Ne znam gospodine Dačiću da li ste vi mene slušali pažljivo. Nijednom nisam pomenuo Slobodana Miloševića, vi ste ga pomenuli. Da li je to proradila vaša podvest? Ali, kada ste ga već pomenuli, pošto ste vi u svom ekspozeu rekli da proklamujete kao cilj da naša zemlja postane članica EU, baš me interesuje kako će to i SPS, koji daje svoje predstavnike u ovu vladu, da se venča sa EU a pri tom neće da se razvede od Slobodana Miloševića? Hvala vam.

Sledeći prijavljeni je gospodin Vladimir Cvijan.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, poštujući konstruktivan predlog mandatara za predsednika Vlade, a to je da malo ubrzamo celu proceduru i da ovo svedemo na neke razumne rokove, želim da vas obavestim da ne samo da ja odustajem od prijave za govor, nego i svi poslanici iz naše poslaničke grupe. Mislim da je to dovoljno da malo ubrzamo, a nadam se da će i ovi kojima se spava biti zahvalni.

Hvala, gospodine Cvijan.
Sledeći ima reč gospodin Ivan Andrić. Izvolite.
Hvala, gospodine Cvijan.
Sledeći ima reč gospodin Ivan Andrić. Izvolite.

Meni se spava, ali izdržaću nekako. Hajde da pokušamo da budemo ozbiljni, mada ne znam koliko je to moguće nakon rada od devet jutros. Mislim da je tema suviše važna, ali, treba reći i to da imamo razumevanje za ova mala odstupanja od ozbiljnosti.
Prva stvar, a najbolje je da na početku čovek krene da demantuje sam sebe, koja mi je pala na oko su ovi citati važnih ljudi koje sam primetio u toku ekspozea. Citirali ste Kejnsa, Krugmana, malo skriveno Kenedija, ali, nekako mi se to sve vreme činilo neodgovarajućim, zato što je rasprava koja je pratila ne samo ovaj današnji dan ili ovu raspravu o Vladi, nego celu ovu nedelju, više sam očekivao da citirate Lenjina. Ako ste vi kao socijalista citirali ove kapitaliste, da mi kao liberali citiramo Lenjina i mislimo da ova situacija možda najviše zaslužuje citat da "ako će nam nešto doći glave, to će biti mangupi u vlastitim redovima".
To sam nekako i želeo na početku da kažem da je prosto ta atmosfera u kojoj se niko ne snalazi najbolje, a mi prepoznajemo izgovor za nemanje odgovora na probleme. Sa jedne strane i sa druge strane, ne prihvatanje odgovornosti je nešto što stvarno na izvestan način baca senku na ovo formiranje Vlade, kao što je bacilo senku i na konstituisanje Skupštine i na vaš ekspoze.
Mislim da nije dobro da se u takvoj atmosferi obračuna između političkih partija vodi diskusija. Manje ili više jedino u toku vašeg ekspozea nije bilo toga, ali sve vreme u ovoj skupštini postoji rasprava koja ukazuje na te rovove u kojima stoje manje ili više sve partije na političkoj sceni Srbije. Moram da kažem da je vaša odgovornost mnogo veća, zato što imate ambiciju i želju, verovatno ćete formirati Vladu danas ili sutra, da vi učinite prvi korak da te rovove prevaziđete.
Jedna stvar je da li ćete to govoriti ovde. To manje ili više kaže svako, ali da li će se ti suštinski koraci napraviti, to ne može da zavisi od opozicije. Rekli ste, u polušali, da ne znate čega se plaše ljudi ovde. Znate kako, kada opozicija kritikuje vlast, a vlast je toliko ne tolerantna na tu kritiku i reakcija je mnogo veće od uobičajene, onda je normalno da se svako od nas zapita, da ako je to danas i ako se radi o prvom danu nove Vlade, šta će biti za mesec, dva ili tri kada problemi sa kojima se, ili imate ambiciju da se suočite i rešite, budu mnogo veći od toga da dovedete jednu skupštinsku raspravu do kraja. Zbog toga smo, verovatnije, i mi burnije reagovali, nego što je trebalo, a zbog toga ste svakako i poslanici vladajuće većine reagovali mnogo burnije nego što je trebalo. Sve to je skrenulo raspravu sa onoga što je trebalo da bude tema ovog.
Pažljivo sam slušao vaš ekspoze, pročitao sam ga posle toga nekoliko puta. Nažalost, nekako je moj utisak da ste vi izbegli da date ključne odgovore ili odgovore na ključna pitanja, da budem precizan. Analiza i konstatacija situacije nije sporna.
Razlikujemo se u odnosu na postavljanje uzroke problema koje ste vi naveli u svom ekspozeu. Možemo da kažemo da iz cele ove situacije ako neko gleda sa strane ispadne da je politička poenta ili politički rasplet ove situacije da je ceo problem ove zemlje bio u nameri DS da spreči sve druge da izvrši reforme, modernizuju zemlju, naprave sve ono što je ovde obećano pošto su obećanja i planovi uglavnom isti kao i pre četiri, pet godina, pre deset godina.
Mi ne krijemo i u tome je naša razlika od DS, DS smatramo odgovornom u nekom delu, jer je tu vlast vršila, ali daleko od toga da je smatramo najodgovornijom. Tako da nam je teško da poverujemo da izmenom samo jednog koalicionog partnera su se po nekakvom automatizmu stvorili svi oni preduslovi za rešavanje tih problema koji su nedostajali u proteklih četiri ili pet godina. Zbog toga smo očekivali da date ili bar da pokušate da date odgovore na ta ključna pitanja. Ako se složimo da je problem ovoliki, da je situacija kakvu ste vi rekli katastrofalna i ako se složimo da je plan naravno pokretanje proizvodnje, pokretanje privrede, vi kažete da ste se odlučili za strategiju koja nije paralelna strategiji koju je predložio Fiskalni savet.
Dakle, vi odbijate da zamrznete plate i penzije i na drugi naš način ćete pokušati da rešite taj ogroman deficit ili rupu koja postoji u našem budžetu, a kao izvore za to naveli ste zakon o javnim nabavkama sa jedne strane i uštede ali bez jasne računice kolike su. Mislimo da to nije dovoljno i prosto tu dolazimo do onoga što je po mom mišljenju ključno političko pitanje danas, a to je kako ćete, gde i na kojoj strani naći novac da tu rupu zakrpite i da bar deo ovih stvari ispunite. Od toga kako će se novac naći, zavisi i budućnost ove zemlje, ali i budućnost svih nas i političkog sistema u Srbiji, ali i svih građana. Ja duboko verujem da je novac i način na kojem se on nalazi i na koji se troši najvažnija stvar ili odlika jedne politike zato što se taj način i taj kontekst će definisati političko uređenje te zemlje. Za mene nije svejedno da li će to biti kredit od Rusije od tri milijarde dolara ili ubrzan nastavak reformi, približavanje EU i pronalazak tog novca ili te pomoći tako da se zemlja strukturno približava ili što je moguće više približava EU. Ja vas molim da pokušate taj odgovor date. Ukoliko je ovaj put koji ste vi naveli preovlađujući za ovu vladu evropski i to izvire iz nekoliko stvari koje ste rekli, opet mi moramo da kažemo da kriterijumi iz Kopenhagena ili kopenhaški kriterijumi nisu glavni problem ove zemlje, ova zemlja ima sposobnu administraciju, mnogo sposobniju od zemalja u okruženju. Mi svoje obaveze u smislu reformi ili promene zakona ispunjavamo u jednom, ne mogu da kažem odličnom, ali u dobrom tempu. Bar u prošlom mandatu smo sve zakone manje ili više usvajali. Problemi ove zemlje su političke prirode i nije tajna nikakva o kojim se problemima radi. Tako da mislimo da bi tu načelno, osim načelnog odgovora bilo dobro da čujemo nekakav konkretniji plan u rešavanju tih političkih problema. Pre svega, po pitanju Kosova, mnogo šire objašnjenje je potrebno od toga da ćete nastaviti pregovore ili sprovesti sve što je ova vlada do danas uradila, mi sa strane stranke iz koje niste vi, ali druge stranke ili najveće stranke vladajuće većine čujemo stvari koje su direktno u suprotnosti u političkom smislu sa tim stavom da će se pregovori nastaviti i sporvesti ono što je do sada dogovoreno, tako da ta vrsta strategije bar ne uliva poverenje ili ne daje dovoljno dozu uverljivosti da ćete uspeti da je sprovedete. Ako to nije put bilo bi lepo da znamo ili građani ove zemlje šta je u stvari taj drugi put. Mislim da pitanje štednja ili investicija da je to lažna dilema, da će svako raditi ono što može ili što mora da radi, nema vlada ni jedna, a kamoli vlada Srbije tu vrstu moći da te probleme reši ili da ih pogorša ne znam ni ja kako.
Nadam se da će vas taj entuzijazam koji vas je na neki način približio u tome da napravite ovu vladu iako mi mislimo da ona nije dobra i ovaj program o kome danas diskutujemo nije program koji bismo mi imali u vladi, ali nadam se da će taj entuzijazam nadomestiti taj nedostatak odgovora na pitanja koja postoje u ovom ekspozeu.
Mislim da bi bilo u redu da odgovorite na ta ključna pitanja i mislim da su ona mnogo važnija od ovog ekspozea pošto mi bar ulazimo u ovu raspravu ne sporeći vašu nameru da ovu zemlju poboljšate i da je učinite boljom. Ne sumnjam u vas ili vlast, kako god, ali mislimo da je do sada bar to menjanje politike usled nekih novih okolnosti na koje smo stalno navikli da gledamo ovu zemlju od proklamovane evropske opcije na početku mandata, dovodilo do paljenja ambasada na kraju mandata. Mi bismo voleli danas da unapred znamo kojim će pravcem ova zemlja ići.
Još jedna stvar i time ću završiti. Iako sam dovoljno mlad dovoljno sam dugo ovde, da prosto ne mislim da je moguće održati takvu političku situaciju dugo na jednom mestu. Dakle, ne mislim da je prirodno da premijer ne bude iz najveće stranke, mislim da ste puno kompromisa morali da učinite vi da biste to mesto dobili, da je najveća stranka u koaliciji morala da učini neke druge kompromise da bi vam to dala, da su svi ostali morali da učine neke kompromise, neki su dobili, neki manje, ali će svakako to biti izvor stalnih konflikata u donošenju odluka bez obzira na taj entuzijazam koji danas osećate.
Problemi sa kojima se naša zemlja suočava su mnogo ozbiljni da bi jedna organizacija sa unutrašnjim konfliktom mogla da ih lako savlada. Eto toliko. Hvala.

Hvala.
Gospodin Bajatović, po Poslovniku.

Poštovani predsedniče i poštovane kolege s obzirom na tok rasprave, želim da dam informaciju važnu za dalji rad Skupštine. Želim da vas obavestim da će i svi prijavljeni sa poslaničke liste SPS, PUPS i JS takođe odustati od diskusije, dakle, želimo da se zahvalimo svima koje su na konstruktivan način učestvovali u ovoj diskusiji i želimo da uvažimo predlog mandatara da ovo okončamo na jedan dobar način i za naše buduće odnose. Mi ćemo strpljivo zajedno sa našim koalicionim partnerima, nadam se predstavnicima opozicije sačekati kraj ove rasprave. Hvala vam.

Hvala.
Sledeći se za reč javio Nenad Popović. Izvolite.

Gospodine Dačiću, pre svega želim da kažem od vas u budućoj vladi očekujemo da se napravi diskontinuitet u ekonomskoj politici u odnosu na proteklu vladu. Dao bih samo nekoliko ekonomskih pokazatelja.        
Deficit budžeta Srbije sada u julu iznosi blizu 100 milijardi dinara iako je za celu godinu na nivou od 140 milijardi dinara. Stopa nezaposlenosti u Srbiji je dostigla 26% a 2008. godine kada je prošla vlada preuzela dužnost, nezaposlenost je bila 13,3%.
Industrijska proizvodnja samo u periodu od januara do juna ove godine manja je za 5% i da dodam još nekoliko stvari, kurs je, to ste vi rekli u vašem ekspozeu, kada je vlada 2008. godine došla na vlast bio 78 dinara za jedan evro, danas je 118 dinara. To je preko 50% razlike.
Obećano je dve stotine hiljade radnih mesta, ništa se nije desilo. Zašto ovo sve govorim? Zato što, ne da bih kritikovao prošlu vladu, kritikovao sam je četiri godine i nema razloga da se više bavimo prošlom vladom. Bavićemo se vašom vladom, ali ono što želim da dam kao najdobromerniji savet to je da slušate i opoziciju i stručnjake.
Dobro se sećam, vi ste bili tu prisutni, neki su se osmehivali, neki su sa podsmehom slušali naše reči, ja sam izvukao to, kada smo govorili da je počela kriza, da kreće kriza i da ti pokazatelji koji su doneseni bili, o kojima je protekli premijer govorio u prošlom mandatu, neće biti dostignuti.
Svaki budžet, svaki rebalans budžeta planirao je rast od nekoliko procenata i planirane se investicija od nekoliko milijardi dolara. Ništa se nije desilo.
Znate, kada smo kritikovali program prošlog mandatara, podsmehivali su se i govorili su da kriza o kojoj mi govorimo, tada, da je ona velika šansa za Srbiju, dobro se sećam, neki protekli ministri, neću da imenujem, govorili su da će evropske kompanije napuštati svoje zemlje i dolaziti da proizvode ovde u Srbiji i da ćemo se razviti kao nikada to tada.
Zašto ovo govorim sve ponovo? Isključivo iz dobrih namera, da morate da slušate i opoziciju, jer kada smo tada govorili, 2008. godine, da je za privredu domaću potrebno milijarda do dve milijarde evra, koje bi bile direktno upumpane u privredu, tada bi se time taj program i ostvario. Pošto četiri godine to nije upumpano u privredu, danas nam treba minimum pet puta više, od pet do deset milijardi evra, direktno ili kroz strana ulaganja ili kroz kredite ili kroz zajedničke projekte. Ukoliko to ne uradite u prvoj godini, gospodine Dačiću, morate imati rezultat u prvoj godini, nemate više vremena, imaćete jako tešku situaciju.
Naravno, mislim da koncept racionalne potrošnje sa štedljivom administracijom je nešto što je potrebno ovoj vladi. Ključne su četiri privredne grane. Vi ste naveli tri privredne grane. Ja ću se složiti, vi ste rekli poljoprivreda, infrastruktura i energetika. Mi o tome govorimo već četiri godine.
Drago mi je da ste prihvatili ovo sad, prethodna vlada to nije prihvatila, ali bih dodao i četvrtu, ključnu granu, a to je građevinarstvo. Bez građevine nema napretka. Građevina kada radi, kada se gradi bilo koji objekat u Srbiji, uključeno je od 60 do 80 raznih privrednih grana i, što je najvažnije, sve te privredne grane su ovde u Srbiji. Sve materijale imamo, usluge. Sve je ovde srpsko. Zato nam je za domaću proizvodnju, za rast domaće proizvodnje neophodno ulaganje ove četiri ključne privredne grane. Naravno, ono što je neophodno, životno neophodno, to je nova industrijalizacija.
Da bismo ostvarili napredak ove četiri privredne grane, koje zapošljavaju 90% domaće privrede i zapošljavaju, praktično, svu radnu snagu u Srbiji, neophodne su nam institucije. Tri su ključne institucije o kojima govorimo već tri godine.
Prva je razvojna banka. Razvojna banka bi bila usmerena ka malim, srednjim i delimično velikim preduzećima. Imala bi osnovni zadatak da dugoročno kreditira domaću privredu.
Problem srpske privrede danas je likvidnost. Kratkoročno je 95% svih kredita, godinu, dve ili tri. Nijedna kompanija ne može da se razvije sa kratkoročnim kreditima i zato je neophodno upumpavanje minimum od milijardu do milijardu i po evra, direktno ili indirektno, u razvojnu banka. Ne mora razvojna banka da bude isključivo srpska, može da bude i mešovitog kapitala, a posle može da se otvori i za druge investicione fondove.
Vrlo važno je reći da Razvojna banka treba da daje kredite na rok od pet do deset godina i vrlo važno za domaću privredu je grejs period od dve do tri godine, da u doba sledećeg udara krize, koji se očekuje u sledeće dve godine, preduzeća budu oslobođena plaćanja obaveza prema bankama. Ponoviću još jednom, dugoročni krediti od pet do deset godina sa grejs periodom od tri godine.
Gospodine Dačiću, druga institucija je za zdravi deo srpske privrede, a pogotovo onaj u poljoprivrede, pogotovo onaj izvozno orijentisan. Za taj deo, zdraviji deo srpske privrede potrebna nam je izvozna banka, jer mi danas za izvoz u EU ne možemo da održimo korak ukoliko izvozna banka ne bude davala takve stimulacije i finansijske servise koji daju izvozne banke u drugim evropskim državama.
Naravno, u poljoprivredi moramo da uradimo, to ste naveli, da se poveća budžet dva puta, ali naravno, ne možemo da dozvolimo da evropski proizvođači koji su prisutni na našem tržištu, potpuno ili delimično danas, a od 1. januara 2014. godine će biti prisutni potpuno, imaju subvencije 10 i 15 puta veće, nego naši poljoprivredni proizvođači.
U ovom slučaju te subvencije mogu da se nadomeste ovim kreditima preko izvozne banke. Nemojte da zaboraviti da ti krediti moraju biti najniži mogući, moraju biti na nivou od 1, 2 ili 3% godišnje, kao što imaju kolege poljoprivrednici u Hrvatskoj, Sloveniji, a da ne govorim o Francuskoj.
Treća institucija koja nam je potrebna je vezana za velike privredne sisteme, kao što je "Goša", kao što je "Jumko", kao što je "FAP" u Priboju. To je interventni fond za pomoć velikim privrednim sistemima, znači, institucija koja bi služila primarno za očuvanje postojećih radnih mesta, ne odmah za nova radna mesta, već pre svega za očuvanje postojećih, jer očuvati danas postojeće radno mesto je čak pet puta jeftinije nego stvoriti novo.
Naravno, dodao bih da smo mi primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju direktno za ove četiri godine izgubili oko 500 miliona evra, a indirektno smo izgubili mnogo više. Izgubili smo mnogo radnih mesta i zatvorene su mnoge domaće kompanije.
Bojim se da, ukoliko ne promenimo odnos, ćemo 1. januara 2014. godine imati veliki problem. Zato je, gospodine Dačiću, jako važno da u članu 41. SSP postoji odredba koja omogućava zaštitu domaće proizvodnje kada postoji velika šteta od prekomernog uvoza.
Pazite, nije slučajno i EU stavila ovaj član, kada postoji opasnost od prekomernog uvoza. Gospodine Kneževiću, ovo je vama isto ideja i predlog da ovome krenete odmah u razgovore sa Evropskom komisijom i da je neophodno za Srbiju i za srpsku poljoprivredu što pre aktivirati ovu zaštitnu klauzulu.
Naravno, dobro je da ste u proteklom periodu, gospodine Dačiću, bili na čelu mešovitog komiteta sa Ruskom Federacijom i da ste shvatili značaj Sporazuma o slobodnoj trgovini koji imamo sa Ruskom Federacijom.
Želim da verujem da će ova vlada insistirati na što većoj saradnji sa Ruskom Federacijom, pogotovo u domenu poljoprivrede, jer ukoliko izgubimo ovaj sporazum o slobodnoj trgovini, jabuke u Rusiju neće uvoziti iz Srbiji, nego će ih uvoziti iz Poljske i Francuske, jer će im biti mnogo jeftinije.
Naravno, moram da dodam da osnov, pošto ekonomija ne može da bude odvojena od politike, za budući razvoj ekonomski, mislim da je i siguran sam da je to u političkoj neutralnosti, jer politička neutralnost nam takođe čuva sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom. Realno gledajući, kada bi sve bilo idealno u Srbiji, Srbija ne bi mogla da uđe u EU pre 2025. godine i nema potrebe da pravimo bilo kakve ustupke danas EU, već bolje da se okrenemo onim tržištima kuda idu danas i Nemačka i Francuska.
Samo da ponovim podatak, Nemačka je u protekle dve godine otvorila devet puta više kompanija svojih u Ruskoj Federaciji, u Kazahstanu i Belorusiji, nego za prethodnih 10 godina. Ne viđen je nalet austrijskih i nemačkih kompanija u poslednje dve godine na rusko tržište, od kada je počela kriza u EU.
Sve ovo bih sublimirao kao sinergiju političke neutralnosti i nove industrijalizacije.
Još jednom, politička neutralnost i nova industrijalizacija, sinergija ta dva faktora mislim da može da doprinese jako mnogo ekonomskom razvoju Srbije.
Što se tiče razvoja ekonomije, nema razvoja ekonomije bez očuvanja našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Da ne zaboravimo, Kosovo je pitanje ekonomsko. Uvek ga svi zaborave. Evo, tu je i gospodin Bačević, on će da vodi Ministarstvo za rudarstvo.
Govorili ste i vi u vašem ekspozeu o razvoju i energetike.
Naše termoelektrane su uglavnom najvećim delom ugalj, 90% svog uglja u Srbiji se nalazi na teritoriji KiM i to najkvalitetnijeg uglja. Mnogo kvalitetnijeg nego što je u "Kolubari", ili bilo gde na delu centralne Srbije. Zato je vrlo važno, osim uglja, očuvati takođe sve potencijale u dragocenim metalima, ali isto tako da dodam, Srbija je u Kosovo uložila u prethodnih 30, 40 godina preko 20 milijardi evra.
Taj ekonomski aspekt ne smemo da zaboravimo. Ako se budemo zalagali za očuvanje Kosova u Srbiji, siguran sam da onda imamo šanse i za ekonomski uspeh. Hvala.

Sledeći se za reč prijavio gospodin Dušan Petrović.
Izvolite.