Hvala vam gospodine predsedniče.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici,meni je zaista drago što je Odbor za pravosuđe shvatio u kojoj meri je predlagač zakona pogrešio kada je odlučio da briše ovaj stav 3, člana 138. Krivičnog zakonika, koji je predvideo taj kvalifikovani slučaj zaštite najviših državnih funkcionera i novinara.
Dakle, uopšte, taj član 13. Predloga zakona, uopšte nije ni trebao da predstavlja deo ovog predloga zakona. Amandman koji sam ja podnela je istovetan amandmanu koji je podnela gospođa Vesna Marjanović iz DS, i koji je podnela gospođa Milica Radović iz DSS.
Dakle, tri stranke, tri opozicione stranke, potpuno autonomno, svaka je podnela istovetan amandman na ovaj član 13. To govori dovoljno o tome koliko je u stvari trebalo da se amandman usvoji. Svi ti amandmani – briše se, trebalo je da od strane Vlade budu prihvaćeni i da se predložena izmena člana 138, jednostavno izbriše.
Zašto je jako bitno da se malo porazgovara o smislu ovog stava 3, člana 138. Krivičnog zakonika? Bitno je iz tog razloga, jer ovaj amandman Odbora za pravosuđe proširuje malo krug lica na koje se odnosi ova vrsta zaštite iz člana 138. KZ. Međutim, smanjuje se maksimalna kazna kojom je zaprećeno ovo krivično delo. Umesto osam godina, predviđa se pet godina.
Podsetila bih vas da se u tom slučaju radi o delu malog značaja. Dakle, čemu kvalifikovani oblik, ukoliko vi to krivično delo uglavljujete u delo malog značaja. Znate šta, delo malog značaja vam je u tom slučaju, kada se radi o nekom stepenu krivice, koji je mali, kada nema nekih štetnih posledica ili je štetna posledica neznatna, kada se opšta svrha kažnjavanja može postići izricanjem neke zaista male kazne, a normalno i ukoliko se radi o zatvorskoj kazni, koja je predviđena do visine od pet godina.
Iz tog razloga sam ja počela sa tim, da sam zaista zadovoljna što je Odbor za pravosuđe shvatio da je predlagač zakona pogrešio. Međutim, nisam zadovoljna sa činjenicom da se zaprećena kazna snižava sa osam na pet godina, kada se govori o maksimalnoj granici koja se može izreći.
Mi živimo u vremenu kada smo na tužioce, na sudije, prevalili ogromnu odgovornost borbe protiv organizovanog kriminala i borbe protiv korupcije. Živimo u vremenu kada su novinari izloženi ozbiljnim pretnjama, uvredama, i ustvari, ugrožena im je bezbednost fizička, psihička i uopšte ugroženi su kao ličnosti, kao novinari, kao profesionalci, i to svakodnevno. To ne smemo zaboraviti i ne smemo se igrati sa tom činjenicom da mi moramo da zaštitimo i državne službenike, novinare, policajce, advokate, zato što nekako svi predstavljamo deo jedne slagalice u toj zajedničkoj slici, u toj zajedničkoj priči, oko čuvanja nekih osnovnih civilizacijskih vrednosti, a to je pravni poredak, država, to je u stvari borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, koji toliko ugrožavaju ovu državu.
Prema tome, ja sam i malo pre spomenula da Krivični zakonik, kada se menja, to je ozbiljan posao. Kada je posao ozbiljan, onda treba da se napravi jedan plan, treba da se napravi strategija i treba da se proklamuje jedan ozbiljan cilj.
Iz predloga ovog zakona, mi ne vidimo da je sve to urađeno kao prethodno pitanje. Ovo je dokaz, ovaj odnos prema članu 13. Predloga zakona, samo dokazuje koliko je malo nedostajalo od te strategije koja je trebala da se sprovede, pre nego što se pristupilo izmenama.
Zato apelujem na vas, zaista podržavam amandman Odbora za pravosuđe, u tom delu gde se i policajci i advokati uvode kao zaštićena lica u smislu ovog krivičnog dela, ali se ne slažem sa time, sa visinom izrečene kazne koja može da dostigne maksimalno osam godina.
Prema tome, ja, gospodine ministre, predlažem da razmislite malo o tome da li ćete usvojiti ovaj amandman Odbora za pravosuđe u ovom obliku kako je dat ili ćete se odlučiti da jednostavno brišete ovaj član 13. Predloga zakona, a za neko buduće predlaganje izmena i dopuna KZ, predvidite i proširenje kruga lica, koji će biti zaštićeni u smislu ovog člana 138.
