Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da kažem da je ovo možda jedna od prvih sednica na kojoj se raspravlja jedan ovakav izveštaj nezavisnih regulatornih tela, koja su svakako važna i za normalno funkcionisanje države, vladavinu prava i ostvarivanje građanskih prava koja su garantovana Ustavom. Međutim, kroz čitavu ovu diskusiju u jednom dobrom delu se stiče utisak da za sve ono što je loše i sve ono što ne valja u Srbiji je odgovorna trenutna Vlada Republike Srbije.
Prvo, moramo malo da pogledamo kakve navike imamo u državnoj upravi u poslednjih ne pet, 10, 15, nego možda i malo duže. Srbija je iz jednog partijskog sistema ušla u višestranačje. Devedesetih godina bila je opterećena raznim političkim i ratnim krizama, tako da mogu da kažem da je razvoj demokratije ljudskih prava i sloboda garantovanih Ustavom, dobrim delom i zbog paranoje tadašnje vlasti, zbog okruženja u kome se nalazila bio zaustavljen. Petooktobarskim promenama očekivao se neki pomak na bolje, možda drastičniji nego što je sadašnji rezultat, ali očigledno da te promene nisu dale one rezultate koje su građani očekivali i ono što je bilo obećavano prilikom dolaska na vlast.
Prvo, jedno od osnovnih prava demokratije jeste i stanje u medijima i informisanost svih građana o važnim političkim, ekonomskim i drugim temama. Tu mogu da kažem da je prethodna Vlada najviše pala na tom ispitu i to iz razloga zato što su mnogi politički lideri visoko pozicionirani u izvršnoj vlasti, u svojim političkim strankama, bili čak i vlasnici medija, da su određeni tajkuni protiv kojih se vode sudski postupci takođe bili vlasnici medija, a da stvar bude još gora bili su zajedno vlasnici istih medija.
Nemojte tu istinu da gurate pod tepih, možda je to nekima smešno, a meni nije, a nije ni građanima. To kako je stanje u medijima, imali smo da vidimo priliku na poslednjim izborima.
Kada je RRA menjao pravila, čak u izbornom postupku, što dokazuje u kakvom su stanju mediji, da jedno regulatorno telo koje treba da brine o nezavisnosti tih istih medija, utiče na njihov rad tako što tu nezavisnost ugrožava i to je tekovina koju je donela DS.
Vladavina prava – u čemu se ogleda? Osim u državnim organima, ogleda se u nezavisnosti nosiocima pravosudnih, javnotužilačkih funkcija. Tu smo imali jednu katastrofalnu reformu gde se često nosioci javnotužilačkih i pravosudnih funkcija birani po političkoj liniji. O tome govori podatak da je 800 sudija dobilo rešenje o otkazu bez obrazloženja, pa je onda pod pritiskom Ustavnog suda 800 sudija dobilo isto obrazloženje. Takve odluke donosi VSS i očekujete pravnu državu. Ne postoji pravna država kada se izvršna vlast na najgrublji način meša u nezavisnost pravosuđa.
Da stvar bude još zanimljivija i tragičnija, slična situacija je bila i u javnom tužilaštvu. Na isti način se postupalo sa javnim tužiocima kao sudijama, a javni tužioci u svom nezavisnom i samostalnom radu trebaju da budu produžena ruka države. Imali smo situacije da sudije i tužioci zovu ministra pravde da ga pitaju da li smeju ili ne smeju protiv nekog da pokrenu krivični postupak. Imali smo situaciju da ako policijski službenici započnu pred istražne radnje protiv određenih tajkuna budu ili poslati u penziju ili na gora radna mesta. Naziv za sve to je korupcija. Samo u toj korupciji je učestvovala i izvršna vlast preko svojih predstavnika i u MUP, i u pravosuđu, i u tužilaštvu i sada imamo jednu ovakvu situaciju kakvu imamo u Srbiji.
Nažalost, u proteklom periodu, mi ne samo da nismo napredovali, nego smo nazadovali zato što oni organi koji treba da obezbede vladavinu prava nisu bili u stanju da to urade.
Zaštita podataka o ličnosti, neko reče da svaki državni službenik može da sazna sve podatke o bilo kom građaninu, zato što ako treba da ostvari svoje pravo zatražićemo ličnu ispravu. Da stvar bude još gora, ne samo državni službenici, nego i radnici "Bus plusa" takođe mogu to isto da urade. Ne samo da znaju sve podatke o određenim građanima, već mogu da znaju i relacije na kojima su se kretali dok nije bilo reakcije da se sa tim prekine i da se napravi zaštitni sistem i to onemogući. To je bilo u gradu Beogradu. Čini mi se da oni koji sebe smatraju nosiocima demokratije, na svaki mogući način su tu istu demokratiju ugrožavali.
Borba protiv korupcije je najveće zlo koje može da zadesi jednu zemlju. Nažalost, Srbija je jako visoko kotirana kao koruptivna zemlja. Zatekli smo razorene institucije koje trebaju da se bore protiv jedne takve podčasti.
Ova Vlada je nekim svojim postupcima dala za pravo da državni organi rade svoj posao i tu se ogleda taj prvi deo borbe da državni službenik može da radi po slovu zakona i da je zakon za sve građane isti. Gde je problem? Problem su loše navike. Loše navike koje su stečene u tim državnim organima koji još od tih navika ne mogu na pravi način da ispunjavaju ono što se od njih očekuje i kao od građana, i od Vlade, a i od ove skupštine, ali za to ne možete da krivite ovu Vladu.
Da svi državni organi i nezavisna regulatorna tela mogu da rade svoj posao kako treba i da je svakome ko je bio zatečen, a nije svoje ruke isprljao novcem ili nečim drugim, taj je zadržan na toj funkciji. Nije promenjen ni Zaštitnik građana, nije promenjen nijedan nosilac tih nezavisnih regulatornih tela. Nisu promenjene sudije koje ste vi postavljali, nisu promenjeni tužioci, nije maltene ništa promenjeno. Svako je dobio priliku da se dokaže i da radi po slovu zakona.
Mi kao Narodna skupština koja ima pravo nadzora nad svim državnim organima treba da obavljamo tu funkciju u punom svom kapacitetu. Kada su u pitanju mediji treba im dati još veći stepen nezavisnosti i nepristrasnosti. Zbog toga što je to nama signal, da kada nešto ne valja u društvu treba da se zapitamo da li je tačno to što je zapisano i ako jeste tačno, da reagujemo onako kako se to od nas očekuje.
Zato ćemo da podržimo ove izveštaje. Oni su nažalost realna slika društva koju smo zatekli 27. jula 2012. godine, sa tendencijom da ćemo dok traje ova Vlada da se borimo da ovi sledeći izveštaji koji dolaze budu daleko povoljniji i za građane Srbije, i za ugled Srbije, i za ugled ove Narodne skupštine.