Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine predsedniče Skupštine AP Vojvodine, Vojvodina mora dobiti sve što joj Ustavom i zakonom pripada i ona ne sme biti ni na koji način zakinuta. Slažem se sa vama, gospodine Pastor, da o ovoj temi treba da se razgovara u institucijama i podržavam svaki dijalog. Jedino mi je žao što možda o ovome nismo ranije razgovarali.
Sa vama se ne bih složila sa ovim poređenjem sa pudingom. Mnogo je lakše napraviti puding. To može da uradi svaki laik, nego napraviti republički budžet posle Ministarstva finansija koje je ostavilo ogromne dugove, ogromne neplaćene račune i neviđeni deficit. Lako je napraviti i puding i tortu na tri sprata. To zna svaka domaćica, ako imate dovoljno materijala i sastojaka. Nažalost, ova vlada je naišla na prazan frižider i špajz.
Prvi put posle šest godina budžet je donet na vreme i Vojvodina ima jasne parametre kako da donese svoj budžet. Nažalost, to se još uvek nije dogodilo i čini mi se da se u priču o pokrajinskom budžetu uvukla politika. Ovakvu odluku da Pokrajina ne donese budžet, razumela bih da je to rađeno u prethodnih nekoliko godina dok su se gomilali dugovi Republike ka Pokrajini. Tada se nisu čuli zahtevi da se poštuje zakon, da se poštuje Ustav, svi su snishodljivo ćutali i dobijali i uzimali onoliko para koliko im je Beograd davao.
Rekla sam da dok sam bila poslanica prethodne četiri godine u Skupštini AP Vojvodine nikada nismo nijednu inicijativu, sem statuta, uputili Skupštini Srbije. Ili je problem što se sada jasno zna koliko će Vojvodina dobiti sredstava i što će pokrajinska Vlada morati da položi račune, odnosno da jasno i transparentno kaže na šta se novac troši, a čini mi se da tako u prethodnom periodu nije bilo. Da li su se racionalno trošila sredstva? Nisam sigurna.
Pogledajte samo Fond za kapitalna ulaganja. Ono što su sagovornici rekli – da, dobili smo "novosadizaciju", u prethodnom periodu sam govorila o tome kako je gro novca otišao u Novi Sad, a male opštine su ostale kratkih rukava. Šta se još dogodilo? Opštine su morale da plate dugove Fonda za kapitalna ulaganja. Bile su primorane na to da urade to iz sopstvenog budžeta, jer, bože moj, mi smo vam toliko dali, red je da i vi nama sada pomognete kada smo u dugovima.
Znate li na šta to meni liči? Vi sada odete kod nekog na svadbu, kupite skup i vredan poklon, odete na svadbu, tamo se slikate, svi nasmejani, a onda posle godinu dana odete kod tog što ste bili na svadbi i kažete mu – znaš, hajde ti sada meni daj pare za taj poklon što sam ja tebi doneto. U takvu situaciju su bile dovedene opštine širom Vojvodine.
Moja opština Kovin dala je 40 miliona dinara, opština Pančevo je vratila preko 300 miliona dinara. Smatram, u najmanju ruku, da je to nepravedeno i nepošteno.
Znate, uz prava uvek idu i obaveze. Preko 20 godina sam radila u školi i od prvog razreda smo decu učili da imaju svoja prava, ali i da imaju svoje obaveze. Učili smo ih da imaju pravo na svoje mišljenje, ali takođe i da uvažavaju druge. Uz prava moraju da idu i obaveze. Danas sam na posao jedva došla jednim regionalnim putem, koji ne da nije očišćen, ne da je suv, on je prekriven snegom. Gde je tu odgovornost?
U raspravi o setu zdravstvenih zakona slušali smo da pokrajini nedostaju mnogi lekari u bolnicama i domovima zdravlja. Za mene bi odgovornost bila da pokrajinska Skupština donese budžet na vreme i da u tom budžetu planira plate za nedostajuće lekare širom pokrajine. Mislim da bi to za građane bilo veoma korisno. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Za početak ću ponoviti kratko komentar o situaciji da se u ime demokratije na dnevni red stavlja predlog zakona, za koji svi znamo da nema većinu. To se već dogodilo 2001. godine odlukom tadašnjeg predsednika Skupštine, Dragana Maršićanina. Raspravljali smo, istina danima, zbog drugačijeg Poslovnika, o zakonu o proglašenju elementarne nepogode zbog divljeg sirka u opštini Zrenjanin, koji je podneo narodni poslanik Lazar Marjanski, i o zakonu o mladima, koji je podneo narodni poslanik Branislav Ivković. Ako je to dokaz, onda je takođe evidentno da nismo daleko odmakli od situacije iz 2001. godine, kada smo o ta dva zakona raspravljali znajući da neće biti usvojeni.
Dobra vest, kako god bilo, je što je vrlo očigledno da kod svih poslaničkih grupa, predstavnika svih poslaničkih grupa i stranaka u Skupštini Srbije postoji vrlo očita, uverljiva i dokaziva volja za dijalogom i o temi o kojoj se radi u Predlogu zakona o dopuni Zakona o budžetskom sistemu, koji je podnela Skupština AP Vojvodine, bez obzira što ne postoji većina koja bi takvu izmenu donela i bez obzira što, čak i da postoji, donošenje ovog zakona ne bi proizvelo posledice na budžet za 2013. godinu, osim u slučaju donošenja i rebalansa budžeta.
Ono što ostaje kao problem, uz uvažavanje očite volje za dijalog, je da Skupština Vojvodine iz pravnih razloga, ne iz finansijskih, teško da može da donese budžet za 2013. godinu u propisanim rokovima. Ne radi se o finansijama, radi se o činjenici da je većina u ovoj skupštini izmenama Zakona o budžetskom sistemu i donošenjem Zakona o budžetu napravila pravni, a ne politički ili finansijski problem u Vojvodini.
Osim ovih dobrih strana, očitih, da postoji volja za dijalogom, postoji nešto čemu se treba suprotstaviti i čemu treba pokazati otpor, a to je navika, koja je očita kroz jezik, da se Vojvodini nešto daje, da Vojvodina nešto dobija. Bilo bi dobro, kako smo polako, ali ipak stigli do volje za dijalogom, da stignemo i do toga da se Vojvodini ništa ne daje i da Vojvodina ništa ne dobija, kao što ne dobija i kao što se ne daje ni Gradu Beogradu, niti bilo kojoj lokalnoj samoupravi. Dakle, radi se o zakonskom osnovu vraćanja dela sredstava prikupljenih na osnovu raznih poreskih zakona, u ovom slučaju sa teritorije AP Vojvodine, a u drugim slučajevima sa teritorija pojedinih lokalnih samouprava ili Grada Beograda.
Zašto para uši kada tako kažemo da mi nešto dajemo i da nešto Vojvodina dobija? Zato što to nije tačno i zato što je uvredljivo. Bilo bi dobro da brže nego što smo trošili vreme za postizanje konsenzusa o potrebi dijaloga odustanemo od toga da ovde iko smatra da iko ikome išta daje i da iko dobija odlukama u Narodnoj skupštini ili odlukama u Vladi Republike Srbije.
Ono što je još jedan detalj koji se ovde mogao čuti, je da se kroz diskusije jasno čulo da neko ko je opozicija u Vojvodini smatra da ga ne predstavlja predsednik Skupštine AP Vojvodine. To jeste malo kreativno tumačenje Ustava za koji se zalažemo i bilo bi sasvim razumljivo da ja kažem da smatram, pošto predstavljam opoziciju u Skupštini Srbije, da me ne predstavlja predsednik Skupštine Srbije, što mi ne pada na pamet, pošto je ustavni položaj takav da predsednik Skupštine i predsedavajući koga on odredi zaista predstavlja sve nas.
Mislim da bi bilo dobro, verujući u institucije, verujući u pravnu državu, koju gradimo zajedno, takođe prihvatimo da, kao što se Vojvodini ništa ne daje, nego se vraća, kao što Vojvodina ništa ne dobija, nego na osnovu zakona raspolaže finansijskim sredstvima, da nas tako sve zajedno predstavlja i predsednik Skupštine AP Vojvodine, u ovom slučaju gospodin Ištvan Pastor, a u bilo kom budućem slučaju bilo ko ko voljom skupštinske većine bude predsednik Skupštine AP Vojvodine.
Sa žaljenjem moram da konstatujem da se odbijanjem zaista pravovremenog razmatranja Predloga zakona o dopunama Zakona o budžetskom sistemu propustila jedna prilika, koja će nas stići u prvoj polovini 2013. godine, jer je to pitanje pravne države, jer je to pitanje institucija, koje su u ovom slučaju u Srbiji Narodna skupština Republike Srbije i Skupština AP Vojvodine. Ne postoji demagogija, ne postoji buđenje niskih strasti, ne postoji neznanje na koje se može biti ponosan, koje 2012. godine može sakriti nivo izgradnje pravne države i vladavine prava i prava i obaveza koje ima Skupština AP Vojvodine.
Sitne mrziteljske opaske, lake netačnosti i sve ono što političari inače koriste, zato što misle da im ljudi veruju, su kolorit i politički folklor neminovan, ali bilo bi dobro, kao što smo stigli do volje za dijalogom, da i od toga polako odustajemo, kao što bi bilo dobro da brzo odustanemo od jezika kojim bilo ko u Skupštini Srbije ili u Srbiji bilo kome bilo šta daje i da bilo ko na taj način bilo koji novac dobija. Budžetski novac je zajednički novac. Možemo samo da razgovaramo o tome koji je najbolji način da se on rasporedi, a niti ga kome delimo, niti ga kome dajemo, pogotovo ne Vojvodini. Hvala.

Hvala.
Reč ima gospodin Tošković, pravo na repliku. Izvolite.

Kada bi me predstavljao predsednik Skupštine Vojvodine onako kako sam ja to mislio, prihvatio bih ga kao mog predstavnika i predsednika AP Vojvodine. S obzirom da je on predsednik Vojvodine, a da nije znao šta se dešava sa Razvojnom bankom i Fondom za kapitalna ulaganja, to nije a da se ne vidi. Dakle, predsednik je morao to da zna i trebao je da reaguje na vreme, ne samo on, nego i predsednik Vlade i svi faktori koji su u Vojvodini. To se delilo šakom i kapom tamo gde ne treba, a tamo gde treba se nije davalo.
Ne znam zašto uopšte raspravljamo o tome, a ne tražimo krivca ko je taj ko je upropastio i jednu i drugu banku. Javni tužilac je dao nalog Narodnoj banci Srbije da ispita stanje u Narodnoj banci i u Fondu za kapitalna ulaganja, ne znam gde su ti rezultati. Da vidimo te rezultate. Ne može nešto da se uništi, a da neko nije kriv. Ne mogu da prihvatim onda takve ljude da me predstavljaju bilo gde. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić, pravo na repliku. Izvolite.

Činjenica da predsednik Skupštine AP Vojvodine predstavlja nije stvar našeg izbora i nije stvar toga da odlučimo da li on to može ili ne može, to je pravna država. Može da vam se ne sviđa, može da vam se sviđa, možete da puštate u proceduru opoziv predsednika, ali namerno spominjem to, zato što je to važno da razumemo, da onog trenutka kada svoj politički stav, na koji svako od nas ima pravo, suprotstavite kao ravnopravan za izbor, da li me predsednik Skupštine AP Vojvodine predstavlja, svom ličnom stavu, da on mene ne predstavlja jer mi se ne sviđa, mi radimo protiv pravne države.
Mogu da imam razan stav o predsedniku Vlade, o ministru bilo kom u Vladi, o predsedniku Skupštine, mogu ovde da iznosim kritiku koju ćete proceniti kao argumentovanu ili ne. Ali, predsednik Narodne skupštine predstavlja mene kao i ostalih 249, predstavlja Srbiju, kao što to radi predsednik Vlade i svaki ministar i svako kome je poveren javni posao.
Nije to samo detalj u jeziku, mada život jeste u detaljima, nego je naša zajednička volja da razdvojimo šta je politička borba zato što smatramo da predsednik AP Vojvodine Ištvan Pastor ne obavlja dobro svoj posao, a šta je obaveza, ono što čini deo pravne države, da razumemo da predsednik Skupštine AP Vojvodine predstavlja Skupštinu i predstavlja Vojvodinu jednako kao što to čini bilo ko izabran na bilo kom javnom poslu. Dok ne budemo sasvim sigurni da znamo razliku između političke borbe i zloupotrebe institucija dokad ćemo činiti štetu institucijama, a nikakvu korist političkoj borbi.

Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.

Gospođo predsedavajuća, gospodo iz AP Vojvodine, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa JS će podržati stav Vlade kada je u pitanju izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu. Ne iz razloga što smo protiv predloga AP Vojvodine, nego iz razloga što je ova vlada praveći budžet za 2013. godinu ušla sa određenim kriterijumima, merilima, pravilima i napravila je taj predlog budžeta za 2013. godinu koji je ova skupština usvojila.
Svaki novi postupak, novi zakon koji bismo mi usvojili bez obzira na neke stavove, uticali bi da bi morali da vrlo brzo dođemo u situaciju da menjamo, da vršimo rebalans budžeta za 2013. godinu. Poznato je da je JS i u svom programu od svog nastajanja težila za svakom vrstom decentralizacije, pa i za finansijskom decentralizacijom u Republici Srbiji, a to znači da mnogo više sredstava iz budžeta Republike Srbije idu ka onima koji pune taj budžet, odnosno ka svim lokalnim samoupravama, pa i prema AP Vojvodini. Ali, o tome bi morala da se izgrade određena pravila, određeni principi tokom 2013. godine, pa kad usvajamo budžet za 2014. godinu, da Vlada ima sve to u vidu i da predloži ovoj narodnoj skupštini takav budžet kojim će svi biti zadovoljni.
Ne pravimo mi tu neke kritike na teret predloga AP Vojvodine da možda oni nisu u pravu time što traže 7%, odnosno da nisu ispunjeni do kraja njihovi zahtevi. Ali, molim vas, upoznajte se sa stavovima stalnih konferencija lokalnih samouprava, odnosno opština i gradova u Republici Srbiji pa ćete videti da prema nekim njihovim istraživanjima i saznanjima, da su lokalne samouprave u Republici Srbiji u toku 2012, 2011, 2010. godine uskraćene za nekoliko desetina milijardi dinara koje je trebala da dobije iz budžeta Republike Srbije.
Prema tome, nije samo uskraćena AP Vojvodina za deo sredstava koje je trebala da dobije, već su uskraćene i mnoge lokalne samouprave. Prema tome, nemojmo da sada, ako u budžetu nema dovoljno para, moramo to što imamo da delimo, da kažem, na ravnopravan način, da AP Vojvodina shvati da u ovom trenutku ne postoji mogućnost da bude ispoštovano ono što piše u Ustavu. Ne ulazeći u to, oko ocene ustavnosti određenih odredbi zakona koje smo doneli ovde kada su u pitanju nadležnosti, odnosno prenos nadležnosti na AP Vojvodinu, Ustavni sud je tu rekao šta je rekao, a Narodna skupština će verovatno morati po tome da postupi i vrši određene izmene i dopune tih zakona čije su odredbe osporene, ali da sada ne otvaramo o tome diskusiju i novu temu.
Dakle, mi iz JS jesmo za to i punim plućima, kako reče neki kolega, zalagaćemo se da dođe do finansijske decentralizacije u Srbiji, da mnogo više para iz budžeta Republike Srbije ide ne samo prema autonomnim pokrajinama, lokalnim samoupravama koje čine AP Vojvodinu, nego i prema svim drugim autonomnim pokrajinama, prema svim drugim lokalnim samoupravama.
Molim vas, da li znate kako se skupljaju sredstva i da li ima sredstava u pojedinim nerazvijenim opštinama u južnoj Srbiji, u istočnoj Srbiji, u centralnoj Srbiji, odakle ja dolazim, koji jednostavno nemaju prilive da mogu da isplate plate korisnicima budžeta, a nemaju mogućnosti da dobiju veća sredstva iz budžeta Republike Srbije jer kažu da para ima toliko koliko ima. Moramo svi u ovom trenutku da snosimo teret ove finansijske krize, da kažem ekonomske krize koja je zadesila i Srbiju pored drugih država u okruženju.
Na kraju, želim da kažem i to da JS će se uvek zalagati da sredstva idu tamo gde su najpotrebnija, da idu onim građanima kojima je neophodna pomoć od strane, odnosno iz budžeta Republike Srbije. Ali, u ovom trenutku otvarate pitanje finansiranja Vojvodine, bojim se da neko u inostranstvu koji nema baš najlepša mišljenja o Republici Srbiji, o svemu onome što se događa u Republici, da ne kažu – evo, centralna vlast uskraćuje određena prava AP Vojvodini. Znate koje probleme u ovom trenutku imamo i koju bitku bijemo da izvučemo maksimum za naš narod koji živi u južnoj srpskoj Pokrajini.
Prema tome, dajmo da malo spustimo loptu na zemlju, da ljudi iz AP Vojvodine shvate da o svemu ovome može da se razgovara, ali tokom 2013. godine i kada se bude pravio budžet za 2014. godinu, da izgradimo određena pravila na osnovu koga će se napraviti budžet. Mi iz JS se nadamo da će tada, ne svi, ali većina biti zadovoljni.
Na kraju, ne mogu da završim diskusiju, a da ne kažem sledeće, zašto pojedini narodni poslanici koji su sedeli u ovoj narodnoj skupštini i protekle četiri godine nisu ovo pitanje stavljali na dnevni red, a bili su na vlasti. Sada ga stavljaju na dnevni red i zalažu se za to kada nisu na vlasti. Dajmo, budimo principijelni jednom od početka do kraja svog mandata. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.