Zahvaljujem na reči.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, svoje pitanje ili traženje objašnjenja upućujem ka ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Žarku Obradoviću. Ovo pitanje ne upućujem u smislu neke usiljene kritike, već kao pokušaj da iniciramo raspravu o jednoj temi koja je veoma bitna za državu Srbiju i za društvo u Srbiji.
Naime, želim da postavim pitanje o povezanosti nauke i politike u ovoj zemlji, odnosno, jednostavno, narodski rečeno, kako da upotrebimo svu pamet koju imamo u ovoj zemlji za državni interes? Ranije sam o tome pričao i dalje ću postavljati ovo pitanje kao neki refren, jer o čemu se zapravo radi? U državi Srbiji imamo čitav niz naučnih instituta, veoma kvalitetnih, na njima rade veoma kvalitetni naučnici, rade na naučnim projektima koje finansira upravo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ti naučnici dođu do određenih rezultata iz različitih oblasti, kao što su sociologija, ekonomija, političke nauke, prirodne nauke, fizika i ostale i dešava se da država ne koristi te rezultate.
Zapravo, moje pitanje je o tome, kako da država iskoristi ono što sama finansira? Veoma često, sve to što se radi na naučnim institutima ostaje u mraku neke biblioteke, štampaju se naučni zbornici koje retko ko i čita i težak je put između toga što su realni rezultati državnog interesa.
Dozvolite mi da ovo pitanje proširim konstatacijom da u našoj politici, u svim strankama, nemamo dovoljno pametnih ljudi. Danas nam je problem u Srbiji što pametni ljudi neće da ulaze u politiku, jer neće da se spuštaju u živo blato koje politika veoma često kod nas i jeste.
Jedan od osnovnih zadataka treba da nam bude da privučemo pametne ljude u politiku, da otklonimo negativnu selekciju koju veoma često imamo i da pokažemo da se uvažava mišljenje pametnih ljudi. Najbolje ćemo to postići ukoliko damo svim onim ljudima koji su naučnici, koji negde tamo istražuju, vredno i marljivo rade, da im damo važnost.
Srbija ne sme i ne može da se pretvori u "Velikog brata" i "Farmu". Sa takvim emisijama puštamo glupost u medije, ako hoćete da tako kažem. Puštamo one ljude koji su neobrazovani, puštamo one ljudi koji su cirkuzanti, umesto da u medije, pa čak i tu, molim vas za malo pažnje, mislim da ovo nije baš nebitno pitanje, svoje kolege. Molim da pokušamo da pametnim ljudima damo šansu. Mislim da se iz ove krize ne možemo izvući ako pametnim ljudima ne damo šansu, ako damo šansu kojekakvim "Farmama", "Velikim bratovima" i ostalim rijaliti šouima, i da će Srbija uskoro da se pretvori u jedan veliki rijaliti šou.
Svoje pitanje konkretno upućujem o tome, da li postoji mehanizam da sva istraživanja, koje rade naučnici na institutima, budu dostupna državi, parlamentu, za konkretne državne odluke? Da li ta istraživanja mogu da se iskoriste za formulisanje javnih politika? Da li mogu da se iskoriste za formulisanje državnih strategija?
Imamo odlične institute, recimo, Institut za međunarodnu privrednu politiku, imamo Institut za političke studije, imamo Institut evropskih integracija – da li ćemo da osvetlimo sve te ljude koji su obrazovaniji deo društva i naroda, ili ćemo i dalje da puštamo glupost u društvo, da kamere usmerimo ka "Velikom bratu", da kamere usmerimo ka raznoraznim "Farmama", i da od ove države pravimo cirkus, jer onda ćemo da imamo cirkuzantske rezultate?
Dozvolite mi još da iznesem jednu tezu. Država treba da počiva na prosveti i nauci. Neko će reći da sam nerealan. Neko će reći da imamo i većih problema, kao što je standard, nezaposlenost, i slažem se, ali ne možemo da izađemo iz ove krize ako državu ne postavimo da prosveta i nauka budu njen temelj. U svim uređenim državama, bez obzira da li je to zapad ili istok, da li je to Kina ili SAD, da li je to Nemačka ili Turska, u svim uređenim državama, prosveta i nauka su u centru državne politike.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Završavam ovo pitanje sa konstatacijom da moramo da povežemo nauku sa politikom i damo šansu pametnim ljudima. Hvala vam na pažnji.