Iskorišćeno je minut i 22 sekunde od vremena poslaničke grupe.

Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Da nastavim na ovo. Iz ovoga ste jasno mogli videti koji su pravi razlozi zbog čega treba čitavu stvar resetovati, vratiti na početak, zbog toga što su manjkavosti u proceduri i načinu na koji je cela stvar izvedene u Visokom savetu sudstva do te mere loša da se moraju vratiti na početak. To se može izvesti zakonskim rešenjem, to je ono što smo vam prvi dan rekli, kroz neki lex specialis, koji bi praktično suspendovao čitav postupak, tako nešto u slučaju početka postupka pred Ustavnim sudom, preko ustavnih žalbi, bi bio moguć razlog prestanka tog postupka pred Ustavnim sudom.

Znači, jedno je ako se sve resetuje, pa zbog toga nema više razloga da se postupak pred Ustavnim sudom vodi, a drugo je ako vi ne idete tom logikom, nego govorite o nekakvom preispitivanju odluka, što je jedan krajnje neuhvatljiv termin, a onda uvedete prigovor – koji suspenduje ustavnu žalbu. Šta ste vi uradili? Umesto da rešite problem, kada ste već imali volju, tako što ćete ga rešiti u korenu, iz početka, krenuli ste da pipkate problem, da pokušate da taj problem rešavate uvođenjem institucija u zakonske predloge koji su krajnje sumnjivi ili apsolutno neustavni, neki od njih, kao što je bio valjda član 3. oko pravosnažnosti i došli ste u ćorsokak.

Naš vam je predlog ili da povučete Predlog zakona dok se ne izglasa, dok imamo vremena za tako nešto ili da zakažemo svi zajedno sednicu Odbora za pravosuđe i da pogledamo šta ovde promeniti, kako potpuno drugačije napisati ove predloge zakona kroz amandmane, što mislim da više nije moguće, jer je već započeta rasprava o amandmanima. Najbolje je da ih povučete. To je to.

Ovim je vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi DSS iskorišćeno.

Da li još neko želi reč?

Ako ne, na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Miković.

Da li neko želi reč? (Ne.)

O predlogu za dodavanje novog člana 5a, narodni poslanik Jovan Palalić podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 5. doda novi član 5a.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodni poslanik Jovan Palalić.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko, suština ovog amandmana je u tome da pokuša ovako loše rešenje u članu 5. dodatno da popravi. Faktički, članom 5. priznajete suštinu vaše greške. Pored toga na koji način je doneta odluka i kakva su pravna sredstva moguća protiv te odluke, način,

postupak je suština naopakosti rešenja koje ste doneli kada je u pitanju celo postupak reizbora sudija.

Ovde priznajete da će nove kriterijume i merila doneti stalni sastav Visokog sveta sudstva, tj. priznajete da ga je doneo onaj sastav Visokog saveta sudstva koji to nije mogao i na osnovu toga je izvršio izbor.

Sve ono što smo vam govorili u toku čitavog tog postupak, rekli su vam i predstavnici Evropske komisije, ali opet ponavljam, hoćete da slušate njih, a ne narodne poslanike u Skupštini Republike Srbije. Oni su vam rekli da se nisu primenjivali objektivni kriterijumi, da sudijama i tužiocima nije data prilika da budu saslušani u toku postupka i nisu im data adekvatna obrazloženja, da su imenovani bez razgovora sa njima i primene kriterijuma koji se zasnivaju na zaslugama i ukupan broj sudija i tužilaca nije na pouzdan način izračunat i nekoliko puta je korigovan, pošto je reizbor bio izvršen. Faktički, bili ste u potpunom haosu.

Morate priznati grešku. Recite – pogrešili smo, nismo dobro uradili, napravili smo velike probleme u pravosuđu, napravili smo velike probleme građanima, priznajemo grešku pred građanima, pred poslanicima, hoćemo da vratimo stvari na potpuni početak i da pokušamo da ispravimo ono što se ispraviti može.

16/1 GI/MJ 12,45-12,55

Ovako ulazite u još veći haos, u još veće probleme, još veće probleme ćete stvoriti građanima Srbije, a pogotovo sudijama, tužiocima koji treba da potpuno nepristrasno koji treba slobodno i nezavisno da donose odluke. Ne valja vam posao, lošim putem ste krenuli, povucite ove zakone i radite stvar iz početka.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Milica Radović i Jovan Palalić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodna poslanica Milica Radović.

Mi smo amandmanom predvideli kriterijume za ponovni izbor. Naravno, ovde se radi o drugom određenju. Nismo imali nameru da ulazimo u detaljno propisivanje svih kriterijuma, ali ovde smo dali jedan simbolički značaj tome da osmatramo, da ova materija treba da bude regulisana prvenstveno zakonom. Zašto to smatramo? Prvenstveno, zato što je u prošlosti došlo do manipulacija kada je u pitanju odluka o kriterijumima i merilima za izbor sudije.

Venecijanska komisija je dala saglasnost na nacrt odluke o kriterijumima i merilima za izbor sudija, ali je nakon toga, nakon što je dala saglasnost, Visoki savet sudstva je izbacio iz tog nacrta odluke najvažniji deo, a to je odredbu po kojoj kandidat imao mogućnost da se u postupku reizbora izjasni o dokazima kojima se obara njegova stručnost, osposobljenost i dostojnost, kao i da predoči dokaze koji njemu idu u korist. Ovo što govorim sigurno je tačno, jer se to pokazalo kao takvo i u mnogim postupcima koji su vođeni pred samim Ustavnim sudom, a to naravno i prisutna gospođa ministar zna.

Znači, manipulisalo se samim nacrtom odluke o merilima i kriterijumima za izbor sudija na taj način što sam rekla da je grubo zloupotrebljeno ono poverenje koje je ukazano od strane Venecijanske komisije i koliko sam ja uopšte u pravu ovom prilikom najbolje pokazuje da ste vi sada u obrazloženju svih ovih predloga zakona iz oblasti pravosuđa morali da napišete da ste ovog puta dobili saglasnost Venecijanske komisije za ono što radite.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, ovoj zakon o sudijama je stubni zakon ovih zakona o kojima govorimo. On je loše započet i na kraju se još lošije završava.

Moglo bi se reći da prve četiri odredbe ovog predloga za izmene i dopune zakona govore o izmenama i dopunama, a druge četiri govore o prelaznim i završnim odredbama. Naravno da je član 5. ovog zakona jedno katastrofalno rešenje i on govori da član 8. nije u redu. Vrlo često Vlada kao predlagač zloupotrebljava odredbu člana 196. stav 4. Ustava u kojoj se kaže da zakon može da stupi na snagu i pre osam dana od njegovog objavljivanja.

Neće ni početi da pada ni prestati sneg zbog toga koja će odredba biti ugrađena, ali naučite se jednom da ne zloupotrebljavate Ustav i da koristite odredbe Ustava na način kako se i mislimo prilikom donošenja Ustava.

Ovde kažete da ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja, a u članu 5. se kaže da će po prigovorima rešavati stalni sastav Visokog saveta sudstva koji još nije ni izabran. Rok za rešavanje po prigovorima je 30 dana. Znači, ništa se posebno neće desiti da ovde poštujemo odredbu Ustava, član 196. stav 4. zakona.

Gospođo ministre, videli ste koje ste sve greške napravili u reformi pravosuđa. Naravno da za nas nije reforma pravosuđa samo izbor sudija nego i svi ovi zakoni koji su doneti 2008. godine.

Videli ste da ste napravili grešku. Nije to najveći problem. Najveći problem je u tome što način na koji pokušavate to da otklonite predstavlja još veću grešku, koju kasnije reforma pravosuđa nećete moći da ispravite, a postojao je vrlo kvalitetan i dobar način da u momentu izbora sudija, kada ste vi izgrešili na način na koji jeste, da je samo na osnovu pozitivnih zakonskih propisa naravno i Ustava rešavan taj problem. Prvo su neizabrane sudije podnosile žalbe, pa ustavne žalbe, pa se o njima rešavalo, pa nije, pa su neki pozivani, a neki nisu imali su rok od 20 minuta da obrazlože svoje viđenje tog problema koji su konkretno ponekad pitali i zašto nije u određenom roku izvršena neka presuda i slično. Dakle, ograničeno vreme i vrlo skraćena mogućnost neizabranim sudijama da ukažu na to, ali član 6. ovde govori o još jednoj opasnosti, da oni koji su izabrani u decembru 2009. godine da ni njihov izbor, ni njihov opstanak na toj funkciji nije sasvim siguran. To unosi jednu nesigurnost kod onih koji dele pravdu, kod onih koji imaju mogućnost da ograniče nečiju slobodu.

Pravo na posao je jedno od osnovnih ustavnih prava. Ovde nisu imali oni koji nisu izabrani i vi žalbu koja podrazumeva rešavanje kod višeg organa svodite i pretvarate u prigovor o kome će odlučivati onaj organ koji je već ranije odlučivao. Da li se može imati dovoljno i sigurnosti i pouzdanja u nekog ko je već napravio takvu grešku? Da je grešaka bila samo jedna, verovatno bi to bili ispravljeno. Grešaka je bilo mnogo, teško ih je ispraviti na ovakav način kako ste predvideli. Zapravo nemate dobru volju i nameru da ispravite veliku grešku.

Mene kao građanina Srbije duboko vređa ova konstatacija – ovaj sud ne može da rešava neke probleme jer nema dovoljno kapaciteta. Ja sam se malo ozbiljnije bavio tim problemom i pod tim ne podrazumevaju da nema dovoljna broj sudija Ustavno suda. Ne podrazumevaju čak ni da te sudije Ustavnog suda nisu dovoljno stručne ili jesu stručne. To nije ni bitno, u to ne možemo da ulazimo, nego smatraju da ne može Ustavni sud u punoj juresdikciji da odluči o žalbi koja je kod njih bila. Da li je to bila žalba Ustavnom sudu ili ustavna žalba, sasvim svejedno. To nije uopšte u redu da neko izvan kaže da Ustavni sud Republike Srbije nema dovoljno kapaciteta.

Nije najveći problem što ste slušali neke komisije nego je veliki problem kako ste dalje davali i odlučivali o tim problemima. Ne treba da se pozivate ni na jednu komisiju. O načinu sprovođenja reforme pravosuđa poslanici SRS, a i šira stručna javnost je o tome govorila, morali smo malo slušati ljude koji se time bave nepristrasno i ne u dnevno političkom smislu, ne kažem da vi na takav način posmatrate ovaj problem, uvek sam govorio i sada tvrdim, možete se složiti sa tim a i ne morate, da je donošenje nekih odluka o izboru nekih sudija bilo izmešteno iz Visokog saveta sudstva. Kako ćete objasniti neizbor jednog sudije, neću da govorim njegovo ime, koji se jedne večeri našalio sa predsednikom Haškog tribunala i pitao ga je iz koje je države, kada mu je rekao da je iz Jamajke, on ga je pitao a koliko mu je potrebno da pretrči 100 metara jer tamo su poznati kratkoprugaši? On se malo našalio, to stoji i u razlozima zbog čega nije imenovan. Zar vam treba navoditi još takvih pojedinačnih slučajeva? Ne treba.

Da li vi to 11 članova sastava Visokog saveta sudstva uzelo za otežavajuću okolnost da nekog ko 35 godina radi u pravosuđu ne bude izabran i primljen?

Mislim da tamo ovaj Visoki savet sudstva zastupaju ljudi koji imaju dovoljno stručnog znanja, imaju valjda malo morala i etike i samo na jedno šaljivo pitanje i ovaj uzvratio da se toga šaljivog pitanja najviše i seća. Hvala vam.

Iskorišćeno je četiri minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Završili smo pretres o svim amandmanima.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i u pojedinostima u celini.

Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda pretresa u pojedinostima – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM TUŽILAŠTVU

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Zoran Krasić, Nenad Konstantinović, Srđan Miković, Miloš Aligrudić, Milica Radović i Jovan Palalić.

Primili ste i mišljenje Vlade o podnetom amandmanu.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Milica Radović i Jovan Palalić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodni poslanik Milica Radović. Izvolite.

Kada je u pitanju Zakon o javnom tužilaštvu, ističem iste prigovore kao i one koje sam isticala prilikom obrazlaganja Zakona o sudijama. Tačno je da su ovde uočena manja oglušenja prilikom izbora zamenika javnih tužilaca, a to nikako ne znači da je celokupan postupak izbora bio regularan. Ovde  takođe isti prigovori, koje sam govorila, stoje, da je DRI bilo nepotpuno, da su postojali slučajevi sukoba interesa, da nije bila prisutna raspravnost prilikom samog odlučivanja, nije bilo rang listi, donosile su se odluke na tajnim sednicama, što je takođe protivno samom Ustavu i sve to unapred kvalifikuje celokupan postupak izbora zamenika javnih tužilaca.

Da se ne bi ponavljala neću da govorim o svakom amandmanu koji smo podneli na ovaj član, već ću samo da vam kažem da je takođe neverovatno i prosto od vas očekujem da mi objasnite gde ste pročitali da ustavna žalba, odnosno žalba izjavljena Ustavnom sudu može da ima istu pravnu snagu kao i sam prigovor. Drugi put danas vas prozivam da mi odgovorite jer bih stvarno volela da mi odgovorite, pošto se radi o neverovatnoj pravnoj inventivnosti i kreativnosti.

Takođe odredba da će se postupci po žalbama, odnosno po ustavnim žalbama okončati stupanjem na snagu ovog zakona najgrublje vređa sam Ustav i usvojena pravna načela koja bi trebalo da važe u ovoj državi. Mislim da je najbolje zbog svega ovoga što ste danas predložili, zbog svega ovoga što danas slušamo, što ovih dana slušamo ne samo u ovom parlamentu već uopšte i od stručne javnosti…