Hvala.
Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Kenan Hajdarević, Radmila Gerov, Nataša Mićić, Ivan Andrić, Bojan Đurić i Zoran Ostojić.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Radmila Gerov. Izvolite.

Zahvaljujem.
Naš amandman glasi da se član 24. briše. Pre svega, mi smatramo da nije dobro rešenje da se u osnovnom tekstu zakona doda mogućnost da poreski inspektor sada može privremeno da oduzme i opremu onim licima koja obavljaju, u stvari, ne prijavljenu delatnost, iz tog razloga što se oni drastično kažnjavaju, jer se takva oprema oduzima pre nego što se sprovede prekršajni postupak.
Nisu takva lica, gospodine ministre, kriva za sivu ekonomiju. Liberalno demokratska partija je ukazivala da će povećanje PDV, povećanje akciza, prouzrokovati povećanje i broja građana koji veše neće prijavljeno da rade. Apsolutno je nekorektno da te iste ljude kažnjavati time što ćete pre sprovedenog prekršajnog postupka i utvrđivanja njihove odgovornosti, dati mogućnost poreskim inspektorima da im oduzmu imovinu.
Ukoliko smo ukazivali pre nekoliko meseci da će povećanje PDV i povećanje akcize dovesti do toga da imamo veću sivu ekonomiju, onda mi smatramo da za to ne mogu da budu odgovorni ti građani, nego Vlada Republike Srbije i da Vlada Republike Srbije ne može te iste građane dodatno da kažnjava.

Reč ima ministar Mlađan Dinkić. Izvolite.

Ne slažem se sa vama jer prvo, neregistrovana delatnost nema nikakve veze sa povećanjem PDV za 2 procentna poena, ili sa akcizama. Neregistrovana delatnost je postojala i ranije i nažalost to je eskaliralo u poslednjih pet, šest godina.
To je apsolutno nelojalna konkurencija svima onima koji legalno rade, ma o kojoj se oblasti radilo, od pekare, do industrijskih delatnosti. Ako jedan pekar plaća paušalni porez, jer je mali, zašto to ne bi činio drugi pekar? Ako to čini onaj ko peče meso, zašto to ne bi činili svi koji peku meso?
Možda sam naveo dve najmanje oblasti gde se to dešava. Toga, nažalost, ima sve više. Imam sve više žalbi od strane privrednika da ne mogu da izađu na kraj sa nelojalnom konkurencijom koja potpuno radi na crno. Dakle, obavlja delatnost, ne plaća nikakav porez. Ne da su plaćali 18% PDV, pa je 2 postalo problem, nego ništa ne plaćaju.
Moram da priznam da dobar deo krivice za to snosi poreska uprava koja u periodu od 2007. godine do danas nije uopšte obraćala pažnju na bujanje ove delatnosti, nije kontrolisala izdavanje fiskalnih računa, bukvalno se nije time bavila, nego se koncentrisala samo na one velike poreske obveznike.
Sa poreskog aspekta činjenica je da veliki poreski obveznici daju najviše prihoda u budžet. Međutim, činjenica je da i u takvim delatnostima ima dosta sive ekonomije. Ako pogledate buvljake danas, to je sve švercovana roba, tu ima i tekstila, tu ima i obuće, tu ima svega. Tu se ni carina ne plaća, ništa, ni PDV, niti bilo šta drugo, a još izgleda da legalno rade, jer plaćaju neku pijačninu lokalnim samoupravama.
To je prosto stanje koje je današnje, traje godinama, ali mora da krene da se prekida iz razloga što oni koji rade u legalnom sektoru, to ne mogu više da izdrže i oni su ti koji najviše ispaštaju, a tek na drugom mestu je budžet bilo lokalne zajednice, ako se radi o lokalnim prihodima, bilo Republike i pokrajine, ako se radi o pokrajinskim ili republičkim prihodima.
U tom smislu mi smo dali postepenost u predlogu za stavljanje pod kontrolu ove neregistrovane delatnosti, tako što nećemo ljudima trajno pleniti imovinu, odnosno robu, odnosno opremu, nego privremeno. Privremeno i onda se daje rok, registrujte se u APR, budite ako ste mali paušalac, ili budite knjigaš, zavisi od delatnosti i plaćajte taj neki porez od 10% koji je relativno minimalan. Dajte ono što drugi daju. Prosto, morate, ako ste preduzetnik, morate da budete u rangu drugih preduzetnika. Čim se registruju, vraća im se i oprema, vraća im se i roba, ukoliko im se to desi jedanput. Ako se to desi više puta, onda se to trajno pleni.
Moram da kažem da, kada sam pomenuo poresku upravu, od 2007. godine do ovamo, novi direktor poreske uprave me je obavestio o jednom poraznom podatku. Vi znate da postoje oko 200.000 fiskalnih kasa na terenu, nešto malo manje od toga, nakon ukidanja obaveze da to imaju i zanatlije. Mi smo ukinuli tu obavezu, ali i pored toga oni koji su ostali, koji imaju obavezu korišćenja fiskalnih kasa, to je skoro 200.000 na terenu.
Mnogi od njih imaju i one tzv. GPRS uređaje, gde poreska uprava može na dnevnoj bazi da kontroliše šta se dešava sa prometom. Niko živi u poreskoj upravi, dok nisam postavio to pitanje pre mesec dana, nije uopšte kontrolisao te izveštaje sa GPRS, pa su mnogi, desetine hiljada obveznika, prestali i da ih šalju, bez ikakve sankcije. Sad smo im prvo poslali pismo, da ne bi ispalo da naglo uvodimo disciplinu. Ljudi, krenite, koristite ono što je zakonska obaveza. Šaljite izveštaje, jer ćemo kažnjavati.
Nismo želeli da kažnjavamo pre nego što upozorimo, jer je ideja bila ako je bila ta neka nedisciplina puno godina, ne možemo odjednom sada da uvedemo potpunu promenu, ali upozorenje je nešto što smo dali.
Na ovaj način, želim da kažem, da nemamo više mesta za bilo kakvu toleranciju. Rekao sam i u uvodnom izlaganju, po Zakonu o fiskalnim kasama, oni građani, koji ne dobiju fiskalni račun, imaju pravo da ne plate robu koju su kupili, ili ako su bili u restoranu, jelo koje su pojeli ili piće koje su popili.
Zakon o fiskalnim kasama daje mogućnost građanima da ne plate ukoliko nisu dobili fiskalni račun. Ako se neda fiskalni račun, taj novac ide na crno. To je potpuno jasno. Time se oštećuju budžeti i gradova i budžet Republike i onda kada postavimo pitanje, svi mi želimo da ima više novca i za trudnice i za obdaništa i za socijalnu zaštitu i za kulturu, a nekako nam je žao da sada mi tražimo disciplinu da svi plaćaju poreze. Ne može i jedno i drugo.
Ove sve lepe stvari moraju od negde i da se plate. Ako se ne naplati ravnopravno svima, u skladu sa njihovom ekonomskom mogućnosti, onda sistem ne funkcioniše.
U tom smislu, moramo da zaštitimo one koji su redovni uplatioci poreza i zato smo ovde striktni i pooštravamo, ne samo da se može pleniti roba koja se prodaje na crno, nego i oprema kojom se ta roba proizvodi, ali je to privremena zaplena. Ako se u roku do 45 dana taj kome je to zaplenjeno registruje, vraća mu se sve to. Nama nije cilj da mi ljude zaustavimo u radu. Nama je cilj da ih uvedemo u legalni sistem. To je suština.

Reč ima narodni poslanik Radmila Gerov. Izvolite.

Gospodine ministre,  mi se ne zalažemo za sivu ekonomiju, ali smatramo da pre nego što se sprovede prekršajni postupak, nije korektno ljudima zapleniti opremu. Robu u redu, ali ne i opremu.
Vi kažete da ne registrovane delatnosti nemaju veze sa PDV. Gospodine ministre, da li znate koliko je ljudi koji su imali registrovane radnje, zatvorilo svoje radnje i sada radi na crno, baš zbog toga, zbog povećanja PDV? Vi ste govorili o pečenjarama, o pekarama. Znači, veliki broj preduzetnika je zatvorilo radnje i sada radi na crno. To je, naravno, loše, ali za to nisu krivi oni, kriva je ova vlada i ekonomska situacija u društvu i smanjen promet zbog povećanja PDV i akciza.
Vi kažete da od 2007. godine niko nije kontrolisao sivu ekonomiju, to ste sada saznali a ministar ste već godinu dana. Sada vas pitam – hoće li neko da snosi odgovornost za to što nije radio svoj posao šest godina unazad?

Reč ima ministar. Izvolite.

Ne mogu da se složim sa vama. Onaj ko radi na crno ne radi na crno zbog toga što je PDV 18 ili 20%, on ne plaća nikakav porez državi, ni porez na plate, ni doprinose. PDV je najmanja stvar za one koji rade na crno. Prosto, rade na crno i ne plaćaju ništa. Povećanje stope od 2% sigurno nije razlog za nekoga da iz legalnog pređe u nelegalni sektor, posebno što postoji povraćaj PDV-a za one koji legalno posluju.
Ja se mogu složiti da bi bilo dobro da imamo niže poreze i doprinose na plate, to je osnovni trošak za svakog privrednika, porezi na rad. Porez na potrošnju, u krajnjoj liniji, snosi korisnik. Znači, potrošači. Ne opterećuje to onoga ko proizvodi, opterećuje ga porez i doprinos na zarade. To jeste suština. Evo, sad smanjujemo stopu poreza na plate sa 12 na 10%, zbog povećanja neoporezivog dela dohotka sa 8 na 11 hiljada ukupno opterećenje za neka dva procentna poena. To je malo. Ako bi neko postavio pitanje da li je to dovoljno – nije dovoljno. Mi smo toga svesni. Ali, trenutno je takva ekonomska kriza da nismo u mogućnosti da idemo sa većim smanjenjem.
Ali opet, ukoliko postoje oni koji ne samo sada u poslednjih godinu dana, nego u poslednjih više godina redovno izmiruju svoje obaveze državi, a postoje oni koji ne plaćaju ništa, ta nefer situacija, ta nelojalna konkurencija mora jednom da se prekine.

Na član 26. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Kenan Hajdarević, Radmila Gerov, Nataša Mićić, Ivan Andrić, Bojan Đurić i Zoran Ostojić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dušan Petrović, Miodrag Đidić, Sanja Čeković, Milovan Marković, Boško Ristić i Nebojša Zelenović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Nenad Popović, Bojana Božanić i Gorica Gajić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Ima reč Gorica Gajić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, član 167a. izvornog zakona reguliše status zamenika direktora Poreske uprave. U stavu 3. kaže se da "zamenika direktora Poreske uprave postavlja Vlada, na period od pet godina, na predlog ministra, a po sprovedenom javnom konkursu".
Izmenama i dopunama ovog člana i ovog stava kaže se da "zamenika direktora postavlja Vlada, na period od pet godina, na predlog ministra, prema zakonu kojim se uređuje položaj državnih službenika". Izbrisan je institut javnog konkursa i zato je DSS odreagovala svojim amandmanom, kojim predlaže da stav koji je ranije bio u ovom članu, gde se bira na osnovu javnog konkursa, ostane i dalje.
Vi ste se u obrazloženju neprihvatanja ovog amandmana pozvali na Zakon o državnim službenicima i na popunjavanje položaja u sklopu ovog zakona. Ja bih vas pitala nešto da mi pojasnite, prosto da i zbog vas i zbog nas rešimo tu nedoumicu, jer član 66. ovog zakona o državnim službenicima u poglavlju 3, popunjavanje položaja, kaže – pod 1, radi popunjavanja položaja sprovodi se interni ili javni konkurs; 2) interni konkurs obavezan je ako položaj popunjava Vlada.
Dalje, u članu 68. kaže – kada položaj popunjava Vlada, interni i javni konkurs oglašava služba za upravljanje kadrovima, s tim da se u članu 69. na internom konkursu, kada polože, popunjava Vlada, mogu da učestvuju samo državni službenici iz organa državne uprave i Službe Vlade, koji se u prethodne dve godine ocenjuju ocenom "naročito se ističe".
Znači, pozivajući se na Zakon o državnim službenicima, izbrisali ste institut javnog konkursa, pa vas pitam da li ovo što se u članu 68. kaže, da Vlada može i interni i javni konkurs da oglasi, može da se odnosi i na izbor, odnosno postavljenja zamenika direktora Poreske uprave?
Znate šta, vi ste se svi, pogotovo vladajuće stranke, u izbornim kampanjama uglavnom zalagali za departizaciju kadrova u visokim državnim službama, u javnim preduzećima, a samim tim nekako se često sve više u zakonima elegantno zaobilaze javni konkursi kada su državne uprave u pitanju. Zaobilaze se javni konkursi kada su i javna preduzeća u pitanju.
Demokratska stranka Srbije, ne zato što ste vi to obećavali, nego zato što smatra da svim stručnim ljudima treba da se omogući da dođu na neke visoke položaje, ovako, kada je to samo u nadležnosti ministra, koji predlaže Vladi, nekako ima utisak da će se opet ostati u okvirima kadrova koji su tu po partijskoj pripadnosti, a isto tako, s obzirom da se na ovom internom konkursu mogu prijaviti samo ljudi iz državnih uprava, koji imaju ocenu kako u Zakonu stoji, bojim se da će mnogi mladi ljudi, koji su kvalitetni, koji su stručni, ako nisu članovi stranaka i partija, pogotovo ako to nisu stranke partije na vlasti, bogami podobro sačekati da dođu do nekih visokih funkcija, iako su stručni, iako im ta funkcija odgovara. Hvala.