Pre nego što zaključim pretres, dajem reč gospođi ministar. Izvolite.

Poštovana predsednice, uvaženi narodni poslanici, zahvaljujem se svim poslanicima koji su učestvovali u današnjoj raspravi i onima koji su uložili svoje amandmane. Pokušaću da vam odgovorim na neka pitanja koja su postavljena na današnjoj sednici.

Što se tiče zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala, slažem se sa određenim diskusijama, da je ovaj zakon tehničkog karaktera i drago mi je što je na današnjoj sednici postavljeno jedno šire pitanje oko stanja u zatvorima. Činjenica je da postoji velika prenaseljenost u zatvorima. Reći ću vam da je trenutna cifra osuđenih i pritvorenih lica u srpskim zatvorima 11.500, što predstavlja izvesnu zabrinutost ali, sa druge strane, u okviru Ministarstva pravde i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija trudimo se da napravimo određenu strategiju koja će doprineti rasterećenosti zatvora.

Pomenuto je ovde da je po hitnom postupku prošle nedelje upućen zakon o izvršenju krivičnih sankcija i on treba da doprinese da se barem delimično ostvare koraci koje smo predvideli u strategiji. Dosta toga smo radili na uvođenju alternativnih kazni zatvora. Otvorene su povereničke službe, zaključeni su ugovori sa brojnim gradovima u Srbiji i nadam se da će taj sistem još više zaživeti. Isto je ako govorimo o elektronskom nadzoru, kada je predviđen takav način izvršenja kazne zatvora. Takav sistem je pušten, postoje već prve odluke koje su donete s tim u vezi i očekujemo ovih dana da takve odluke počnu da se primenjuju.

Što se tiče samog zakona koji se danas nalazi pred vama, na dnevnom redu ovog uvaženog doma, on se odnosi na dve izmene. Jedna je oko ne uzimanja saglasnosti za rad u posebnom odeljenju. Činjenica je da nije baš popularno raditi u srpskim zatvorima, postoji i razlog za to. Prvenstveno se svode na razloge materijalne prirode. Zaposleni u zatvorima se nalaze u sistemu državnih službenika. Slažem se da možda nisu adekvatno plaćeni, ni u okviru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Trudimo se da, u okviru naših mogućnosti, u pogledu finansija, njihov lični dohodak ili platu povećamo koliko god je to moguće. Druga izmena se odnosi na evidentiranje podataka o imovnom stanju. Znate i sami da Agencija za borbu protiv korupcije prikuplja takve podatke u odnosu na javne funkcionere. Ovo se ne odnosi na javne funkcionere nego na zaposlene i takvu evidenciju će činiti Uprava za izvršenje krivičnih sankcija. Ukoliko postoje problemi ili postoje određene sumnje, tražiće se provera od MUP i Ministarstva finansija. Složićete se sa mnom da se radi o zaposlenima koji se nalaze u jednom specifičnom režimu i treba da postoji provera za njih.

Bilo je postavljeno pitanje oko izmeštanje zatvora u Pančevu. To je u planu Ministarstva pravde i za zatvor u Pančevu i za izgradnju dela zatvora u Kragujevcu i za izgradnju potpuno novog zatvora u Medveđi. Izgradnja će biti u velikoj meri realizovana iz kredita koje smo dobili od Saveta Evrope. Očekujem da se pristupi realizaciji tokom sledeće godine.

Što se tiče Zakona o uređenju sudova, ovde je postavljeno pitanje i data kritika u pogledu hitne primene ovog zakona, ali i drugih zakona koji se odnose na pravosuđe. Na samom početku ću reći da sam vrlo obazriva po pitanju hitne primene i imam uvek u vidu kada to predlažem, ne samo za zakone, nego i za podzakonske akte, odluku Ustavnog suda koja je doneta u vezi sa jednom hitnom primenom jednog zakona. Trudim se da zaista postoje opravdani razlozi kada se traži hitna primena.

Što se tiče Zakona o uređenju sudova, slažem se sa vama da se iz obrazloženja koje smo vam podneli ne vidi to i uzimam na sebe tu odgovornost, ali pokušaću da vam objasnim. Radi se o usklađivanju sa Zakonom o budžetu i uopšte primene pravosudnog budžeta koji ne može da počne od 1. januara 2010. godine zato što ne postoje tehnička sredstva koja treba da se obezbede i na nivou Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Zašto smo predložili od 1. septembra? Razlog je u tome što želimo da uverimo sve i u narednom izveštaju Evropske komisije, a i građane Srbije, da zaista želimo da pravosudni budžet bude u rukama pravosuđa. Meni je zadovoljstvo što kao ministar pravde u tom obliku mogu da se rasteretim, ali sa svojim znanjima i iskustvom ćemo uvek stajati na raspolaganju pravosuđu. Nameravamo da predložimo i Zakon o krivičnom postupku, koji podrazumeva dodatna sredstva i pažljivu analizu u pogledu primene. U pogledu tog zakona, ali i u pogledu drugih zakona ćemo stajati na raspolaganju i Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca.

Što se tiče hitne primene u odnosu na ostale zakona, jeste nam ideja da sva ostala pitanja i sve sumnje koje postoje na postupak opšteg izbora otklonimo i da od sledeće godine Srbije stekne status kandidata.

24/1 BD/MĆ 14,05-14,10

To nije interes samo ove Vlade, to je interes građana Srbije.

Što se tiče ostalih zakona i Zakona o sudijama i Zakona o Javnom tužilaštvu i o Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, ne bih se složila sa određenim primedbama da smo bežali od javne rasprave. Mislim da nismo bežali od javne rasprave i sama činjenica da se u ovom uvaženom Domu početkom decembra održala posebna sednica parlamenta govori u prilog ovoj mojoj tvrdnji.

Veoma često sam ovde čula različita tumačenja, mišljenja Venecijanske komisije. Moram da kažem da u mišljenju koje je Venecijanska komisija dala na Pravilnik o kriterijumima ili merilima za izbor ili napredovanja sudija, javnih tužilaca i predsednika sudova nigde nije stajalo pitanje intervjua. Ne kažem da to nije evropski standard. Smatram da treba da se primenjuje, ali radi pravilnog informisanja građana Srbije želim da kažem da to nije postojalo.

Ovom prilikom želim da vam pročitam deo iz izveštaja, deo iz mišljenja koje je Venecijanska komisija dala na ove predloge zakona, naročito na Predlog zakona o sudijama. "Predložene izmene i dopune regulišu pravu na pobijanje odluke Visokog saveta sudstva. Rok od 15 dana je predviđen za ulaganje takvog prigovora. Slet postupaka Visokog saveta sudstva u vezi sa prigovorom je regulisan. Stav 4. ovog predloga zakona predviđa da je odluka o razrešenju sa funkcije konačna. Navedena odredba je sama po sebi u skladu sa evropskim standardima".

Dalje se kaže: "Mogućnost da se odbije prigovor i potvrdi odluka o prestanku funkcije u svetlu načela nezavisnosti sudija koji su imali stalnu sudijsku funkciju pre opšteg izbora, održanog u decembru 2009. godine i dalje ostavlja prostora za dalju diskusiju ili čak za pravnu raspravu. Sve zavisi od pravičnog i transparentnog postupka i kriterijuma koji se primenjuje".

Kao zaključak dati su sledeći stavovi: Nacrt izmena i dopuna Zakona o Visokom savetu sudstva i Zakona o sudijama su generalno u skladu sa evropskim standardima. Nacrt paketa pravosudnih zakona je korak u napred u pravcu rešavanja dugo vođene debate u vezi sa opštim izborom sudija i javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, održanim u Srbiji u decembru 2009. godine. Nacrt dopuna člana 57. Zakona o sudijama u vezi sa mogućnošću da se razreše sudije koje su imale stalnu sudijsku funkciju i dalje ostavlja prostora za dalju diskusiju ili čak pravnu raspravu. Stalni sastav Visokog saveta sudstva bi trebalo da primeni ovaj član sa velikim oprezom i poštovanjem evropskih standarda koji osiguravaju pravičan i transparentan postupak.

To je upravo odgovor na pitanje - da li i gde je predviđen prigovor. Znači, iz ovoga što sam pročitala možete da vidite da je stav Venecijanske komisije da je u skladu sa evropskim standardima. Naravno, da ne bi ovde predlagali nešto što ne bi bilo u skladu sa Ustavom Srbije, a reč o tome ne može ni ovaj uvaženi Dom da da, niti Ministarstvo pravde nego će dati Ustavni sud, a sigurna sam da će potvrditi da je to u skladu sa Ustavom.

Što se tiče obaveze izjašnjavanja naravno da to nije voluntarizam Visokog saveta sudstva da li će nekog pozvati na razgovor ili ne, i način na koji će to činiti biće razrađen u podzakonskom aktu ili, tačnije rečeno, pravilniku o kriterijumu i merilima koji s jedne strane materijalni propis, a s druge strane i procesni propis.

Ne mogu da se složim sa izjavama da nije bilo rang liste tokom sprovođenja opšteg izbora. Prvi put za izbor sudija koji su došli iz reda saradnika su napravljene rang liste na osnovu kriterijuma koji su razrađeni u Pravilniku. Takođe, ne mogu da se složim sa određenim opaskama koje moram da kažem da služe za dnevno

političku upotrebu, da je odlučivanje bilo izmešteno iz Visokog saveta sudstva u neke druge institucije ili da se koristilo mišljenje BIA. U krajnjem slučaju, nadzor po tom pitanju je uradio i Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnostima, pa kroz njihove izveštaje može da se vidi šta je konstatovano.

Na kraju bih rekla da svi ovi zakoni trebaju da posluže tome da se otklone sve sumnje koje postoje na postupak opšteg izbora. Kao član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca nemam problem sa odlukama koje smo donosili i za koje sam glasala i nemam problem sa tim da se te odluke promene još jednom od strane nekog drugog tela. Zahvaljujem se.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Sa radom ćemo nastaviti u 16,00 časova.

Zahvaljujem gospođi ministar i zahvaljujem vama.

(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.

Izvinite za 13 minuta zakašnjenja. Čekanje i zakašnjenje nije do narodnih poslanika, ali je do člana 27. i želje da se nastavi sa parlamentarnom praksom i da se sačeka zakašnjenje članice Vlade, koja upravo ulazi.

Dobro nam došla, ministarka finansija, Diana Dragutinović.

Možemo da počnemo.

Narodni poslanici dobacuju "a mišljenje Vlade?"

Molim vas da ne dobacujete.

Takođe vas molim da pogledate poštu u svojim poslaničkim klubovima, ako već nije na klupama u zgradi Narodne skupštine i molim vas da ne ometate sednicu Narodne skupštine zbog toga što pravo da se dobiju sve informacije na osnovu članova Poslovnika Narodne skupštine podrazumeva i obavezu da se svi članovi Poslovnika Narodne skupštine poštuju.

Dakle, ova sednica ne bi počela u popodnevnom delu da vam izveštaj Vlade nije dostavljen.

Ako narodni poslanici imaju volju da dobacuju i krše Poslovnik, ja sam vam na raspolaganju za vaše pravo da kršite Poslovnik i moju obavezu da budu primenjene sve odredbe Poslovnika Narodne skupštine.

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, povodom pretresa u pojedinostima Predloga zakona iz tačaka 7, 8, 9, 10, 11, 12. i 13. dnevnog reda, pored predstavnika predlagača Diane Dragutinović, ministarke finansija i Božidara Đelića, potpredsednika Vlade i ministra za nauku i tehnološki razvoj, pozvala da sednici prisustvuju i Vuk Đoković, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Radina Todović, državna sekretarka u Ministarstvu rada i socijalne politike, Ružica Stojiljković, pomoćnica ministra finansija, Nataša Kovačević, pomoćnica ministra finansija, Zoran Milošević, pomoćnik ministra rada i socijalne politike, Ljiljana Petrović, rukovodilac grupe u Ministarstvu finansija, Bogdan Popović, posebni savetnik ministra finansija i Nada Mirković, samostalna savetnica u Ministarstvu finansija.

Prelazimo na pretres u pojedinostima 7. tačke dnevnog reda - PREDLOG ZAKONA O BUDŽETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2011. GODINU, SA PREDLOZIMA ODLUKA O DAVANJU SAGLASNOSTI NA FINANSIJSKE PLANOVE ZA 2011. GODINU:

1) Republičkog fonda PIO,

2) Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje,

3) Nacionalne službe za zapošljavanje

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović,  Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić , Dragan Šormaz, Riza Halimi, Olena Papuga,  Konstantin Arsenović, Marina Toman,  Milorad Buha, Dragan Stevanović, Zoran Krasić, Dušan Marić, Dejan Mirović, Vjerica Radeta, Milan Škrbić, Lidija Dimitrijević, Vladan Jeremić,  Nemanja Šarović, Zoran Popović, Milorad Krstin, Dragan Živkov, Gordana Pop-Lazić, Filip Stojanović, Milan Avramović, Srboljub Živanović, Milovan Radovanović, Aleksandar Martinović, Slađan Mijaljević, Nataša Jovanović, Goran Mihajlović, Mirko Munjić, Boris Aleksić, Radojko Obradović, Vitomir Plužarević, Momir Marković, Marko Milenković, Nikola Žutić, Nikola Savić, Tomislav Ljubenović, Dobrislav Prelić, Radica Jocić, Sreto Perić, Lidija Vukićević, Branimir Đokić, Momčilo Duvnjak, Petar Jojić, Dušanka Plećević, Milan M. Nikolić, Bojan Mladenović, Ljubomir Kragović, Radiša Ilić, Gordana Paunović- Milosavljević, Nenad Popović, Donka Banović, Zoran Šami, Arsen Đurić, Aleksandar Pejčić, Jovan Palalić, Željko Tomić, Milica Vojić-Marković, Milan Dimitrijević, Milan Lapčević, Đorđe Milićević, Saša Dujović, Miletić Mihajlović, Ivan Andrić, Nataša Mićić, Zoran Ostojić, Judita Popović, Bojan Đurić, Kenan Hajdarević, Branka Ljiljak, Zlata Đerić, Aleksandra Ilić, Svetlana Stojanović, Zoran Nikolić, Miroslav Petković, Miloš Radulović i Vladimir Milentijević, Vlada i Odbor za finansije.

Primili ste mišljenje Vlade o amandmanima.

Narodni poslanik Stefan Zankov, pisanim putem, povukao je jedan od dva ista amandmana koja je podneo na član 7. razdeo 3.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Narodna poslanica Vjerica Radeta želi da govori o povredi Poslovnika.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, prekršili ste član 107. i dostojanstvo Narodne skupštine tako što ste obmanuli javnost, rekavši da smo dobili mišljenje Vlade o amandmanima koji su podneti na Predlog zakona o budžetu RS za 2011. godinu.

Dakle, narodni poslanici nisu dobili mišljenje Vlade. Mišljenje Vlade dobilo je predsedništvo i dobili su šefovi poslaničkih grupa, ali mi naravno nemamo mogućnost da se upoznamo sa mišljenjem Vlade, s obzirom da se radi o velikom materijalu, a i nemamo obavezu pojedinačno to da kopiramo, već je to, kao i do sada, rekli ste na početku, poštovanje parlamentarne prakse i Poslovnika Narodne skupštine, ne možemo da počnemo i ne treba da počnemo da raspravljamo o amandmanima na Predlog zakona o budžetu RS dok ne dobijemo mišljenje Vlade. Od mišljenja Vlade svakako zavisi i rasprava o amandmanima jer neće biti isti tok rasprave ako neki amandmani budu prihvaćeni od strane Vlade RS ili ako to ne bude tako.

Dakle, razumemo da se vama jako žuri, da odavno prošli rokovi kada je trebalo u ovom parlamentu da se donese budžet za narednu godinu. Vaše obećanje da ćete to uraditi sutra i da je to u roku, takođe je obmanjivanje javnosti. Da li ćete završiti i kada, videćemo, ali je činjenica da su zakonski rokovi i rokovi vezani za naš Poslovnik odavno prošli i da vas najlepše molimo da ….(isključen mikrofon.)

 

Dva minuta. Zahvaljujem.

Nema povrede Poslovnika.

Primerak izveštaja dostavljen u poslaničkih klubovima. Ukoliko imate problema u radu svog poslaničkog kluba obratite se generalnom sekretaru, a sada vas molim da ne zloupotrebljavate Poslovnik Narodne skupštine. U 15,50 je bilo dostavljeno u sve poslaničke klubove i vaša želja da zloupotrebljavate pravo koje vam daje Poslovnik da dobijete reč i govorite o povredi nije istovremeno i mogućnost da neistinama dovodite javnost u zabludu i izričete stavove koji ne stoje.

Narodna poslanica Vjerica Radeta dobacuje čini mi se psovkom. Molim vas da se uzdržite.

(Narodni poslanici SRS dobacuju.)

Molim vas da ne dobacujete. Narodni poslanik Zoran Popović dobacuje i narodni poslanik Sulejman Spaho.

Narodni poslanik Sulejman Spaho dobacuje i dalje, to je kršenje Poslovnika. Sada vas upozoravam.

Poslovnik važi jednako za sve.

Narodni poslanik Aleksandar Martinović ima reč. Želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS zaista smatra da nema nikakve potrebe za usijavanjem atmosfere u Narodnoj skupštini, ali gospođo Čomić jednostavno niste u pravu.

Povređen je član 164. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, predlagač zakona odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača zakona i nadležni odbor razmatraju amandmane koji su podneti na Predlog zakona…

(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, član 164. ne može biti povređen tokom sednice i neposredno pre nego što ste tražili reč.)

Da li možete samo da mi kažete gde to piše?

(Predsedavajuća: To znamo i vi i ja. Piše u članu koji pokušavate citiranjem da obrazložite tako da dva minuta iskorišćavate za zloupotrebu odredbi člana 103. i pri čemu i vi i ja dobro znamo da član 164. ne može biti povređen tokom sednice u pretresu u pojedinostima. Zahvaljujem.)

Da li mogu da završim svoje izlaganje?

Sa članom 164. ne. Zahvaljujem.

Narodna poslanica Vjerica Radeta želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Gospođo Čomić, prekršili ste član 107, ali ovaj put po drugom osnovu, da ne biste odmah prekinuli. Povredili ste dostojanstvo Narodne skupštine i moje lično dostojanstvo. Malopre ste pred javnošću Srbije rekli da sam ja dobacila psovkom. Najlepše vas molim da se takođe javno izvinite, jer mene nikada niko u životu nije čuo da sam nešto opsovala, a kamoli da to uradim u sali Narodne skupštine.

Da li sam nešto dobacila ili nisam možete uvek da koristite Poslovnik. Vi ga ne samo koristite nego ga često što se tiče stava SRS i zloupotrebljavate, ali kod vas je nož, je pogača, pa možete kako hoćete.

Ne bih intervenisala da ste mi izrekli bilo kakvu opomenu, kaznu u skladu sa Poslovnikom, makar to bila i zloupotreba, ali insistiram radi javnosti, gospođo Čomić, da kažete da niste čuli da sam opsovala jer nisam opsovala. Nisam izrekle nikakvu psovku ni u dobacivanju, ni mimo dobacivanja. Ne znam zašto me tako u čudu gledate.

Ako ste zaista čuli, kažite šta ste čuli. Sve kolege koje su sedele oko mene čuli ste kako su reagovali zato što nisam izrekla psovku. Niti mi je to manir, niti mi je to vaspitanje. Ponavljam, u sali koliko sada ima poslanika, viđamo se na pauzama itd, neka kaže neko da li je ikad čuo u životu da je Vjerica Radeta opsovala. Jednostavno, to nije način komunikacije koji ja koristim ni privatno, a kamoli obavljajući ovu izuzetnu, što se mene tiče, …