Hvala.
Narodni poslanik Milan Lapčević, replika. Izvolite.

Rekli ste da će država delom da namiruje obaveze po osnovu uzimanja novih kredita, a delom od prodaje imovine. Da li se misli na prodaju javnih preduzeća, državnih i lokalnih? To je jedno.
Drugo, iz ovih podataka koje ste nam sada naveli, da ćemo sledeće godine dostići maksimum javnog duga od 65% BDP, nam praktično ukazuje da je prethodna Vlada od 2008. do 2012. godine državu zadužila, odnosno povećala zaduženje od 25 na 65% ili prevedeno u novac sa ovim što ste malopre sabirali, oko četiri milijarde dugovanja i sadašnjih skoro 15 milijardi spoljnog duga, dolazimo do 20 milijardi spoljnog duga države, a imali smo osam milijardi 2008. godine. To su konkretne cifre koliko nas je usrećila prethodna vlast, u kojoj ste i vi učestvovali i punim kapacitetom do 2011. godine, a onda vaša stranka bez vas do 2012. godine. Ti dugovi su diktirani od najveće stranke u Vladi, od ministra finansija, od predsednika Vlade, ali ne možete da izbegnete potpunu odgovornost ni za vaše učešće. Morali ste na vreme da reagujete ako danas govorite da je država u stravičnim problemima, da moramo sada da preduzimamo ovako radikalne mere. Mogli ste na vreme da reagujete i da kažete da nećete da učestvujete u onome što jeste očigledno pogrešno po državu – besumučno zaduživanje, ulaženje u obaveze koje država ne može da isprati, niti da isplati, pa sada dolazimo u situaciju da dugujemo putarima pet milijardi, bolnicama 13, dobavljačima još 13 itd. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Ako tako želite, nemam problem da preuzmem odgovornost i za zemljotres u Fukušimi u Japanu. Dakle, nemam taj problem preuzimanja odgovornosti.
Znate i sami da odgovornost za ovakav javni dug, nakon mog mandata ministra finansija, snose ministri finansija koji su bili posle mene. No, ako hoćete da kažete da sam ja i za to kriv, jesam, neka vam bude.
Ono što hoću da kažem jeste da sam već jednom uspeo za tri godine da napravim preokret za 6% BDP, da od minusa dovedemo Srbiju u suficit. Uradiću to još jednom. Uz ovakvu podršku koju imam od koalicionih partnera, ubeđen sam da ćemo u tome uspete. Ko je odgovoran za prethodne periode, biće deplasirano pričati za par godina, kada budemo imali potpuni preokret.

Hvala.
Reč ima narodni poslani Mladen Grujić po amandmanu. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, poštovani gospodine ministre, doveli ste me u vrlo nelagodnu situaciju. Imao sam spremno izlaganje u kome sam želeo da govorim o dobrim i o lošim efektima vašeg zakona. Loši efekti su se odnosili na posledice koje bi u ovom zakonu trpeli trgovinski lanci. Verujte mi da sam se dobro pripremio da vam obrazložim sve moje argumente, ali ste mi vi izbili ceo moj govor iz ruke činjenicom da ste usvojili amandman kojim se omogućava, ukoliko postoji volja dogovornih strana, da se 60. dana plati avaliranom menicom i moraću da skratim svoje izlaganje na pola. Ovim se loš efekat ovog zakona briše.
Kolegama koji su ranije rekli da su zabrinuti zbog visine kamate i visine troškova koji će nastati, nemam šta da kažem, osim da možda ne poznaju materiju, jer dinarsko zaduživanje na godišnjem nivou je oko 17% ako ste u mogućnosti da dobijete kredit, a avalirana menica vas košta 0,03% mesečno što je 3,6% godišnje. Znači, ako imate da birate između 17% i 3,6% na godišnjem nivou, uopšte ne trebamo dalje da diskutujemo. Gospodine ministre, skratili ste mi govor na pola.
Sada bih želeo da vam kažem zašto sam bio spreman da podržim vas zakon, mada sam bio zabrinut oko trgovinskih lanaca. Iz prostog razloga, ne zbog koalicionog sporazuma i moje obaveze da vas podržim, već zato problem opšteg neplaćanja, kao što su rekle prethodne kolege, davi i guši Srbiju. Donošenje ovog zakona je bilo neophodno pre devet ili deset godina, kada smo ukinuli SDK.
Tada je trebalo doneti ovaj zakon, jer SDK koji je bio ozbiljna institucija, je imao jednu formu koju su zvali multilateralna kompenzacija, koja je služila i koristila se devedesetih i početkom dve hiljaditih godina za ovakve situacije kada nastane opšta nelikvidnost, koja je danas u Srbiji.
Danas nemamo SDK, donosimo ovaj zakon koji smo trebali da donesemo čim smo ukinuli SDK. Opraštam vam zato što početkom dve hiljaditih, svi, vi i ja smo verovali da pravimo neku svetlu budućnost, u kojoj će sve biti dobro i idealno, da nam neće biti potrebni ovakvi zakoni. Verovali smo, barem ja, a pretpostavljam i vi da država neće uopšte trebati da se meša između dva privredna lica. Mislili smo da je to relikt komunizma.
Mi danas donosimo ovaj zakon, mislim ovih dana i odlučio sam se da govorim u korist ovog zakona zato što sam upoznat sa jednim od verovatno 10 – 20 hiljada primera koji se trenutno dešavaju u Srbiji.
Dozvolite mi dva minuta da vas upoznam sa problemom koji me je nagnao da govorim o ovome. U Mladenovcu, na onoj krivini gde se skreće desno za Topolu je izgrađen velelepni tržni centar. Izgradila ga je hrvatska firma "Rimac" iz Splita. Odličan objekat, 12.000 kvadrata, potpuno izdat pun zakupaca koji mesečno plaćaju 80.000 evra. Objekat je gradila hrvatska firma "Zagorje tehno beton", a podizvođači su tradicionalno bile srpske firme.

Gospodine narodni poslaniče, molim vas vratite se na dnevni red.

Apsolutno je na dnevnom redu.

Moraćete da me saslušate. Znam da je to interesantna priča ali je mimo dnevnog reda. Sada idete u raspravu u načelu. Prijavite se ponovo i vratite se na amandman.

Amandman koji sam hteo da podržim je prihvaćen, ali to ne znači da gubim pravo da govorim. Samo želim da podržim činjenicu da je usvojen amandman.
Činjenica koju sam želeo da kažem je da neko uzme, izgradi tržni centar, uzima godišnje 960.000 evra zakupa, a dve godine kasnije ne plati izvođače. Ako se slažete sa time, tu nemam problem, ali ovaj zakon ima jedini problem a to je što ne tretira slučajeve unazad. Jasno mi je da je to nemoguće, ali sutra će 200 radnika kojima se duguje milion i po evra izaći i blokirati taj objekat. Šta ćemo onda? Hoćemo li onda da hrvatski investitor dođe kod ministra ekonomije ili ministra policije, da se žali što policija ne bije dovoljno srpske promrzle radnike?
Ovaj zakon služi za zaštitu tih 200 nesretnika koji će se sutra mrznuti tamo i kojima je rečeno da ne mogu da dobiju svoje pare, barem bez pet godina sudskog postupka. Zahvaljujući ovom zakonu taj sudski postupak neće postojati. Ako mislite da oni treba pravdu da traže u Hagu, mislim da to nije dobar izvor, naročito ne za srpske građevinare.
Gospodine Dinkiću, glasaću za vaš zakon. Dobro je što ste prihvatili amandman, a nadam se da će se spisak ovih najmanje 10.000 slučajeva rešiti, jer znate šta gospodine ministre i gospodine predsedavajući, nije ustavna kategorija da kada proizvedete nešto i prodate, da možete i da naplatite. To je civilizacijska norma i zato služi ovaj zakon. Zato je dobro što ga donosimo. Dajte samo da završimo ovu diskusiju, eto ja sam moju skratio na pola. Zahvaljujem.