Hvala.
Reč ima narodni poslanik Slavica Saveljić.

Zahvaljujem. Amandman koji je podneo poslanik URS ima za cilj ne samo da snizi cenzus kada se po službenoj dužnosti pokreće postupak. Dakle, iz postojećeg zakona 15 a predloženog 10 na pet hiljada kako je naš poslanik predloži, već ima za cilj da ova mogućnost kazne preventivno, ne samo posledično deluje na one koji čine određena krivična dela i prestupe.
U zemlji u kojoj je minimalna zarada jedva oko 20 hiljada dinara smatrali smo da je limit od 15 hiljada zaista previsok jer on deluje stimulativno na one koji se odlučuju da kradu. Upravo zbog blage kaznene politike mnogi slučajevi se i nisu procesuirali u prethodnom periodu, a usled toga veliki broj počinioca krivičnih dela se i vraćao starom zanatu.
Daću primer grada iz koga dolazim, kada je, recimo, u 2011. godini procesuiran samo jedan slučaj po privatnoj tužbi zbog sitnog dela krađe, a ove godine, do kraja oktobra meseca nijedan. U istom periodu, posmatramo 2011. i 2012. godinu, broj prijavljenih sitnih krađa u tom periodu je bio čak 7.130 i do oktobra meseca 6.700 u ovoj godini. Ako se u proseku uzme da je vrednost te krađe bila 10 hiljada dinara, dolazimo do cifre da je ukupna šteta nastala za preko 71 milion dinara, ili 700 hiljada evra, samo za 2011. godinu. Ovakvim sitnim krađama su zapravo najčešće izloženi obični građani i oni kojima je vrednost 15 hiljada vrlo velika. Oni koji često ne mogu da plate duge i skupe sudske postupke da bi u privatnim postupcima nekog gonili i ti postupci su ponekad i skuplji od same vrednosti ukradenog, te se zato privatne tužbe i ne pokreću, ali zato građani ostaju i oštećeni i nezaštićeni.
Smatrali smo da je ovu granicu neophodno skinuti. Predložili smo taj limit od 5.000 dinara, upravo zato da bi oštećeni bili pravično zaštićeni, a oni koji čine krivična dela, kažnjeni i, sa druge strane, destimulisani da čine krivična dela. U ime poslaničke grupe URS želim da se zahvalim Vladi što je prihvatila ovaj predlog.

 Na član 17. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić.

Isto ću se zahvaliti Vladi, ako mi prihvati ovaj amandman.
Već sam pohvalila u pretresu u načelu nameru predlagača što je propisao novo krivično delo koje se zove dogovaranje ishoda takmičenja. Takođe smatram da je odredba takvog predloženog člana paušalna iz razloga što se inkriminiše samo dogovor, nezavisno od svojstva lica. Upravo sam zato i podnela amandman na ovaj predloženi član zakona i učinila konkretizaciju izvršioca krivičnog dela.
Predloženim amandmanom se zapravo propisuju svojstva koja izvršilac ovog krivičnog dela, a radi se o krivičnom delu dogovaranje ishoda. Mislim da sam ovim predloženim amandmanom učinila konkretizaciju izvršioca krivičnog dela, jer sam propisala svojstva koja izvršilac mora da ima da bi se upravo on smatrao izvršiocem navedenog, a ne nekog drugog krivičnog dela, jer termin dogovor smatram izuzetno paušalnim, posebno u krivično-pravnoj terminologiji.

Hvala.
Na član 17. amandman je podnela narodni poslanik Neđo Jovanović.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici zajedno Aleksandra Jerkov, Bojan Kostreš, Karolj Čizik, Olena Papuga i Đorđe Stojšić i zajedno Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond i Zoltan Pek.
Vlada i resorni odbor prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Olena Papuga.

Poštovani predsedniče, ministre, kolege poslanici hoću i ja da izrazim zahvalnost što ste prihvatili taj amandman, ali postavljam jedno pitanje, zašto su samo poslanici iz Vojvodine podneli, predložili taj amandman? Možda zato što u Vojvodini su stvarno sitne krađe zauzele jako velikog maha, čak su u nekim opštinama ljudi, da bi se odbranili od svega toga, organizovali civilne straže što nije bilo dobro.
Krade se od trafo stanica do pruga, po domaćinstvima, ljudi ne mogu da očuvaju svoju imovinu, tako da mislim da snižavanje cenzusa na pet hiljada je stvarno dobro, ali ministre, pitala bih vas i da li su predviđena sredstva, dodatna sredstva za to, zato što verujem da će biti više predmeta, da će javni tužioci morati više da rade, jer ako je prihvaćen taj amandman, mislim da će se i postupati po njemu.
Takođe bih htela da kažem, po mom ličnom mišljenju, ali dokazano je da su sitne krađe zauzele tolikog maha, iz tog razloga ima jako malo policije, zna se na koliko građana dolazi koliko policajaca u Vojvodini, a mislim i u celoj Srbiji, da to nije samo problem u Vojvodini, da možda u Vojvodini je konkretno mali broj policajaca, a moja stranka LSV već duže vremena traži upravu, odnosno policijsku upravu za Vojvodinu, što mislim da ne bi bilo ništa loše, jer smo mi to imali do "Jogurt revoluciju" i tada je Vojvodina bila stvarno najbezbedniji region u celoj Evropi. Jednostavno, to bi samo dovelo do bolje organizacije, policija bi bolje funkcionisala, komandiri policije bi se birali u Vojvodini, ali odgovarali bi ministru policije, tako da mislim da o tome ubuduće treba razmisliti i da je taj amandman dobar i dobro je što ste ga prihvatili, ali da bi se situacija u Vojvodini poboljšala, treba i dalje razmišljati o policijskoj upravi u Vojvodini.

Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jožef Šandor, Ana Novković, Rajko Stevanović, Nenad Kitanović i Saša Milenić.
Vlada i resorni odbor prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Ana Novković.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, ovaj amandman u poslaničkoj grupi URS nisu podneli samo poslanici iz Vojvodine, već iz Šumadije, južne i istočne Srbije, tako da je taj problem rasprostranjen na čitavoj teritoriji Srbije.
Mi danas imamo situaciju da tužilaštva mogu po službenoj dužnosti da reaguju samo u slučaju krađa preko 15.000 dinara. To nije mali iznos za naše građane koji imaju mala primanja i teško žive.
Ako vas neko danas pokrade, a ta šteta nije veća od 15.000 dinara, sami morate da potražite pravdu na sudu, da angažujete advokata, platite takse, sačekate nekoliko godina, provedete silno vreme u sudu, a ako oštećeni nema novca ili imovinu za nadoknadu štete, postupak se privremeno obustavlja.
Baš zbog ovoga, sitne krađe su učestale i postale su svakodnevne. Krade se po prodavnicama, čak i ako vlasnik prodavnice, prodavac uhvati lopova i pozove policiju, a oni neće da dođu, ako je vrednost ukradene robe ispod 15.000 dinara. Ide se čak i dotle da se u ovo vreme svinjokolja ljudima ulazi u dvorište, u pušnice, krade se suvo meso, krade se iz zamrzivača, u leto i jesen se ulazi u bašte i krade im se povrće, nešto do čega su ljudi teško došli i što im mnogo znači, iz dvorišta se kradu bicikle, sa parkinga delovi, sa automobila i sve se to kasnije prodaje po buvljacima. Mnogi čak i ne napuštaju svoje kuće da bi sačuvali sopstvenu imovinu, a kao što je koleginica rekla, građani u nekim mestima su razmišljali i o civilnim stražama, što zaista nije rešenje, jer o ovome treba da brine država.
Sa druge strane, šalje se loša poruka da se krađa isplati, lopovi su se čak izveštili i kradu ispod cenzusa, tih 15.000, jer znaju da neće biti procesuirani, kradu više puta iste osobe ponavljaju to delo.
Zato smo moje kolege i ja iz poslaničkog kluba URS predložili da se iznos od 15.000 smanji na 5.000, što bi omogućilo da se znatno veći broj krivičnih dela sitne krađe, utaje i prevare, goni po službenoj dužnosti, a samim tim bi i veći broj učinilaca ovih krivičnih dela bio procesuiran.
Mi smatramo da je krajnje vreme da država pokaže odlučnost i da štiti imovinu svojih građana.
Radujem se i zahvaljujem što je Vlada prihvatila moj amandman i amandman poslanika URS. Takođe izražavam zadovoljstvo, pošto je u večerašnjoj raspravi niz amandman usvojen i što je rasprava konstruktivna, bez obzira što se vodi ovako kasno, ali je u interesu građana, baš zbog ovog problema, zbog kog sam podnela amandman, mnogo ljudi se i meni lično žalilo, bili su ne zadovoljni, čak ljuti i besni i osećali su se bezpomoćno i mislim da posle ovoga možemo da im pošaljemo bolju poruku. Hvala.

Na član 21. je podnela narodni poslanik Judita Popović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavan pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima Judita Popović.

Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, evo i ovaj amandman je u stvari dokaz da je ona malopređašnja pohvala na nivou jednog incidenta, zato što ovaj član 21. je mogao mnogo preciznije i jasnije da definiše krivično delo, koje može počiniti odgovorno lice. Ja sam ovim amandmanom tačno pokazala Vladi šta bi trebalo da uradi, odnosno predlagač zakona, kako bi nastalo jedno jako dobro zakonsko rešenje i kako bi u stvari pojednostavilo postupak u krivičnom gonjenju počinilaca krivičnog dela u jednom kriminalu. Definisala sam da odgovorno lice koje je u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese materijalnu štetu, iskoristi svoj položaj ili ovlašćenje, prekorači granicu svog ovlašćenja ili propusti da izvrši svoju dužnost, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
U ovako definisanom krivičnom delu imate tačno označenu nameru, umišljaj, označenu protivpravnost, imovinsku korist. Korist je tačno definisana kao imovinska i imate štetu koja može biti samo materijalna, a pri tom učinilac mora iskoristiti svoj položaj ili ovlašćenje, odnosno da prekorači granice svog ovlašćenja ili propusti da izvrši svoju dužnost.
Na ovaj način nema nedoumica, imate jasno precizno krivično delo bez mogućnosti da se preširoko tumači i da neko neku diskrecionu ocenu uvede prilikom utvrđivanja da li je delo izvršeno ili nije. Tako trebaju da se definišu i krivična dela u Krivičnom zakoniku.
Ukoliko budete preuzeli naš način razmišljanja u reformiranju krivičnog zakonodavstva, mislim da ćemo dobiti jedan dobar novi Krivični zakonik u budućnosti. Nadam se da ćete prihvatiti našu pozitivnu kritiku.