatvora i načelnik posebnog odeljenje i zaposleni sprečiti mogućnost pojave korupcije.

Naravno, korupcija je moguća i kad su u pitanju predsednik suda, predsednik ovlašćenih sudija, predsednik Apelacionog suda, itd. Ali, mogući stepen korupcije, moguća korupcija, koruptivna radnja koja bi dala povoljnost licima koja izdržavaju kazne zatvore je upravo najneposrednija, najviše moguća od ovih lica koja su definisana u članu 10. stavu 1.

Prema tome, pozivam vas da prihvatite ovaj amandman, kad Agencija već radi tolike poslove neće joj biti problem da vodi evidenciju imovine i ovih lica i da

u krajnjoj liniji da se nekakav doprinos ili se bar bude mirne savesti da se pokušalo sprečiti da se korupcija u ovom obliku ovde izvrši. Hvala.

Iskorišćeno je minut i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč?

Ako ne, na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Zoran Krasić.

Gospođo Čomić, koliko nam je ostalo vremena za ovih 17 zakona?

Šesdeset minuta.

Hvala. Ovaj amandman Vlada nije prihvatila zato što smatra da je rešenje koje je Vlada napisala bolje. Odmah da vam kažem, to nije nikakva argumentacija, nije nikakav razlog za odbijanje amandmana, jer kad bih vam pričao šta je sve Vlada smatrala da je bolje, pa je ispalo gore, spisak bi bio poprilično veliki, verovatno 16 dana ne bih mogao sve da nabrojim.

Sa gnušanjem moram da konstatujem da se proevropski zakon menja na jedan proprimitivniji način. Sa kojim pravom proevropske zakone menjate? Ko je vas ovlastio da uvodite nove standarde koji su mimo Evrope? Kakav je to način? Kad je država u drugom stanju, prilikom donošenja zakona ili prilikom ovih izmena? To je prosto neverovatno.

Zašto menjate mnogo dobar zakon? Najbolji zakon je bio onog dana kada smo ga usvajali, 2009. godine. Sada nam dolazite ovde da nam menjate najbolji evropski zakon koji je pohvaljen od Venecijanske komisije, od Holbruka, od Medlin Olbrajt, od NATO pakta, od SAD, od EU, od Bugarske, od Rumunije, od Tačija, Haradinaja. Hoćete da nas posvađate sa celim svetom. Vi malo, malo, pa stičete neku naknadnu pamet, pa onda kada nemate razloga da usvojite amandman kažete – vi smatrate. Koja vam je garancija, kada vi smatrate? Koji je to argument? Oni smatraju da je njihovo rešenje bolje i posle nekoliko meseci pojavi se neki drugi organ, ponovi sve one reči što su rekli srpski radikali i onda ovi referiraju, više ne smatraju, do nekog novog pokušaja kada će ponovo da smatraju.

Sada, da li neko može da shvati ovu situaciju koja je nastala odbijanjem ovog amandmana? Vlada kaže ovako – imamo realno velikih problema da obezbedimo službenike koji će da rade kao stražari u posebnom odeljenju, niko neće, iako su date velike beneficije. Ulazimo u uzrok zašto to neko neće, nego menjamo zakon, pa kažemo – neće više biti potrebna saglasnost, sada će to po službenoj dužnosti, a kada podnesemo amandman da treba po službenoj dužnosti da se provere ti ljudi koji tamo treba da rade, onda oni kažu – ne može takav amandman, to može po potrebi i po potrebi treba da stoji u zakonu. Ko treba to da zaključi kada je po potrebi? Milan Obradović, iz milošte zvani Rambo. On? Nemojte molim vas da mi kažete da je on neki argument.

Agencija za borbu protiv korupcije, Čedomir Čupić, on argument? Izvinite, molim vas, čovek koji je 2003. godine propao kao kadar Montgomerija sa Otporom i sada su se implitirali u sve strukture. Homen je došao ministarstvo, Rambo je došao da kontroliše zatvore, Čupić kontroliše agenciju. Ovde imate nekoliko primeraka, u advokaturi imate.

Sada se nalazimo pred problemom – da li je zakonsko rešenje normalno, ustavno i kakva je praksa? Praksa je katastrofa. Poučeni iskustvom kakva je praksa

nemamo moralno pravo da glasamo za neke izmene koje bi možda i ličile na nešto ustavno i zakonito. Zašto? Zato što se u praksi to krivi.

Samo da vas podsetim na jednu stvar. Svako ko se nalazi na izdržavanju kazne zatvora, on je pod merama resocijalizacije. Svrha sankcije i kazne zatvora jeste da se dotična osoba osposobi za normalan život, a vi, šta demonstrirate? Demonstrirate mržnju, osvetu, demonstrirate sve ono što nije tekovina EU, niti Konvencije za zaštitu ljudskih prava.

Kod nas se dešava inverzija, oni koji su duvali balone kada je bila sahrana Miloševiću, napredovali u društvenoj strukturi, postali turbo moralni likovi, a sve drugo ćemo da osudimo. Ne želim da komentarišem ni jednu presudu, samo želim da vas skrenem pažnju da postoje neki slučajevi kada oni koji vrše vlast, koji su dužni da obaveste građane o svemu i svačemu pobrkaju nekoliko uzroka i nekoliko razloga, pa sa gledišta motiva i izvršioca imamo široku lepezu mogućih varijanti.

8/1 GI/MS 11,25-11,35

Samo vas podsećam na situaciju da i ono što se desilo tamo pred početak Drugog svetskog rata u Nemačkoj, kada je zapaljen Bundestag, posle 75 godina je priznato da je pravosnažna presuda bila montirana. Pričaćemo o porodici Rozenberg, pričaćemo o Drajps aferi itd.

Stičem utisak da vi niste u mogućnosti čak ni da uposlite u toj službi one difovce koje ste naknadno zaposlili da budu policajci i stražari. Završili ljudi DIF, imaju žutu člansku kartu itd. Skoro smo imali situaciju kada je bilo suđenje velikom kriminalcu Bosiljki Mladić i jedan iz obezbeđenja je bio nervozan. Odmah sam ga smirio kada sam mu rekao da mu je pala članska karta DS i on se sago mahinalno čovek da uzme tu člansku kartu. Nema članske karte i suđenje moglo da bude mirno u novoj sudnici itd.

Vi sada očekujete da mi saučestvujemo sa vama koji ste u nekom stanju, u nekom stanju previranja, ne znate rešenje. Ko će da proverava - Agencija za borbu protiv korupcije ili ovo posebno odeljenje ili ono vodi evidencije, a dva nadležna ministarstva proveravaju sve ono što može biti uzrok za korupciju i sukob interesa.

U Agenciji za borbu protiv korupcije imate ljude koji su trajno u sukobu interesa. Kad pogledate onog Zorana Stojiljkovića, on je i sa sindikatima i na fakultetu, i u agenciji i u nevladinim organizacijama, svuda ga ima. On je postolje a vi ne smete da mrdnete. Oni vas kontrolišu zato što vaše zajedničke gazde nemaju poverenja u vas.

Još niste podneli izveštaj za one silne milione potrošene na sređivanju pravosuđa. Koliko ste dužni za onu zgradu – 500 miliona dinara. Koliko ste građevinskih firmi upropastili? I vi smatrate? Pa, vama je zabranjeno da smatrate. Vi kad smatrate nastaje katastrofa za državu.

Naravno, ne apelujem da vi usvojite amandman pošto ste dali mišljenje da ga odbijate, ali sad razmislite o pretposlednjem stavu ovog člana gde kažete – način provere urediće se propisom Vlade. Kako će to da se radi? To prihvatam, ali zašto taj princip nije prisutan u drugim propisima, nego tamo ovlašćujete neke ministre da propisuju postupak i sve drugo?

Eto vidite kako vi gledate pravni sistem RS. Vi ste ga razorili totalno i uvek ste u pravu. Proevropski, turbo evropski, turbo NATO, protači, prosrpski. Pa, ko će da vam pohvata ono što vi radite? Nemojte da usvojite ovaj amandman, molim vas, jer ne znam šta bi se desilo kada bi ste to uradili.