Za razliku od predlagača, i ovog puta se u ime poslaničke grupe URS zahvaljujem Vladi Republike Srbije što su prihvatili predlog poslanika LDP tačno u onoj meri i u onom delu koji doprinosi unapređenju zakonskog teksta.
Dakle, nesporno je da tamo gde ovaj amandman afirmiše, pojačava poziciju stručnosti, on unapređuje zakonski tekst.
Za razliku od predlagača moram da izrazim nerazumevanja kako bi uopšte bio smislen i produktivan drugi deo amandmana. Naime, ako bi zahtevao zakonodavac da onaj ko bi se prihvatio javne funkcije ne sme biti član ni jedne političke partije, a ko bi to i na koji način ikako mogao da utvrdi, proveri kvalifikacioni uslov. Državi je poznato ko su osnivači političkih partija. Javnosti je poznato ko su nosioci funkcija u političkim partijama, ali pripadnost političkoj partiji je stvar o kojoj je nemoguće suditi. Kako bi to neko utvrdio i znao?
Mislim da je potpuno bespredmetno i neću ponavljati argumente iz rasprave u načelu, čak ima blagi prizvuk diskriminacije prema politički angažovanim građanima, što je suprotno javnom interesu Srbije, jer je jedna vrsta nezainteresovanosti za društvena zbivanja, apolitičnosti opasna tačno koliko i partokratija.

Hvala.
(Ivan Andrić, s mesta: Replika.)
Ko je tražio repliku?
Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić.

Mislim da je ovo suštinsko pitanje. Nije mi namera da produžavam raspravu, ali ovo pokazuje suštinsko nerazumevanje, bez obzira što je Vlada, ministarstvo prihvatilo većinu naših amandmana. Ovde dolazimo do suštine. Mislimo da je problem za ceo politički sistem i za naše društvo taj opšti stav po kome ljudi dolaze u stranku da bi ostvarili nekakvu korist. To mislimo iz mnogo razloga. To jeste opšte uverenje. Pogledajte napolje, pričajte sa ljudima.
Mislimo da je to razlika između nas i Nemačke. Tamo takvo uverenje ne postoji. Zbog toga mislimo da naš odgovor mora biti radikalniji i da mi, kao stranke, koje treba da kreiraju nekakvu atmosferu u kojoj će se ovo društvo kretati i rešavati probleme, da nama ne trebaju ljudi čiji su motivi da budu u nadzornom odboru nekakvog javnog preduzeća. Naš interes je da ljudi koji imaju takav motiv ne budu u našoj stranci. Oni ako žele da se bave ekonomijom ili privredom, neka budu preduzetnici, neka se zaposle u privatnim preduzećima, u bankama, gde god hoće.
Shvatamo mi radikalnost ovog predloga, ali upravo govorimo da je situacija u Srbiji toliko teška i toliko drugačija da je samo takav odgovor potreban. Nema potrebe da mi nekome verujemo ili ne verujemo. Ne govorimo mi, gospodine Babiću, o tome. Izvinite za lično obraćanje. Ne govorimo o tome. nije naša namera da ljude linčujemo. Mislimo da je to jako loše, da se čitaju neka imena. Prvo, mi ne znamo da li je to tačno. Govorimo o tome da to jeste opšti utisak. Mislimo da je dobra ideja, da je pametna ideja i da je to interes svih stranaka, samim tim i našeg društva, da mi pokažemo da se ne bavimo zbog toga politikom. Ne treba nam to.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Samo da završim rečenicu. Ako treba da se pomučimo da nađemo stručne ljude u tih 700 javnih preduzeća puta tri člana nadzornog odbora, hajde da se pomučimo. Samo time bi slika o svima nama, za neki period relativno kratak, bila mnogo bolja, nego što je to danas.

Hvala.
Reč ima gospodin Babić. Izvolite.

Nažalost, kada je opšta slika u pitanju, opšta slika o parlamentu je da ovde sedi 250 ljudi koji piju jeftinu kafu, ručaju u jeftinom restoranu, ništa ne rade, sede, pričaju, debatuju i troše novac građana Republike Srbije. Nažalost, takva je slika. Znam da to nije tako i da u dobrom delu svi
prihvatamo odgovornost i obaveze koje poslanički mandat nosi sa sobom. Ne mogu da prihvatim kakva je opšta slika i šta će neko sedeći u nekom restoranu misliti o nekim ljudima koji rade u javnim preduzećima, vode javna preduzeća.
Mogu samo da govorim i želim da govorim o činjenicama, ne o boji očiju ili kravati koju ti ljudi, koji vode javna preduzeća, nose, već o tome da li rade dobro ili ne rade dobro. Da li će moći da rade bolje? Da, uvek. Da li rade u skladu sa zakonom ili ne rade u skladu sa zakonom? Na državi je da ukoliko ne rade dobro da budu smenjeni i biću prvi koji će podići ruku za tako nešto, a ukoliko rade protiv zakona da odgovaraju.

Hvala.
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Osećam potrebu da još jednom obrazložim zašto je Vlada odbila amandman. Treba razdvojiti i to jako čvrsto upravljanje preduzećem i kontrolu. Ako je preduzeće javno, ko je vlasnik? Nisu privatna lica vlasnici, nego je vlasnik država. Može neko da smatra da Srbiji ne treba ni jedno javno preduzeće. To je legitiman stav. Onda da se ukinu sva javna preduzeća i ne treba nam ovaj zakon. Tada ćemo imati privatnu svojinu, samo nemamo javni sektor. To je naravno nemoguće. Javna preduzeća postoje svuda u svetu.
Dakle, zalaganje za departizaciju znači zalaganje za profesionalizaciju upravljanja preduzećima, da stručnjaci i profesionalci upravljaju. Kontrola, država, Vlada, odnosno lokalna samouprava mora da kontroliše. Ko čini Vladu, ko čini lokalnu samoupravu? Političari. Ne znam da neko privatno udruženje građana sada može, eventualno ako dobiju na izborima, opet su u politici. Znači, čak i ako udruženje građana, svejedno je politika. Ne treba preterivati. Funkciju kontrole pojačavamo time što ni jedan čovek neće biti potpuno nezavistan. Pojačavamo time što dajemo kvalifikacione uslove za tu nadzornu i kontrolnu ulogu, ali ne smemo da kažemo da ne sme biti član stranke u kontrolnoj funkciji. Mogu da se složim sa vama za upravljanje. To je predlog koji smo mi dali ovde.
Naravno da postoji individualna odgovornost. Protiv sam bilo kakve kolektivne odgovornosti bilo koga, stranačke, u bilo kom domenu. Svako ko imenuje nekog člana nadzornog odbora javnog preduzeća, bilo u Republici, pokrajini ili lokalu, i taj se obruka, taj nije obrukao samo sebe, nego i tu stranku i taj gubi poverenje na izborima. Upravljačka funkcija se ne dovodi u pitanje, jer suštinski upravljanje se profesionalizuje ovim zakonom.
Mislim da zaista, pored svih dobrih amandmana koje ste dali, ovaj je potpuno suvišan i pomalo čini larpulartizam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Saša Milenić, replika. Izvolite.

Repliciram predlagaču da bi stvar bila jasnija. Mi nemamo, govorim o stavu poslaničke grupe URS, nesporazuma u pogledu deskripcije postojećeg društvenog stanja i odnosa javnosti prema načinu rada političkih partija. Tu nesporazuma nema. Nema nesporazuma ni u vrednosnom stavu da političke partije imaju dužnost da se samo obavežu višim standardima i oblikom svesti koji će biti uvod u društveno razumevanje intencije savladavanja partokratije.
Naš prigovor je na nivou tehničkog kriterijuma. Prihvatanje drugog dela amandmana nije moguće, jer nije distinktivno. Rečeno jezikom logike nije odlučivo. Možete staviti kriterijum, ali uz član može biti kandidat koji neće umreti u toku mandata. Otkud zna onaj koji vrši pravo osnivača da neće umreti u toku mandata? Kako može utvrditi da nije član nijedne političke partije, a proizvodi potpuno neprijatnu konsekvencu, kao da je stručnjacima poželjno da budu konspirativni članovi partija da bi mogli preuzeti javne odgovornosti u svojoj struci. To nije interes demokratije.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić, replika. Izvolite.