Dame i gospodo, ministre, smatramo da ovaj kredit sa Svetskom bankom, najblaže rečeno, nije povoljan za Republiku Srbiju. Pre svega, radi se o libor kamati koja je sada na šest meseci 0,46% i može se reći da je relativno povoljna. Međutim, tu je i varijabilna marža, ne zna se kakvog iznosa, to ne piše, nismo videli, a podsetiću vas da je libor, to sigurno znate, 2000. godine iznosio preko 6%. Tako da, ako kredit traje do 2029. godine sve je moguće, moguće je da libor ponovo bude šestomesečni preko 6%.
Takođe, smatramo da u obrazloženju gde se navodi zašto se odbija ovaj naš amandman se kaže da će ovih 100 miliona evra, o kojima se radi u amandmanu, dovesti do odgovarajućeg pravnog okvira promovisanja mere za povećanje konkurencije na tržištu Republike Srbije. Tih 100 miliona evra, zbog javnosti ću reći, je usmereno ka
jednoj vrsti razvoja privatnog, što nemamo ništa protiv, i finansijskog sektora. Tu dolazimo do osnovne svrhe ovog amandmana. Ovde se uzimaju pare za razvoj stranih banaka na teritoriji Republike Srbije ili banka iz EU koje su monopolisti i koje upravo uz pomoć bivšeg guvernera nisu dozvoljavale da se bilo kakva konkurencija koja nije iz EU pojavi u finansijskom sektoru.
Pre svega tu mislim na ruske banke koje su godinama pokušavale da uđu na ovo tržište i ne vidim razlog zašto se konkurencija u finansijskom sektoru ne bi pojavila i sa druge strane, tzv. alternative po kojoj je EU sve što postoji u ekonomskom smislu.
Tako da, ako znamo da su najveće kamate u Evropi, posle moldavskih, u Republici Srbiji, ako znamo da je bankarski sektor iz EU koji se ovde monopolistički ponaša, toliko drzak da poluotvoreno preti guverneru Šoškuću, koji pokušava da uvede neki red novim zakonom, onda jasno da se ne može raditi o nikakvoj konkurenciji, o nikakvoj vrsti regulisanja finansijskog sektora, već još jednom ispunjavanju jedne vrste ekonomskog pritiska iz EU.
Da sam u pravu i da smo mi u pravu pokazuje i sama činjenica da se budžet poziva na nekakvu patetičnu izjavu Aki komuniteru o usklađenosti sa evropskom regulativom u trenutku kada EU nije u stanju da donese prvi budžet posle Lisabonskog ugovora, već mora da budžet iz 2010. godine podeli na 12 meseci i da tako faktički finansira sledeću godinu.
Dakle, postoji razlika između realnosti, postoji razlika između fraza o EU da nema alternativu i mi smatramo da se sredstva mogu mnogo bolje upotrebiti - za socijalne potrebe, za davanje subvencija privredi, za davanje subvencija poljoprivredi, za podizanje učeničkog i studentskog standarda i što to ne reći i tu ćemo pokazati da se ne slažemo sa još jednom lažnom dogomom, a to je dogma da ne treba povećati penzije za vreme krize. Mi smatramo da treba i daću vam primer Ruske federacije gde su se povećavale penzije za vreme krize i sada oni imaju, vi to sigurno znate, vaš kolega ministar Kudrin je to naveo, imaće rast bruto domaćeg proizvoda oko 4%.
Dakle, nije ništa strašno, ako se pomaže onima kojima je najteže u krizi penzionerima, ako se daju dodaci onima koji su socijalno ugroženi, već naprotiv može se postaviti u ekonomskom smislu i sa druge strane taj problem i videti da povećana potrošnja u vezi domaćih preduzeća dovodi do jednog rasta privrede, makar se to desilo u Rusiji. Razmislite o tome, a nemojte slepo da sledite Svetsku banku, MMF i EU. Zahvaljujem.