Uvaženi građani Srbije, s obzirom da nam je ostalo samo dva minuta, potrudiću se i stvarno bih vas zamolio, gospođo ministre Dragutinović, da me pogledate sada kada vam budem ovo obrazlagao.
U svom prethodnom amandmanu jasno i glasno sam vam dao do znanja, tada je SRS tražila i uvek SRS traži 5% od budžeta za poljoprivredu. Međutim, od toga nema ništa. Ali mi jedno nije jasno i neće mi biti jasno, da gradonačelnik grada Zrenjanina proglasi elementarnu nepogodu 12.10.2010. godine, sa komisijom koja je obišla teren. Vi onda šaljete, vaše Ministarstvo finansija, poreska uprava, obaveštenje o nekom nastalom dugu - naknada za odvodnjavanje. Za odvodnjavanje čega? Za one površine koje su bile pod poplavom i hoćete da im uzmete pare. Kako da uzmete to poljoprivredniku, kada nije uspeo da izvrši ni prolećnu setvu ni žetvu?
Samo mi to objasnite - na koji način možete, posle proglašenja elementarne nepogode gradonačelnika, da vi šaljete individualnim poljoprivrednim proizvođačima naknadu za odvodnjavanje? Odgovorite mi. Ovo je sada rasprava u pojedinostima, po završetku daćete završnu reč. Molim vas, ovo mi samo odgovorite radi građana Srbije, radi individualnih poljoprivrednih proizvođača, radi onog srpskog napaćenog paora.

Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodni poslanik Dejan Mirović.

Dame i gospodo, ministre, svrha ovog amandmana je povećanje procenta izdvajanja dobiti koja se uplaćuje od javnih preduzeća u budžet i to je i u sklopu naše ekonomske politike da smatramo da u ovim posebno teškim vremenima u ekonomskom i svakom drugom smislu uloga države treba da bude veća, jer očigledno je da tzv. nevidljiva ruka tržišta je nešto što je u suprotnosti sa realnim činjenicama.
Mi smatramo da je to nešto što se primenjuje takođe i na Zapadu, posebno u SAD, na koje se toliko ugledate, jer vi sigurno znate kao stručnjak da je javni sektor u Americi 1929. godine imao 9% zaposlenih, a već 1997. godine to je skoro duplirano i došlo je do 15,9%. Dakle, i u toj zemlji, gde se navodno primenjuje ta nevidljiva ruka tržišta, se upravo u praksi primenjuje suprotno.
Takođe, smatramo da država mora da i u smislu javnih preduzeća pokaže jednu vrstu i državničke i ekonomske brige, pre svega što se tiče Telekoma, jer priznaćete, jedno preduzeće koje ima neto dobit od 150 miliona evra godišnje, nije nešto što bi trebalo da se tako olako prodaje.
U tom smislu, mi smo se spremili i za budžet i za ovaj amandman upravo iz ove knjige – Ekonomija javnog sektora, gospodina Siglica, a priznaćete da je on kao nobelovac autoritet u ovoj oblasti. Zahvaljujem.

Na član 12 amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 12 je predloženo da javna preduzeća, javne agencije i druge organizacije čiji je osnivač Republika Srbija, najkasnije do 30. novembra tekuće budžetske godine deo od najmanje 50% dobiti po završnom računu za 2010. godinu uplate u budžet Republike Srbije, pri čemu je Vlada očigledno imala nameru da olakša ovaj posao javnim preduzećima i javnim agencijama time što je predvidela da se to radi prema dinamici
koju odrede ove organizacije. U stavu 2. je propisano da je upravni odbor odgovoran za postupanje u skladu sa ovom obavezom. SRS smatra i predložila je svojim amandmanom da to ne bude upravni odbor, nego direktor javnog preduzeća, odnosno javne agencije i smatramo da je naše rešenje bolje od Vladinog, jer nema mnogo smisla da se odgovornost nameće upravnom odboru, budući da je on kolektivni organ, dok je direktor inokosni organ. Na neki način, u duhu je našeg pravnog sistema da uvek inokosni organ snosi odgovornost za ono što je u njegovoj nadležnosti, a ne kolektivni organ.
Direktor je inače neko ko potpisuje naloge za isplatu sa računa javnog preduzeća, odnosno javne agencije i u njegovim je rukama kompletno finansijsko poslovanje jedne organizacije, pa kad je on već nalogodavac za izvršenje uslovno rečeno budžeta javnog preduzeća, odnosno javne agencije, smatramo da on treba da bude i odgovoran za obavezu da se 50% od dobiti prenese u budžet Republike Srbije.

Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Popović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodni poslanik Nenad Popović.

Gospođo ministre, predsedavajući, kada je reč o štednji, ona mora da se zaista pokaže na delu. Nedavno je Engleska sprovela najveće reforme koje je imala u 20. veku, koje se odnose na štednju. Mislim da je 70 hiljada ljudi smanjeno u državnoj upravi. Ne znam da li je tačna cifra, ali proveriću, 71. Da li smo mi nešto smanjili u državnoj upravi?
Kada sam o prošlom budžetu govorio, pre godinu dana, citiraću ovde, da treba da se smanje ministarstva, rekao sam – stvar je u tome da smanjite broj ministarstava bar za 10, što bi nas dovelo u društvo normalnih zemalja, bar po broju ministarstava. Citiram sebe pre godinu dana. Zatim, da napravite jasnu podelu resora, da smanjite preklapanja, jer što se više institucija bavi nekim predmetom, veća je verovatnoća da nikad ne bude rešen. To se dokazalo, pogotovo na primeru infrastrukture i kapitalnih projekata, gde praktično ništa nije urađeno zbog preklapanja resora, a kada imamo mnogo ministarstava koja se bave jednim poslom, u tom slučaju dolazimo do toga da niko nije odgovoran.
Ovu temu ću malo više elaborirati kroz sledeće amandmane, ali ono što je najvažnije reći, da nikakva štednja nije urađena, a čak ovi poslednji komentari da ako bi smanjili broj ministarstava, to ne bi značilo neku uštedu jer bi broj državnih funkcionera ostao isti je takođe jedan vid demagogije. Nije suština u tome da se Vlada smanji sa 28 ministara na 15. Tu je važna poruka da Vlada pokaže da ona želi na svom primeru nešto da uradi. Nije tu reč o tome da li je 28 bolje od 15, ili je 15 bolje od 28. Sigurno da je lakše upravljati sa 15 ili 16 ljudi i nije slučajno što je praktično u svim evropskim vladama ta cifra od 15, 16 najčešća.
Po teoriji upravljanja, po teoriji menadžmenta, to je neki optimalan broj za Vladu i za resore koji postoje u svakoj državi. Tako da mislim, što se tiče štednje, o tome nema ni reči u ovom budžetu. Hvala.

Iskorišćeno je 55 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović, Arsen Đurić i Zoran Šami.

Da li neko želi reč?

Narodni poslanik Nenad Popović.

Produžiću oko ove štednje. Takođe, praveći ovaj budžet, praktično sva ministarstva su u budžetu i nisu objedinjene nikakve službe, niti rashodi. Ako do rekonstrukcije dođe, ne sumnjam da će ona uvek biti korisna. U to nemam nikakvu dilemu, jer mislim da ovaj način, da imamo najveću Vladu, nije koristan ni za koga.

Hteo bih da dodam, što se tiče štednje, ako se analizira budžet, u rebalansu ste za troškove nameštaja za kabinete, za krečenje, citiram, nove automobile, službena putovanja i dnevnice u inostranstvu, povećali još za četiri milijarde dinara.

U rebalansu su bile povećane sa 40 na 44, a ovim budžetom smo povećali još za četiri milijarde. Ne mislim da su kabineti u ministarstvima loši, čak mislim da su jako dobri, nego su državne uprave loše. Nije problem ni krečenje ni nameštaj, čak ni automobili nisu tako loši.

Ne radi se o ovom cifri, radi se o principu, zašto sada povećavati izdvajanje još za četiri milijarde na ovom razdelu gde zaista ne vidimo neku preveliku potrebu. Hvala.

Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.

Da i neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.