Poštovani narodni poslanici, pošto je puna lista govornika, Ministar Dinkić želi reč. Obrisaću listu, pa ću vas zamoliti da se ponovo javite.
Izvolite.

Žao mi je što niste čitali zakon i što napamet govorite, jer da ste čitali član 2. videli biste da je nemoguće izvršiti ovu transakciju ukoliko Centralna banka Srbije odnosno NBS ne da saglasnost.
Naravno da kontrolu svih banaka u Srbiji vrši NBS. Zar mislite da bi mi mogli znati kakvo je stanje u "Novoj Agrobanci", u "Razvojnoj banci Vojvodine" da Centralna banka nas nije obavestila o tome, s obzirom da smo akcionari u te dve banke?
Da ste čitali Zakon o bankama, znali bi da u slučaju problema u bilo kojoj banci Centralna banka je dužna da obavesti akcionare. Da li je to privatni akcionar, da li je to država, svejedno je.
Republika Srbija je 100% akcionar u "Novoj Agrobanci" i čini mi se da ima 23% u "Razvojnoj banci Vojvodini". Odatle mi i znamo te podatke, od sektora supervizije, jer nas je Centralna banka obavestila da ima nameru da oduzme dozvolu za rad u obe ove dve banke. Pitali su nas – šta ćete vi tim povodom preduzeti? Da li hoćete bilo šta da preduzmete?
Drugim rečima, zašto se javljam u Skupštini? Zato što sam u ovom trenutku ministar finansija. Ako pročitate Zakon o Vladi, ministar finansija odgovara za udele države u svim bankama, osiguravajućim društvima i to je posao ministra finansija. Ne odgovaram za privatne akcije u privatnim bankama. Takođe, odgovaramo za stabilnost kompletnog finansijskog sistema, pre svega Centralna banka, a Vlada i Ministarstvo finansija za isplatu osiguranih depozita u slučaju bankrota. Ne daj Bože da bilo koja banka bankrotira, država mora da isplati do 50.000 evra svim štedišama.
Naravno da bi bilo lakše da se nisam pojavio u ovoj skupštini i da nismo predložili Skupštini ovaj zakon. Šta bi se desilo? "Nova Agrobanka" bi sledeće nedelje bankrotirala, država bi isplatila tih 250 miliona evra iz Agencije za osiguranje depozita i naravno da ne bi bila kriva nova garnitura u novoj Vladi, jer se zna kada se taj problem dogodio – u periodu prethodne Vlade. To je neodgovorno, to je politikanstvo i to je ovo čime se vi bavite.
Ako ne intervenišemo, a jedini koji može da interveniše jeste Ministarstvo finansija u Vladi, ako želimo da intervenišemo, uz inicijativu i saglasnost NBS. Ovaj zakon smo zajedno pisali. Ovaj zakon nije uradilo samo Ministarstvo finansija. Mi smo zajedno sa Centralnom bankom uradili ovaj predlog zakona, jer svi dobro znamo da bi bankrot u ovakvoj situaciji bilo koje banke u Srbiji mogla izazvati lančanu reakciju i napad na depozite. Nema razloga da se ide i da se traži podizanje depozita u drugim bankama, jer su ova dva slučajeva izolovana, srećom. To je važno da se kaže.
Imamo dobar finansijski sistem, ali smo imali loše upravljanje u dve banke. Ne mogu da svalim svu krivicu na državu što se tiče "Agrobanke" jer su 80% bili privatni vlasnici, sve do momenta kada je utvrđena dubioza. Ipak, država je imala bitnog upliva, što se i sada vidi iz cele ove istrage oko zloupotreba.
Izneli ste nekoliko netačnih podataka. Zašto nismo spasili četiri velike državne banke? Zato što je to tada koštalo četiri milijarde dolara, ili 30% BDP tadašnje Srbije. Tadašnja naša procena i procena MMF je bila da je to besmisleno, dati 30% BDP za spašavanje banaka koje su propale mnogo ranije.
Nacionalna štedionica nije uništena. Nešto ste pogrešili. Ona je prodata po ceni tri puta većoj od vrednosti kapitala Grčkoj "EFG" banci, u transparentnom procesu na javnom tenderu.
Znam da ste vi političar i da imate prava da kažete sve što mislite, ali su ovo ozbiljne teme, ozbiljne stvari. Imate prava da se time bavite. Ono što ste rekli da želim da upravljam "Novom Agrobankom", vidite, izvolite, eto vam cela "Nova Agrobanka", radite sa njom šta hoćete. Ako mislite da je to sreća rešavati taj problem, grdno se varate. To je veliki problem koji želimo da rešimo. Samo molim ozbiljnost u raspravi.

Olgica Batić, replika.
Izvolite.

Prvo, moram gospodine Dinkiću da vam kažem da vrlo dobro čitam zakon. Po obrazovanju sam pravnik, advokat po profesiji i sigurna sam, pošto ste vi ekonomski ekspert, od vas bolje čitam i bolje tumačim zakon. Vrlo dobro sam pročitala član 2, vrlo dobro sam pročitala član 1. i stav 2, ali ću o tome nekom drugom prilikom, i naravno da pokrenem inicijativu za ispitivanje svih kriminalnih aktivnosti Fonda za razvoj.
Vrlo ozbiljno se bavim ovom temom i ozbiljno se bavim onim gde naslutim da postoji mogućnost zloupotrebe i da postoji mogućnost sprovođenja bilo kakvih kriminalnih radnji i njihovih zataškavanja.
Pošto mi sporite da sam uopšte ovaj zakon čitala, a čitala sam ga izgleda bolje od vas, pa sam videla i finansijska sredstva koja predviđate ovde, koja su abnormalna ali ništa čudno za vas, uvek su milioni u pitanju, preko 200 bilo bi najbolje, u svakom slučaju se nadam, pošto meni spočitavate da ne čitam ovaj zakon, da nikada neću biti toliko dobar pravni ekspert koliko ste vi dobar ekonomski ekspert što ste pokazali od 2000. godine.

Reč ima narodni poslanik Zoltan Pek.

Poštovana potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, izneću stavove naše poslaničke grupe SVM o pitanju Predloga zakona o preuzimanju imovine i određenih banaka radi očuvanja finansijskog sistema Republike Srbije. Čuli smo da smo na žalost imali aferu tzv. "Agrobanka" i kako je odrađena, da je formirana jedna "Nova Agrobanka" negde u maju ove godine. Na žalost, posle pet meseci i ova banka je došla u isti slučaj kao stara "Agrobanka". Pred stečajem je i pred bankrotom.
Sa ovim zakonom, kao što smo čuli, gasićemo požare, u neku ruku ispravljati krive drine koje su donete i sa ovim zakonom dajemo mogućnost da jedna stabilnija banka preuzme imovinu i obaveze banke koja je pred bankrotom ili stečajem. Ovde se radi o celoj imovini i celokupnom dugu i obavezama. U članu 1. stoji i to da može biti i delimično preuzimanje imovine i obaveza.
Ako gledamo samu činjenicu da sa ovim zakonom na žalost nećemo izbeći stečaj ili bankrot "Nove Agrobanke", Vlada misli da građani i privrednici neće izgubiti poverenje u finansijski sistem nađe zemlje pošto jedna jaka banka preuzima obaveze prema depozitima jedne banke. Nadam se da ovde govorimo o svim depozitima, ne samo o depozitima građana nego i o depozitima privrednih lica.
Na žalost, ovaj zakon, kao što je moja koleginica rekla, a mislimo i mi je protivustavan i po članu 3. neke zakone privremeno stavlja van snage. Sa ovim zakonom ćemo doneti neki precedentan slučaj da uđe u praksu kod jedne banke, pa ćemo na žalost i ovaj zakon sprovesti kod drugih banaka, kao što smo čuli od gospodina ministra da imamo još jednu ili dve banke koje su na žalost sa političkim odlikama i lošim plasmanima upropašćene.
Pošto sam 25 godina proveo kao bankar po malo razmišljam kao bankar a ne političar i kao što sam čuo od gospodina ministra, na žalost sam siguran da će Poštanska štedionica od "Nove Agrobanke" preuzeti samo ona potraživanja koja su naplativa. Znači, rizična potraživanja neće. Ona će da ostanu kod "Nove Agrobanke". Preuzeće deo imovine. To su sigurno objekti i zgrade sa tehničkom opremom, sa "AjPi" mrežom koje su na najboljim lokacijama u gradovima cele teritorije Srbije, u to sam siguran. Nadam se da će preuzeti i ugovorene depozite. Ovde mislimo na depozite po viđenju i oročene depozite građana i privrednih subjekata. Mislim da će preuzeti i dinarske i devizne oročene depozite.
Postavlja se pitanje – šta će biti sa rizičnim plasmanima, sa ostalom imovinom, sa ostalim objektima koji nisu baš atraktivni i šta će biti sa radnicima ove banke? To je jedno od bitnih pitanja. Ako se oduzme deo imovine i deo obaveza od banke ova banka će ići u stečaj. Postavlja se pitanje – šta će biti sa malim akcionarima, jer na žalost tzv. mali akcionari stare "Agrobanke" još nisu obeštećeni? Sa ovim preuzimanjem "Nove Agrobanke" šta će biti sa akcionarima, ako ih uopšte ima, "Nove Agrobanke"?
Iz prakse znam da je sledeća nedelja, kraj oktobra, tzv. nedelja štednje, kao što smo čuli od ministra da će štediše navaliti na ekspoziture ili bi navalili na ekspoziture "Nove Agrobanke" sada će na Poštansku štedionicu da bi izvukli svoje pare, ono što su pre godinu dana oročili sa tzv. dobrim kamatama. Nadam se da će sve ove obaveze sa ugovornim kamatama biti ispoštovane, da će isplatiti štediše ili eventualno će nove štediše tamo da oročavaju svoja sredstva.
Postavio bih još nekoliko pitanja. Pretpostavljam, ali na žalost u zakonu nije napisano ili definisano da ako se uzima jedan deo aktive banke treba uzeti i deo pasive. Kod preuzimanja imovine, ovde sam govorio o opremi i zgradama, moje pitanje je – da li će se voditi preuzeta imovina kao investiciono ulaganje ili osnovno sredstvo? Ako se preuzima kao osnovno sredstvo onda se postavlja pitanje – po kojoj ceni, po knjiženoj ili vrednosti koja se vodi u knjigama ili po tržišno-vrednosnoj ceni? To bi trebao da proceni nezavisni procenitelj.
U ovom zakonu na žalost nije definisano. Samo je definisana jedna procedura. Procedura se zove Ugovor o preuzimanju. Detaljno nije određeno kako se to da odraditi.
Ako gledamo član 7. koji je napisan ovako – preuzimanje se vrši bez pristanka akcionara deponenata i drugih poverioca, odnosno dužnika banaka koji učestvuju u preuzimanju, postavlja se pitanje – da li će se pitati akcionari, drugi akcionari ili mali akcionari? Uopšte se neće gledati njihovo mišljenje, neće se uzeti u obzir odluka skupštine ovih banaka – ko će da štiti ustavno pravo malih akcionara i ustavno pravo samog akcionarskog društva.
Zašto neće biti primenjen Zakon o prinudnom okupu akcija, da bi se obeštetili mali akcionari kod ovih banaka, pošto znamo da u aferi "Agrobanka" mali akcionari još uvek nisu obeštećeni? Ako tako gledamo sa ovim zakonom država samo spašava svoja ulaganja, a ne vodi računa o ostalim vlasnicima banke. Svi znate dobro, ako jedna banka ili neka organizacija posluje sa dobitkom, onda dividendu dele svi. Ako je sa gubitkom, onda taj gubitak neće deliti svi.
Ovim zakonom Narodnoj banci dajemo moć da odluči koje banke se mogu olako preuzeti. Kao što po članu 2. treba pozitivno mišljenje Narodne banke o ovom postupku preuzimanja. Ko će da kontroliše Narodnu banku, da ne dođemo ponovo do tog slučaja, kao što smo imali aferu "Agrobanka"?
Nažalost, po nama ostaje puno otvorenih pitanja u ovom zakonu, puno rupa. Ne mislimo samo na rupe od 230 miliona evra jedne banke. Nažalost, imamo još dve takve banke koje su upropašćene političkim odlukama i sa lošim plasmanima.
Još jednom bih se vratio na pitanje zakona. Nažalost, ovaj zakon nema rok trajanja i postoji mogućnost da izvršna vlast može da vrši nacionalizaciju banaka. Još jednom bih postavio pitanje, a to je pitanje prava akcionara i šta je sa pravima zaposlenih u ovim bankama? Hvala.

Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Iskoristiću priliku da odgovorim na vaše dileme. Ovaj zakon ne može da omogući nacionalizaciju banaka, jer se primenjuje samo na državne banke. Državne banke se ne mogu nacionalizovati, ponovo, ako su već državne. Suprotno, bez ovog zakona, prethodna vlada je izvršila nacionalizaciju ove "Agrobanke". Nikakav zakon joj nije bio potreban, kao što ste videli, jer su privatni akcionari bili vlasnici 80% u "Agrobanci", odjednom je država postala 100% vlasnik.
Pitanje akcionara "Nove Agrobanke" ne postoje. Jedini akcionar "Nove Agrobanke" je Vlada, država. Vlada Republike Srbije je 100% vlasnik "Nove Agrobanke".
Pitanje iz člana 7. i 8. – zašto smo predvideli ovu brzu proceduru? Kada bi išli regularnom procedurom, da se izjašnjavaju deponenti, skupština akcionara, banke koja preuzima depozite, to traje mesec dana, tri nedelje u najkraćem slučaju. Banka bi bankrotirala sledeće nedelje. Nemamo vremena. Ovo daje mogućnost da se hitno napravi transakcija kako bi se smanjio bilo kakav rizik i kako bi se očuvalo poverenje. To je jedini i isključivi razlog zašto se te procedure skraćuju. Imajući u vidu da se to radi samo kada su u pitanju državne banke koje primaju. Privatne banke neće to hteti da prime pre nego što dobiju saglasnost odbora. Naravno, mi ne suspendujemo ta prava. Ta prava ostaju kod državnih banaka gde smo mi kao Republika Srbija, ili država, vlasnik i tada predviđamo ubrzanu proceduru.
Što se tiče situacije da su primaoci privatne banke, tu ne ulazimo u njihove procedure i jasno je da za slučaj preuzimanja, od strane privatnih banaka, depozita, oni bi sproveli svoje regularno procedure ukoliko su tržišno zainteresovani da preuzmu te depozite.
Imajući u vidu da je Poštanska štedionica 97% u vlasništvu države, a 3% su mali akcionari. Moguće je da mali akcionari nakon što se prenesu depoziti "Nove Agrobanke" budu nesaglasni sa tim. Mi njima dajemo mogućnost po Zakonu o privrednim društvima da država otkupi njihove akcije po odgovarajućoj ceni koja je propisana zakonom. Dakle, ovih 3% malih akcionara u Poštanskoj štedionici imaće pravo da nakon ove transakcije zatraže da se njihove akcije otkupe od strane države po odgovarajućoj ceni koja je propisana. Mi imamo obezbeđen novac u budžetu za tu namenu.
Dakle, to mogu i sada da zatraže, a mogu i nakon operacije. Dakle, oni su potpuno slobodni da biraju da li žele da ove akcije ostanu u Poštanskoj štedionici ili tih 3% akcionara može da traži otkup. Država će ih odmah isplatiti. Te pare imamo već u budžetu za ovu godinu.
Postavili ste pitanje – zašto se prenosi deo pasive? Možda niste stigli dobro da proučite, kratko je vreme bilo. Prenosi se celokupna pasiva, kompletna pasiva, stoprocentna pasiva. Znači, i osigurani depoziti, i ne osigurani depoziti, i depoziti građana, depoziti privrede, malih i srednjih preduzeća, velikih, opština, fondova, sve što postoji na strani pasive se prenosi. Imajući u vidu da ne postoji dovoljno likvidne aktive trenutno u "Novoj Agrobanci", jer da postoji ovih 100 miliona evra obveznica, onda država mora da doda još 250 miliona evra iz Agencije za osiguranje depozita kako bi Poštanska štedionica, uz prihvatanje kompletne pasive, imala stoprocentno pokriće u aktivi. Naravno da štediše "Nove Agrobanke" mogu da u ponedeljak zatraže da podignu svoj novac. Dobiće koliko god žele. Zašto? Zato što će Poštanska štedionica dobiti kompletan keš iz Agencije za osiguranje depozita u iznosu od 250 miliona evra, koliki i jesu osigurani depoziti. Ako neko bude želeo to da podigne istoga dana, odnosno zavisi koji su iznosi u pitanju, ako su manji onda istoga dana mogu da podignu.
To je pitanje potpune pokrivenosti likvidnosti i na ovaj način osiguravamo potpunu stabilnost iz jedne situacije koja bi nastupila da ovo ne radimo, a to je da kada ne bi bilo zakona, kada ne bi bilo prenosa na Poštansku štedionicu, kada ne bi bilo intervencije iz Agencije za osiguranje depozita, štediše bi došle sledeće nedelje. Jedan broj njih bi zakucao na zatvorene šaltere, jer bi samo 10 miliona evra moglo da se isplati iz sadašnje likvidnosti ove "Nove Agrobanke". Ovako, dodavanjem 250 miliona evra u kešu Poštanskoj štedionici, Poštanska štedionica može odmah da isplati i ko god bude želeo od ponedeljka će moći da podigne svoj novac.
Međutim, Poštanska štedionica je stabilna banka. Moja preporuka je da ljudi ne moraju da podignu novac, neka pogledaju, neka podignu, kada vide da mogu da dižu, zašto bi dizali još, mogu da ostave u Poštanskoj štedionici, jer Poštanska štedionica ima ekspoziture u svim gradovima Srbije. Na ovaj način će imati još nekih 60-ak ekspozitura, izuzetno visoku kapitalnu adekvatnost. Zato smo odabrali Poštansku štedionicu za ovu transakciju, a i ona je bila sama zainteresovana.
Ono što je jako važno, cela procedura ne može da se pokrene od strane Ministarstva finansija. Znači, ne postoji nikakva bojazan da Ministarstvo finansija pokreće ove procedure. Naprotiv, Centralna banka je ta koja inicira taj proces. Mi ne možemo da znamo kakvo je stanje u nekim bankama dok nas ne obavesti Narodna banka Srbije. Narodna banka Srbije nas ne obaveštava o stanju u stranim bankama, privatnim bankama, ali nas obaveštava o stanju u bankama gde je država akcionar, što je potpuno prirodno, a Vlada onda donosi odluke u zavisnosti od tih obaveštenja.
Došlo je obaveštenje o stečaju "Nove Agrobanke" koja se priprema u narednom periodu. Dakle, krajnji rok za postizanje kapitalne adekvatnosti za "Novu Agrobanku" ističe u drugoj polovini novembra, ali nas je Narodna banka upozorila da "Nova Agrobanka" nema likvidnost da isplati štediše već za nedelju dana. To su nas obavestili još pre mesec i po dana i mi smo tada krenuli da spremamo plan za spašavanje depozita građana, privrede iz "Nove Agrobanke". Ovo je zapravo zakon o spašavanju depozita iz problematičnih državnih banaka. To se odnosi samo na državne banke. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani članovi predstavnici Ministarstva privrede i finansija u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, Socijaldemokratska partija Srbije, imajući u vidu značaj stabilnosti finansijskog sistema i bankarskog sistema u Republici Srbiji, podržava donošenje ovakvog zakona, pogotovo kada imamo informaciju da čak 250.000 depozita koji su pohranjeni u "Novoj Agrobanci" mogu da dođu u pitanje. To nisu samo depoziti građana, to su depoziti mikro-malih i srednjih preduzeća. Slobodno mogu da kažem da bi puštanje ovog problema niz vodu ili dopuštanje da "Nova Agrobanka" ode u neku vrstu stečaja ozbiljno moglo da ugrozi krvotok privrednog i ekonomskog sistema naše zemlje.
Resornog ministra Dinkića i predlog Ministarstva ekonomije i finansija ne podržavamo da bi oni kontrolisali novac ili da bi kontrolisali rad banaka u kojima država ima bilo kakvog udela ili učešća, mi ovaj potez podržavamo isključivo iz razloga što je Ministarstvo na ovaj način pokazalo da želi promtno da rešava probleme koji su se nagomilali.
Ono što je alarmantno je da je ovaj problem u vezi "Nove Agrobanke" nastao zbog ljudskog faktora i što većina drugih problema koji su vezani za javni sektor, državna preduzeća i svuda gde je država uključena su vezani upravo za loš menadžment, loše upravljanje i struku koja se ne primenjuje u skladu sa novim i savremenim standardima.
Obzirom da idemo u susret nedelji štednje, a "Nova Agrobanka", kako smo čuli, već u ponedeljak ne bi mogla da finansira obaveze, na ovaj način se rešava problem osiguranih, ali neosiguranih depozita. Čak 125 miliona evra štednje i oročenih sredstava dospeva na naplatu naredne nedelje. Ne mogu ni da zamislim situaciju u kojoj bi štediše i deponenti došli da podignu ovaj novac u skladu sa zakonom i u skladu sa njihovim pravima.
S toga je ovaj zakon jako potreban i ono što mogu da napomenem, on postoji i u razvijenim zemljama, u SAD, u Kanadi, u zemljama EU, čak ovakav model, kada je u pitanju pomoć intervencije kada su u pitanju problematične banke, postoji, radio se i primenjivao u Hrvatskoj, u Turskoj i u nekim drugim zemljama u regionu. Ali, kao što reče resorni ministar, oni su imali problem druge prirode, oni su imali problem nelikvidnosti banaka, problem insolventnosti banaka, a mi imamo onaj problem, kako metodologija Svetske banke u ovom slučaju kaže, problem prevare i pronevere kada je u pitanju poslovanje banke. U tim slučajevima je veoma važno da se uspostavi zakonski okvir i zakonska regulativa, da bi Vlada, da bi država mogla da interveniše kako bi se sačuvala stabilnost finansijskog i bankarskog sistema Srbije.
Ovaj potez, siguran sam, drastično će uticati i na poverenje stranih i direktnih investitora u našu zemlju i u naš ekonomski i privredni sistema, ali drastično će uticati i na pospešivanje u narednom periodu rejtinga naše zemlje kod Rejting agencije koji, kao što svi znamo, zbog svega ovoga što su se problemi gurali pod tepih u prethodnom periodu, imamo rejting od "bb minus" ili tzv. "Džang rejting". On govori o tome da strani investitori dobro porazmisle o tome da li će investirati u našu zemlju upravo zbog ovih stvari.
"Nova Agrobanka", što je isto tako veoma važan aspekt rešenja ovog problema, zapošljava 790 ljudi i kroz pripajanje "Nove Agrobanke" "Poštanskoj štedionici" u "Poštansku štedionicu" će preći 300 ljudi koji će nastaviti da rade svoj posao u 600 filijala, a 490 zaposlenih će biti zbrinuti kroz socijalni program, tako da i da taj aspekt koji se tiče radne snage slobodno možemo da kažemo da će biti pokriven i da nećemo imati neželjene negativne posledice i konflikte po tom pitanju.
Ono što je isto tako važno je da će se bilans "Poštanske štedionice" povećati i pojačati na nekih 800 miliona evra i ta banka će drastično ojačati svoje poslovanje, povećaće se broj deponenata, što je veoma važno kada je u pitanju jedna ovakva državna banka.
Pomenuo bih da ovaj zakon predviđa, a o tome se nije govorilo, i to da sredstva obezbeđenja iz Ugovora o izdavanju bankarske garancije, na osnovu kojih je banka prenosilac i izdvaja neko sredstvo obezbeđenja u korist Fonda za razvoj, prelaze u korist Fonda za razvoj, što je jako važno kako bi se Fond za razvoj kao institucija sačuvao. Smatram da je on radio veoma dobar posao u prethodnom periodu i da predstavlja jedan od veoma bitnih činilaca u očuvanju naše privrede, pogotovo u periodu od početka svetske ekonomske krize, od 2008. godine do danas. Predstavlja institucija koja je pomogla mnogim malim i srednjim preduzećima, velikim preduzećima da prebrode probleme sa likvidnošću, da prebrode probleme sa obrtnim sredstvima i da prebrode investicione probleme u ovom aspektu.
Podsetiću vas da je 2008. godine zbog svetske ekonomske krize iz domaćih i stranih banaka povučeno čak milijardu evra i da bi negativan efekat bio definitivno izazvan da se u ovom slučaju nije reagovalo na ovaj način, donošenjem ovog zakona o preuzimanju banaka u problemima i njihovih prava i obaveza, da bi bio ozbiljno ugrožen privredni poredak i ekonomski poredak naše zemlje.
Šta naša država dobija ovim zakonom? Dobija da Vlada Srbije dobija ovlašćenje od Skupštine da može brzo i efikasno da reaguje u slučajevima procenjene nestabilnosti banaka, stvaraju se uslovi za stabilizaciju bankarskog sektora u Srbiji i pomenuo bih i ono što je definitivno najveći problem u rukovođenju u javnom sektoru, u državnim preduzećima, a to je kvalitetan odabir, regrutovanje i selekcija kadrova koji će upravljati ovakvim institucijama i organizacijama.
Znači, mi ne primenjujemo i ne pokušavamo da donesemo ovaj zakon zbog svetske krize, zbog nelikvidnosti, mi ga donosimo zato što neki ljudi nisu hteli ili nisu znali da rade svoj posao. Pošto je jedan od glavnih činioca u Vladi Republike Srbije zajedno sa celim timom, apelujem na resornog ministra da i te kako, a nadam se da će to kroz Zakon o javnim preduzećima koji je prošao javnu raspravu 19. oktobra, povede računa ko će biti delegiran u nadzorne odbore, ko će biti delegiran kao direktor preduzeća u izvršne odbore preduzeća banaka, kako bi se konačno upravljanje u privatnom sektoru izjednačilo sa kvalitetom upravljanja u javnom sektoru.
Reći ću još samo jednu rečenicu, da je upravljanje u javnom sektoru i ukazivanje jedne takve vrste poverenja ljudima, to govorim kolegama, to govorim građanima, to govorim ljudima koji upravljaju u javnom sektoru, samo još jedna dodatna odgovornost u odnosu na ono što se traži kada je u pitanju rukovođenje sa primesama ekonomske održivosti, profitabilnosti, efikasnosti i efektivnosti u procesu poslovanja. Upravljanje u javnom sektoru i javnim preduzećima bankama daje novu odgovornost, ali daje i jednu posebnu vrstu časti ljudima koji mogu da pomognu svojoj državi da bude efikasna, da bude efektivna i da povećava svoj bruto domaći proizvod, da privlači što više investicija i da stvara jedan kvalitetan ambijent za razvoj i pospešivanje njene ekonomije.
Smatram da kroz donošenje ovog zakona obezbeđuju se definitivno stabilnost finansijskog ili bankarskog sistema, obezbeđuje se rad hiljadama mikro malih i srednjih preduzeća, njihovo dalje opstajanje, poverenje, ne samo u Poštansku štedionicu nego i u druge banke koje funkcionišu u bankarskom sistemu Republike Srbije. Na taj način uz druge mere, ekonomske mere koje smo u parlamentu usvojili prošlog meseca, uz budžet koji će biti definisan za 2013. godinu, a koji će po projekcijama umanjiti budžetski deficit na 4%, definitivno imamo dobar teren za razvoj, za investicije, za otvaranje novih radnih mesta, što je SDPS i najvažnije.
Dakle, pored makroekonomske stabilnosti, važna je fiskalna stabilnost, monetarna stabilnost, bankarska stabilnost i, naravno, to su preduslovi za uspostavljanje jednog kvalitetnog ambijenta za domaće i strane investicije i za rešavanje gorućeg problema. Mi vidimo sada da je trenutno u našoj zemlji stopa nezaposlenosti čak 28%, u nekim gradovima Republike Srbije – preko 50%. Zato, još jednom želim da kažem da probleme moramo odmah rešavati, oni su teški, žestoki. Imam poverenja i SDPS će dati sve od sebe i kroz resorna ministarstva koja su uključena, ali u parlamentu Republike Srbije da zasučemo rukave, da radimo, da uspostavimo ambijent za novo zapošljavanje, za podizanje sektora malih i srednjih preduzeća i nove strane investicije. Zahvaljujem se.