Pokušaću samo još jednom, eventualno da pronađemo nekakav zajednički imenitelj za ovaj problem koji ja vidim iz svog ugla.
U dokumentu OEBS koji se naziva Razumevanje krivičnih dela počinjenih iz mržnje, kaže se da žrtva može da bude jedna osoba, više osoba ili imovina. Dakle, ne radi se samo o licima, već se radi i o imovini.
Dalje, ako čitamo njihov dokument, govori se da je zaštićena karakteristika temeljna ili glavna karakteristika koju dele članovi grupe kao što je rasa, religija, nacionalna pripadnost, jezik. Prihvatam ukoliko je termin kulturološko nasleđe vrlo širok, da ga zamenimo u ispravci amandmana sa terminom "jezik" i da barem taj deo zaštitimo, kao što je u ovom dokumentu OEBS. Zašto smatram da je to tako, da prevedemo na jezik života?
Daću dva vrlo konkretna primera, pa da pokušamo da ih analiziramo zajedno. Ukoliko dođemo u jedan restoran i vi kao pripadnik Srpske nacionalne zajednice, ja kao pripadnik Romske nacionalne zajednice, dakle, nismo pripadnici iste etničke grupe, pevamo zajedno srpske pesme i zato što smo pevali srpsku pesmu, neko nas napadne, isprejiše i sticajem okolnosti to bude pripadnik Romske nacionalne zajednice, ne može da bude kažnjen na kvalifikovan način iz prostog razloga jer sam ja pripadnik Romske nacionalne zajednice, a uslov je da vi i ja koji pevamo budemo pripadnici iste etničke grupe ili iste nacionalne zajednice.
Drugi primer, ukoliko se u jednoj biblioteci pronađe vaša knjiga i moja slikovnica, i jedna i druga su napisane ćiriličnim pismom, uđe neki vandal, isprejiše i jednu i drugu knjigu sprejem, opet ne može, napisane su ćiriličnim pismom, a ni vi ni ja nismo pripadnici iste etničke grupe, niti iste nacionalne pripadnosti. Sama ta činjenica ne daje mogućnost da se to kvalifikuje kao otežavajuća okolnost.
Razumem da je možda moja definicija bila vrlo široka i da u ovom trenutku možda nismo spremni da je prihvatimo na takav način. U tom smislu, ministre, nudim da je zamenim terminom "jezik", kao što je to u dokumentima OEBS, jer sada možemo u tom pravcu niz takvih primera da navedemo, gde naročito u multikulturalnom društvu, gde određene jezičke elemente prihvataju pripadnici različitih nacionalnih zajednica, pripadnici različitih etničkih zajednica, a da oni koji mrze, mrze sam taj element kulture, odnosno jezik i da ukoliko napadne na to, ne može da bude osuđen, jer naprosto, oni koji ga koriste, ne pripadaju istoj etničkoj grupi ili ne pripadaju istoj nacionalnoj zajednici. Da je to zaista tako, ne bih sada čitao ceo ovaj tekst o kome govorim.
Samo ću još jednom da podsetim na ono što sam pročitao na samom početku. Dakle, žrtva može da bude jedna osoba, više osoba ili imovina. Kada se radi o imovini ili kada se radi o jeziku, onda to nema u smislu ovog zakona nikakve veze sa etničkom ili nacionalnom pripadnošću, odnosno samo sa time. Ne sporim da pripadnost jednoj nacionalnoj zajednici, jedno od obeležja treba da bude jezik. Međutim, to ne znači da mora da bude. Savremen pogled na definisanje nacionalne zajednice, naročito kada su Romi u pitanju, onda ne poznaje isključivo kategoriju jezika. Vi imate da jedan broj ljudi u Vojvodini govori rumunskim jezikom, da jedan broj ljudi govori romskim jezikom, a da jedan drugi broj ljudi govori recimo mađarskim ili srpskim jezikom. Taj moderan pristup takvom određenju mislim da bi i mi trebali da prihvatimo i da jezik kao takav prihvatimo u ovom slučaju, jer ne dešava se tako retko da pojedinci imaju određenih predrasuda, a predrasuda jeste osnovni element ovde, ili prema ćiriličnom pismu ili prema latičnom pismu. Mi Romi koristimo i ćirilično i latinično pismo, pa tu nemamo problema. Ali, zaista oni koji jednostrano gledaju, to može da bude ozbiljan predmet napada.
Zamolio bih vas da eventualno razmislite i u tom smislu ću da podnesem ispravku amandmana, da taj termin, još jednom ponavljam, koji govori ovde o kulturološkom nasleđu, zamenim jezikom. Kao uporište jeste dokument OEBS, koji nesumnjivo govori o određenoj praksi i o zemljama o okruženju i jeste sigurno tekovina demokratije. Hvala.

Na član 7. amandman su istovetnom tekstu zajedno podneli narodni poslanici Milica Radović, Dejan Mihajlov, Miroslav Petković i Jovan Palalić, zajedno Gordana Čomić, Slobodan Homen i Srđan Milivojević i narodni poslanik Ljuban Panić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Milica Radović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se zaista radi  o jednom vrlo važnom amandmanu. Sadašnji zakon koji je još uvek snazi predviđa da se kazne za neka krivična dela, koja spadaju u teška krivična dela, ne može izreći kazna ispod zakonskog minimuma. Smatramo da je to rešenje više nego opravdano.
Sada ovaj predlog krivičnog zakonika predviđa mogućnost ublažavanja kazne za neka monstrouzna krivična dela, kao što je u pitanju, recimo, silovanje, obljuba nad nemoćnim licem, obljuba nad detetom. Zaista bih volela da mi neko kaže okolnost koja može da shvati kao toliko olakšavajuća okolnost da se silovateljima, odnosno pedofilima ublaži kazna ispod zakonskog minimuma.
Predlagač zakona je rekao u svom obrazloženju da je ovaj amandman u suprotnosti sa drugim odredbama opšteg dela Krivičnog zakonika, koji predviđaju mogućnost ublažavanje kazne u određenim slučajevima, pa se u praksi javila dilema. Mene zaista zanima, ako on predviđa mogućnost ublažavanja kazne, svojim amandmanom apsolutno zabranjuje mogućnost ublažavanja kazne za ova krivična dela i ne vidim o kakvoj suprotnosti se radi. Pored toga, rečeno je da nije preciziran kriterijum na osnovu kojih je, u članu 57. stav 2. Krivičnog zakonika, određena krivična dela pod kojima je zabranjeno ublažavanje kazne.
Da li postoji jači kriterijum od toga da se radi o najmonstruoznijim krivičnim delima, koja bi trebala da predviđaju mnogo rigoroznija kažnjavanja, nego što je to danas slučaj? Podsetiću vas da nisu retki slučajevi da zakon, odnosno da sud za ova krivična dela čak predviđa i uslovnu, nekada dosuđuje uslovnu osudu, ili vrlo blage efektivne kazne zatvora od svega par meseci.
Ova kategorija učinilaca krivičnih dela, svakako, ako ne uvek, ono često spada u kategoriju povratnika, odnosno lica koja se ne zadovoljavaju samo time, da ova krivična dela izvrše jedanput, već ga čine nekoliko puta. Zbog toga bi bilo neophodno da se sprovede jedna rigoroznija kaznena politika kada su u pitanju ova krivična dela, pa čak i da se uvede mogućnost narukvice za monitoring oslobođenih lica i lica koja su puštena na slobodu, radi se o učiniocima krivičnih dela. To je čak bio, čini mi se, predlog bivšeg ministarstva pravde, koje bi naišlo na veliko prihvatanje javnosti. Šteta što ono nije zaživelo u praksi.
Zaista vas molim da još jedanput razmotrite ovu mogućnost, jer ne bi bilo korektno, ne bi bilo humano, ne bi bilo moralno, u krajnjem slučaju, da se za ova krivična dela predvidi mogućnost ublažavanja kazni.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Homen. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mislim da dolazimo do ključne tačke ovog zakona, verovatno i najvažnije koja ne sme, ne može da bude tema političkog nadmudrivanja, koja ne sme da bude pitanje odnosa između pozicije i vlasti. Ovo je pitanje od ključnog značaja za građane Republike Srbije.
Postoje razna krivična dela- koruptivna, klasičan kriminal, ubistva, oružane pljačke, ali složićete se da nema težeg i goreg krivičnog dela koje neko može da učini, čak smatram da to mogu samo bolesna lica, od silovanja i pedofilije.
Nažalost, u našem društvu i silovanje i pedofilija drugo vremena nisu ozbiljno prepoznate kao ozbiljna društvena opasnost. O tome se nije govorilo i to se krilo. Vrlo retko smo uopšte bili svedoci da se o takvim krivičnim delima bave nadležni organi, policija i Tužilaštvo, a samim tim i sud.
Nažalost, sudska praksa je dovela do toga da su kazne i za pedofiliju i za silovanje vrlo blage. U prethodnom mandatu, Ministarstvo pravde je predložilo jednu neuobičajenu odredbu koja nije postojala, tu ću se možda složiti formalno pravno, koja glasi – za određena krivična dela se ne može ublažiti kazna ispod zakonskog minimuma.
Ovde ne tražimo nikakvo strožije kažnjavanje, nego samo ono što je zakon predvideo kao minimum kazne za silovatelje i pedofile, da ne može da se ublaži ispod tog minimuma, iz prostog razloga, jer je analiza kaznene politike pokazala da naše društvo, da sudije nisu svesne ozbiljnosti i težine krivičnog dela.
Ovde ne pričamo o tome da je neko obio trafiku. Odslužite kaznu, nadoknadi se šteta, ako ste osigurani, nego ova krivična dela ostavljaju trajne posledice na život čoveka. Drugim rečima, deca, žene koje su silovane, nikada se ne oporave od takvog događaja.
Upravo je zbog toga je ideja da se pošalje jasna poruka da država to neće tolerisati i da te kazne, makar minimalno, pružaju kakvu takvu zaštitu i satisfakciju, ako uopšte može da je bude posle tako krivičnog dela.
Zbog toga sam predložio amandman i drago mi je da su kolege iz DSS predložili istovetan amandman. Ovo nije pitanje DS, ovo je pitanje principa.
Izvinjavam se i Olgica Batić je takođe podnela amandman.
Vidite da cela opozicija stoji na istom stanovištu. Za mene je ovo ključna stvar u ovom zakonu i ona će me opredeliti da li lično mogu da dam podršku zakonu ili ne. Ne mogu da glasam za zakon koji će smanjiti ili omogućiti da pedofili i silovatelji dobiju niže kazne. Mislim da to niko normalan u ovom društvu ne bi smeo da podrži ni da dozvoli.
Ovde nisu samo u pitanju silovatelji i pedofili nego ona najteža krivična dela koja se vrše sa elementom nasilja. Nasilje je nešto što, slažem se, moramo, složićete se, da osudimo. Znači, prinuda, otmica, sva ona dela gde se zaista na najbrutalniji način krše ljudska prava.
Mislim da bi bilo dobro za ovu državu, da bi ovo bilo dobro za Narodnu skupštinu, da ne budemo prozivani da smo glasanjem i usvajanjem ovakvog teksta zakona, otežali žrtvama, da smo ublažili njima kazne, da je iz moralnih razloga dobro da se usvoji ovaj amandman. U tom smislu, ako je vladajuća većina spremna, pošto Vlada očigledno nije bila spremna da usvoji ovakav amandman, ukoliko je spremna da ga izglasa, možemo dobiti kvalitetan tekst zakona.
Ponavljam, ovo nije pitanje mog političkog ubeđenja, ovo je pitanje morala, ovo je pitanje principa. Molim vas, kao narodne poslanike, da izglasate ovaj amandman. Nikome ne šteti, samo mislim da ...
(Predsedavajući: Izvinjavam se, molim vas, ponovo se prijavite. Moja je greška.)
Da ponovim ovu zadnju rečenicu. Mislim da će jasno govoriti o ozbiljnosti svih nas ovde, da ne postoje političke razlike kada su u pitanju ovako važne stvari.
Po meni, ovo je jedna od onih stvari gde zaista ne treba da imamo različita mišljenja. Mogu pravnici formalno da raspravljaju da li je nešto, mesto, da stoji negde u tekstu zakona, ali takvo opredeljenje, mislim da ne sme da spreči. Ono što je najvažnije, da za ta krivična dela koja su nama od srca i iz stomaka kako god želite, nešto najgore što nekome može da se desi, što nikome ne poželite, moraju da budu jasno sankcionisani i mislim da je ovo jedini pravi put.
Drugi način koji je postojao ranije, jasno se pokazalo da, to moram da kažem, da postoje slučajevi da se za silovanje izricala kazna od šest meseci. U sudskoj praksi postoji da su uslovne kazne za silovatelje izricane, da su za silovanje deteta, za pedofiliju dobijane kazne do godinu dana zatvora. Mislim da je to loša poruka.
Još samo jednu rečenicu na kraju, što je rekla koleginica iz DSS i potpuno je u pravu, u pitanju su povratnici. Služenjem jedne kazne zatvora, oni kada izađu, oni ponavljaju dela. Podsetiću vas na Marijin zakon koji je ovde bio u Skupštini, koji je bio predložen, koji ja pozivam vladajuću koaliciju da ga vrati u Skupštinu. Naravno, potpuno sam spreman da se urade određene izmene, u kom pravcu smatraju da treba da idu, iz prostog razloga jer nije dovoljno samo kazniti strogim zatvorskim kaznama, jer oni stalno ponavljaju krivična dela. Odsluže zatvorsku kaznu, i oni to rade iz početka. Neophodno je imati mehanizam kontrole nakon odslužene zakonske kazne. Da li ona 30 ili 40 godina, oni opet ponavljaju ta krivična dela.
Mislim da je to velika odgovornost nad svima nama i očekujem da se ovaj amandman usvoji od strane vladajuće koalicije, Ministarstva pravde, svejedno, da predlaže ovaj predlog zakona. Možda ono što smo mi predložili Ministarstvu pravde iz vaše perspektive nije najbolje, to prihvatam, ali ga samo predložite u bilo kojoj formi. Mislim da je od ključne važnosti za građane Srbije. Hvala.

Hvala.
. Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Dakle, kao što sam rekao prilikom obrazlaganja predloga ovog zakona, zaista mi je ostalo nejasno, to moram da postavim kao pitanje. Ako ste rekli da su obuhvaćena najteža dela sa elementima nasilja, kako je to moguće da je izostalo teško ubistvo? Uopšte mi nije po kom principu je pisan ovaj katalog dela koja se izuzimaju. Recimo, kod proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga imate izostavljen najteži oblik, a to je organizovana kriminalna grupa kao učinilac nije obuhvaćena ovim članom.
Takođe, kada sam rekao da je u suprotnosti sa opštim delom Krivičnog zakonika i dalje stojim pri tome. Šta ćete sa krivičnim delima koja su učinjena pod silom ili pretnjom? Šta ćete sa onima koja su učinjena u stanju ne uračunljivosti? Šta ćemo sa krivičnim delima u pokušaju? Bez obzira na to što sam rekao, ovde je raniji zakonopisac napravio pometnju lošim pristupom ne navodeći dobar katalog krivičnih dela koja bi trebalo izuzeti, odnosno koja treba da budu izuzeta od ublažavanja. Prihvatam ovaj amandman.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Homen, replika. Izvolite.

Gospodine ministre, hteo sam nešto drugo da kažem, ali zaista moram da se zahvalim u ime Narodne skupštine. Mislim da je ovo velika stvar. Rekao sam da ću glasati za vaš predlog zakona, bez obzira da li se slažem detaljno ili ne sa nekim drugim rešenjima. Mislim da je velika stvar i da ste učinili dobro delo. Ovo pokazuje da postoji u Srbiji mogućnost saradnje između pozicije i opozicije, a u korist građana. Hvala.

Hvala.
Prijavljena je Aleksandra Jerkov. Da li ima potrebe? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.