Hvala.
Reč ima narodni poslanik Snežana Stojanović Plavšić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedniče. Isto sam se javila po ovom amandmanu. Mi takođe podržavamo ovaj amandman i želim da kažem da je postojala opšta saglasnost i u načelnoj raspravi oko činjenica da ova krivična dela ne treba da imaju zastarelost ili bar da ona treba da bude u mnogo širem obimu nego što je bila do sada.
Zaista je potpuno nelogično i ne znam kako se to dešavalo ranije da nakon šest godina može da zastari seksualni zločin nad detetom ili maloletnim licem, imajući u vidu činjenicu da ono apsolutno nije psihički zrelo, niti sposobno da prijavi ovakav zločin.
Mi znamo da se veliki broj, ogroman broj, mada intencija ovog zakona kako je govorio kolega Cvijan jesu predatori, ali predatori jesu često članovi porodice, to su najčešće u ogromnom procentu ljudi koji zlostavljaju, seksualno zlostavljaju decu. Dakle, očevi, očuci, hranitelji, ljudi koji rade u ustanovama za zaštitu dece, itd, rođaci, komšije, dakle, ljudi koji su toj deci poznata.
Deca su pod posebnim psihološkim opterećenjem da prijave nekog ko im je tako blizak ili koga dobro poznaju, a često nisu ni svesni situacije koja se dešava i šta je to seksualno zlostavljanje. Ako neko ima sedam ili osam godina, svi ćemo se složiti da ne može ni da pravilno rasuđuje o tome, da li je to nešto normalno što se možda dešava u svim porodicama, što je normalan odnos između, recimo, očeva i ćerki ili je to nešto što izlazi iz okvira dozvoljenog i što je društveno kažnjivo i nepoželjno.
Deca koja odrastaju, zaista im dosta vremena treba da se odupru ovakvom načinu ponašanja odraslih, da steknu svest o tome da to mogu da prijave i da imaju sposobnost i snagu da budu i ekonomski i psihološki nezavisni od tih počinilaca, kako bi mogli da prijave ovakve zločine.
U mom gradu Leskovcu, pre dva, tri dana, uhapšen je čovek, priveden, koji je vršio obljubu nad svojom pastorkom. On je očuh devojčice koja ima 13 godina i koja je pri tom mentalno ometena. Možete da zamislite monstruoznost tog zločina i da li ta devojčica može sada ili za šest godina da prijavi taj zločin.
Mislim da je jako dobro što smo svi bili jedinstveni oko ovoga, što smo kao društvo postali svesni toga, što smo mi kao predstavnici građana poveli ovu, odnosno pridružili se inicijativi nekih nevladinih organizacija za koje su u svom iskustvu imala ovakve slučajeve i mislim da je jako dobro, da ćemo pokazati da smo društvo koje je svesno sopstvene odgovornosti, da zaštiti decu koja sebe ne mogu da zaštite sama. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

S obzirom da sam ja i na Odboru govorio, ako smo već prešli na amandman Odbora? Nismo još.

Hvala.
Da li još neko želi reč o amandmanu na član 4? (Ne.)
Naslov iznad člana 5. i član 5.
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu podneo je amandman na naslov iznad člana 5. i član 5.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima ministar Selaković.

Takođe, prihvata se ovaj amandman.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.

Ja moram da kažem da sam o ovom amandmanu diskutovao i na Odboru za pravosuđe i na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Nije ništa sporno po pitanju samog naslova. Nije dobar deo sporan, nije sporan u pogledu samog krivičnog gonjenja i ne zastarevanja krivičnog gonjenja za dobar deo krivičnih dela koja su predviđena u toj glavi Krivičnog zakonika.
Međutim, ja opet ponavljam da uvoditi, da ne zastareva krivično gonjenje i izvršenje kazne, novčane kazne za najlakše oblike krivičnih dela, za šta je predviđena novčana kazna. To predstavlja nonsens i time praktično na drugačiji način, dijametralno suprotan način definišemo pitanje zastarelosti u odnosu na Krivični zakonik.
Mi u Krivičnom zakoniku imamo definisanu zastarelost krivičnog gonjenja. Tok i prekid zastarelosti krivičnog gonjenja, zastarelost izvršenja kazne, zastarelost izvršenja sporedne kazne mere bezbednosti, tok i prekid zastarelosti izvršenja kazne mere bezbednosti i nezastarelost krivičnog gonjenja i izvršenja kazne definisano od člana 103. do člana 108. Krivičnog zakonika.
Mi ovde imamo, praktično predviđeno, da za dve godine od osude na novčanu kaznu, zastareva izvršenje novčane kazne. Sada dolazimo u situaciju da izvršenje novčane kazne ne zastareva nikad, a može da se desi da dođe do zastare izvršenja zatvora na 30 do 40 godina. Sistemski to nije u redu. Upravo zbog toga, ukoliko bi se prihvatio moj amandman na član 3. Predloga zakona gde krivična dela, gde je zaprećena novčana kazna, praktično, sklanjam, a za sva ostala krivična dela izvršena prema maloletnima, punoletnima, posebno osetljivima, primenjujemo ovaj zakon, približavamo se onome što je predviđeno u sada važećem Krivičnom zakoniku.
Dolazimo u situaciju da na primer, zastarelost krivičnog gonjenja, znači za 25 godina od izvršenja krivičnog dela, za koje se može izreći zatvor od 30 do 40 godina, to zastareva. Gonjenje za krivično delo, gde je zaprećena novčana kazna, ne zastareva nikada. Nemojte to da radimo. Znači, tamo gde je novčana kazna zaprećena, dajte to da izvučemo. Za sve ostalo, ja sam spreman da glasam apsolutno da ne bude zastarevanja svega toga, bez obzira da li se time narušava ili ne, pravni sistem, ali nemojte takva, krivična dela koja upravo zbog male društvene opasnosti su predviđene novčane kazne. Mislim da time, ako prihvatimo tu razliku, onda će ipak koherentniji biti pravni sistem, ujednačeniji. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Miković.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

U članu 5. Predloga zakona je definisano da učiniocu krivičnog dela iz člana 3. ovog zakona sud ne može ublažiti kaznu primenom člana 57. stav 1. Krivičnog zakonika i da takvo lice ne može uslovno otpustiti. Ovde se radi o zabrani ublažavanja kazne i uslovnog otpusta za one koji su izvršili krivično delo prema maloletnicima.
Tražio sam strožiju priču, da se učiniocu krivičnog dela iz člana 3. koje je to krivično delo izvršilo prema maloletnom ili drugom posebno osetljivom licu, ne može ublažiti kazna i da se ne može uslovno otpustiti.
Ponavljam da u našoj krivično-pravnoj teoriji i praksi u Zakoniku o krivičnom postupku je definisano da, na primer, posebno osetljivom svedoku pitanja u postupku se mogu postaviti samo preko organa u postupku koji će se prema njemu odnositi sa posebnom pažnjom, nastojeći da se izbegnu moguće štetne posledice krivičnog postupka po ličnost, telesno i duševno stanje svedoka.
Zakonikom o krivičnom postupku definišemo da su to lica na koja posebno moramo da pazimo. Upravo zato smatram da bi trebalo da prema svim izvršiocima koja su dela izvršili, bilo prema maloletnom licu, bilo prema licu koje s obzirom na uzrast, životno iskustvo, način života, pol, zdravstveno stanje, prirodu, način i posledice izvršenog krivičnog dela, odnosno druge okolnosti, se smatra posebno osetljivim licem.
Da li licu sa smetnjama u razvoju, koje je štićenik nekog doma, bez obzira da li je punoletno, da li izvršiocu takvog dela treba ublažiti kaznu primenom člana 57. stav 1? Vi kažete da treba, a ja smatram da ne treba ublažiti. Da li može taj izvršilac da se uslovno otpusti? Smatram da ne treba ili taj koji je izvršio silovanje trudnice. Recite mi ko može da glasa za tako nešto i da kaže da tom treba ublažiti kaznu ili da treba omogućiti uslovni otpust? Smatram da kada je delo izvršeno prema tako posebno osetljivim licima ne treba da se ublaži. Mislim da time doprinosimo pojačanoj zaštiti i maloletnim i posebno osetljivih i uopšte cele društvene zajednice. Hvala.