Zašto sam se javio? Upravo zato da bih apelovao da se prihvati amandman koji je usaglašen na nivou odbora. Jedan je razlog što zaprećene kazne iz predloženog amandmana u članu 138. osnovnog teksta, odnosno sada člana 13. Predloga zakona, apsolutno su u saglasnosti sa zaprećenim kaznama iz člana 336b osnovnog teksta.
Druga stvar, smatram da treba prihvatiti amandman odbora zato što u predloženim izmenama osnovnog teksta zakona u članu 336b radi se praktično o zaštiti sudija, javnog tužioca, zamenika javnog tužioca i advokata upravo tokom obavljanja posla u vršenju sudijske i tužilačke funkcije ili advokatske službe ukoliko se ometa ili sprečava. Kada glavna pretnja može da dođe i kada se dešava prema sudiji, tužiocu ili advokatu? Često kada završi svoje postupanje u smislu izricanja presude ili održavanja završne reči, kada se zna stav bilo tužioca, advokata ili sudije.
U tom smislu ima argumenata zašto treba prihvatiti amandman odbora u smislu zaštite od pretnje. Pored toga pitanje policijskog službenika smatram da treba posebno postaviti u ovoj situaciji kada su i oni izloženi raznim pretnjama, a takođe smatram da zaprećena kazna do pet godina zatvora za pretnju je apsolutno realna i postiže se svrha generalne prevencije prema svima koji bi tako nešto učinili.
Upravo obuhvat ovih lica koja su obuhvaćena predloženim amandmanom, svakom potencijalnom počiniocu treba da bude ono što će ih odvratiti od činjenja takvog krivičnog dela. Jer, ovog trenutka ukoliko to izglasamo svako će znati da ne može nekažnjeno da se preti svima onima koji su pobrojani. Znači, predsedniku Republike, narodnom poslaniku, predsedniku Vlade, članovima Vlade, sudiji Ustavnog suda, sudiji, javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca i advokatu, policijskom službeniku i licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja. Sve su to lica koja na određeni način treba da predstavljaju branu protiv kriminala i protiv korupcije.
Upravo takva poruka treba svima da do znanja da ne može niko da se igra, sa svima onima koji treba da budu brana prema kriminalu i korupciji. I upravo zbog toga, smatram da apsolutno postoje razlozi da se i ovde kao što smo se opredelili ogromnom većinom na samom Odboru za pravosuđe, mislim da samo jedan član Odbora po zadatku nije glasao za taj predlog, faktički svi su prihvatili argumente do kojih smo stigli u obimnoj, dubinskoj raspravi o tome da li nešto tako treba prihvatiti ili ne.
Upravo zbog toga smatram da, naročito kada se uporedi sa ostalim zaprećenim kaznama, kada gledamo ceo Krivični zakonik da je amandman Odbora odmeren kako treba.

Hvala.
Gospodin Konstantinović, ovog puta. Izvolite.

Ministre, ja samo kratko. Očekivao sam posle onog prvog izlaganja da će te nam ranije reći koje je vaše mišljenje. Prosto, hoću da vas ohrabrim posle ove rasprave da je najbolje da prihvatite amandman Odbora. Nije Odbor tako olako ovaj amandman sastavio, dakle, bila je ozbiljna rasprava na Odboru i vidi se da je uzeto sada kada čujete šta o tome misle razne poslaničke grupe. Videćete da u amandmanu Odbora ima najviše zajedničkog. Dakle, i vezano za visinu kazne, ali i vezano za krug lica na koje ovaj član treba da se odnosi. Dakle, ja apelujem lično da prihvatite amandman Odbora.

Hvala.
Narodni poslanik Olgica Batić.

Hvala.
Ja neću podržati predlog pravosudnog Odbora, ali podržaću amandman koji je podnela koleginica Snežana Stojanović Plavšić.
Ne iz razloga što sam član pravosudnog Odbora ili tako nešto, nema tu nikakve sujete, nego zato što mislim da je celishodnije. Osim toga, gospođo Plavšić, možda jeste načinila neke tehničke greške koje se kroz dopune mogu omogućiti da one budu ispravljene u svakom slučaju, dešavalo se to i ranije da se nekom dopusti da to učini naknadno, ali u načelnoj raspravi vrlo jasno je rekla i vrlo jasno je obrazložila primer službenog policajca, jednog mladog momka koji je na najmonstruozniji način ubijen. Javnost je jednostavno bila zgranuta takvim jednim monstruoznim činom. Moram podsetiti da pravda mora da bude ista za sve. A čini mi se, da se, upravo kroz ovakvo krivično delo omogućava i njena selektivnost. Mislim da treba razmisliti o kategoriji lica koja će biti obuhvaćena ovakvim jednim krivičnim delom, ako sa jedne strane dodajete policijske službenike i obuhvatate im ovim krivičnim delom, zašto to krivično delo ne bi proširili na pripadnike vojske?
Sa druge strane ću navesti, žao mi je što niste bili prisutni u Skupštini da vidite selektivnost pravde na delu kada je za predlog odluke o formiranju Ankentnog odbora za ispitivanje i utvrđivanje svih činjenica, vezano za ubistvo gardista. Časni mladi momci su od 20 i nešto godina ubijeni na dužnosti u vojnom objektu, u centru Beograda, rano ujutru i za njih nema pravde. Počinioci se i dalje ne znaju, istraga traje osam godina i nikada se neće saznati. Ova Skupština to nije prihvatila. To znači da ova Skupština ne podržava, zapravo podržava selektivnost u sprovođenju pravde.
Razmislite dobro o kategoriji lica koja će biti obuhvaćena ovim krivičnim delom. Podržaću amandman koji sam već rekla da ću podržati. Hvala.

Moram da kažem pošto smo mi malo ušli u raspravu koja nije uobičajena u parlamentu, zato što smo na amandman jednog poslanika faktički diskutovali i na sve ostale amandmane koji će doći. Suštinski su veoma slični ili istovetni, ali ministar ne može formalno da se odredi prema amandmanu koji još nije došao na dnevni red Narodne skupštine.
Molio bih da prođe rasprava o svim amandmanima na član 13. da bi ministar mogao da kaže svoje mišljenje. Hvala.
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Snežana Stojanović Plavšić i Vesna Kovač.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić, Slobodan Homen i Srđan Milivojević.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu podneo je amandman na član 13.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima ministar Selaković.

Prihvata se od strane Vlade amandman Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Na član 14. amandman su, u istovetnom tekstu, zajedno podneli narodni poslanici Milica Radović, Dejan Mihajlov, Miroslav Petković i Jovan Palalić i narodni poslanik Srđan Miković.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milica Radović.

Ovo je u svakom slučaju jedan od ključnih amandmana koji smo mi podneli. Smatrali smo da nije dobro da dođe do dekriminalizacije krivičnog dela klevete. Nismo očekivali da ćete ovaj amandman prihvatiti, jer on je dijametralno suprotan od onoga što vi tvrdite i šta ste predvideli u predlogu zakona.
Najiskrenije želim da vas pitam – da li zaista smatrate da su prilike u državi toliko sazrele da bi ovo krivično delo mogli da ukinemo, bez ikakvih negativnih posledica koje mogu da nastanu za društvo? Mislim da mi kao društvo nismo zreli da ukinemo ovo krivično delo.
U načelnoj raspravi sam obrazlagala zbog čega delim takav stav. Mislim da su časti i ugled, prvenstveno kod nas u našem narodu, jedno od vrhovnih ljudskih vrednosti i da bi ljudi u situaciji da ne naiđu na sudsku zaštitu bili u stanju da pravdu uzmu u svoje ruke. U pravom smislu reči, da presude onom koji ih je oklevetao.
Nekada je uvreda časti i ugleda mnogo teža padala nekome, nego konkretna teška telesna povreda. Vi ste u načelnoj raspravi rekli da je ovo krivično delo izbrisano iz krivičnog zakonodavstva u nekim zemljama i naveli ste o kojim zemljama se radi. Pored toga, moram da vam kažem da su to ipak sporadični slučajevi i da se plašim da bi to puko preslikavanje, u našem slučaju bilo jako loše.
Takođe želim da vas pitam zašto se zapitate, zašto one zemlje koje od vas traže, koje od Srbije traže da se ovo krivično delo dekriminalizuje, nisu to isto uradile u svojim krivičnim zakonodavstvima.
Vi ste rekli da ste ovo krivično delo uvrstili, odnosno da ste izbrisali iz Krivičnog zakonika zbog toga što je to bio ustupak raznim udruženjima, pa ste naveli, između ostalog, i novinarska udruženja.
I u načelnoj raspravi sam rekla, a to kažem i sada, da ste prihvatajući i stavljajući se na stranu novinarskih udruženja, zanemarili same argumente građana, jer jako je teško poverovati da građanski postupak i građansko pravo može da obezbedi efikasnu zaštitu od klevete. Prvenstveno zbog toga što u praksi ovo rešenje može da ohrabri samo one bogate moćnike koji imaju mnogo para i koji mogu da kleveću i dalje, bez ikakvog straha od krivične sankcije. U krajnjem slučaju, ovo krivično delo je jedino krivično delo gde je teret dokazivanja na naravno samom tuženom i, ukoliko bi ga izbrisali iz krivičnog zakonodavstva, onda bi u parničnom postupku tužilac morao da dokazuje da ono što neko o njemu pronosi nije tačno.
Smatramo da bi tužilac na taj način, odnosno oklevetano lice, bilo dovedeno u vrlo neprijatnu, odnosno nelagodnu situaciju i da bi njegova uloga u tom slučaju bila mnogo lošija od same uloge u krivičnom zakoniku.
Opet, sa druge strane, u krivičnom postupku, mislim da lice koje oklevetano ne može da dobije moralnu satisfakciju time što će neko ko je o njemu pronosio neistine, biti kažnjeno novčanom kaznom, odnosno mogućnošću da obavezom da plati kaznu. Ono u krivičnom postupku traži zadovoljenje kroz to da lice koje je klevetalo bude okrivljeno, oglašeno kao krivo, da se vodi izveštaj o njegovoj osuđivanosti u KE, odnosno u krivičnoj evidenciji. U tom smislu, on može da dobije jednu vrstu satisfakcije. Ovako, čini mi se da građansko pravo neće moći da obezbedi efikasnu zaštitu od klevete.
Kada su u pitanju novinari, to sam rekla i u samoj načelnoj raspravi, mislim da oni nemaju razloga da se brinu ukoliko znaju i ukoliko im je poznat izvor informacije, ali ukoliko oni sami pronose određenu vrstu neistina o nekom drugom, a to ne mogu da potkrepe dokazima, onda i te kako treba da budu na udaru ovog krivičnog dela. Mislim da ne bi bilo loše da još jedanput razmislite o tome da ovo krivično delo ne bude izbrisano iz Krivičnog zakonika, jer smatram da može da dovede do niza negativnih posledica u društvu, jer mi kao društvo jednostavno nismo zreli za njegovo ukidanje.

Hvala.
Narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Predlogom zakona ostavlja se postojeća inkriminacija krivičnog dela uvrede a predlaže se brisanje krivičnog dela klevete. Smatram da, ukoliko je nešto brisano, moglo je da se briše ili zajedno, ili pre svega, uvreda, pa tek onda kleveta, imajući u vidu društvenu opasnost klevete. Po meni je društvena opasnost klevete veća nego društvena opasnost uvrede.
Uvreda znači da je neko nekog uvredio i ta uvreda se saznaje odmah i protiv nje je moguće na određen način se boriti. Uvreda je praktično slika onog ko je učinio krivično delo uvrede, dok kleveta podrazumeva da se za drugog iznosi ili pronosi što god neistinito što može da stigne do oklevetanog, a i što ne mora odmah da stigne do oklevetanog, u smislu saznanja. Protiv klevete nema adekvatne borbe, jer jako je teško, ukoliko neka neistina krene u javnost, da se to na bilo koji način zaklopi ili objasni da to nije istina.
Postoji mogućnost, istina, u parnici da se postavi imovinski zahtev i da se traži naknada štete za, praktično, učinjeno nešto što čini klevetu, odnosno za iznošenje neistine. Ali, dozvolićete, imamo podatke iz života da se često radi o insolventnim osobama, od kojih oklevetani nema šanse čak ni materijalnu naknadu da ostvari, a još manje da dobije bilo kakvu satisfakciju u pogledu nečega što, s jedne strane može da bude učinjeno putem štampe, radija, TV i sličnih sredstava ili na javnom skupu, ili, ono što je neistina se iznosi i dovede do teških posledica po oštećenog.
To je moguće da nastane. Moguće je da se desi da ne postoji mogućnost bilo kakve materijalne satisfakcije i šta ostaje tom čoveku, koji možda jedino što ima je čast i dostojanstvo, ugled u okruženju u kome živi? Na ovaj način se to briše i taj čovek koji je celog života brinuo o tome da ima čast i ugled, jer mu je to najvažnije u životu, praktično ostaje bez toga.
U tom smislu, bez obzira što i ja znam za određene stavove gde bi možda trebalo preispitivati tu vrstu krivičnog dela, u svakom slučaju smatram da ne treba brisati klevetu ako se ne briše uvreda. Klevetu treba brisati tek nakon brisanja krivičnog dela uvrede. Ovako, smatram da ne postoji opravdanje za tako nešto.
Iz prakse iz susednih zemalja kojima je to bio uslov za učlanjenje u EU, diskutovali smo o tome, Rumunija je nakon učlanjenja u EU vratila i inkriminisala ponovo krivično delo klevete. Hvala.