Dame i gospodo narodni poslanici, član 3. tačka B, ćirilično B, se odnosi na sredstva koja će Republika Srbija u 2011. godini odobriti za projekte i programske zajmove do iznosa, da ne kažem kolikog, jer cifre nisu toliko bitne, iako su ogromne, pa ih onda razlažete, koliko od Svetske banke, koliko od Evropske investicione banke, Banke za razvoj Saveta Evrope, Nemačka razvojna banka, strane vlade, Evropske komisije, poslovnim bankama i institucionalnim investitorima.
Na to se odnosi amandman koji sam podnela, gde vi, između ostalog, pod jedan kažete da je planirano 27,5 milijardi evra za kredite za programsku podršku budžetu u različitim valutama. Pod tačkom 3) – kredit za programsku podršku budžetu u različitim valutama, ali uz garanciju Svetske banke u iznosu od 400 miliona dolara.
Razlog za ovako planiranje uzimanja kredita vi pronalazite podršku u Svetskoj banci koja je, navodno, 6. oktobra 2010. godine uputila, kako vi kažete – pismo podrške Republici Srbiji, kojom je voljna da izda garanciju bankama koje budu izabrane u postupku javne nabavke. Svetska banka je spremna da garantuje za obaveze Republike Srbije po glavnici kredita u iznosu od 400 miliona američkih dolara.
I vi i mi znamo da je pismo podrške samo izraz dobre volje. Može da bude, ali ne mora da znači, što bi rekli. Tako da, ako bude bude, neće biti i nećete taj kredit ni moći da podižete radi otplate kredita.
Ovde se u stvari radi o uzimanju kredita radi vraćanja kredita. Da se razumemo, nismo protiv toga da se država zadužuje. Normalno je da se zadužuje. Čak, ti krediti mogu da idu u pravcu pospešivanja daljeg razvoja svake države, ukoliko se ti krediti troše namenski i ulažu tamo gde možemo da računamo da ćemo ostvariti sredstva za dalju otplatu tih kredita. Dakle, gde će se novac brže okretati. Ali, ako ide za popunjavanje rupa u budžetu, a vi ovde planirati upravo za to, tako da se nadamo da će budžetski deficit sledeće godine biti još veći nego što je ove godine, kao što je ove godine veći nego prošle godine. Pitamo se samo dokle?
Ono što naročito želim da vama lično kažem jeste, da bismo zaista voleli da ministar finansija dođe u Skupštinu SRbije i da je zadovoljan budžetom koji je predložio parlamentu. Od vas sam čula i primetila kako reagujete na naše primedbe da niste zadovoljni. To samo po sebi govori da ste na neki način vi ili prinuđeni da ovakav budžet Skupštini predložite. Da li zbog objektivnih okolnosti u kojima se nalazi naša ekonomija, bilo zbog pritisaka koje imate od MMF, bilo zbog neslaganja u okviru vladajuće koalicije. Poznato je i normalno je da svaki ministar pokušava da dobije što više novca za resor za koji je on odgovoran, a vaše je na kraju da, u državnom interesu procenite koliko je kome i za šta potrebno i da tako sastavite budžet.
Ovo nisu neke imaginarne pare o kojima govorimo, nego, u ovaj budžet treba da se slije novac ovog siromašnog naroda i ove osiromašene i gotovo nepostojeće privrede. Pošto svi znamo da je to malo, onda moramo da uzimamo kredite. Već smo došli u situaciju da, nažalost, te kredite ne možemo da vraćamo, tj. oni su dospeli i već su glavnice dospele za otplaćivanje. Sada moramo da uzimamo nove kredite. Za neke od tih kredita nam očigledno traže garanciju, ili od svetske banke ili od neke takve institucije. Vi ste morali to da isplanirate.
Mi smatramo da nam takvi krediti ne trebaju i da na taj način možemo da smanjimo budžetski rashod za ovoliko koliko ste vi planirali za ovu namenu. I uopšte su, ako ste primetili, svi ovi naši amandmani su sa tim ciljem i predloženi Vladi. Zaista smo se trudili da ne ugrozimo uopšte funkcionisanje države, niti bilo koje oblasti života u državi, a da ipak uštedimo tamo gde to može da se uštedi.
Bez obzira što ste proklamovali štednju, nama se čini da je on ipak rasipnički, a daleko od toga da je, kako vi to kažete transparentan. Sećam se pre deset godina kada ste došli na vlast, da ste obećavali budžet od 30 stranica. Sada smo dobili negde oko 1000 stranica, ali nam to nije garancija transparentnosti trošenja novca. Mnogo bi bilo bolje da ste uspeli da i prihode i rashode prikažete na mnogo manje stranica i da tih prihoda ima onoliko koliko ima, da se pružimo onoliko koliko zaista možemo, a da kredite uzimamo samo za unapred određene potrebe, kako bismo mogli i da ih vratimo.
Zaista mislim da niko od vas, ni u Ministarstvu finansija, niti u Vladi nema viziju šta će se dogoditi za pet, šest, deset godina po pitanju ovih kredita, kako ćemo mi njih vraćati, koliko ćemo još morati da se zadužujemo? Kada biste nam izašli sa tom nekom vizijom ili sa takvim podacima možda bi nam bilo lakše da razumemo ovoliko dalje zaduživanje. Ne, nama kao narodnim poslanicima, mi možemo i da ne razumemo neke stvari, ali građanima Srbije je veoma važno da znaju šta će se dešavati sa državom narednih pet, 10, 15, 20 godina. Jer, na osnovu toga kako mi planiramo budžet države, tako oni planiraju svoje kućne budžete i znaju kako da se vladaju i da li da se zadužuju ili da se ne zadužuju. Hvala.
