Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 04.04.2013.

6. dan rada

OBRAĆANJA

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Radmila Gerov, Bojan Đurić, Miljenko Dereta, Zoran Ostojić i Kenan Hajdarević.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodna poslanica Judita Popović.
...
Liberalno demokratska partija

Judita Popović

Liberalno demokratska partija
Hvala gospođo predsedavajuća.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo našim amandmanom predložili da trajanje pravnih posledica osude bude 40 godina umesto 20 kako je to u Predlogu zakona napisano. Smatrali smo da je potrebno 40 godina da se zabrani sticanje javnih funkcija, da se zabrani zasnivanje radnog odnosa, odnosno obavljanje poziva ili zanimanja koje se odnosi na rad sa maloletnim licima. Smatrali smo da bi to bila jedna dobra poruka da ne ostavljamo i teoretsku mogućnost i šansu da se neko lice koje izađe sa odsluženja zatvorske kazne nakon 20 godina bukvalno rehabilituje. Predvideli smo 40 godina kao jedan realni protok vremena nakon kojeg zaista više ne možemo da očekujemo da se neko bavi izvršenjem ovakve vrste krivičnih dela koje se tiču ugrožavanja polnih sloboda maloletnih lica. Smatramo da je 20 godina prekratak rok, da je to malo u jednom ljudskom veku i da je 40 godina zabrane i trajanja ovih pravnih posledica osude, koje su predviđene članom 6. Predloga zakona, zaista primeren vremenski okvir. Ne vidim razlog zašto ovaj amandman nije usvojen.
Ne govorim iz pozicije nekoga ko se bavi politikom nego govorim iz pozicije majke i pozicije građanke ove države koja i te kako vidi i čuje šta se sve dešava svakodnevno i u kolikoj meri su maloletna lica ugrožena. Gotovo svakodnevno smo svedoci veoma ružnih dešavanja u pogledu ugrožavanja sigurnosti kao i polnih sloboda maloletnih lica.
Prema tome, ako imamo već prilike i šanse da donesemo jedan dobar zakon zašto onda taj zakon ne napišemo tako da zaista služi svojoj svrsi, a mislim da imamo jedan zajednički cilj i to je nesporno među nama poslanicima, a to smo i pokazali kada smo govorili o zastarevanju. Ne vidim razlog zašto ne bismo i u ovom delu poboljšali kvalitet zakona. Ne radi se o tome da usvojite naš amandman. Neka bude to predlog Odbora za pravosuđe i upravu. Nemamo problem oko toga, ali treba malo promeniti ovaj stav, ovaj institut koji je deo člana 6. Predloga zakona što se tiče roka u kom prestaju pravne posledice.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
...
Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović

Hvala predsedavajuća.
Onako kako je isticano i na sednici Odbora za pravosuđe u smislu utemeljenja amandmana na činjenicama, a na pozitivnom zakonodavstvu, to ću i sada da istaknem i tu ću se potpuno saglasiti sa kolegom Mikovićem koji je insistirao na individualizaciji. Zašto individualizacija? Zbog toga što u ovom delu zakona imamo primenu na različite pravne situacije, različite kvalifikacije krivičnih dela, različite načine izvršenja krivičnih dela, različite oblike stepena društvene opasnosti. Ako su sve ove različitosti prisutne, a jesu, onda ni u kom slučaju ne postoji mogućnost da odredimo fiksno vreme trajanja. Ono mora imati određenu amplitudu, ono mora imati određenu primenljivost u odnosu na sve ove različitosti na koje sam ukazao, odnosno u odnosu na ono što podrazumeva individualizacija.
Bez toga primena ove odredbe će ostati na neki način životno neadekvatna. Zbog toga sam svojim amandmanom koji je kompatibilan sa amandmanom kolege Mikovića pokušao da ukažem na to da s obzirom na sve okolnosti koje sam sada istakao, stepen društvene opasnosti, način izvršenja krivčnog dela, naročito teških oblika, naročito teških kvalifikacija itd, treba imati u vidu da to može biti najduže 20 godina, a nikako fiksirati na određeni vremenski period. To je obrazloženje koje je dato i na Odboru za pravosuđe i to je obrazloženje za koje smatram da je prihvatljivo, pa bih zamolio predlagača da ga još jednom razmotri. Zahvaljujem se.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Snežana Stojanović Plavšić i Jelena Travar Miljević.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodna poslanica Snežana Stojanović Plavšić.

Snežana Stojanović-Plavšić

Ujedinjeni regioni Srbije
Zahvaljujem se, gospođo predsedavajuća.
Koleginica Jelena Travar Miljević i ja smo u ime poslaničke grupe URS podnele amandman koji je sličan ili možda čak istovetan amandmanu koleginice Judite Popović, što govori o tome da smo na isti način razmišljali. Mi takođe mislimo da posledice ovog zakona treba da važe 40 godina. Zašto? Svi smo u načelnoj raspravi govorili puno o tome da su ljudi koji su skloni izvršenju ovih krivičnih dela u velikom procentu povratnici. Dakle, jako je velika verovatnoća da će neko ko je već osuđen za krivična dela ugrožavanje slobode maloletnih lica ponoviti to svoje delo u nekom vremenskom periodu. Mi zato smatramo da ove posebne mere treba da traju doživotno.
Moram da kažem da kada sam komentarisala sa građanima da sam podnela amandman na 40 godina, oni su me pitali – zašto, zašto ne doživotno? Prosto, 40 godina je nešto što jeste u duhu sa našim pravnim sistemom, imajući u vidu da nemamo doživotne kazne. Mi smo se, imajući ovo u vidu, ograničili na 40 godina, ali verujemo da bi u praksi to značilo praktično doživotno. Zašto? Zato što ne želimo da neko ko je osuđen sa 20 ili 22, 23 godine, nakon izdržavanja kazne, kada prođe tih 20 godina u svojim recimo kasnim 40-im ili ranim 50-im godinama bude u prilici da radi sa decom ili da na bilo koji način bude blizu dece, kako bi mu pružili mogućnost da taj zločin ponovi. Za nas je potpuno prihvatljivo da to bude 40 godina i verujemo da za tako nešto ima puno opravdanja. Verujemo da to i jeste bila intencija ovog zakona.
Mogu da se složim sa kolegama koje smatraju da treba na neki način razdvojiti ona krivična dela koja su najteža od onih krivičnih dela koja su lakša u ovoj oblasti. Ja sam i u načelnoj raspravi govorila o tome da mnoge zemlje stepenuju i trajanje ovih mera, kao što se stepenuju i kazne, u zavisnosti od toga o kojoj težini krivičnog dela se radi. Pa je tako moguće da mere traju 10 godina za lakša krivična dela, 20 za teža, 40 za najteža, itd. Ja lično mislim da je to bilo najbolje rešenje za ovaj zakon.
Obzirom da zakon nije predvideo takvu mogućnost, mi je nismo predlagali dodatno, imajući u vidu da ne treba da vršimo možda prevelike zahvate u menjanju zakona, ali ostajemo pri tome da treba propisati praćenje izvršilaca ovakvih krivičnih dela odnosno posebne mere nadzora nad njima u periodu od 40 godina.
Podsećam cenjene kolege i sve nas da sud na svake četiri godine donosi odluku o tome da li će mere da se nastave ili neće da se nastave. Imajući u vidu na koji način naši sudovi sude kada su u pitanju uopšte kazne za silovanje, pa i kazne za silovanje maloletnika, ja mislim da smo se takođe i u nekoj javnoj raspravi kao društvo svi saglasili oko toga da su te kazne neprihvatljivo male kada dođe do sudske prakse, da one traju nekoliko godina. I sam otac devojčice Marije govorio je o tome koliko su te kazne male i na koliko bi mogao biti osuđen počinilac ovog gnusnog dela nad Marijom.
Molim vas da sve to imamo u vidu i da imajući sve to u vidu u punu primenu stavimo ovaj zakon, tako što ćemo onemogućiti one koji čine ovakva krivična dela da ikada u svom životu budu u prilici da ih ponove. Nemojte mi reći da će se neko popraviti sa 40 ili 50 godina, neće. Ako je spreman da to krivično delo izvrši sa 30, verovatno će biti spreman da to krivično delo izvrši i sa 50. Zašto bismo ga dovodili u priliku da tako nešto radi? Zašto kao društvo da preuzmemo odgovornost da će to krivično delo ponoviti radeći kao staratelj u domu za nezbrinutu decu ili radeći kao nastavnik u nekoj školi?
Molim vas da sve ovo imamo u vidu i da propišemo 40 godina, a da nakon toga pružimo priliku sudovima da možda, imajući u vidu neke druge okolnosti, na svake četiri godine preispituju ovu kaznu. Ali, 40 godina je jedna snažna poruka i sudovima da onda ne oslobađaju olako počinioca ovih krivičnih dela ovih mera nadzora koje će ih onemogućiti da ponovo krivično delo. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Radović i Jovan Palalić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodna poslanica Milica Radović.

Milica Radović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Dame i gospodo narodni poslanici, vidimo da je ova materija izazvala široku polemiku poslanika. Jedni predviđaju da trajanje pravnih posledica treba da traju mnogo kraće od onog što je predviđeno Predlogom zakona, a neki smatraju da treba da traju duže. Mi imamo jedan amandman koji zaista pooštrava tekst zakona i predviđa da pravne posledice osude treba da traju trajno.
Moram da pojasnim i da prosto javnosti objasnim o čemu se ovde radi. Ovde se radi samo o dve pravne posledice – zabrana sticanja javne funkcije i zabrana zasnivanja radnog odnosa u ustanovama gde se podrazumeva rad sa maloletnim licima. Znači, radi se samo o dve pravne posledice.
Postavlja se pitanje da li je lice koje je izvršilo krivično delo silovanja ili krivično delo obljube nad maloletnim licem dostojno sticanja javne funkcije? Po našem mišljenju – naravno da nije.
Sa druge strane, ako je ovo lice jednom izvršilo krivično delo protiv polne slobode prema maloletnim licima, koja je garancija da to lice neće izvršiti ponovo krivično delo ako znamo da je procenat povratnika izuzetno visok? Samim tim što mu omogućavamo da radi sa maloletnim licima, posle čak i određenog vremena od 20 godina, mi povećavamo rizik ponavljanja ovakvog krivičnog dela. I to je upravo ono o čemu mi danas govorimo.
Moram da ukažem na još nešto. Mi smo među prvima ratifikovali Lanzarot konvenciju i ako želimo one pravne standarde koji su u njoj sadržani da dosledno pretočimo u zakonske odredbe, onda moram da ukažem na još jednu obavezu. U toj konvenciji se kaže da profesionalci u svim sektorima koji rade sa decom ne smeju da budu osuđena lica. I u tom pravcu naš amandman upravo predviđa da trajna posledica zasnivanja radnog odnosa sa maloletnom decom odnosno u ustanovama gde se podrazumeva rad sa maloletnom decom treba da traju trajno, jer na taj način apsolutno poštujemo međunarodne standarde predviđene u Lanzarot konvenciji koju smo mi i ratifikovali. Hvala vam.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Narodni poslanik Jovan Palalić. Izvolite.
...
Srpska narodna partija

Jovan Palalić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, zaista je zanimljivo bilo slušati ovu diskusiju o trajanju pravnih posledica osude. Ja bih samo ukazao na činjenicu koju imamo danas u Narodnoj skupštini, da ipak raspravljamo o jednom posebnom zakonu koji izlazi izvan okvira opšteg krivičnog zakonodavstva. Ta činjenica je vrlo važna kada se razgovara i o ovom predmetu koji se tiče pravnih posledica osude.
Ako već razgovaramo o tome da postoji poseban zakon, to znači da su postojale posebne okolnosti koje su dovele do donošenja ovog zakona i to znači da država treba na poseban način da reaguje na stepen društvene opasnosti koji postoji izvršenjem ovog krivičnog dela.
Tako da, razmatranje kako da rešimo pitanje pravnih posledica osude u okviru opšteg zakonodavstva bi moglo biti predmet da se ova materija našla u okviru opšteg krivičnog zakonodavstva. Zato danas razgovaramo o produženom ili, kako mi predlažemo, trajnom trajanju pravnih posledica osude.
Ono što je važno reći jeste na koji način država treba da reaguje na ovako visok stepen društvene opasnosti i šta u krajnjoj liniji ova norma može da znači. Ako želimo maksimalnu zaštitu maloletnika, a u ovom slučaju, kada se gledaju pravne posledice osude i javnog morala, norma mora biti tako koncipirana da ima i preventivno dejstvo. Norma mora da ima i preventivno dejstvo. Mi mislimo da je najjače preventivno dejstvo, saglasno stepenu društvene opasnosti krivičnog dela, upravo trajno trajanje posledica osude, jer štitimo javni moral tako što nikada takva osoba ne može da stekne javnu funkciju, nikad, za razliku od kolega koji misle da može nekad, mi smatramo da ne može nikad, kao što takva osoba nikada ne može da dođe u priliku da radi sa maloletnim licima.
Moja koleginica Milica Radović je dosta o tome rekla. Želeo bih sam da kažem da, ako se pogledaju sve ostale mere koje se predlažu ovim zakonom, ova mera je konzistentna tim merama. Nema ublažavanja kazne, znači, nema ograničenja, nema uslovnog otpusta, nema zastarevanja, nema krajnjih rokova, pa hajde da onda uvedemo još jednu meru gde nema ograničenja i krajnjih rokova, a to je trajno trajanje pravnih posledica, odnosno trajnost ovoj meri. Tako ćemo dobiti jedan zaokružen sistem, moram da kažem, pooštrenih mera, na koji država treba da reaguje kada je u pitanju objekt zaštite. Nema uslovnog otpusta, nema uslovne osude, nema zastarelosti, nema roka za trajanje pravnih posledica osude.
Još jednom podsećam, ovo radimo i ovo predlažemo, i sve ove ostale mere koje izlaze iznad opšteg zakonodavstva, zato što se radi o posebnom zakonu i zato što smatramo da takva lica ne mogu da stiču javne funkcije i ne mogu da dođu nikad u priliku da zasnuju radni odnos da bi radili sa maloletnim licima. Mislim da ćemo na taj način zaštititi i maloletna lica i javni moral. Hvala.