Hvala.
Član 9. ovako glasi, pročitaću ga da bi bilo jasnije i vama i meni. "Pod merom zabrane posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica podrazumeva se dužnost učinioca krivičnog dela, iz člana 3. ovog zakona, da se uzdržava od posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica, kao što su školske zgrade, školska dvorišta, vrtići, igrališta i slično".
Prosto, meni, dok sam čitala ovaj član 9. akcenat je bio na ovom: "da lice", a znamo o kakvom licu se radi, "treba da se uzdržava". Nisam sigurna da način na koji ste vi formulisali ovaj član 9. može da ima u realnosti neku osnovu. Ovde se radi o licima koja su u najvećem broju, recimo, povratnici, ovde sam našla i psihološke profile, reč je o egocentričnim, narcisoidnim ljudima bez savesti i samilosti koji imaju poremećaj kontrole seksualnih nagona. Sada mi očekujemo od tih ljudi da se oni uzdržavaju da prilaze školskim dvorištima, učionicama i sličnim mestima. Mislim da to zaista može biti vrlo teško. Zapravo, nisam sigurna da uopšte u praksi može da se dogodi.
Mi mislimo da država treba da bude ta koja će da preuzme odgovornost na sebe i da ona svojim službama mora da preduzme u stvari sve one radnje koje su neophodne kako bi sprečila lica koja vrše krivična dela iz ovog dobra 3, da izvrše dalje krivična dela.
Kako smo mi sad zamislili? Mi smo napisali novi član 9. i napisali: "Pod merom zabrane posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica podrazumeva se onemogućavanje činiocu krivičnog dela iz člana 3. ovog zakona da posećuje mesta na kojima se okupljaju maloletna lica kao što su školske zgrade, školska dvorišta, dvorišta, igrališta i slično".
U obrazloženju vi nama kažete da je ovo nemoguće izvesti zato što ne znate način na koji bi se to kontrolisalo. Reći ću vam primer koji je vrlo jednostavan. Recimo, škole imaju školske policajce. Školski policajci treba da pomognu da se upravo ovo što ste vi zamislili i ostvari. Sa druge strane, nemaju sve škole školske policajce. Možda bi ovo bio jedan od razloga da pomognemo da se školama omogući da zapravo imaju mogućnost da neko nadzire njihovu bezbednost, da im pomogne da obezbede decu u tim školama, naročito iz razloga što je povećano nasilje u školama, što malo, malo pa imamo u medijima informacije o tome da je neko nepoznato lice upalo u školsko dvorište. U Kragujevcu su vam pretukli dečaka od 17 godina, pa pre toga dečaka od 16 godina. Znači, ovim što bi se povećao broj školskih policajaca koji bi pomogli ovom i te kako bi značilo i školama, a i nama koji hoćemo da pomognemo da se deca zaštite od seksualnog zlostavljanja i činjenja ovakvih krivičnih dela protiv polnih sloboda prema maloletnim licima. To je jedan od načina.
S druge strane, kaže se da određen broj počinilaca upravo zloupotrebljava svoju profesiju jer tako može da ima fizički pristup detetu. Opet mi se čini, kada bismo ostavili ovako kako ste vi formulisali ovaj član, da se ništa naročito ne bi promenilo, mi ne bi imali kontrolu, niti bi mogli da nešto učinimo kao društvo, nego bismo ostavili na savesti ljudi koji zapravo nemaju savest da se sami uzdrže od posećivanja ovakvih mesta kao što su školska dvorišta i igrališta.
Meni se čini da je to deo koji treba da preuzme država, da je to posao za državu, za institucije države. Prosto vidim mogućnost da školski policajac konačno počne da radi svoj posao. Hvala.