Dame i gospodo poslanici, gospodine Dačiću, poštovane dame i gospodo kandidati za ministre, neki su još uvek kolege ministri. U ove sitne sate, na samom početku hoću da kažem da mislim da treba Vlada što pre da bude formirana i da to nije sporno, ali ne vidim zašto nismo po danu ovo sve radili i šteta je da se vodi debata o svakako najvažnijoj temi koju parlament može da, ako raspravlja o Ustavu da ima nešto bitnije, a da to ne mogu da vide građani Srbije. To je sad rešena stvar i to je vaša odluka. Mislim da je loša i da niste krenuli na dobar način.
Neće vam biti lako, gospodine Dačiću. Biće vam teško zbog mnogo razloga. Imate tešku Vladu. U toj teškoj vladi borićete se za liderstvo sa Aleksandrom Vučićem, zbog toga što on ima više poslanika nego vi, što će samo po sebi stvoriti jednu značajnu jednačinu koju morate da rešite. Sa druge strane vam neće biti lako zbog predizbornih obećanja koja su davale članice koalicije i o nekim od tih pitanja ću da govorim ovde, zbog toga što mislim da je važno da bar postavimo pitanja, ako ne možemo da dobijemo odgovore iz ovog ekspozea.
Iskreno govoreći, dame i gospodo, moram vam reći da se ponosim kad pročitam ovde da parlamentarna većina koju čine stranke koje su se odlučile da naprave koalicioni sporazum, kaže - da ispunjavanje uslova za prijem Srbije u EU treba smatrati delanjem od opštecivilizacijskog napretka za našu zemlju. To je velika pobeda DS. Mi smo osnovani zbog ovoga. Ponosan sam da ste prešli na stranu na kojoj se mi nalazimo od 1990. godine, a mnogi od nas od svog rođenja.
Ubrzanje procesa evropskih integracija, uz maksimalne napore za dobijanje datuma za otpočinjanje pregovora sa EU, svakako će biti ključna tačka vaše politike, po mom sudu.
Kao što je ovde više puta rečeno, osim tehničkih brojnih poslova i stvari koje treba učiniti, a verujem da je naša administracija za to sposobna i mislim da to iskustvo zajedno delimo, sposobnija od mnogih administracija u našem komšiluku, u regionu ovde, i da je samo do tehnike i do toga da li možemo brzo da usvajamo zakone i da počnemo brzo i da ih sprovodimo, mislim da bismo mi pre više godina napravili nekoliko koraka bliže EU, možda čak i ušli u nju. Ali, imamo mi svoje političke probleme i svoje velike teme i te teme čekaju celu zemlju, ali pre svega čekaju Vladu Republike Srbije.
Još jedna stvar u Ekspozeu razrešava ogromnu političku dilemu sa kojom smo se mi suočavali proteklih godina vrlo intenzivno u toku predizborne kampanje. Rečenica kojom kažete da će Vlada prihvatiti sve rezultate dijaloga Beograda i Prištine, koji je postigla prethodna Vlada Srbije u svim dosadašnjim razgovorima, označavaju to da SNS više nema nikakvih dilema oko toga, da oni koji su vodili pregovore, svi mi zajedno kao Vlada Republike Srbije, ali tu je i Borislav Stefanović, i svi drugi ljudi, da su činili jedan značajan posao za Srbiju, i da za to što su oni učinili postoji pozitivna ocena, osim 22 poslanika, ako sam dobro upamtio, DSS, celog parlamenta.
To je konsenzus. Nije konsenzus samo jednoglasje. Konsenzus je i ogromna preovlađujuća većina. To je takođe jedna značajna konstatacija, koja iz ovog dokumenta o kojem celu noć raspravljamo, proizilazi.
Mislim da će do Nove godine Vlada Republike Srbije, predsednik Republike Srbije morati da donesu veoma ozbiljne odluke. To ne spada možda u ovu današnju temu, ali je neodvojivo vezana sa njom. Čuo sam izjavu predsednika Republike Tomislava Nikolića, pre dan ili dva, da on neće Jahjagom, koja je u funkciji predsednika tzv. republike Kosovo, stupiti u dijalog pre nego što bude uspostavljen konsenzus.
Vlada, a to vi svi vrlo dobro znate, naročito gospodin Dačić, je ta koja utvrđuje i vodi politiku. Predsednik Republike ima svoja ustavna ovlašćenja. Mislim da je svojim izjavama jasno stavio do znanja da će učestvovati u ovom procesu. Na vama su te teške odluke. Preuzeli ste ogromnu odgovornost. Siguran sam da ćemo u ovom parlamentu diskutovati o tome šta će sve Vlada Republike Srbije o ovoj stvari činiti.
Mnogi poslanici ovde su danas govorili čak i o nekim konkretnim stvarima koje će biti predmet tih teških odluka u toku ove jeseni.
Sve ovo što svaka vlast i svaka vlada u Srbiji mora da čini, dešava se u jednom teškom ekonomskom vremenu. Ne u Srbiji, već u celom svetu i u celoj Evropi. Demokratska stranka je cenu upravljanja Srbijom u ovim teškim vremenima platila na ovim izborima, što neće ništa promeniti na stvari, da će novoj vladi biti dramatično teško kada je u pitanju ekonomija.
Sada tu dolazimo do ovih predizbornih obećanja. Vrlo značajna rečenica – nivo zaduženosti u Srbiji u odnosu na ukupan BDP je mnogo manji nego u drugim evropskim zemljama. Gospodine Dačiću, da li to znači da će biti promenjen Zakon o najvišem procentu zaduženja u odnosu na BDP? Protiv toga su oštri bili, pre svega, političari koji vode SNS i da li ste vi to postigli konsenzus da se vrlo značajna stvar promeni? Važno je da to građani Srbije znaju.
Demokratska stranka, premijer Cvetković, Boris Tadić koji je tada bio predsednik, optuživani su, bezmalo, kao veleizdajnici zbog toga što su dramatično povećali zaduženje zemlje. Koliko vidim iz ove rečenice, vaša vlada, gospodine Dačiću, će krenuti u povećanje stope zaduženja. Važno je da to znamo.
Već ovih dana ste rekli dosta važnih stvari oko bankarskog sektora, na jedan vrlo interesantan način i mnogi su vas kritikovali.
Ako ćete iskreno, ja isto mislim da je dramatična stvar da su u Srbiji dinarski krediti 15%, 24%, da su krediti u evrima 11%, 12%, to je mnogo skuplje u gotovo bilo kojoj evropskoj zemlji, nije skuplje nego u Rusiji. U Rusiji su tako te kamate. Ali, vrlo je važno da kada te tako važne rečenice stoje u Ekspozeu, kada nam kažete šta ste namerili da učinite da bi ovakvo stanje stvari bilo promenjeno, pogotovo što je monetarna politika, pre svega oblast za koju je zadužena Narodna banka kao centralna institucija finansijska u zemlji, Narodna banka koja ima svoju nezavisnost, koja zajedno sa Vladom vodi određene delove ekonomske politike, ali guverner i Narodna banka su po Ustavu ovlašćeni da se bave određenim poslovima. Mislim da je za sve nas veoma važno da čujemo od vas kakve mere nameravate da preduzmete da bi se stanje stvari u bankarskom sektoru poboljšalo. Slažem se sa mnogim poslanicima, koji su ovde o ekonomiji govorili da se likvidnost naše privrede poboljša, da svi koji se bave bilo kakvom vrstom posla imaju jeftiniji novac, jer je to način da se pokrene ekonomija u ovoj zemlji, a to je jedini način da se zaposle ljudi. Ne postoji nikakav kamen mudrosti drugačiji.
Neću previše, reći ću nešto o poljoprivredi, ali da se vratim na jednu rečenicu koja mi se čini jako značajnom. Govoreći o tome kako stoje stvari sa nacionalnom valutom, stavili ste da je apsurdno da u tom periodu su devizne rezerve višestruko povećane. Da li, gospodine Dačiću, postoji planovi da Vlada upotrebi devizne rezerve za neku od mera ekonomske politike? To je mnogo važna stvar i bitno je da dobijemo odgovor na to pitanje.
Nije tu gospodin Dinkić, tu je gospođa Kalanović, imali smo velike razmirice, čak i sukobe oko razvojne banke u prethodnoj Vladi. Sada vidim da je razvojna banka postala deo plana koji Vlada hoće da sprovede i ja to pozdravljam. Pozdravljam zbog toga što smo se veoma zalagali da Zakon o razvojnoj banci bude usvojen. Nije usvojen zbog toga što je to bio stav stranke URS. Dobro je da su promenili svoje mišljenje i da ćemo taj predlog, ovakav ili onakav, imati na dnevnom redu.
Mislim da je dobro što ste u svoj Ekspoze stavili da će navodnjavanje biti jedan od suštinskih infrastrukturnih projekata. Nažalost,neki od ljudi koji će postati ministri su bili ministri u Vladi 2005, 2006. godine. Srbija je tada imala više od dve milijarde evra keša posle velikih privatizacija. Da smo tada taj novac, umesto stvari koje ne možemo da prepoznamo, uložili u navodnjavanje, napravili bismo veliki profit ovih meseci kada je ova suša pogodila, ne samo Srbiju, već i ovde ceo ovaj region. Da danas imamo milion i 100.000 hektara zemljišta pod navodnjavanjem, da smo tada upotrebili milijardu evra da napravimo sisteme za navodnjavanje, mi bismo danas bili zemlja koja ubira veliki profit i njeni građani ubiraju veliku zaradu i blagostanje sebi ostvaruju i to je greška. Sada je dobra prilika da to promenite.
Imaćete, gospodine Kneževiću, zaključene ugovore za projekte za oko 200.000 hektara za navodnjavanje. Mislim daće radovi u Vojvodini, ovde oko Beograda i u Mačvi biti završeni već do početka septembra. To je revitalizacija postojeće kanalske mreže. Tu ćemo vas snažno podržati jer je to dobra stvar.
DS će vam biti snažna opozicija. Znamo šta je država, nismo zlonamerni, nećemo vas štedeti. Želimo da građanima naše zemlje bude bolje, ali ne može država otvoriti prostor da umesto građana nešto radi. Možemo svi zajedno da pomognemo da stvorimo bolje uslove. U teškim okolnostima imaćete veoma teške, mislim čak istorijski teške odluke da donosite. Smatramo da u takvim vremenima je velika hrabrost da preuzmete odgovornost koju ste preuzeli. Još jednom hoću da naglasim to da u ovih 20 godina smo napravili jedan dramatičan suštinski nacionalni zaokret, da smo napravili konsenzus oko jednog nacionalnog pitanja i nacionalne stvari, a to je da je za ogromnu većinu građana Srbije ulazak u EU ključna, perspektivna razvojna stvar. Hvala najlepše.

Hvala.
Sledeći prijavljeni gospodin Mirko Čikiriz.
Gospodine Čikiriz, samo da vas obavestim da je vašoj poslaničkoj grupi ostalo, nažalost, samo još 20 sekundi. Imali ste šest minuta.

Gospodin Čotrić je govorio četiri minuta, a šest minuta imamo. Pogledajte bolje.
(Predsednik: Verujte, pažljivo sam pratio evidenciju.)
Dobro, evo u 20 sekundi.
Počeću od ovoga što je Ekspoze koji je izneo budući premijer. U načelu, u Ekspozeu nema se mnogo šta prigovoriti. Kako ćemo se mi ponašati, sve ono što vodi Srbiju ka njenom bržem članstvu u EU, a za nas je to otvaranje perspektiva za sve građane Srbije, mi ćemo podržavati.
Sumnja da će ekspoze i sve što je Vlada namerila u njemu da uradi, da će biti ostvareno, postoji zbog objektivne situacije u Srbiji koja je zaista teška, a i zbog svega ovoga što smo videli namere Vlade, kako da smenjuje državne službenike, kako da se vrši koncentracija moći kod jednog ili dva čoveka.
(Predsednik: Dozvoliću vam da ukratko završite rečenicu, pošto ste već prešli jedan minut. Onda bih to morao da dopustim svim drugim poslaničkim klubovima.)
Samo još jedna rečenica. I zbog atmosfere koja se stvara oko Narodne banke koja ima poseban status i zbog najava o mogućem napadu na devizne rezerve zemlje, što verujemo da je velika opasnost. Hvala.

Hvala.
Sledeći prijavljeni je Bojan Đurić. Preostalo vreme za vašu poslaničku grupu je dva minuta. Izvolite.

Nisam siguran, čini mi se da je gospodin Andrić govorio 11 minuta i 40 sekundi, a mislim da je vreme LDP 16 minuta i 40 sekundi.
(Predsednik: Vaše ukupno vreme je bilo 16,48. Imate dva minuta i 20, 30 sekundi maksimalno.)
(Judita Popović: Nije tačno, pratili smo, 11 minuta je govorio. Ostalo je pet minuta sigurno.)
(Predsednik: Pet minuta sigurno nije ostalo, ali tražićemo službenu evidenciju. Izvolite.)
Poštovani predsedniče, kandidatu za predsednika Vlade, kandidati za ministarke i ministre, dame i gospodo narodni poslanici, osim što je u ovo gluvo doba noći, meni se nekako čini da se i mi nalazimo u nekoj vrsti gluve sobe, da malo šta u ovom trenutku već izlazi iz ove prostorije i da polako postajemo samo zatočenici te formalne obaveze da večeras ili sutra u toku dana izaberemo Vladu i mislim da je to najtragičnija stvar u ovom trenutku.
Ovo svakako nije prva sednica ili prvi politički događaj koji traje čitave noći. Pretpostavljam da sam jedan od mlađih poslanika, izuzimajući kolegu Selakovića koji je mlađi od svih kandidata za ministre, ali bilo je puno ovakvih sednica u proteklih 20, 25 godina. Mislim da smo danas u problemu što pre tih 20 ili 25 godina su ljudi ovo gledali sa nekakvim očekivanjem. Danas mislim da nemaju nikakva očekivanja i da je ta vrsta letargije najveći problem ove zemlje.
Zašto ovo govorim? Nemam problem sa prve dve stranice vašeg Ekspozea. Mislim da tu jeste rekli neke istine koje su Srbiji u ovom trenutku potrebne. Imam problem sa preostalih 20 stranica. Ono što ste na tih 20 stranica napisali, gospodine Dačiću, nisam siguran da su pravi odgovori na sve one probleme koji su se istakli na samom početku svog Ekspozea.
Opozicija obično prigovara vladi i stalno iznosi tu bojazan da vlada neće ostvariti neke od svojih planova koje je dala u ekspozeu. Moram da vam kažem, makar što se tiče LDP, za jedan dobar deo ekspozea se nadamo da ga nećete ostvariti. Pogotovo kada su u pitanju ovi ekonomski sektori, odnosno moguća ekonomska rešenja koja ste ponudili kao odgovor na ekonomsku i socijalnu krizu u Srbiji. Divni su ti citati i "Forda" i nekih drugih, ali problem je što "Ford" nije bio direktor javnog preduzeća koje je proizvodilo automobile, nego je bio nekakav privatan proizvođač, nije uvozio automobile pa ih prodavao, nego je počeo da ih proizvodi.
U ovom ekspozeu ne vidim nijedan način kako biste vi ili ljudi, hajde da tako kažem, vaše ideološke provenijencije rekli kako ćete stvoriti neku vrstu dodatne vrednosti. Divni su ti planovi o besplatnom zdravstvu, ali tu je i gospođa Đukić Dejanović, pretpostavljam da bi to možda mogla bolje da vam objasni. Ako kažete da se zalažete za besplatno zdravstvo, to znači da ukidate doprinose za zdravstvenu zaštitu. Sve dok građani plaćaju te doprinose, zdravstvo u našoj zemlji nije besplatno. I sa ovim i ovakvim doprinosima, Republički zdravstveni fond ne može da servisira ni minimum svojih obaveza. Vi se sećate kako smo završili protekli saziv parlamenta, sa ogromnim kreditima za "Galeniku" i ogromnim garancijama za neka druga javna preduzeća. Ovo što vi ovde nudite kao efikasan model rešenja svih tih problema, prosto ne može da izdrži test realnosti ni zemalja koje su mnogo razvijenije od Srbije.
Pratio sam ono što ste radili i ono o čemu ste govorili u kampanji i nakon kampanje. Dobro je da se izašlo iz te jedne vrste izolacionizma kojoj smo ili kojoj ste bili skloni, ali ne možete uzimati segmente pojedinih rešenja ili, kako bih rekao, modernih tendencija u državama, koje se po svemu razlikuju u Srbiji, i tako ih veštački kalemiti na naše političko ekonomsko tlo. Vi niste prvi, vi niste usamljeni…
(Predsednik: Vreme, gospodine Đuriću.)
… niste usamljeni primer u tome. Mislim da su to vaše najveće greške, odnosno one tačke kontinuiteta u odnosu na prethodnu vladu. Mi nećemo glasati za vašu vladu, ali vas još jednom molim, na vama je u ovom trenutku velika odgovornost, izabrali se da budete predsednik Vlade, osim što morate da vodite Vladu, morate da probate da kontrolišete i nešto što u ovim prvim danima liči na neku vrstu odisaja naroda. Kolega Selaković će takođe znati o čemu se ovde radi. To je jedna prilično ružna, ne bih voleo da se desi ponovo, ali paralela sa nečim što se dešavalo u Srbiji pre 120 ili 130 godina, u jednom vrlo važnom istorijskom trenutku. Hvala.

Hvala.
Reč ima gospođa Milica Radović, poslanička grupa Demokratske stranke Srbije.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedniče, bez obzira što su skoro svi opozicioni poslanici odustali od večerašnje diskusije, smatram da nije fer, nije korektno, u krajnjem slučaju nije pristojno da se u ovo vreme raspravlja o jednom od najvažnijih pitanja za budućnost Srbije. Mislim da je vaša odgovornost u tom slučaju ogromna, jer ste vi taj koji vodi ovu skupštinu i da ovakvo rešavanje situacija neće nikako doprineti poštovanju dostojanstva ovog doma.
Što se tiče ekspozea, zaista nisam očekivala ovakav ekspoze, koji odudara od zaštite nacionalnih i državnih interesa. Očekivala sam jedan ekspoze koji se barem zasniva na elementarnom poštovanju nacionalnih državnih interesa. Ovaj
ekspoze je, po mom mišljenju, prepun protivrečnosti, opštih mesta i, ono što je po našem mišljenju najgore, možda jedne opasne tendencije nastavka politike kršenja Ustava, prvenstveno kada je reč o politici prema Kosovu i Metohiji i kada je reč u odnosu prema AP Vojvodini.
Zamolila bih kolege iz Demokratske stranke da mi omoguće da govorim, a apelujem i na vas da mi omogućite uslove za nastavak rasprave.
(Predsednik: Molim poštovane kolege da gospođi Radović omogućimo da završi svoje izlaganje. Hvala vam.)
Prošlo je više od dva meseca od dana kada su završeni izbori, mi smo polako počeli da se približavamo trenutku koji je predstavljao krajnji rok za formiranje Vlade i dobro je što je do nekog dogovora došlo, ali po mom mišljenju izuzetno je važno što je vlast, koja je do juče vodila državu, otišla sa nje, na čelu sa bivšim predsednikom Republike.
Smatram da se radi o jednoj od najgorih vlasti u najnovijoj srpskoj istoriji, koja je zbog političke arogancije, zbog nesposobnosti i neimanja hrabrosti da se uhvati u koštac sa rešavanjem najvažnijih pitanja u društvu i zbog slepog ispunjavanja svakog zahteva i svakog uslova, ma sa koje strane on dolazio, ostavila državu u jednoj očajnoj ekonomskoj situaciji, sa nezaposlenošću od oko 25%, sa opustelom privredom, sa kursom dinara od 118 u odnosu na evro i, naravno, ni sa jednim dinarom od direktnih stranih investicija, bar kada je u pitanju ova godina.
Ovo, naravno, sve govorim, ne zbog građana, koji mnogo više osećaju tu pogubnost te politike, nego mi narodni poslanici, ovo govorim prvenstveno zbog toga što kao predstavnik opozicije mogu da izrazim razumevanje za teškoće i rizik sa kojom se ova vlada suočava. Zbog toga nisam sklona da odmah na početku idem sa napadima, prvenstveno personalnim, kada je sastav Vlade u pitanju, iako u neka kadrovska rešenja i te kako sumnjam.
Mislim da je neophodno, pre nego što krenemo na konkretne predloge, da konstatujemo neke stvari. Mandatar je nekoliko puta u poslednje vreme ukazao da se ovde radi o prvoj srpskoj vladi, verovatno misleći na to da je, za razliku od prethodne vlade, nisu formirali strani ambasadori i tajkuni. Sada, ako je ta informacija tačna, mene zanima odgovor na pitanje – zašto je onda saradnja sa DSS i DSS bila apsolutno zabranjena za svaku vrstu saradnje?
Ovo prvenstveno govorim i zbog toga što smo mi jedina stranka koja nismo čak ni formalno bili pozvani na konsultacije u pogledu formiranja vlasti. Ne bih volela da me shvate kao nekoga ko možda žali ili ko je možda uvređen zbog te činjenice. Ovo prvenstveno govorim zbog toga da bi opovrgla težnju i, naravno, opovrgla samu tezu o tome da nije bilo nikakvih pritisaka prilikom formiranja ove vlasti.
Dalje, ono što je za mene vrlo važno, moram da izrazim svoju sumnju u iskrenu nameru staro-novih ministara u pogledu toga da će oni da se opredele za politiku diskontinuiteta, bar u onim odredbama i u onim oblastima u kojima je mandatar to pomenuo. Podsetiću vas da u šest oblasti iz ekspozea ova vlast nastavlja istim putem…
(Predsednik: Izvinjavam se gospođi Radović. Molim narodne poslanike da pažnjom na sednici omoguće da gospođa Radović završi svoje izlaganje.)
Mogu i ovako, ali mislim da nije korektno s obzirom koliko je sati i s obzirom da nam je koncetracija zaista na izmaku.
Kažem, izražavam svoju ozbiljnu sumnju u iskrenu nameru onih ministara koji su obavljali svoju dužnost i u ranijoj vlasti i koji će da obavljaju tu dužnost i u vladi koja će biti formirana od sutra, da će da se opredele za politiku diskontinuiteta, bar u onim oblastima koje je mandatar pomenuo u samom ekspozeu, jer postoji šest oblasti u kojima ova vlada nastavlja apsolutno istim pravcem kao vlada koja je vladala do danas.
Postaviću samo jedno pitanje, da bi prosto bilo jasnije o čemu govorim. Recimo, da li neko može da veruje da će jedan ministar, koji je zdušno podržavao, primera radi, reformu pravosuđa, i danas biti za kompletno drugačije rešavanje onih problema dokle nas je reforma pravosuđa dovela. Ili, da budem još konkretnija, da li neko može da veruje da će departizaciju sprovoditi oni koji su partizaciju potencirali kao svoj izum? Ja u to ne verujem, ali takvih protivrečnih pitanja ima mnogo. Naravno, mnoge protivrečnosti se nalaze i u samoj ekonomskoj politici.
Nije mi jasno da li je ova vlada opredeljena za koncept razvojne ekonomije ili koncept politike štednje? Nije mi jasno zbog toga što mislim da u isto vreme ne može da ide koncept koji će zastupati MMF i 13. plata. Takođe mi nekako ne ide u isto vreme restriktivna monetarna politika sa upumpavanjem novca za razvojnu banku. To su protivrečnosti na koje je nužno da dobijemo odgovor večeras, da bi znali da li ova vlada ima jasan put izvođenja države iz ove ekonomske krize.
Posvetiću svoje izlaganje nečemu što je za nas vrlo važno, a to je pitanje politike prema KiM. Iz ekspozea smo samo mogli da zaključimo da će ova vlada nastaviti politiku prethodne vlade i da neće priznati nezavisnost Kosova. Ali, iz ekspozea se ne vidi čime će i na koji način će ono biti branjeno. I prethodna Vlada je govorila da nezavisnost Kosova nikada neće priznati, ali nije učinila ništa da tu nezavisnost ugrozi, ili, da kažem još jasnije – naprotiv, učinila je mnogo toga da tu nezavisnost ojača.
U predizbornoj kampanji mogli smo da čujemo da će dogovori koji su postignuti u sporazumu između Beograda i Prištine biti osporeni, ukoliko su oni u neskladu sa Ustavom. Sada čujemo da će ti sporazumi da budu poštovani u kompletu, onako kako je prethodna Vlada dogovorila. Mene samo zanima da li je to bilo jedino sredstvo koje je ovoj vladi ostavljeno na raspolaganju. Zašto ga bar formalno ne ispitate? Zašto bar formalno ne preispitate njegovu ustavnost? Prosto, ne mogu da verujem da će da se primenjuje nešto što je duboko protivustavno, duboko protivzakonito, duboko na štetu građana koji žive na KiM i duboko na štetu interesa same Srbije.
U ekspozeu ste pomenuli da Srbija ima nezavidan spoljno-politički položaj. Ako je već tako, onda mislim, ako želimo da nas naši partneri i u Evropi i u Americi tretiraju na jedan drugačiji način, na jedan pravedniji način i na način koji je satkan od više poštovanja nego što je to do sada bio slučaj, onda je naravno neophodno da neke stvari i odbijemo. To nije bio slučaj sa ovom vladom. Nastavlja se ta politika straha od političkog i diplomatskog sukobljavanja. Upravo taj strah od političkog i diplomatskog sukobljavanja sa EU i sa Amerikom je doveo do toga da je naša borba za očuvanje teritorijalnog integriteta pretvorena u farsu.
Na kraju, pošto će mi vreme još malo dozvoliti…
(Predsednik: Imate još dva minuta na raspolaganju.)
Mislim da ćete mi dodati još malo vremena, zato što ste moje vreme koristili da bi umirili poslanike.
(Predsednik: To je vreme koje sam uračunao.)
Na kraju, pitanje pravosuđa. Očekivala sam malo veći osvrt na ovu tematiku i na ovu problematiku, jer smatram da je zaista stanje u srpskom pravosuđu danas zabrinjavajuće. Sve ono što je trebalo da rezultira reformskim procesom, rezultiralo je jednim fijaskom i potpunim neuspehom, što za krajnju posledicu ima potpuno gubljenje poverenja građana Srbije u pravosudni sistem. Naravno, do ovoga je došlo zbog toga što je u ovaj proces pristupljeno sa jednom ogromnom količinom političke arogancije i, naravno, ogromnom količinom neznanja onih koji su ovu reformu sprovodili.
Ovde postoje određena pitanja na koja bih ja mogla da se osvrnem kada je u pitanju rešavanje same situacije u pravosuđu. Podsetiću vas da postoje ogromni problemi, da je potpuno bez ikakvih kriterijuma i merila, da su ukinuti veliki broj sudova, da je potpuno paušalno određen broj sudija, da je posle toga pristupljeno reizboru sudija, a da je nakon svega toga usledila odluka Ustavnog suda, gde su usvojene sve žalbe onih sudija koje nisu bile reizabrane.
Da budem konstruktivna, na kraju ću da iznesem svoje lično viđenje situacije u pravosuđu i načina na koje ona može da se prevaziđe. Mislim da će gospodin Selaković imati razumevanja za to. Sa ovakvim sastavom Visokog saveta sudstva, mislim da nijedna dalja mera u pogledu stvaranja temelja nezavisnog pravosuđa ne može da se sprovede. Neophodno je odmah, po hitnom postupku, izmeniti Zakon o Visokom savetu sudstva i izabrati kompletan novi sastav Visokog saveta sudstva i onda krenuti sa rešavanjem pitanja.
Prvo pitanje jeste da taj novoizabrani sastav Visokog saveta sudstva vrati na posao sve one sudije čije su ustavne žalbe pred Ustavnim sudom usvojene, kasnije da se pređe na samo revidiranje nove mreže sudova. Ali, tu nisam sklona da poverujem da bi rešenje koje je radikalno i revolucionarno, koje bi vraćalo sve na prethodno stanje, bilo produktivno. Više sam za varijantu da bi trebalo ići sa jednim mekšim rešenjem koje bi podrazumevalo sagledavanje ukupnog broja sudija i sagledavanje svih onih problema koji su u pravosuđu nastali. Posle toga bi se išlo…
(Predsednik: Molim vas da završite u najskorije vreme.)
… Posle toga bi se verovatno i moralo ići na izbor predsednika sudova, što predstavlja jednu od osnova za završavanje stvaranja temelja za nezavisno pravosuđe.
Na kraju, moram da kažem da će DSS biti konstruktivna opozicija. Mi ćemo podržati sve što valja, ali ćemo biti najžešći protivnici svih onih loših poteza na koje se ova vlada bude odlučila. Ovaj koncept ne možemo da podržimo, iz prostog razloga što on bitno odudara od koncepta vođenja državotvorne politike za koju se DSS zalaže već 20 godina. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac. Izvolite.

Gospodine predsedniče, uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo kandidati za ministre, uvaženi kolega Dačiću, ili da kažem još uvek zameniče premijera, danas ste imali u nekoliko navrata čašu žuči kojom ste polili svoje doskorašnje kolege i partnere a mi vas nijednom rečju nismo uvredili. Ako ste na nekoga mogli da budete ljuti, to je upravo na vaše nove koalicione partnere koji su rekli da je Vlada u kojoj ste vi bili zamenik premijera nešto najgore što je Srbiju moglo da pogodi; da je Vlada u kojoj ste vi bili zamenik premijera napravila niz grešaka u oblasti ekonomije, odgovorna za povećanje broja nezaposlenih itd. U stvari, govorila je, taj deo pozicije, govorio je više o vama koji ste danas sa te strane i sedite, u želji da formirate novu vladu.
Podsetiću vas da je Vlada koju je vodio Mirko Cvetković po broju glasova i po mandatima u parlamentu Srbije dobila više nego što je imala 2008. godine. U toj vladi, odnosno u ovom parlamentu, upravo najveći broj je dobila DS. Manji broj glasova su dobile stranke koje danas prave novu koaliciju na dosta neprincipijelnim osnovama, imajući u vidu, a to sam siguran pošto ste se pozvali na boga u nekoliko navrata. Možete i na to da se pozovete, da niko od vas sanjao nije, kad ste bili u kampanji, da ćete praviti ovakvu vladu.
Valjda zbog toga je ovaj ekspoze bio dosta štur, dosta, ako dozvolite da kažem, dosta tanak, pun opštih mesta želja, htenja, obećanja, razmišljanja, viđenja. Ali, ja vam to ne zameram, s obzirom da ste sklopili nešto što je nespojivo, da ste izdelili nešto što je nedeljivo, da ste imali velike pritiske da prepustite dosta toga što je u ingerenciji predsednika Vlade. Ovakav ekspoze je dobrodošao, imajući u vidu da nisam očekivao čak ni to.
Znajući vas, očekivao sam da bude mnogo bolji. I kada ste ušli u tu avanturu pravljenja vlade sa novim partnerima, očekivao sam da imate jasnu viziju gde ste krenuli, sa kim i na koji način. Nažalost, ta mi vizija sada nije jasna, ali svakako, slično se sličnome raduje, pa vidim da ste danas radosni i veseli. I treba da budete.
Molim vas da u onom delu sednice kome niste prisustvovali saslušate šta su govorili vaši partneri o vladi u kojoj ste vi bili zamenik premijera. Razmislite kolika je vaša odgovornost i odgovornost vaših kolega, koji su ostali u vladi. U vladi imam prijatelje, imam ljude koje smatram da su bili korektni i biću korektan prema njima, uvek kao i prema vama, ali nemojte da ja branim vaš rad ili nerad kako su govorile vaše kolege.
Nije tačno ni ovo što je govorio uvaženi kolega Marković, ne može onaj koji ima 14% da bude pobednik u odnosu na onog koji ima 22%. U politici je sve moguće, ali ta vrsta matematike naprosto ne postoji. To je neki račun koji se poznaje samo u Srbiji. Ne bi mogao ni neko ko ima 14% bude mandatar, ali može i to. Slušaćete ga, kao i što sad ćutite, jer vam je rečeno da ne govorite i uvažavam što imate autoritet već od prvog dana i treba da vas slušaju, jer vi ste čovek sa mnogo većim kredibilitetom i imate mnogo više iskustva od njih.
Ono što mi je tema i želim da izazovem, ako mogu, polemiku, to je upravo ekspoze i nekoliko stvari koje ste ovde stavili, koje nisu decidne, a meni deluju vrlo jasne, ali niste ih jasno naglasili. Jedna je stvar koju je pomenuo kolega Petrović, na šestoj strani ekspozea kažete - da je nivo zaduženosti u Srbiji, u odnosu na ukupan društveni proizvod, mnogo manji nego u drugim evropskim zemljama.
Da li je to najava povećanja zaduženja građana Srbije? Ovih dana kroz neke medije, rekao bi neko režimske, novog režima, koji se stvara ovih dana, kaže se da je vlada Mirka Cvetkovića zadužila Srbiju za 12 kolena unapred. Koliko kolena će da se zaduži Vlada ne bi li ispunila to što vi planirate da radite? Čuli smo da postoji ideja da kredit za infrastrukturu za neophodnu železnicu u Srbiji se prebaci u kredit za budžet i da se potroši. Da li je to plan rada i da li je to zaista politika koju mislite da mi nismo u našoj vladi, u kojoj ste vi bili zamenik premijera, mogli da radimo. Mogli smo i mi to da radimo, ali nismo hteli. Zašto?
Zato što smatramo da je neophodno uložiti u infrastrukturu, kao što smo smatrali da je neophodno uložiti u Upravu za sredstva za navodnjavanje, ali tog novca nije bilo. To je pitanje koje je jako važno i očekujem da date odgovor.
S druge strane, na strani 11, veliki deo poljoprivrednika koji danas trpi veliku štetu zbog ove suše obradovao se obećanjima, koje su dale vaše kolege u toj kampanji, da će agrarni budžet biti dupliran u odnosu na ovu godinu. Gospodin Dinkić je na tome sigurno dobio onih 0,4% zahvaljujući kojima je URS ušao u parlament. Vi kažete da planiramo da značajno povećamo agrarni budžet. Šta znači značajno povećanje? Znači, prošle godine Ministarstvo poljoprivrede je uvećalo budžet za 44%, to je takođe značajno, ali nemojte značajno, obećanje je duplo. Hoće li biti duplo ili neće biti duplo, hoće li biti duplo u sledećoj godini ili ćemo ko po starom maniru videti 2016. godine, izborne godine, kada ćemo opet imati priliku da vidimo kako se vlada raspada po šavovima, kako među vama nastaje neka opozicija koja će tog trenutka da izvuče taj dupli budžet za agrar. Imate veliku odgovornost prema srpskom seljaku i mislim da to treba da uradite već u sledećem budžetu.
Na strani 13 govorite o privatizaciji velikih sistema da se neće privatizovati elektroprivreda, Železnica, PTT, aerodrom. Nisam siguran da ste u pravu i da je to pametna odluka. Imajući u vidu da u Srbiji postoji još aerodroma, koji mogu da se vrlo brzo stave u pogon. Ne govorite o Telekomu. Ovde se nabraja šta neće biti privatizovano. Podsećam, pokušali smo da za određena sredstva prodamo Telekom. Naša Vlada u kojoj smo sedeli zajedno, jedan deo opozicije, odnosno pozicije sadašnje, je tada podneo i krivične prijave. Da li vi ovo, što ste izbegli da stavite Telekom u ekspoze, najavljujete da će Telekom da se proda u nekoj budućnosti. Građani Srbije na kraju dana treba da dobiju odgovor na to. To je nešto što mora biti kristalno jasno od samog početka. Radi se o jednom od najvažnijih javnih preduzeća, koje ostvaruje veliku dobit. Ne kažemo da Srbija treba da ima u posedu Telekom. Smatramo da Srbija, kao i druge zemlje treba da izvrši privatizaciju telekomunikacija. Podsećam da je ogromna hajka bila tokom prošle godine, apropo tog pokušaja prodaje i da smo mi nakon toga otkupili i grčki deo. Srbija u odnosu na 2008. godinu ima značajnije veći deo u Telekomu, nego što je imala onda.
Na strani 15 govorite o velikim završecima infrastrukture, glavnih saobraćajnih koridora itd. Ovde sada imamo veliku dilemu. Da li ste u ovome ekspozeu konsultovali i predsednika Republike, koji je tokom kampanje obećao, ako sam dobro razumeo, a verujem da i građani Srbije, najepohalniji projekat Srbije, mogli bi da kažemo svih vremena. Rekao je da će to biti projekat u vrednosti oko 100 milijardi evra, koji bi trebalo da poveže Beograd i Solun, Morava, Vardar itd, u koji su građani Srbije poverovali. Vi ste ga izbacili iz ovog ekspozea. Da li to znači, da to što se građanima pričalo, po onom starom sistemu radikala kada Vojislav Šešelj kaže – to je bilo u kampanji, to nije za ozbiljno. Nama trebaju odgovori. Ovo nisu kritike, nemojte da me pogrešno shvatite. Samo želim da građani Srbije sutra kad ustanu znaju šta je baza na osnovu koje će oni moći da planiraju svoju budućnost i da li će moći da putuju u svom životu brodom do Soluna i da prodaju svoju robu, da kupuju ili ne?
Da li je to bila samo priča za kampanju, što mislim da bi bilo jako loše, jer onda bi se napravila atmosfera u kojoj postoji jedan disbalans između predsednika i Vlade. Očigledno Vlada ne sluša predsednika. Predsednik ima problem oko ovog saveta za nacionalnu bezbednost. Ne veruje se njegovom šefu kabineta, mora da se postavi neko drugi. Sve to izaziva sumnju među građanima i stvara jednu zebnju – da li postoji jedna simbioza vlasti u Srbiji ili ne.
Ono što smatram da je ispušteno, čudi me da je taj deo ispušten, a tiče se bezbednosnih integracija. Lično i iskreno radujem što na čelo Ministarstva odbrane dolazi neko ko je v.d. predsednika najveće stranke. On će verovatno imati mogućnost da ono što ja nisam mogao da uradim obezbedi znatno veća novčana sredstva, ukoliko bude želeo. Moć će imati, koliko vidimo imaće svu moć u ovoj državi. Želeo bih da on to i učini. Ono što me čini, sa druge strane, tužnim, to je što se očigledno smatra da je taj posao u Ministarstvu odbrane suviše jednostavan i lak da možemo da radimo 5-6 stvari. Ako bude obezbedio novac, siguran sam da će ljudi, koji tamo rade profesionalno, uspeti da na adekvatan način plasiraju i da se stepen bezbednosti naših građana podigne na još viši nivo.
Međutim, ono što je jako važno i u čemu siguran sam postoji razlika, a to ste namerno izbegli da napišete u svom ekspozeu. To je odnos Srbije, ne samo prema EU, već i prema jednoj važnoj vojnoj međunarodnoj organizaciji, a to je NATO. Srbija je u ovom trenutku član Partnerstva za mir.
Vidim, baš deo SNS, koji sada vrti glavom. Hoćemo li mi ostati u tom partnerstvu. Hoćemo ili nećemo?
(Predsednik: Molim narodne poslanike da se ne uključuju u dijalog sa govornikom, a govornika da se ne obraća narodnim poslanicima.)
Gospodine predsedniče, zaista koncizno govorim, vrlo koncentrisano. Verujem da u pola četiri nekom delu ovde je teško da prati.
(Predsednik: Imam razumevanja za sve, samo vas molim da nastavite.)
Govorimo o stvari koja je jako važna, a sa aspekta bezbednosti Srbije, regiona itd. Da li će Srbija ostati u Partnerstvu za mir? Da li će nastaviti sa
integracijama, produbiti odnose ili će, u odnosu na platformu koja je postojala, napustiti taj program i postati neutralna, ili kako se to već zove, u smislu u kome je to proklamovano više puta od strane dela vlasti, koji čini najveća partija u ovom parlamentu.
To su pitanja na koja trebamo da dobijemo odgovore.
Ponavljam, opet nije ništa zlonamerno, nemojte doživeti ovo kao kritiku. Znamo se, radili smo zajedno četiri godine. Ništa manje uspešni nismo bili ni mi u toj vladi. Dobili smo kudi kamo više za nekih pedeset posto glasova, ali očekujemo danas kad preduzimate glavnu palicu da odgovore na ovako ozbiljna pitanja definišete, ako ne u Ekspozeu, onda bar u odgovorima u odnosu što smo mi postavili kao pitanja.
Sa druge strane, budite sigurni da ćemo imati razumevanja za sve ono što smatramo da je dobro za Srbiju.
Voleli bi i mi da se koridori završe. Nije bitno ko je iz kog kraja Srbije, završite ih sve. Podržaćemo vas u tome, nemojte imati dilemu nikakvu.
Voleli bi da Srbija za četiri godine nema ne zaposlenih, da se završi koridor do Soluna, da sve ono što ste obećali da bude ispunjeno.
Budite sigurni, ja ću vam dati glas za četiri godine na parlamentarnim izborima, ali samo ispunite ono što ste obećali. Ništa više od toga. Ukoliko ne budete to ispunjavali, ova parlamentarna sala će biti jako nezgodna za one ministre koji budu dolazili ovde, a ne ispunjavaju svoje obaveze koje su dali, odnosno svoja obećanja. Mi nismo nikoga terali da da obećanja, ali oni koji su dali obećanja moraju biti odgovorni i pred građanima i pred poslanicima.
Želim vam svu sreću, pogotovo novim ministrima. Onima koji su radili, njima zahvaljujem na saradnji koju smo imali. Smatram da smo bili dobri, korektni partneri. Onima koji su sada ušli u Vladu, vrlo brzo ćemo se videti, pa ćemo videti na koji ste način shvatili uopšte rad Vlade i da li mislite da je toliko lako koliko izgleda sa ove strane i sa te iste. Hvala.

Sledeća se za reč prijavila gospođa Trivan.
Vreme za vašu poslaničku grupu iznosi 29 minuta i 40. Izvolite.