Dame i gospodo narodni poslanici, zašto se donosi ovaj predlog zakona, odnosno zašto će biti usvojen po hitnom postupku, to lepo piše u obrazloženju njegovom. Naime, kaže se ovako, "u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2010. godinu u delu koji se odnosi na pravosudni sistem, istaknuto je da neki aspekti nedavno sprovedenih reformi izazivaju ozbiljnu zabrinutost, postupak izbora javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca izvršen je na netransparentan način, a Državno veće tužilaca koje je sprovelo ovaj postupak radilo je u privremenom sastavu, a što znači da profesija nije bila predstavljena na odgovarajući način i da je rizik od političkog uticaja bio previsok". Onda se dalje navodi da u cilju bržih evroatlanstkih integracija Republike Srbije po hitnom postupku moraju da se usvoje ove izmene, kako bi Republike Srbija u 2011. godini dobila status kandidata za člana EU.
Iz ovog vladinog obrazloženja je potpuno jasno da Vlada radi pod političkim pritiskom EU, njenih tela i komisija i da se Vlada Republike Srbije, ne znam samo u čije ime, dobrovoljno odrekla političkog suvereniteta ove države. Ono što nije jasno, a to su neka rešenja koja su sadržana u ovom predlogu zakona. Prvo, pominjete u članu 1. kojim se menja član 23. stav 1. Zakona o Državnom veću tužilaca da kandidat za izbornog člana državnog veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca može biti svaki javni tužilac i svaki zamenik javnog tužioca sa stalnom funkcijom.
Ovde se postavlja jedno elementarno pitanje, od kada se računa stalnost nečije funkcije. Imali smo Ustav Republike Srbije od 1990. godine, koji je, takođe, garantovao stalnost tužilačke i sudijske funkcije. Međutim, vlada i većina u Narodnoj skupštini odlučili su da tu stalnost sudijske, odnosno tužilačke funkcije 2008. godine ne poštuju, pa smo onda uveli, odnosno došli u jedan postupak za koga su neki tvrdili da je reizbor, a neki su tvrdili, kao gospođa Nata Mesarević da predstavlja opšti izbor svih nosilaca pravosudnih funkcija, uključujući tu sudije, javne tužioce i njihove zamenike.
22/1 MO/MJ 13,45-13,55
Dakle, ispada da po Ustavu iz 1990. godine nije mogao da se poštuje princip stalnosti sudske funkcije, a po Ustavu iz 2006. godine, navodno, treba da se poštuje stalnost sudijske funkcije, iako je Ustav iz 2006. godine donet po odredbama Ustava iz 1990. godine.
Ne može biti diskontinuiteta ustavnosti sudijske, odnosno tužilačke funkcije. Možemo mi da mislimo o Slobodanu Miloševiću, o tadašnjem SPS, o tadašnjem Ustavu sve najgore, ali Ustav je donet na validan način, on je proizvodio svoje pravno dejstvo i od 1990. godine do 2010. godine, znači za punih 20 godina nisu smele da se menjaju neke temeljne norme koje važe u civilizovanom i demokratskom svetu.
Nažalost, Republika Srbija te norme je pogazila iz dnevno političkih razloga i sad smo došli u situaciju da menjamo kompletan set pravosudnih zakona pod pritiskom ljudi iz EU.
Ono što takođe nije jasno, to je kako je moguće da sad zakon treba da stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije? Navodno za to postoje, kako vi kažete u obrazloženju, naročito opravdani razlozi, a naročito opravdani razlozi sastoje se u tome da bi, odnosno sve u cilju, kako vi kažete, da Republika Srbija stekne status kandidata za članstvo u EU do kraja 2011. godine.
Dakle, zbog toga mora da se izbegne ustavna norma koja kaže da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, i sad treba da stupi narednog dana od dana objavljivanja, što upućuje na jedini logičan zaključak - ako zakon, ne daj bože, stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja, Srbija neće moći u 2011. godini da stekne status kandidata za člana EU, što je, priznaćete, prilično neozbiljno obrazloženje.
Ono što je takođe neozbiljno, gospođo Malović, u celoj ovoj priči oko Državnog veća tužilaca, jeste sledeće. Zakon treba da stupi narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije, a postupak izbora članova Državnog veća tužilaca izvršiće se u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ako ste već zaista predani poslu da Srbija u 2011. godini postane kandidat za člana EU, onda valjda rok za izbor stalnih članova Državnog veća tužilaca mora da bude kraći od 60 dana. Onda su rokovi prontni. Onda se to mora uraditi u narednih 15 dana. To je ono što je logično, a ne - zakon treba da stupi narednog dana od dana objavljivanja, što je jedna neuobičajena situacija u odnosu na ono što piše u članu 196. Ustava, ali zato je rok za izbor članova Državnog veća tužilaca, moram da kažem, prilično komotan i iznosi 60 dana od dana objavljivanja, odnosno stupanja zakona na snagu. Ta dva rešenja iz ovog predloga zakona nisu uopšte međusobno usklađena.
Ono što možda predstavlja šlag na tortu jeste sledeće. Ne znam da li građani Srbije koji prate ove sednice Narodne skupštine mogu ovo da vide. Dakle, na kraju Predloga zakona nalazi se ovaj uobičajeni formular - izjava usklađenosti propisa sa propisima EU. To je sastavni deo Predloga zakona. Znači, mi sad menjamo po hitnom postupku Predlog zakona o Državnom veću tužilaca, menjamo kompletan pravosudni sistem Republike Srbije po hitnom postupku, navodno zbog toga da bi Srbija u 2011. godini dobila status kandidata za člana EU. Da li je tako? Tako vi kažete.
Uzmite onda lepo ovu izjavu o usklađenosti propisa sa propisima EU i u tački 4. na pitanje - ukoliko ne postoje odgovarajući propisi EU sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, konstatovati tu činjenicu,
kaže se – ne postoje odgovarajući propisi EU sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Državnom veću tužilaca.
Sada vi meni kažite, gde običan smrtnik, u koje spadam i ja, može da pročita gde se nalaze ti evropski standardi vezani za funkcionisanje tužilaca i njihovih zamenika, ako ne postoje propisi EU? Gde je sadržan taj "aki komuniter", to zajedničko evropsko pravo, ako ne u propisima EU?
Sad se ovde postavlja jedno elementarno pitanje - da li mi ovo menjamo zato što su naši zakoni neusklađeni sa standardima EU, da biste vi nama na kraju rekli - pa u stvari tu nikakvi standardi ne postoje, odnosno ne postoje propisi EU sa kojima mi treba da uskladimo ovaj zakon? Ako ne stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja, ne možemo da budemo kandidati za člana EU u 2011. godini.
Znači, gospođo Malović, potpuna kakofonija, potpuna zbrka, potpuni haos. Ispada da je ovde EU jedna dnevno-politička tema, ne znamo šta drugo da kažemo, pa eto menjamo zakon i mora da stupi narednog dana, da bismo mi ušli u EU 2011. godine, a onda kad vi treba da kažete koji je to propis EU koji nam nalaže da po hitnoj proceduri menjamo ovaj zakon, onda vi kažete – pa takav propis ne postoji. Uopšte, gde postoje, gde se nalaze ti standardi koji kažu kako se biraju sudije, kako se biraju tužioci, kako se biraju zamenici, kako funkcioniše Visoki savet sudstva, kako funkcioniše Državno veće tužilaca? Gde običan čovek u Srbiji može da pročita te standarde, ako ne postoje propisi EU?
Znači, ili ti propisi postoje, a onda vi neće da kažete koji su to propisi, ili ti propisi uopšte ne postoje, ali onda je besmisleno da menjate zakon zato što vam to nalaže EU. Nešto u toj vašoj argumentaciji, zašto po hitnoj proceduri moraju da se menjaju bukvalno svi pravosudni zakoni, nije dobro. To je ono što je problem i sa ovim predlogom zakona i sa svim drugim predlozima zakona o kojima smo mi ovih dana raspravljali.
Prosto, ne mogu da se otmem utisku da Vlada Republike Srbije pravi istu grešku koju je napravila 2008. godine. Mi u SRS imamo stav da vi u stvari, kao što ni 2008. godine, tako ni 2010. godine u stvari ne znate šta je krajnji cilj ove avanture koja se zove reforma pravosuđa. Koji je to cilj do koga vi želite da stignete? Mislim da takva ideja nije bila prisutna u vašim glavama ni 2008. godine, a bogami nije prisutna ni 2010. godine. Ono što piše u tekstu predloga apsolutno nije kompatibilno sa njegovim obrazloženjem, a najnekompatibilnija je izjava o usklađenosti ovog propisa i svih drugih pravosudnih propisa sa propisima EU. Zato što vama nije u glavi jasno šta u stvari želite da postignete imamo ovaj haos normativni koji je sadržan u zakonima, odnosno u predlozima zakona.
Dakle, da li vi hoćete efikasno pravosuđe, nekorumpirano, pošteno, stručno, pa ma šta EU o tome mislila, ili hoćete pravosudni sistem koji je kompatibilan sa navodnim evropskim standardima za koje sada ne znamo ni gde pišu, a bez obzira na to kako pravosudni sistem zaista funkcioniše? Da li vi hoćete da se ispuni suština ili da se ispuni forma? Ako hoćete da se ispuni suština, onda nije potrebno, gospođo Malović, ni da se pozivate na Venecijansku komisiju, ni na Evropsku komisiju, niti na bilo koje drugo telo EU, jer EU je jedan od najboljih primera kako ne treba da funkcionišu određene državne instituicje.
Nemojte da mi kažete da ne znate kako sad funkcionišu, recimo, pravosudni sistemi jedne Rumunije i Bugarske. Nemojte da mi kažete da je pravosudni sistem Bugarske kompatibilan sa pravnim, odnosno pravosudnim sistemom Velike Britanije. Nije sigurno. Uzmite bilo koju listu korumpiranih država i videćete da je Bugarska tu negde blizu nas, iako ona jeste, a mi nismo član EU.
Dakle, nema tu čarobnih štapića i nema tu gotovih rešenja. Varate se ako mislite da je ulazak u članstvo EU lek za sve naše probleme. Nije. Ali, na kraju krajeva i vi sami to priznajete. Nemojte, i to vam SRS i ovog puta poručuju, da radite ništa samo zato što vam je to rekla EU, nego radite onako kako to nalažu interesi građana Srbije. Poštenije je da kažete – napravili smo grešku 2008. godine, hajde sada da pokušamo da je ispravimo, nego da kažete – bilo je sve uredu, ali ipak moramo da menjamo zakone zato što nam je to naložila EU.
Šta će biti, gospođo Malović? Ko će da snosi političku odgovornost, ako Srbija i pored ovih hitnih izmena pravosudnih zakona u 2011. godini ne dobije status kandidata za člana EU?
Vlast u Srbiji od 2000. godine licitira sa našim članstvom u EU. Boris Tadić je 2004. godine obećao 2007. godinu kao godinu ulaska u EU. Pa kada je pobedio 2008. godine, rekao je 2012. godine ulazimo u EU, da bi sad izašao sa nekom genijalnom strategijom da mi navodno do 2020. godine treba da budemo član EU. Dakle, nemojte da se ponašamo neozbiljno. Mi do 2020. godine nema šanse da postanemo član EU. Prvo, EU to ne želi, ima dovoljno svojih problema. Šta ćemo joj mi sa našim problemima?
Drugo, besmisleno je i nije u skladu sa načelom političkom suvereniteta bilo koje države da se naši zakoni menjaju zato što tako misli neka Venecijanska komisija. Izvinite, gde u Ustavu Srbije piše da Narodna skupština donosi zakone ako ih je prethodno blagoslovila Venecijanska komisija? To ne piše nigde. Kakav je autoritet ta Venecijanska komisija?
23/1 LjS/TĐ 13,55-14,05
Da li su oni negde pokazali na delu svoje pravničko znanje? Ako postoji neka država gde su pokazali, kažite mi kako se ta država zove i pokušaću da vidim šta su to kapitalno uradili za tu državu, pa ćemo onda da vidimo da li mi u Srbiji treba da poštujemo nalaze Venecijanske komisije ili ne.
Dakle, zakoni iz 2008. godine su bili loš i mi smo vam to rekli i 2008. godine. Ovi zakoni iz 2010. su loši, ali su loši ne zato što nisu usklađeni sa propisima EU, za koje i vi sami priznajete da ne postoje, nego su sadržinski loši, normativno loši, materijalno. Biće problema sa njihovom primenom. To je ono što je problem sa ovim hitnim izmenama pravosudnih zakona. Brzopleto ste ušli u reformu pravosuđa 2008. godine i sad na isti način pokušavate da izađete iz problema koje ste napravili pre dve godine. Kao što onaj put nije bio dobar, tako nije dobar ni ovaj.