Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Gospodine predsedniče, molio bih da založite vaš autoritet i da Vlada počne da odgovara na pitanja narodnih poslanika i da odgovaraju ministarstva kojima smo pitanja postavili, kao i da odgovore na jasno postavljena pitanja takođe budu jasna.
Tri puta sam Vladi postavio jedno te isto pitanje, odnosno jedna te ista pitanja i tri puta, umesto Vlade, odgovara nenadležnom Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike. Radi se o pitanjima naknade ratne štete od strane fašističke Nemačke učinjene tokom Drugog svetskog rata. Kakve veze ima Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike?
Usput, ne dobijam nikakve konkretne odgovore, a moja konkretna pitanja su – da li Vlada planira da formira novu komisiju za razmatranje pitanja procene ratne štete, a pričinjene žrtvama Drugog svetskog rata, jer je komisiji, koja je bila formirana 2008. godine, mandat istekao 2010. godine? Drugo pitanje – da li postoji sporazum Josip Broz Tito – Vili Brant iz 1973. ili 1974. godine i da li je taj sporazum državna tajna? Znači, sporazum postoji ili ne postoji. Da li je po tom sporazumu tadašnja SFRJ naplatila oko milijardu tadašnjih dojč maraka od strane Nemačke na ime ratne štete? Da li je naplatila ili nije naplatila?Da li je time pitanje ratne štete između dve zemlje konačno rešeno? Da li će Vlada odgovarati na konkretna pitanja?
To pitam i zbog sledećih razloga. Ovo pitanje, pored Vlade, postavljam i Ministarstvu inostranih poslova. Ako pitam Vladu, zašto mi odgovara Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike? Ovo pitanje nema nikakve veze sa nadležnostima tog ministarstva.
Kako je moguće da decenijama mediji znaju više od Vlade o svim okolnostima vezanim za tok pregovora oko isplate ratne štete, za pregovore koji su obavljeni na Brionima između Tita i Vili Branta, za isplatu 300 hiljada dojč maraka u kešu i 700 hiljada dojč maraka u kreditu? Kako je moguće da udruženja žrtava i ratnih zarobljenika Drugog svetskog rata znaju više o svemu ovome od Vlade Republike Srbije?
Ono što je, po meni, jedan politički zaključak, to je da li Vlada upornim odbijanjem da odgovori na ova pitanja i dalje, u skladu sa onim što se medijski promoviše, pre svega na televiziji sa nacionalnim frekvencijama, poput serije "Otpisani" u kojima su "Otpisani" pobili maltene sve Nemce u Beogradu, a znamo da je tokom Drugog svetskog rata u Beogradu poginuo samo jedan Nemac i to u saobraćajnoj nesreći. Nisu postojali ni "Otpisani", ni Prle, ni Tihi. Da li ovim izbegavanjem odgovora Vlada želi i dalje da sačuva narušeni kult Josipa Broza Tita, koji je najmanje bio državnik, najmanje bio pravi političar? To je bio jedan tipičan staljinistički, komunistički diktator koji je najviše zla naneo srpskom narodu.

Potpuno ću podržati vašu inicijativu da se članovi Vlade što pre i što češće izjašnjavaju o pitanjima koja im postavljaju narodni poslanici.
U ovom konkretnom slučaju moram samo reći da je, s obzirom da je u Ministarstvu za rad i boračka pitanja poseban odsek koji se bavi ovim pitanjima za koja su nadležni, iz oblasti pitanja koja ste vi postavili, smatram da je odgovor koji je uputilo Ministarstvo rada u stvari odgovor Vlade. Dakle, nigde se nije dešavalo da Vlada direktno odgovara, već njeni ovlašćeni predstavnici, odnosno ministarstva koja se resorno bave tim pitanjima.
Naravno, ako vi niste zadovoljni sadržajem tog odgovora, uvek ćemo tražiti novi odgovor i tu sam u potpunosti na strani narodni poslanika. Svaki odgovor koji mislite da treba da bude detaljniji, bolje obrazložen, podržaću da Vlada pošalje novi odgovor, ali mislim da je u ovom slučaju Ministarstvo rada bilo resorno nadležno zbog Odseka za boračka pitanja, koji se resorno bavi pitanjima iz domena pitanja koja ste vi postavili.
Reč ima narodni poslanik Zlata Đerić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, upućujem pitanje ministarstvu, odnosno ministru za rad i socijalna pitanja. To je pitanje koje je poslanička grupa Nove Srbije postavljala i u prošlom mandatu, ali novonastale okolnosti u Srbiji i veliki broj obraćanja naših građana, traži da to pitanje postavimo ponovo.
Najstariji naši sugrađani, to su penzioneri, politikom Vlade, u ovom slučaju kada su njihove penzije ispod 15.000 dinara, stiču pravo na jednokratnu novčanu pomoć. Ono što nas interesuje, to je - da li je moguće napraviti iskorak u toj odluci, u tom podzakonskom aktu, i pomoći onim penzionerima koji imaju 15.070 dinara penziju, 15.200 dinara penziju, a pri tome je to jedina penzija u kući i jedini izvor prihoda, pri tome ta penzija se obično troši, obzirom na starosnu dob, na lekove, najvećim delom na lekove koji su veoma skupi, moram da vas podsetim da su na Kosovu, gde imamo upravo takih penzionera, lekovi duplo skuplji neko u Srbiji, da se napravi iskorak i da se i tim penzionerima omogući da prime tu pomoć? Za njih je to zaista velika pomoć države i velika briga države. Očekujem odgovor, u što bržem roku, od Ministarstva rada i socijalne politike.

Hvala.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvao da današnjoj sednici, pored predstavnika predlagača Nikole Selakovića, ministra pravde i državne uprave, prisustvuje i dr Danilo Nikolić, državni sekretar u Ministarstvu pravde i državne uprave, mr Milisav Čogurić, pomoćnik ministra pravde i državne uprave i Jovan Ćosić, načelnik Odeljenja za normativne poslove u oblasti pravosuđa u Ministarstvu pravde i državne uprave.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o drugoj tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O POSEBNIM MERAMA ZA SPREČAVANjE VRŠENjA KRIVIČNIH DELA PROTIV POLNE SLOBODE PREMA MALOLETNIM LICIMA.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Srđan Miković, Snežana Stojanović Plavšić, Jelena Travar Miljević, Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik, Dragan Andrić, Teodora Vlahović, Biljana Hasanović-Korać, Slobodan Homen, Milica Vojić Marković, Milica Radović, Dejan Mihajlov, Miroslav Petković, Miloš Aligrudić, Jovan Palalić, Donka Banović, Olgica Batić, Judita Popović, Radmila Gerov, Bojan Đurić, Miljenko Dereta, Zoran Ostojić, Kenan Hajdarević, Neđo Jovanović, Stefana Miladinović i Zlata Đerić, kao amandmane Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o amandmanima.
Pre prelaska na pretres u pojedinostima, podsećam vas da je narodni poslanik Olgica Batić pisanim putem povukla amandmane koje je podnela 4. marta 2013. godine na članove 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 13, 14. i 15.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naziv Predloga zakona i na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Miković.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima gospodin Miković.

Poštovani predsedniče, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo, koleginice i kolege narodni poslanici, pre izvesnog vremena uspeli smo ogromnu stvar da uradimo u Srbiji, a to je da usvojimo Krivični zakonik, upravo da bi se time obezbedila celovitost i koherentnost krivično-pravnog sistema. Nije prošlo mnogo i bez predloga da se izmene odredbe Krivičnog zakonika, iz najboljih motiva, ušlo se u regulisanje jednog dela krivično-pravne materije, praktično sa pokušajem regulisanja samo jednog segmenta u oblasti krivično-pravne materije. Ne sporim da su motivi da se posebno zaštite maloletnici od izvršenja krivičnih dela protiv polne slobode, da je to apsolutno za pohvalu.
Međutim, kao što sam izneo to i na nadležnom odboru, još bi bolje bilo da je to ušlo u odredbe Krivičnog zakonika, odnosno da je izmenama Krivičnog zakonika ta oblast regulisana. Upravo time bi obezbedili veću koherentnost celog pravnog sistema i ne bi došli u situaciju da određene odredbe, i opšteg i posebnog dela krivičnog prava, na različit način će sada biti regulisane.
U tom smislu, imajući u vidu da upravo postoje zahtevi javnosti da se posebnim merama spreči vršenje krivičnih dela protiv polnih sloboda, smatram da bi naziv samog zakona trebalo da glasi upravo tako, a da bi se tim zakonom propisale posebne mere koje se sprovode prema počiniocima krivičnih dela protiv polne slobode i uređuje vođenje posebne evidencije lica osuđenih za ta krivična dela. Usvajanjem ovog amandmana doprineće se jednakoj zaštiti svih, a naročito zaštiti posebno osetljivih lica, među kojima su i maloletnici.
U redu je da na poseban način zaštitimo maloletnike. Još je potrebnije na poseban način zaštititi pre svega decu, jer postoji razlika između krivično-pravnog termina maloletnika i krivično-pravnog termina deteta. Dete je do 14 godina, a maloletnik do 18 godina. Ali, pored toga postoje i određena lica koja, s obzirom na uzrast, životno iskustvo, način života, pol, zdravstveno stanje, prirodu, način ili posledice izvršenog krivičnog dela, odnosno druge okolnosti u slučaju, mogu da budu posebno osetljivi.
U mišljenju Vlade kojim se Vlada određivala po pitanju toga da li je taj termin – posebno osetljivih lica – definisan ili nije definisan, u samom ovom predlogu zakona, kao taj termin, nije definisan, istina, ali u tekstu Predloga zakona se izričito govori da, ako odredbama ovog zakona nije drugačije propisano, shodno će se primenjivati odredbe Krivičnog zakonika, Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravne zaštite maloletnih lica i Zakonika o krivičnom postupku. To je regulisano u članu 4. Predloga zakona. Nesporno je da će se u tom smislu primenjivati i Zakonik o krivičnom postupku, a Zakonik o krivičnom postupku definiše u članovima 103. i 104. pitanje posebno osetljivog lica, odnosno posebno osetljivog svedoka. U tom smislu, postoji mogućnost analognog tumačenja tih propisa i mislim da je, u svakom slučaju, potrebno zaštititi i trudnice, zaštititi i one koji imaju određene posebne potrebe, lica koja su štićenici posebnih domova, bez obzira da li su punoletna ili maloletna lica. Postoje punoletna lica, kao štićenici određenih domova, koji su upodobljeni kao maloletnici. Da li i te grupe lica treba na poseban način zaštititi?
Upravo zbog toga govorim sada o ovom prvom amandmanu, ali na određen način svi ti amandmani koje sam podneo, a podneo sam ih osam, su povezani. Zašto? Potrebno je obezbediti zaštitu maloletnika i time što ćemo pratiti sva ona lica koja su izvršila ozbiljna, teška dela protiv polne slobode. Ukoliko se negde desilo krivično delo silovanja prema punoletnom licu ili prema devetnaestogodišnjakinji ili prema nemoćnom licu, prema staroj osobi, da li takva lica, kao potencijalno opasna da će izvršiti krivično delo protiv maloletnika, treba na određen način evidentirati i za njih imati posebnu evidenciju?
S druge strane, idemo u širi obim nego što je verovatno to potrebno, da i određena dela koja jesu u toj grupi krivičnih dela protiv polne slobode, ali za koje su zbog manje društvene opasnosti propisane novčane kazne ili vrlo male kratkotrajne kazne zatvora. I za ta dela, ukoliko zakon bude u nepromenjenom obliku usvojen, doći ćemo u situaciju da za takva dela nema zastarevanja, gde je novčana kazna ili izvršenje novčane kazne neće nikada zastariti. Znači, zastareva nam u krivičnom postupku osuda na 40 godina zatvora, 25 plus 25, znači može da zastari, ali novčana kazna za određena krivična dela protiv polne slobode nikada neće zastariti. Za krivično delo ubistva, ne maloletnika, ubistva deteta će zastarevati, a krivično delo nedozvoljenih polnih radnji, koje je lakši oblik u ovoj grupi krivičnih dela, za to ne postoji zastarevanje krivičnog gonjenja.
U tom smislu, pozivam vas, sada kada budemo razmatrali sve pojedinačne amandmane, da još jednom porazmislimo da plemenit motiv, najbolji motiv u pogledu zaštite maloletnih lica od izvršenja krivičnih dela, da upravo usvajanjem amandmana ostvarimo tu svrhu koju smo hteli, da evidentiramo sve one koji mogu da budu potencijalno opasni izvršioci, ali da se to, s druge strane, ne pretvori u karikaturu i da za nešto za šta je predviđena novčana kazna zbog male društvene opasnosti, da za to bude gore nego teško ubistvo u rangu ratnih zločina ili nečega što ne zastareva, što je predviđeno samim Krivičnim zakonom.
Ovde treba vrlo pažljivo pratiti šta usvojiti, šta ne usvojiti, upravo zato da bi ostvarili veću zaštitu onih koje treba da zaštitimo. Tu pre svega mislim na decu, tu mislim i na ostale maloletnike, ali mislim i na druga posebno osetljiva lica. U tom smislu, predlažem i mislim da bi amandman na naziv zakona i na član 1. valjalo usvojiti. Hvala.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Snežana Stojanović Plavšić i Jelena Travar Miljević.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Snežana Stojanović Plavšić.

Zahvaljujem.
Poštovani gospodine ministre, o ovome smo nešto malo govorili i kada je bila rasprava u načelu. Predlog moj i moje koleginice, kao i URS, bio je da se iz ovog zakon, koji podržavamo u punoj meri, za koji smatramo da je bio neophodan našem pravnom sistemu, u cilju prevencije vršenja dela protiv polne slobode nad maloletnim licima, izuzme jedna kategorija maloletnih počinioca ovih dela.
Zašto smo to predložili? Zato što svi uređeni pravni sistemi imaju posebne zakone koji se odnose na maloletne počinioce krivičnih dela, zato što prosto postoji tendencija da se maloletnim licima, koja su učinila neka krivična dela, pruži šansa da se rehabilituju, da se primenom vaspitnih mera, mera bezbednosti i drugim merama učine mogućim vrednim građanima svakog društva. Ideja, naravno, nije nova, davno se zna da u periodu odrastanja postoje različite turbulencije, da je to jedan vulnerabilan period za sazrevanje svake ličnosti, da su vršnjačke grupe u tom periodu dominanta i referentna grupa za modele ponašanja i da usled svega toga može doći do različitih poremećaja u ponašanju, pa samim tim i do povodljivosti u činjenju nekih čak i krivičnih dela.
Ideja je da tim mladim ljudima pružimo šansu da odrastu u zdrave ličnosti i da mogu jednog dana da budu, kao što sam rekla, vredni građani, da završe fakultete i, kako bismo rekli u porodičnom žargonu i društvenom, da tu decu izvedemo na neki pravi put. To je bila ideja i donošenja zakona o maloletnim počiniocima krivičnih dela, a i ovog amandmana koji sam predložila, zato što možemo da zamislimo situacije u kojima će neki maloletnik od 14 ili 15 godina počiniti neko od lakših, naglašavam – lakših dela, koja su predviđena ovim zakonom, recimo - nedozvoljene polne radnje, navođenje na prisustvovanje polnom činu, pornografski sadržaj itd. Dakle, možemo pretpostaviti da mogu biti osuđeni za ta krivična dela i da onda dejstvom ovog zakona, usled takvog čina, njima budu izrečene mere kojima oni jednom kada budu imali, recimo, 25 godina, završe neke škole ili fakultete, imaju priliku da rade u nekoj svojoj struci, to bude onemogućeno ovim zakonom. To je bila ideja naše intervencije.
Pri tome, imali smo u vidu starije maloletnike, one od 16 do 18 godina, kojima i po zakonu može biti izrečena kazna zatvora, ukoliko se radi o najtežim krivičnim delima za koje je zaprećena kazna zatvora preko pet godina. I dalje mislim da ovi stariji počinioci ovakvih najtežih krivičnih dela, i kada su dela protiv polne slobode u pitanju, da njima treba da ostane ovaj zakon koji će ih nadzirati u narednih 20 godina. Zašto? Zato što, ako neko ima 17 ili blizu 18 godina i počini teško delo obljube maloletnika, odnosno deteta, možda čak i sa smrtnim ishodom, smatram da na njega, svejedno, u narednih 20 godina treba da se odnose mere nadzora.
Dakle, obrazloženje koje je Vlada dala mislim da je greška, ali ono što smo u razgovoru saznali je da je odbor predložio jedan amandman koji je sličan ovom, koji izuzima sve počinioce maloletnih dela. I dalje smatram da treba izuzeti samo one maloletnike koji su mlađi maloletnici i koji su počinili lakša krivična dela protiv polne slobode. Ukoliko se radi o starijim maloletnicima, koji imaju 17 godina, a počinili su najteža krivična dela, ponavljam, recimo silovanje deteta sa smrtnim ishodom, taj treba da snosi posledice i narednih 20 godina i mora da bude pod nadzorom društva, što se na nekog četrnaestogodišnjaka, koji je počinio lakše krivično delo protiv polne slobode, ne treba primenjivati. To je ono što predlaže naš amandman i mislim da ovaj amandman treba da bude usvojen, a ne amandman odbora, koji je modifikovao blago naš amandman i našu ideju, što takođe možda nije loše. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik i Dragan Andrić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Teodora Vlahović, Biljana Hasanović Korać i Slobodan Homen.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.

Hvala gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedan u nizu amandmana koje smo moje kolege poslanici iz DS i ja podneli u cilju da, po našem mišljenju, poboljšamo ovaj tekst zakona, zato što je tema veoma važna i to se videlo iz rasprave u načelu.
Konkretno, ovim amandmanom smo predložili izmenu člana 2. U Predlogu zakona on glasi: "Svrha ovog zakona je da se učinioci krivičnih dela protiv polne slobode izvršenih prema maloletnim licima onemoguće da vrše ova dela". Naš predlog je da ovaj član glasi: "Svrha ovog zakona je da se učinioci krivičnih dela protiv polne slobode onemoguće da vrše ova dela prema maloletnim licima".
Obrazloženje Vlade zašto nije prihvaćen amandman jeste da je svrha donošenja ovog zakona da se učinioci krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima spreče da to ponovo učine, a ne i ostali učinioci krivičnih dela protiv polne slobode koji nisu učinili to prema maloletnim licima.
Naše je mišljenje da svrha ovog zakona jeste da se zaštite pre svega maloletna lica od činjenja krivičnih dela protiv polnih sloboda prema njima. Ovim bi omogućili ustvari i sledeći amandman da se realizuje, pod udar ovog zakona da potpadnu i učinioci krivičnih dela protiv polnih sloboda koji nisu učinili prema maloletnim licima, a koji su pri tome pokazali nasilničko ponašanje i koji predstavljaju potencijalnu opasnost i za maloletna lica, da se primenom ovog zakona spreče da oni dođu u mogućnost da rade sa maloletnim licima i da eventualno učine krivična dela prema maloletnim licima, iz ove oblasti.
Imali smo u praksi slučajeve da su povratnici koji su prvi put učinili jedno od navedenih krivičnih dela u Predlogu ovog zakona prema punoletnom licu, to posle ponovili i prema maloletnom licu. Znam da negde mora da se povuče granica, i punoletstvo je jedna granica koja se primenjuje za sticanje i gubljenje mnogih prava i zaštita, ali u ovom slučaju je to veoma diskutabilno.
Ako se učini krivično delo protiv polne slobode prema licu, mada su to uglavnom ženska lica, koje ima 18 godina i dva meseca, znači, učinilac ne bi potpadao pod udar ovog zakona i prema njemu ne bi bile primenjene mere koje su predviđene ovim zakonom, a ako bi se učinilo takvo krivično delo prema licu koje ima 17 godina, 17 i po, potpadalo bi. Mislim da je to veoma mala razlika i da je zato potrebno izbrisati tu razliku i ne praviti razliku kod učinioca koji su već pokazali nasilničko ponašanje samo u odnosu na to. Zato smo i predložili izmene ovog člana, a dalja objašnjenja ćemo videti kroz ostale amandmane koji su vezani za ovaj. Hvala.