Želim da koristim pravo na repliku zbog toga što je pogrešno citiran razgovor koji je narodna poslanica prenela javnosti kao netačan i proizvoljan. Dakle, na pitanje o ministarki Diani Dragutinović i na pitanje zašto nije prisutna trenutno u sali, rekla sam – ne postoji čvrsta obaveza po Poslovniku i dosadašnje prisustvo svih ministara je zajednički napor Vlade i opozicije za kontrolu izvršne vlasti.
Ukoliko to neko želi da prevede u dobru volju, može. Ali, ne može bez toga da ja kažem da je to neistina. Princip rada koji je prvo predsednica Narodne skupštine, Slavica Đukić-Dejanović, ustanovila u saradnji sa Vladom, u pokušaju i u želji da se izgradi partnerski odnos kojim Skupština kontroliše Vladu, ja se nadam da će biti nastavljen, jednako tako kao i činjenica da predstavnik Vlade koji je ovlašćen da predstavlja Vladu na sednici Narodne skupštine, može da izađe sa sednice Narodne skupštine kao i bilo koji drugi i da to nije kršenje Poslovnika.
Insistiranje na tome da se na netačan, proizvoljan i interpretativan način prenose razgovori kojima se, a bila sam ubeđena da se radi o zajedničkoj želji opozicije i vladajuće većine, bez obzira ko bio trenutno tu, da se polako uspostavlja puna kontrolna funkcija Skupštine, očigledno meni daje poruku da opozicija ne želi da nam bude partner u tome. Ali, mi ćemo istrajati. Ova vlada će biti kontrolisana i ministri će zakone braniti, u skladu sa Poslovnikom.

Gospođa Jorgovanka Tabaković.

I dalje imam utisak da se mi ne razumemo. Znači, jedno je reći da neko trenutno izlazi, ali drugo je meni dato objašnjenje da Vlada nema obavezu da one koje ovlasti da prisustvuju, ministre i poverenike, obaveže da budu tu za vreme rasprave. Jedno je da izađu a drugo je da ne budu tu.
Drugo, više puta smo čekali da počne sednica, da bi neko od predstavnika Vlade bio tu. Da li je obaveza Vladi i način kontrole da dođu, da u 40-minutnom izlaganju diskvalifikuju sve ono što smo rekli, da kažu da smo pričali o poreskim zakonima koji imaju neutralan efekat i da onda odu? Onda ja, kao predstavnik opozicije, vrlo konstruktivan, dobijem obrazloženje da nisu ni morali da budu tu jer nemaju poslovničku obavezu.
Više se neću javljati. Rekao je svako od nas šta misli o kontrolnoj ulozi Vlade i o obavezi poslanika. Zahvaljujem predsednice na datoj mogućnosti.

Na član 5. amandman je podnela grupa od 22 narodna poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Saša Maksimović.

Dame i gospodo, amandman koji smo podneli na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara se odnosi na invalide sa telesnim oštećenjem preko 60%, invalide sa oštećenjem donjih ekstremiteta preko 50% i lica ometena u razvoju, na vozila koja se odnose za obuku vozača, za taksi prevoz, javni turistički prevoz, itd, da ne čitam sve ovo, dugačko je a nemam dovoljno vremena.
Predloženim amandmanom se na jasniji, jednostavniji i celovit način uređuje pitanje oslobađanja od poreza na putnička vozila i pojednostavljuje i pojeftinjuje postupak na ostvarivanje prava. Stavom 1. se nešto snižava procenat invalidnosti, uz propisivanje da se oslobođenje odnosi na sva lica sa invaliditetom, jer smatramo nepotrebnim da se posebno navode kategorije invalida i među njima pravi bilo kakva razlika.
Pravo na osnovu ometenosti se ne ograničava samo na decu, jer se mora imati u vidu da postoje i odrasle osobe koje su ometene i o kojima se staraju članovi domaćinstva koji nisu njihovi roditelji.
Takođe se propisuje da je dovoljan razlog ometenost, jer smatramo preteranim da se pravo priznaje samo za višestruko ometenu decu odnosno osobe uopšte. Teško je shvatiti i prihvatiti da ova država namerava da roditeljima deteta koje je samo jednostruko ometeno naplaćuje porez, zbog toga što dete nije višestruko ometeno.
Svesni smo da ova država nema granica kada pokušava da popuni budžet, ali ovako nešto je zaista preterano i do krajnosti nehumano, kao i neke druge odredbe ovog na brzinu sklepanog zakona.
Kada su u pitanju osobe sa invalidnošću, predlažemo da to pravo može koristiti i član domaćinstva umesto invalida. Ovo je inače sasvim praktično rešenje jer treba imati u vidu da se pri registraciji i produženju važnosti traži prisustvo vlasnika i da je to skoro uvek povezano sa odlaskom i čekanjem u redovima, što za mnoge invalide predstavlja veliki problem ili čak uopšte i nisu mogućnosti da to urade.
Stavom 2. je na najjednostavniji i jasniji način uređeno pravo na oslobađanje…

Zahvaljujem.

Na član 15. amandman je podnela grupa od 22 narodna poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, valjda je cilj svakog ko se bavi porezima, a na prvom mestu Ministarstva finansija, da napravi jedan pravedan poreski sistem, a ne da se onako, odokativno, na najlakši mogući način utvrde neke osnovice koje nisu pravedne. To je problem kod svih zakona koji se donose po pitanju poreskih opterećenja građana Srbije.
Mogu da kažem da je ovaj zakon o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara jedan izmišljen porez, koji nigde u svetu ne postoji. Samo u Srbiji, da bih, eto, mogao da srećem nedeljom vladine automobile ispred hipermarketa, da bih mogao nedeljom da ih srećem na naplatnim rampama, kako prevoze žene i decu, da bi mogao Bajatović da kupi 30 novih "Škoda", a mi ćemo da dajemo subvencije iz budžeta, i dva "Audija". Znači, zato mi plaćamo toliki porez. Da ne pričam gde sve srećem državne automobile, pod sve kakvim okolnostima, na mestima i u vreme gde nikako ne bi trebali da budu. U tome je problem.
Znači, izmislićemo poreze. To se prvi setio onaj, od milošte nazvan u narodu "Boža Derikoža", Božidar Đelić da izmisli ovaj zakon. Sada taj zakon stalno menjamo, prilagođavamo, smanjujemo sredstva transferna lokalnim samoupravama, zato da bi rekli – nemamo toliko para da vam damo, moraju da putuju nedeljom žene i deca, ali ćemo zato građanima da povećamo porez na imovinu pa da se odatle finansiramo.

Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, u lopovskoj privatizaciji, u jednoj divljoj tranziciji, u najvećoj mirnodopskoj pljački u istoriji Evrope, zahvaljujući bliskosti sa režimima prvo Slobodana Miloševića, zatim Zorana Đinđića, Vojislava Koštunice i sada Borisa Tadića, razni Miškovići, Hamovići, Peconi, Lazarevići, Kostići, Mitrovići, Matići, Drakulići i slična bulumenta postali su milioneri i milijarderi. Postali su vlasnici svega u Srbiji osim vazduha. Pa i vlasnici jahti i brodova.

U Srbiji, prema zvaničnim podacima, 700 hiljada ljudi živi ispod granice siromaštva. Ljudi nemaju šta da jedu. Deca im gladna. Na narodnim kuhinjama živi 65 hiljada ljudi. Zemlja grca u bedi a lopovi koji su zahvaljujući vlasti postali milioneri, u jahtama od 30 miliona, krstare po hrvatskom primorju.

Vlada je predložila da oni na to bogatstvo, na jahte od 30 miliona evra plate porez od 50.000 do 200.000 dinara. Znači, ponavljam, čitali ste i slušali ste – taj i taj tajkun vozi jahtu koja vredi 30 miliona evra, pa tamo upoređuju da li je skuplja od jahte nekog ruskog tajkuna. Po ovom predlogu zakona, on će na tu jahtu da plati najviše 200 hiljada dinara.

Pozivam građane Srbije da se još jednom uzmu u pamet i da ovaj podatak uporede sa predizbornim obećanjima DS i da više nikada ne dozvole da ih DS, Mlađan Dinkić i slični prevare u raznoraznim predizbornim kampanjama koje nas čekaju.

Zahvaljujem.

Na član 20. amandman je podnela grupa od 22 narodna poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Da li neko želi reč? (Da.)

Gospodin Igor Bečić ima reč.