Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Arsen Đurić i Željko Tomić, koji ima reč.

Hvala. Gospođo Đukić-Dejanović, poštovana gospođo Dragutinović, amandman na član 5. predložili smo da se menja, tako da glasi: "kod poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje broj 1.1 menja se brojem 3.1, a kod ukupno broj 20.8 brojem 22.8".

S obzirom na evidentni rast stope nezaposlenosti u protekle dve godine, i ove godine i prošle, rast nezaposlenosti iznosi cirke po 4%. Postoji potreba za povećanjem poreskih olakšica i oslobađanjem od plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zapošljavanja, kao i oslobađanje po osnovu uplata penzijskog doprinosa sa 1,1 na 3,1 milijardu dinara.

Vi ste u obrazloženju naveli kojim odredbama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima na obavezno socijalno osiguranje su propisane razne poreske olakšice i oslobođenja od obaveze plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. To je na papiru sve tako ili izgleda lepo, ali mi mislimo da bi se ovim amandmanom omogućilo podsticanje većeg zapošljavanja, naročito mladih ljudi. Pitam vas – gde se vidi i kroz ovaj budžet i uopšte kroz politiku Vlade Republike Srbije omogućavanje podsticanja većeg zapošljavanja? Red je, podsetite se predizbornih obećanja 2008. godine i govora o 200 hiljada novih radnih mesta. U međuvremenu se

izgubilo 250 hiljada radnih mesta, znači, u minusu ste sa sopstvenim predizbornim obećanjima, a ovih dana smo svedoci i ove politike "Srbija 2020. program", ne znam već kako se zove to, gde obećavate 400.000 novih radnih mesta do 2020. godine. Ako nastavite ovim tempom, više od pola Srbije neće raditi.

Meni se čini, gospođo Dragutinović, da ste vi jako dobro svesni da branite neodbranjivo i da ste ovde danas došli da pričate ono što morate da pričate. Ali, činjenice koje su samo sto metara odavde, odnosno na ulicama, kako grada Beograda, tako i cele Srbije, su neumitne, cifre su neumitne, statistički podaci o siromaštvu i o nezaposlenosti Srbije moraju da sruše ovu vladu. To je činjenica.

Pozivam vas još jednom, prihvatite ovaj amandman kao omogućavanje podsticanja većih zapošljavanja, ništa više od toga. Hvala vam.

Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Zoran Šami.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Radojko Obradović. Izvolite.

Gospođo predsednice, gospođo Dragutinović, amandmanom na član 5, koji se odnosi na poreske olakšice, upravo sam predložio i nije prihvaćeno da se dobiju sve potrebne informacije, odnosno da se izvrši analiza kakvi su efekti tih poreskih olakšica. Poreske olakšice se definišu za rashode na porez na dobit preduzeća, gde je stopa jedna od najnižih u Evropi, osim Crne Gore, dalje, na podsticaj na osnovu zapošljavanja fizičkih lica, porez na kupovinu prvog stana.

Hajde da vidimo da li je ovo pomoglo našem građevinarstvu, jer u poslednje dve godine ovo je grana koja beleži najveći pad. Sa jedne strane, mi subvencionišemo i radimo poreske olakšice, a nemamo nikakav povratni efekat da vidimo kakav to efekat ima i na građane i na našu industriju. Ako hoćemo da pomognemo našoj industriji, zašto ne pomognemo, svi koji se iole razumeju u građevinarstvo, znaju da je prava pomoć građevinarstvu ako im pomognemo za krupne projekte, a sa njima mogu posle toga, sa tim referencama mogu da rade u inostranstvu, na primer mostovi.

Sve najveće objekte u Srbiji rade strane firme, a onda stalno pričamo kako pomažemo domaću građevinsku industriju. Kako ih pomažemo? Tako što ćemo da ih uništimo, i to da propadnu. Zašto ni jedna građevinska firma domaća ne bude direktan izvođač bilo kog ozbiljnog i velikog posla? Zašto država ne predvidi garancije kao što dajemo podsticaj stranim firmama za otvaranje novih radnih mesta? Zašto država ne daje garancije našim građevinskim firmama za poslove u inostranstvu? To je bio najveći izvozni proizvod koji je ova zemlja imala desetinama godina i kada bi davali tu podršku građevinskoj industriji, imali bi mnogo veći izvoz nego što imamo danas.

Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić i Aleksandar Pejčić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Ovaj amandman su podneli gospodin Palalić i gospodin Pejčić gde se briše ovaj član 6. stav 1, dodali bi novi stav koji glasi – da budžetu AP Vojvodine pripada deo prihoda od poreza na dohodak građana, poreza na zarade u visni od 17% od iznosa ostvarenog na teritoriji AP Vojvodine i deo prihoda od poreza na dobit preduzeća u visini od 40% od iznosa ostvarenog na teritoriji AP Vojvodine. U obrazloženju su gospodin Palalić i Pejčić naveli da naplaćeni porez od obveznika na teritoriji Vojvodine su se i do sada u velikoj meri vraćali po principu poreske zajednice, a u 2008. godini je porez na dobit deljen između pokrajine Republike u odnosu 42,7 u odnosu na 57,3. Porez na dohodak građana je ostavljao pokrajini udeo od 40%. Budžet Vojvodine, zagarantovan na nivou 7% od budžeta Republike, a to je rešeno Ustavom Republike i njegova vrednost je veća nego vrednost svih budžeta opština i gradova Vojvodine zajedno. To je ono što vam je doneo Ustav, a podsetiću vas da je okosnica tadašnje Vlade koja je donela Ustav bila DSS na čelu sa Vojislavom Koštunicom.

Ono što je jako zanimljivo danas reči, to je da četiri ili pet dana, odnosno da je u četvrtak usvojen budžet za Vojvodinu i on iznosi oko 62 milijarde dinara, koliko je iznosio i prethodni. Sada se postavlja pitanje, da je pre nešto više od godinu dana svečano usvojen i statut Vojvodine i može se konstatovati da nema ništa od gromoglasno najavljivanih novih para za Vojvodinu, otvaranja radnih mesta i podrške privredi.

Mi pitamo i konstatujem da je prekršeno obećanje prilikom usvajanja statuta Vojvodine o dodatnim sredstvima za pokrajinu, a dodatnih sredstava za pokrajinu Vojvodinu nema. Ono što se dešavalo u pokrajinskoj skupštini, samo zarad pažnje javnosti, da su poslanici jedne od vladajućih stranaka, tačnije G17 plus, nisu glasali za budžet AP Vojvodine.

Šta se ovo događa u vladajućoj koaliciji i to ne interesuje mene, interesuje građane Srbije, jer dokle će da plaćaju ceh vašoj sopstvenoj nesposobnosti i svim tim nesuglasicama koje vas vode i nose, a sada ne samo na političkom terenu,

nego i na ekonomskom, koliko je Vojvodina dobila tim statutom i tim pričama. Bojim se da je tu bilo više političke prirode, nego ekonomske, jer imamo totalno novu novosadizaciju Vojvodine, a ništa ostali nemaju da primete. Bojim se da je tako u celoj Srbiji, ravnomernog regionalnog razvoja nema, puno praznih priča, puno ničega.

Znam, gospođo Dragutinović, da i vi tako mislite, ali i dalje branite neodbranjivo, ali samo izvolite, nema vaših kolega da podele ovu muku sa vama, jer i ovo danas što ste doživeli, zaista je teško čuti i teško preživeti, ali idite dalje, probajte i dalje. Građani su svesni šta radite sa ovim budžetom i politikom.

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Popović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Radojko Obradović..

Član 6. odnosi se na finansiranje AP Vojvodine. Prvi put smo ove godine prilikom usvajanja budžeta dobili informaciju da je to možda blizu onoga što je ustavna obaveza. Ne postoji posebna evidencija sredstava koja, ne pričam samo u transfernim, govorim o svim investicijama i svim potrebama koje su usmerene na AP Vojvodinu. Ovaj amandman ide u tom pravcu, da se utvrdi i pravično i pravilna raspodela sredstava u budžetu Republike Srbije. Niko ne govori o tome da mora da se ispoštuje Zakon o lokalnoj samoupravi. Obaveza budžeta je da obezbedi 1,7% bruto društvenog proizvoda za finansiranje lokalne samouprave. Godine 2007. je to bilo 37 milijardi i to je realizovano. Godine 2008. je to bilo 40 milijardi, kolika je bila zakonska obaveza, a lokalne samouprave su dobile, samo 25 milijardi.

Dalje, 2009. godine umesto 48 milijardi, svega 26. Ove godine najavljuje se to povećanje, ali umesto 58 milijardi, to je svega 32 milijarde. Za tri godine su lokalne samouprave oštećene za 59 milijardi dinara. Svima su puna usta u vladajućoj koaliciji o decentralizaciji. To je decentralizacija, kada im date sredstva da oni sami izaberu projekte, a vi nećete da uskratite ni jedan fond koji postoji u Vladi, tako da Vlada odlučuje šta su prioriteti lokalnih samouprava. Ako hoćete decentralizaciju, ispoštujte Zakon o lokalnoj samoupravi, dajte mogućnost da svaka lokalna samouprava izabere šta je njihov prioritet, a ne da se u ministarstvima preganjate, u okviru koalicije šta će biti prioritet. To je decentralizacija, a ne to što vi radite.

Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Budimirović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. stav 1. i razdeo 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Da li neko želi reč? (Da.)

U ovom članu, posebno u ovom članu 7. i svim razdelima na koje smo podneli amandmane, videće se intencija SRS, kao što smo već iznosili da se smanji budžetski deficit i da se smanji nepotrebna javna potrošnja.

Razdeo 1. funkcija 110, ekonomska klasifikacija 422 odnosi se na troškove putovanja Narodne skupštine. Predvideli ste za ovaj izdatak 234 miliona i 89.000 dinara. Mi smo našim amandmanom ovaj iznos smanjili za 23 miliona 80.000 dinara. Mislimo da je ovo opravdano i da ima mesta ovoliko smanjenju i da sigurno ovaj iznos smanjenja troškova putovanja ne može i neće ugroziti funkcionisanje parlamenta, pogotovo što funkcionisanje parlamenta nije baš vezano za putovanja. Znamo mi da ni ovaj parlament, kao ni jedan drugi ne mogu biti zatvoreni i da je

potrebno saradnja, komunikacija sa drugim parlamentima, ali čini nam se da ste malo preterali, pogotovo ako znamo iz iskustva kako je gospodin Mićunović u prethodnom periodu trošio sredstva za putovanja i vodio na sva putovanja poslanike koje je on birao, nikada nije prihvatao predloge poslaničkih grupa opozicije. Onda nam je neverovatno obrazloženje zašto vi kažete da ne možete prihvatiti ovaj amandman, pa kažete – zato što je predlog skupštine budžeta za 2011. godinu, predložen u skladu sa procedurom propisanom Zakonom o Narodnoj skupštini. Ko govori o proceduri?

Ne sporimo mi proceduru, i ne znam šta je smešno, gospođo ministre, ali sporimo iznos koji ste predvideli. Pogotovu je za nas SRS neprihvatljivo da nam kažete da predlog skupštinskog budžeta za 2011. godinu koji je uključen u Predlog zakona o budžetu Republike Srbije, za istu godinu je Administrativni odbor utvrdio 24. novembra 2010. godine.

48/1 DM/MĆ 20,00-20,10

Ne utvrđuje Administrativni odbor budžet gospođo Dragutinović već ga utvrđuje Narodna skupština i mi smo i upravo u skladu sa svojim nadležnostima podneli amandman jer ono što je utvrdio Administrativni odbor, nije sveto pismo. Zamislite sad da mi bezgranično verujemo Nenadu Konstatinoviću, predsedniku Administrativnog odbora, i da on sa vladajućom većinom, jer tako su to uradili, predlaže ovakvo nepotrebna i enormna trošenja za troškove putovanja predstavnika parlamenta, odnosno Narodne skupštine. Zaista ako vam je stalo da od ovog budžeta napravite koliko toliko socijalnu odgovoran, kako volite da kažete, budžet, onda bar na troškove putovanja i bar na troškove putovanja Skupštine možete da prihvatite amandman i da te troškove smanjimo za 23 miliona i da automatski za toliko umanjimo deficit.

Naravno, vi nemate nameru očigledno je da ne želite da učestvujete uopšte u radu, vi ste ovo jedna sklepali, i svako pomeranje i za jedan dinar, dovelo bi do haosa u vladajućoj većini i u Vladi Republike Srbije. Znamo mi i kako ste u toku noći skarabudžili ovaj budžet itd., ali bi bilo dobro zaista da nam kažete neki pravi razlog i neki pravno relevantan razlog zbog čega ne prihvatate ili ekonomski relevatni razlog zbog čega ne prihvatate naše amandmane, a ne da nam pričate ne možete ovo da menjate zato što je Nenad Konstatinović to rekao. Hvala.