Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Izvolite, gospođo Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmani SRS imaju za cilj smanjenje javne potrošnje i svakako smanjenje deficita koji je neverovatnih 120 milijardi 519.908.000 dinara.

U članu 3. deo pod b), tabela 2, predvideli ste da će Republika Srbija 2011. godini odobriti projekat i programske zajmove do iznosa od 409.382.332.888 dinara i to zaduživanjem kod raznih belosvetskih banaka.

Između ostalog, kod EIB planirate zaduženje od 73.700.000.000 dinara i za izgradnju Republičkog javnog tužilaštva, u Ulici Kneza Miloša u Beogradu, planirate 1.650.000.000 dinara ili 15 miliona evra.

Mi u SRS smatramo da je u ovom momentu to apsolutno nepotreban trošak i zato smo predložili da se ova stavka briše, s obzirom na činjenicu da su predstavnici Republičkog javnog tužilaštva i sad negde smešteni, ne rade na ulici. Možda su u nekom pomalo skučenom prostoru, ali u svakom slučaju imaju neki prostor. Čak znamo da nije skučen i da imaju poprilično dobre uslove za rad.

Sa druge strane, Vlada je predložila, a Skupština prihvatila da je broj tužilaca smanjen za 800 u Srbiji. Pitanje takođe jednog troška koji je iskazan u ovom budžetu je ko će snositi odgovornost zato što tih 800 tužilaca, koji nisu rezizabrani, već više od godinu dana primaju platu i ne rade? To je takođe jedan od nameta na ovaj budžet i govori o tome da ste vi neodgovorna, neozbiljna i štetočinska vlast i to najbolje pokazuje ovaj budžet, a i vaše ćutanje na sve naše komentare, gospođo Dragutinović. Hvala.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, žao mi je što ste novac građana Srbije koji dolazi u budžet izjednačili sa maskom. Znate kada ga puno ima kako se on koristi.

Evo i ovde 15 miliona evra za izgradnju zgrade Republičkog javnog tužilaštva u ulici u Kneza Miloša u Beogradu i sada nam objašnjavate nama koji umemo da čitamo i koji po nešto o tome i znamo, da je Tužilaštvo osnovano 2008. godine. Mislio sam da je osnovano u 14. veku, kada je neko u ime kralja u to vreme radio neke poslove, a kasnije se to pretvorilo i u zaštitu državnih interesa, a ne 2008. godine. Za vas 2000. je nulta godina. Da li ovaj svet počinje od 2000. godine ili je nešto ranije?

Vi ste ovde analizirali budžete Lazara Pačua. Pored toga što ste dobro to apsolvirali, verovatno iz onog što smo mi rekli mi smo vas ocenili da ste dobro shvatili. Otiđite nekad u neko od naših sela i to požurite dok još uvek ima tamo

građana, pa ćete videti, pitajte ih da li će kada imaju priliku da kupe jednu njivu ili da dovršavaju sobu ili nešto renoviraju, šta će oni da urade? Isto tako bi trebala Vlada Republike Srbije da se ponaša. Na stranu to kakva nam je reforma pravosuđa. Ne govorim o tome uopšte, nego o tome šta je prioritetnije u ovim teškim vremenima.

Što neko od mojih kolega reče, moglo bi pola dana da se nabraja šta bi i gde bi sve pre trebalo uložiti novac, nego što je u rekonstrukciju zgrade ili potpunu izgradnju zgrade. U obrazloženju još navodite kako bi taj novac treba iskoristi za izgradnju specijalnog suda, da bude blizina, da bude sve u najboljem radu.

Možda bi za građane Srbije najbolje bilo da se u budžet Republike Srbije prikupi novac samo za plate onih koji moraju da obavljaju određene funkcije. Jer, od 15 miliona evra, koliko je predviđeno za izgradnju zgrade i tužilaštva, jedno pet miliona će da završi u nekim džepovima gde pospešuje i razvija korupciju i kriminal. Zato bi bilo bolje da se ne izgrađuje i mnogi od toga imaju koristi, a vi na sve to ćutite. Ne smete tako da gledate, jer ćete vi jednog dana biti odgovorni.

Nije uzalud rečeno da ste samo vi zadovoljni ovim budžetom, a ja mislim da biste vi trebali da imate najmanje razloga da budete zadovoljni. Zaista je to tako. Jer, ovo nisu ni vaša ni moja sredstva. Ovo su sredstva svih građana a vi, sa pozicije ministra finansija, morate da vodite o njima računa.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Član 3. pod b) kaže ovako: Poštovani građani, u toku 2011. godine Boris Tadić sa svojim koalicionim partnerima zadužiće državu za 409 milijardi dinara. To je dinarska protivvrednost različitih zajmova i kredita u evrima i u dolarima.

Šta to u prevodu znači? To znači da će devizne nekako da dođu, na bazi zaključenih ugovora, u 2011. godini. Kada dođu te devize, one treba da se pretvore u dinare. Ili da se sterilišu. E sad, u tim velikim pojmovima krije se najobičnija stvar. Naime, 35% ide onima koji daju ta sredstva iz inostranstva. Ostatak, kada dobije novčani iznos, neće biti plaćen investitorima, kao što postoji sada dug za Vrhovni kasacioni sud, a ja sam podneo amandman i tražio da se pod rimsko 6. izbriše kredit od 200 miliona evra za koliko se Srbija u toku sledeće godine zadužila kod Evropske komisije, a to je zajam za makrofinansijsku pomoć. Ovu makrofinansijsku pomoć možete da tumačite kako god hoćete. A šta nam je garancija? Ova vlada kaže da je 5. jula o.g, zapamtite, 5. juli je pre 22. jula, a 22. jula je doneto savetodavno mišljenje, po kome, znate i sami, ovo nelegalno-legalno na Kosovu i Metohiji, a 5. jula ovi su znali šta će da bude i uslovljavali su Evropsku komisiju i oni su zaključili memorandum. To je memorandum o prodaji Kosova i Metohije. Po tom memorandumu, njima su važniji 200 miliona evra, da popune neke svoje koalicione dogovore i sporazume, nego bilo koji kvadratni santimetar zemlje Srbije.

To je ta ušteda. I ne samo ušteda, nego žigosanje. Žigošemo za sva vremena ovu pronato, proevropsku politiku koja znači uništenje Republike Srbije. Zadužuju se kod onih koji otimaju Kosovo i Metohiju. A da ne bi bilo otimanje bez igde ičega, hajde da uzmemo 200 miliona da obezbedimo makroekonomsku stabilnost. Znate za šta? Opet da se vrate krediti ovima u EU i navodno da se pomogne posrnuloj privredi.

Kome vi da pomognete kad ne plaćate ni struju, ni vodu, ni grejanje, ni izvedene radove koje su građevinci kojim slučajem došli u situaciju da rade sa vama? Vi samo plaćate stranim firmama koje izvode radove u Srbiji. Domaćim firmama ništa ne plaćate. Vi ste uništili građevinsku industriju. Vi to tvrdite u vašim statističkim podacima. Neka vam je nazdravlje ako usvojite ovakav predlog zakona o budžetu.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Slađan Mijaljević.

Poštovana predsednice, gospođo ministar, podneo sam amandman da se u članu 3. pod deo b) tabele 7. menja tačka 6. odnosno da se briše, koja glasi: "Nabavka aviona za potrebe Vlade".

Kad sam ovo pročitao, prvo sam se nasmejao a onda sam se sledio. Prosto ne mogu da verujem. Delim vašu zabrinutost da vi imate strah da letite avionima koji su stari 19 ili 29 godina, ali, postoje komercijalni letovi, postoji biznis klasa, postoji prva klasa. Jednostavno, možete lepo da se organizujete pa tim avionima da putujete.

Zaista nas uvodite u neku situaciju da moramo da reagujemo možda i brutalnije nego što bismo hteli, ali, ja bih sad izgovorio jednu parolu – Stručnost iznad politike. Ja vas pitam – stručnjaci, gde ste vi zaradili te pare za ovaj aviončić? Gde ste vi zaradili 30 miliona za ovaj avion? Zaradili ste ga tamo gde je sad svaki sedmi građanin Srbije ispod praga siromaštva. Zaradili ste ga tamo gde seku svoje delove tela da bi vas dozvali pameti da i oni postoje. Zaradili ste ga tamo gde nemaju posao. Evo, radnici iz Kragujevca hoće da vam zauzmu grad. Ne zgradu državne uprave, nego grad hoće da vam zauzmu. Počinjete da izazivate socijalne bunteve ili socijalni bunt. Vi hoćete avion.

Mislim da svaki normalan čovek treba da se koristi onim što napravi i što zaradi. S obzirom da ste vi uložili ogromna sredstva u "Punto", ja vam predlažem da putujete "Puntom". Šta će vam avion? Drugo, ne znam odakle vam tolika hrabrost. Ja zaista ne bih imao hrabrosti da uđem u taj avion, a vama želim srećan let.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.

Da li neko želi reč? (Da)

Izvolite, gospođo Dimitrijević.

Gospođo predsednice, recite mi, molim vas, koliko je vremena ostalo poslaničkoj grupi SRS?

(Predsednik: 44 minuta.)

Hvala puno.

Ovaj amandman sličan je ostalim amandmanima koje je poslanički klub SRS podneo na član 3. Stav našeg poslaničkog kluba je da u teškim godinama krize je neophodno istinski primeniti princip štednje.

U svom kratkom obraćanju Narodnoj skupštini, predstavljajući budžet za 2011. godinu, premijer Cvetković je istakao da se Vlada rukovodila ključnim principima – štednje i razvoja. Međutim, stvarno stanje, kada pogledate Predlog zakona o budžetu, pokazuje drugačije.

Mi smo ovim amandmanom predložili da se odustane od kredita namenjenog za programsku podršku budžetu u iznosu od 25,5 milijardi dinara ili 250 miliona evra koji je predviđen članom 3. deo b) pod rednim brojem 7. Radi se o kreditu od poslovnih banaka u različitim valutama. U toku prošlih nekoliko godina je bila praksa da se uzimaju krediti za podršku budžetu za različite namene.

Ovde je sada napisano da se radi o programskoj podršci budžetu, a to govori u prilog tome da skoro nijedan projekat ne može da se realizuje a da se ne uzme kredit. To samo potvrđuje konstataciju da postoji namera da se i dalje troši daleko više od onoga čime se realno raspolaže, a to već nije poštovanje principa štednje.

Mnogo puta, prilikom usvajanja raznih zakona o zajmovima, poslanici SRS ukazivali su da to nije rešenje i da se stvaraju dugovi budućim generacijama. Odgovor ministra finansija uvek je bio isti – mi nismo previše zaduženi i uvek su vršena poređenja sa nekim drugim državama. O situaciji u drugim državama neka brinu oni koji su preuzeli odgovornost za vršenje vlasti u tim državama, a ovde se zna ko treba da vodi računa i ko treba da brine. Svako zna čime raspolaže i kakve mogućnosti ima, na koji će način svoje dugove vraćati ili će možda doći u stanje prezaduženosti.

Dok još ima vremena, treba prestati sa ustaljenom praksom neprekidnog uzimanja kredita, jer će se u suprotnom Srbija naći u još većim problemima. Situacija je ionako već ozbiljna. Privreda je u jako lošem stanju, građani na ivici izdržljivosti, bez mogućnosti da redovno plaćaju svoje obaveze državi u vidu poreza, bez mogućnosti da se zaposle, a država više nema šta da prodaje.

45/1 AD/IP 19,30-19,40

Verovatno će se u ovoj godini prodati i Telekom, možda još nešto malo od onoga što je ostalo da vredi, tako da posle, možda, predstavnici vlasti imaju kuda, ali građani Srbije nemaju rezervnu domovinu. Zato je obaveza vlasti da se potrudi da je sačuva na što zdravijim nogama, a ne da napravi velikog dužnika.

U obrazloženju zbog čega se ne prihvata ovaj amandman, napisano je da je članom 5. Zakona o javnom dugu propisano da se Republika Srbija može zadužiti, između ostalog, radi finansiranja budžetskog deficita.

Naravno, da može, ali pitanje je – da li uvek treba i da li je to opravdano.