Zahvaljujem.
U članu 16. pod tačkom 4) u Predlogu zakona stajalo je da predsednik nadzornog odbora i članovi treba da ispunjavaju određene uslove. Na osnovu tačke 4) ti uslovi su ranije bili da treba da ima tri godine iskustva na položaju i plus deo koji se odnosi na šest godina radnog iskustva na rukovodećem položaju za delatnosti koje obavlja to preduzeće, da bi pod tačkom 5) trebalo i da poseduju određenu osnovnu stručnost iz ove oblasti. Predlogom zakona koji kaže tačka 4) treba da stoji najmanje tri godine iskustva na rukovodećem položaju, a pod tačkom 5), osnovni deo koji se odnosi na iskustvo iz oblasti finansija i korporativnog upravljanja se birše.
Zbog čega je takav predlog dat na usvajanje? Zbog toga što Odbor smatra da je svrha ovog zakona postići visok stepen profesionalizacije i stručnost iz oblasti finansija, da nije dovoljno samo imati osnovno obrazovanje iz ovih oblasti korporativnog upravljanja i da pre svega ovim želimo da postignemo taj visok stepen profesionalizacije, sa jedne strane.
Sa druge strane, ovim delom kojim ne želimo da uslovljavamo da veliki broj ljudi koji su na rukovodećim položajima treba da budu članovi nadzornog odbora isključivo za tu oblast i za to javno preduzeće, iz prostog razloga što mi imamo posle jako visoke kriterijume i za izbor direktora, generalnog direktora i za izbor izvršnih direktora. Zbog toga je ovde na ovaj način definisan ovaj član zakona. Zahvaljujem.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivan Andrić, Bojan Đurić, Kenan Hajdarević i Judita Popović.
Vlada i nadležni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.

U suštinskom smislu ili političkom, sudbina ovog amandmana LDP je bila polovična. Ono što smo tražili prvim delom amandmana, da se briše reč "osnovnu" stručnost koja se traži od budućeg člana nadzornog odbora u oblasti prava, finansija, ekonomije ili korporativnog upravljanja je prihvaćena kroz neke druge amandmane. Međutim, vladajuća većina je odbila da prihvati amandman koji suštinski kaže da član nadzornog odbora javnog preduzeća ne može da bude lice koje je član političke stranke. Mislim da ne moram ja da obrazlažem motive zbog kojih je to vladajuća većina učinila. To vidimo i ovih dana u javnosti, iz iste vrste ponašanja. Maločas je ovde o tome takođe govoreno.
Dakle, ljudi koji se u ovom trenutku prijavljuju po čitavoj Srbiji, pretpostavljam da toga ima i u javnim preduzećima republičkog nivoa, od nekud osećaju potrebu da u svojim biografijama naglase od kada su članovi stranke, da su učestvovali u svim aktivnostima stranke. Jedna biografija iz Niša, čini mi se. Apsolutno ne znam ni u kojoj je to fazi, ni kakvi su koalicioni aranžmani. Čak govori o tome da je učestvovala u svim opozicionim aktivnostima SNS. Da odmah kažem, ne mislim da je to ekskluzivno takva pojava vezana za tu stranku. Mislim da je to situacija u mnogim, da ne kažem u svim političkim partijama u Srbiji.
Zbog toga smo mislili da je važno da se ovim članom ili usvajanjem ovog amandmana izričito zabrani tako nešto. Obrazloženje koje je dolazilo iz vlade je da nadzorni odbor praktično vrši nadzornu funkciju, nadzornu ulogu u ime osnivača države, jedinice lokalne samouprave i da je onda normalno da političke partije koje čine vladajuću koaliciju, koje odgovaraju za rad preduzeća, to mogu da rade i preko lica koja su njihovi članovi. Ali, mislim da ta funkcija sasvim normalno može da se obavi i preko nekih stručnjaka koji ne moraju nužno da budu članovi političke partije. Kako to da se po pravilu javi i po pravilu se imenuje mnogo više onih koji su i članovi partije i imaju ili nemaju kvalifikacije ili imaju vrlo sumnjive kvalifikacije ili one kvalifikacije koje imaju najčešće demantuje tehnika i pismenost CV, odnosno biografije koju podnose, a ne budu izabrani neki drugi.
Mi imamo u ovoj državi neka mnogo odgovornija tela, organe koji vrše mnogo ozbiljniju kontrolu, pa u njima nisu članovi političkih partija ili je zakonom izričito zabranjeno da budu članovi političkih partija. Od nadzornih tela, recimo, monetarne vlasti Narodne banke, pa recimo do mesta direktora policije koji ne bi smeo da bude po zakonu član, odnosno funkcioner političke partije.
Zbog čega državi nije važno da tu ima neposrednu kontrolu i da to može da kontroliše, osim ako to ne radi na drugi način tako što napravi koordinaciju službi bezbednosti, a važno joj je da ima tu vrstu političke kontrole ili partijske kontrole do najsitnijeg preduzeća u Srbiji? Nije ovo teorijsko pitanje i teorijsko razmatranje. Gotovo primer svakog preduzeća u Srbiji će vam pokazati da smo bili u pravu kada smo podnosili ovaj amandman. Uvek će neka od stranaka vladajuće koalicije ili današnje opozicije koja je bila deo vladajuće koalicije govoriti o tome da je ona lično bila spremna da od tog načela odustane, ali da drugi nisu bili spremni.
Da ne podsećam npr. na upravni ili nadzorni odbor Aerodroma Beograd, gde su po kvoti članovi tih tela bili ljudi koji apsolutno nikada nisu imali nikakve veze ni sa aerodromima ni sa avionima. Bez uvrede, ne mislim da je to samo po sebi ništa loše, ali mislim da neki od njih nemaju ni preterano iskustvo letenja avionom kao putnici. Nisam siguran da ti ljudi mogu efikasno u ime države da odlučuju, odnosno da kontrolišu trošenje ozbiljnih resursa i da procenjuju da li određena kompanija funkcioniše, a preduzeća je 700, a članova nadzornih odbora je nekoliko hiljada.
Naravno, Vlada je dala obrazloženje da je jedan član nezavisan, pa da je to dovoljno. Nije ovo zemlja takve pravne, ekonomske, političke kulture da će onaj ko u nadzornom odboru ima autoritet toga da je nesumnjivi stručnjak i da nije član političke partije prevagnuti nad glasovima, nad stavovima, nad naredbama koje dobijaju od svojih partijskih, lokalnih ili republičkih, oni članovi koji su članovi političkih partija.
Koja je realna pozicija tog čoveka u nadzornom odboru? Kolika je njegova moć? Koja je njegova motivacija da vodi borbu protiv vetrenjača, da se zamera svima, da bude na neki način uzbunjivač ili zvizdač, kako se obično kaže?
Mi smo ovih dana podneli Predlog zakona o pravima uzbunjivača, baš zbog toga što imamo tu situaciju da ljudi koji su unutra, koji su u sistemu, koji su nepartijski ili nisu neposredno zainteresovani, kada ukažu na neku korupciju ili neku zloupotrebu, da budemo zaštićeni. Na tom nivou još uvek nemamo zaštitu, a Vlada kaže da će jedan nezavisni član nadzornog odbora otkloniti, ispraviti, da će biti garancija da neće biti političkih ili bilo kakvih drugih zloupotreba u radu nadzornih odbora, a time i javnih preduzeća. Zbog toga je vrlo ozbiljna mana i vladajuće većine i vlade to što ovaj amandman nije prihvatila. Stotine primera će se naći u narednim mesecima i onda će sve ovo što smo ovde uradili u proteklih desetak dana na ovom zakonu biti bačeno pod noge ili u vodu, kao i u prethodnom periodu, kao što je ta priča što je juče otvorena u jednim dnevnim novinama.
Na kraju, gospodine Babiću, neće biti važno koliki broj će njih biti izabran i da li će biti izabran. Bitan je utisak koji se stvori, a siguran sam da ćemo se i vi i ja složiti da je taj utisak nepovoljan i da on svima nanosi štetu. Ova argumentacija sa kojom danas govorim je bila argumentacija…
(Marko Atlagić, sa mesta: Nema direktnog obraćanja.)
Pa, nije dozvoljeno ni ometati drugog govornika. Dakle, to je bila argumentacija sa kojom ste vi napadali prethodnu Vladu. Zbog čega sada ponavljate apsolutnu grešku? Uvek možete da kažete i da ukažete na neke pozitivne primere angažovanja onih ljudi koji su stručnjaci nesumnjivo ili koji nisu članovi političkih partija.
Ali, u zemlji koja je ovoliko naelektrisana i koja ima ovoliko negativnog iskustva, uvek će u javnosti više pažnje privlačiti šteta i one greške koje su vezane za imenovanje onih lica koja nemaju ama baš nikakve kvalifikacije, ili koje imaju potrebu da naglase da su dugogodišnji radnici ili saradnici službe državne bezbednosti, odnosno BIA i da su godinama učestvovali u političkim protestima.

Hvala.
Zoran Babić, pravo na repliku. Izvolite.

Zahvaljujem se kolegi Đuriću na ovoj mogućnosti, na pravu na repliku.
Nema apsolutno nikakvog kontinuiteta, ni pokušaja kontinuiteta sa prethodnom vlašću iz više razloga. Prvo, zato što, mogu da prihvatim da ćemo sutra i u nekoj budućem periodu možda govoriti o odgovornosti ljudi koje smo kandidovali na određene pozicije, da li u nadzornim odborima ili na određenim rukovodećim mestima, ali da bi govorili o njima, ne možemo govoriti sada, zato što su podneli neki CV, ili zato što su, možda, u nekom periodu boreći se za egzistenciju, radili častan posao ugostitelja.
Hajde da govorimo o članu 38. ovog zakona, odnosno članu 39. koji kaže u stavu 1. tačka 1) – organ nadležan za imenovanje direktora javnog preduzeća može razrešiti direktora pre isteka perioda na koji imenovan, ukoliko ne sprovede godišnji program poslovanja.
Ovaj Zakon o javnim preduzećima definiše prolazna vremena. Nećemo čekati četiri godine, nećemo čekati kraj mandata, nećemo čekati da se upropaste ta javna preduzeća da bi ti ljudi odgovarali. Ne, za godinu dana ćemo videti šta su uradili, kako su radili i da li su dobro radili i da li dobijaju štafetnu palicu da nastave i narednih godinu dana.
Da li je to bilo do sada tako i da li do sada imamo takva iskustva, ne nemamo. Da li je neko odgovarao u Srbiji od direktora javnih preduzeća? Ne, nije. Da li su upropašćena, devastirana, u dugu? Jesu. Zbog toga ne mogu da prihvatim činjenicu da se govori o pojedinim ljudima, samo što su podneli i da li su podneli neki CV, i neće biti ni na jednom odgovornom mestu, ne sa takvom reputacijom. Niti mogu da prihvatim činjenicu da neko ne može da bude direktor javnog preduzeća zato što ima tri braka, ali su sigurno to ljudi koji se nisu ogrešili o zakon, koji nisu ni jedno preduzeće upropastili …
(Predsedavajuća: Vreme.)
… a mogu i želim da govorim, i siguran sam da ću o tim ljudima koje kandiduje SNS, sa velikom čašću govoriti posle godinu dana i na kraju mandata, jer sam siguran da smo kandidovali najbolje od njih.

Ministre Dinkiću, vi ste hteli reč. Izvolite.

Želeo bih da vam obrazložim zašto smo ovaj amandman na član 16. odbili LDP. Kao što znate, prihvatili smo, mislim, više od dve trećine vaših amandmana, zato što smo smatrali da su dobri.
Međutim, mislimo da ovaj amandman o kojem ste sada konkretno diskutovali nerealan, neprimenjiv u bilo kojoj zemlji i nepotreban. Zašto? Zato što nadzorni odbor ne upravlja javnim preduzećima. Ideja Zakona o javnim preduzećima, je da se država povuče iz funkcije upravljanja u funkciju kontrole, odnosno nadzora.
Država je ta koja imenuje tri člana nadzornog odbora u republičkim javnim preduzećima. Jedan je preko toga nezavisni član, koji nije član političke stranke i peti je član iz redova zaposlenih. Ova tri, apsolutno nema potrebe da ograničavamo da ne mogu biti članovi političke stranke, jer oni neće upravljati preduzećem, oni će kontrolisati rad.
Vlada, u slučaju Republike, odnosno organ u slučaju lokalne samouprave, ima pravo jer je vlasnik tog preduzeća, da imenuje nekoga ko ispunjava uslove stručnosti, bez obzira da li je član neke stranke ili nije član stranke. To se ostavlja na izboru Vladi.
U svim državama, ne treba tu da preterujemo, tako je i u Nemačkoj, kada imate javno preduzeće, možete staviti u kontrolnu ulogu, u nadzorni odbor i čoveka koji jeste član političke stranke a koji je stručan. Znači, stručnost jeste bitna, a članstvo ne za kontrolu.
Za upravljanje ste vi u pravu. To smo hteli da napravimo da direktor javnog preduzeća ne sme biti funkcioner političke stranke, odnosno da se formira, faktički, izvršni odbor, dakle, bord direktora, kako bi se podelila odgovornost i unapredio kvalitet.
Drugim rečima, samo treba razdvojiti upravljanje preduzećem, što radi direktor, odnosno izvršni odbor, od kontrole što radi država. U tom smislu je to jedini razlog zašto smo ovaj amandman odbili. Smatramo da nije neophodno da diskriminišemo članove političkih stranaka da budu u kontrolnoj ulozi, ukoliko ih Vlada za to imenuje, odnosno ukoliko ih organ lokalne samouprave imenuje, jer to jeste funkcija države, da kontroliše rad javnih preduzeća. Ako neko javno preduzeće može da se privatizuje i da efikasnije posluje u tržišnom ambijentu, onda se država odatle skroz povlači, a ukoliko država ima potrebu da zadrži neko javno preduzeće, onda svakako da ima pravo da delegira stručno lice za koje smatra da će u ime države kontrolisati rad preduzeća. To lice neće donositi dnevne odluke. Ono će samo kontrolisati da li profesionalna uprava dobro radi svoj posao i signalizirati Vladi, odnosno osnivaču da li se to radi dobro ili ne. Sami ste rekli, biće uzbunjivač. To mu je uloga. Zato mislimo da je vaš amandman suvišan. Svi ostali su, čini mi se, korektni, dobri. Zato smo ih i prihvatili. Ovaj je zaista suvišan.

Hvala.
Pre nego što dam reč gospodinu Đuriću kao pravo na repliku, pročitaću redosled kojim će narodni poslanici dobijati reč - Saša Milenić, Vladimir Ilić, Aleksandar Radojević, Marijan Rističević i Ivan Andrić.
Narodni poslanik Bojan Đurić, replika. Izvolite.

Razumem u osnovi vašu argumentaciju, gospodine Dinkiću, ali s jedne strane zabranjujete državi da tu nadzornu funkciju obavlja preko svojih najistaknutijih funkcionera. Da li je tako, čitavim nizom odredbi koje zabranjuju članstvo u nadzornim odborima političkim funkcionerima? S druge strane, dozvoljavate obično članstvo u stranci kao dopušteno, a garantujem vam da će ono najčešće biti najvažniji kriterijum kada se biraju članova nadzornog odbora.
Drugo, nisam siguran da je ovo u skladu sa najboljom evropskom praksom, kako vi kažete. Prvo, Srbija se ne može porediti sa Nemačkom u smislu funkcionisanja državnog sektora ili javnih preduzeća gotovo ni u čemu. Iskustva su nam potpuno drugačija. Obim državnog i javnog sektora je drugačiji. Nemačka ekonomija i nemačka privreda su drugačije i da ne ulazimo sada u to, ali imate jedan zanimljiv primer Hrvatske. Dakle, pitanje članstva odnosno toga ko može da bude član nadzornog odbora "Ine", "Ine Mol", kako je naziv te kompanije, sa Hrvatske strane, setite se koliko je problema imala Hrvatska zbog toga što je imala ambiciju da ministar finansija Linić i tada prvi potpredsednik vlade, ministar ekonomije Čačić budu predstavnici hrvatske države u tom nadzornom odboru. Baš zbog toga, iako je to, složićemo se verovatno, to pitanje od tolikog nacionalnog značaja da je teško napadati tezu da tako važni ministri mogu, dakle i članovi funkcioneri, jedan od njih je bio i predsednik partije, da u ime hrvatske države, odnosno hrvatske strane kontrolišu poslovanje.
Strašan je bio pritisak EU, odnosno Evropske komisije u procesu pristupanja, da se od nečega takvog odustane. To vam pokazuje šta je osnovni pravac evropskog zakonodavstva, odnosno evropske političke i poslovne prakse u ovom slučaju, ali da ne otvaramo dalje to pitanje.
Gospodine Babiću, nisam siguran da nikad nije odgovarao nijedan direktor.
(Predsedavajuća: Molim vas, vreme je isteklo. Nemojte se direktno obraćati narodnom poslaniku.)
U redu. Nisam siguran da je gospodin Babić u pravu. Prvo, on je govorio o direktorima, a ja o članu koji reguliše pitanje nadzornih odbora, ali nisam siguran da nikada nisu odgovarali, makar da nisu pokrenuti postupci protiv direktora javnih preduzeća. Evo, u ovom trenutku sam se setio pitanja bivšeg direktora "Puteva Srbije", gospodina Jocića ili gospodina Šarančića… (Isključen mikrofon.)

Vreme, gospodine Đuriću. Isključila sam mikrofon.
Reč ima narodni poslanik Saša Milenić. Izvolite.