Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman, sa ispravkom, podnela je narodna poslanica Milica Vojić Marković.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Bojana Božanić. Izvolite.

Hvala, poštovana predsedavajuća.
Koristim vreme ovlašćenog predlagača.
Poštovani ministre, u članu 3, koji govori o mogućnostima, odnosno nemogućnostima da se određeni objekti legalizuju, mi smo predložili u tački 5. da izbrišemo reči: „prema uslovima propisanim planskim dokumentom“.
Dakle, o čemu se ovde radi? Ne znam koliko ste se udubili kada ste radili predlog, konkretno za ovaj član 3, ali vrlo je važno da shvatite kakva je situacija na terenu, odnosno kakva je situacija u urbanističkim službama. Planski dokumenti uglavnom daju restriktivnije mere u odnosu na ovaj pravilnik o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju, izgradnju itd.
Takođe, Pravilnik ne definiše namenu, kako vi ovde govorite u ovoj tački 5. Tako da, npr. postoji mogućnost da je na datoj površini neko izgradio objekat stambene namene u odnosu na poslovnu, kako je predviđeno planskim dokumentom, pa da umesto šest spratova odjednom pomisli da bi najbolje bilo da izgradi sedam spratova i u odnosu na odobrenje za izgradnju koje ima on malo više prekorači neke kvadrate i sad taj objekat neće moći da se legalizuje.
Ponovo postavljam pitanje – šta je smisao legalizacije? Da legalizujemo ili da ne legalizujemo? Ako ne legalizujemo, hoćemo li da ih rušimo? Samo moramo da znamo, mi kao narodni poslanici, predstavnici naroda, da prenesemo to svojim građanima u svojim opštinama, regionima i gradovima, šta je smisao čitavog zakona.
Do sada sam shvatila, razgovarajući sa kolegama iz nekoliko opština iz urbanističkih službi, da ako postoji plan generalne regulacije, onda se ne koriste pravila iz pravilnika. Kao što sigurno znate, jer ste sigurno više puta podnosili različite zahteve za izgradnju itd, vi ili neko od vaših iz porodice, nemoguće je da se desi, ukoliko nije precizirana tačno odredba ili član zakona, da ne dođe do nekakvih pogrešnih tumačenja i slično. Zato je vrlo važno tim službenicima tačno reći šta je smisao određenog člana zakona.
Vi ste, naravno, kada ste obrazlagali Predlog zakona u načelu, govorili kako je teško promeniti službenike. Tu se potpuno slažem sa vama. To je u potpunosti tačno i tu vas podržavam. Ti službenici rade već 30, 40 do 50 godina onako kako oni hoće, kako misle da je potrebno i niko to ne može da promeni. Iz tog razloga je neophodno da članovi zakona budu vrlo precizni. Takođe, mislim da obrazloženje nije dovoljno precizno - koristićemo ili pravilnik ili određene elemente iz plana generalne regulacije, u zavisnosti od toga šta je povoljnije. Dakle, tako ne može da se kaže. Svi oni koji idu u urbanističku službu, grade nešto, podnose zahteve, znaju da je to nemoguće. Prosto, mora se službenicima, odnosno tim zavodima za urbanizam, direkcijama ili odsecima za urbanizam i prostorno planiranje jasno reći šta će koristiti u slučaju legalizacije.
Takođe, prosto moram da vam kažem da je neophodno, ako želimo da legalizujemo, onda moramo da u nekom delu i malo popustimo. Razumem da je ovo iznuđeno rešenje i da postoje odredbe, odnosno članovi prethodnog Zakona o planiranju i izgradnji koji moraju da se ispoštuju zato što je Ustavni sud rekao da građane stavljamo u neravnopravan položaj, ali svakako građane stavljamo u neravnopravan položaj jer ako ostane ova tačka 5. legalizujemo nešto što mora da se uklopi u plansku dokumentaciju. Ako se uklapa u plansku dokumentaciju, mi onda treba da ih vratimo u redovnu proceduru za izdavanje građevinske dozvole. Dakle, i na taj način stavljamo u neravnopravan položaj naše građane.
Objekti koji imaju građevinsku dozvolu, a koji su npr. prekoračili nekoliko kvadrata za kotlarnicu, za stepenice, za lođu itd, i to učinili posle marta 2010. godine ili septembra 2009. godine, sada ne mogu da legalizuju te objekte. Mislim da moramo malo šire da razmišljamo i prvo da znamo šta je cilj – da legalizujemo ili da ne legalizujemo? Naši građani moraju da znaju na čemu smo, da li će Ministarstvo odrediti jasnije pravce u rušenju tih objekata kojih ima preko 600.000 do prošle godine, a sada verovatno još i više. Da vam kažem da samo u ovom članu 3, kao što su neke od kolega govorile, ima previše restrikcija za legalizaciju i bojim se da ćemo mi gotovo većinu od ovih zahteva koji su preostali i objekata koji nisu bili legalizovani, prosto građani moraju da znaju da verovatno neće moći da se legalizuju na osnovu ovakvog zakona.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Saša Dujović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dušan Petrović, Sanja Čeković, Miodrag Đidić, Milovan Marković i Nebojša Zelenović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman, sa ispravkama, zajedno su podneli narodni poslanici Milica Radović, Miroslav Petković, Milan Lapčević, Aleksandar Pejčić i Bojana Božanić.
Reč ima narodna poslanica Milica Radović. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Član na koji smo mi amandmanom reagovali utvrđuje objekte za koje nije moguće da se izvrši legalizacija, odnosno za koje nije moguće naknadno da se izda građevinska dozvola, ali u stavu 2. tog člana predlagač zakona odstupa od ovog pravila i predviđa da će organi nadležni za legalizaciju vlasniku nelegalnog objekta izdati građevinsku dozvolu ukoliko on podnese saglasnost jednog vlasnika susednog objekta. Ovde se govori o vlasniku susednog objekta. Znači, govori se samo o jednoj jedinoj saglasnosti.
Postavljam pitanje – da li je opravdano da mi danas govorimo o jednoj jedinoj saglasnosti ukoliko, recimo, taj objekat okružuje pet drugih objekata, a pri tome se nigde ne govori o tome da li su ti vlasnici legalni ili su ti vlasnici nelegalni? Ovako kako stoji u Predlogu zakona ova odredba predstavlja neverovatan osnov za zloupotrebu prava, prvo to, a drugo zbog toga što samom vlasniku nelegalnog objekta predstavlja i daje osnov da vrlo lako preskoči ovaj uslov koji je predviđen i da dođe do legalizacije.
Mislimo da je amandman koji smo mi podneli više nego pravičan i da je neophodno bilo da ga prihvatite. Zbog čega? Zato što on kaže da je u toj situaciji, da bi neko dobio naknadno građevinsku dozvolu, odnosno da bi njegov objekat bio legalizovan, potrebno da dobije saglasnost svih legalnih vlasnika susednog objekta.
Ovo što ste, gospodine ministre, napisali, ili vaša služba, u obrazloženju zbog čega odbijate ovaj amandman prosto ne stoji. Vi kažete da se podrazumeva da je saglasnost potrebno prikupiti od strane svih vlasnika legalnih objekata. To nema veze sa ovim što piše u zakonu, jer je zakon u ovoj odredbi više nego jasan. On traži isključivo saglasnost vlasnika susednog objekta. Molim vas da još jedanput razmislite o opravdanosti ovog amandmana, jer je on jedino pravično i jedino opravdano rešenje u ovom slučaju.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dušica Morčev i Gorica Gajić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Suzana Spasojević i Dejan Radenković.
Reč ima narodni poslanik Suzana Spasojević.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, koleginice i kolege poslanici, razumem da je u cilju zaštite susedskih prava bilo potrebno uneti u Predlog zakona odredbu kojom se traži saglasnost vlasnika susednog objekta kao uslov da vlasnik bespravno izgrađenog objekta može svoj objekat da legalizuje ali to će u mnogome otežati sam postupak legalizacije, ali i ujedno stvoriti mogućnost da vlasnik susednog objekta zloupotrebi prava data mu ovim zakonom.
Zato smo ovim amandmanom hteli, koliko toliko, da ublažimo ovu odredbu i da se da mogućnost lokalnoj samoupravi da u određenom roku od dana stupanja na snagu ovog zakona može doneti odluku kojom će se na drugačiji način urediti uslovi u pogledu udaljenosti od susednog objekta. Svakako je da lokalne samouprave najbolje znaju kakva je situacija na terenu i najbolje znaju šta je za njihove građane najbolje rešenje.
Svakako, tamo gde je bilo protivljenja od strane vlasnika susednog objekta prilikom izgradnje bespravnog objekta treba tražiti tu saglasnost, ali nikako to ne treba generalizovati na sve bespravno izgrađene objekte jer će se na taj način otežati legalizacija koja će inače ovim zakonom biti teška, a za neke vrlo verovatno i nemoguća. Ovako predviđen član 3. Predloga zakona neće rešiti problem već će otvoriti prostor za neke nove probleme. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Olgica Batić i zajedno Judita Popović, Radmila Gerov i Kenan Hajdarević.
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić.

Zahvaljujem. Pre svega, moram da kažem da meni ovo obrazloženje koje je dato, kojim se odbija ovakav amandman, apsolutno nije jasno. Naime, kaže se u obrazloženju – amandman se ne prihvata s obzirom da se ovim članom utvrđuje i definiše, legalizacija objekta u smislu ovog zakona što je važna odredba za pravilnu primenu odredaba Predloga zakona.
Pazite, imali smo mi i neke druge zakone i neke druge zakoni su nekim drugim odredbama nešto definisali. Ali, između definisanja i utvrđivanja ne može da stoji znak jednakosti sa pravilnom primenom. Imali smo mi i tzv. zakon o lustraciji. Definisao je on pojam lustracije. Važio je dvadeset godina i nikada nije primenjen. Stvarno ne razumem šta je predlagač ili onaj koji je pisao ovakvo obrazloženje i to potpuno nespretno, hteo da kaže ovakvim obrazloženjem i obrazloženjem kojim se neki amandman ne prihvata.
Naime, ukoliko predlagač ovoga predloga zakona i to u svom članu A1. navede da se ovim zakonom uređuju uslovi, postupak, način legalizacije objekata, odnosno delova objekata izgrađenih bez građevinske, odnosno upotrebne dozvole, odobrenja za izgradnju kao i sva druga pitanja od značaja za legalizaciju objekata, pa, onda meni nešto nije jasno. Zašto se ovde isto pitanje postavlja i članom 4. ovog predloga zakona ako je već u članu 1. to isto navedeno. Ne znam zašto onda imate dva ista člana? Ne znam šta to precizirate?
Posebno pitanje, a ovde ću se pozvati na Ustav. Dakle, Ustav Republike Srbije u svom članu 197. određuje da zakoni i drugi opšti akti ne mogu imati pravno dejstvo. To je svima jasno i ništa nije sporno. Sada stav dva tog isto člana i tog istog Ustava određuje da samo izuzetno, odnosno da samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo o kome sam pričala i danas, a i u raspravi u načelu i to samo u onim slučajevima kada to nalaže opšti interes koji je utvrđen prilikom donošenja zakona.
Ovo navodim iz jednog prostog razloga. Naime, uopšte ne vidim šta je poenta toga da naknado izdavanje građevinske, odnosno upotrebne dozvole za određeni objekat, odnosno za deo objekta koji bilo da je izgrađen, bilo da je rekonstruisan, dograđen bez građevinske dozvole ili bez upotrebne dozvole, odnosno koji se koristi bez upotrebne dozvole, spada u kategoriju koje su potpuno suprotno svim navedenim ustavnim normama, a koje se odnose upravo na već spomenuto retroaktivnost, a koja podrazumeva primenu pravne norme na događaje koji su se desili pre njenog stupanja na snagu. Upravo to davanje to retroaktivnosti, odnosno pravne snage pravnim normama i aktima uopšte nije potrebno. Nikada to nije ni poželjno, niti je to celishodnost, samo iz razloga što se time stvara jedna potpuna neizvesnost kod građana. Valjda je svima ovde jasno da se samo pravne norme mogu retroaktivne primenjivati i to samo izuzetno, dakle, krajnje restriktivno i samo ukoliko za to postoje opšti interesi. Dakle, potpuno opravdani razlozi.
Mislim, bar sam lično takvog stava, da teško da postoji opšti interes u ovom slučaju naknadne legalizacije izgrađenih objekata koja se u svim svojim fazama, kako se to navodi u ovom predlogu zakona, talasima koji sve žive građane ove zemlje gotovo da poubijaše, a moglo bi se nazvati i okeanima, koja se otegla gotovo na 18 godina.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Radmila Gerov.

Predloženim amandmanom LDP tražila je da se ovaj član briše iz razloga što smo amandmanima podnetim na prethodne članove kvalitetnije, stručnije i bolje u odnosu na Vladu definisali šta je to legalizacija.
Gospodine Iliću, vi obično dođete u ovaj parlament i razgovarate sa poslanicima. Danas ste očigledno rešili da ćutite. Ako danas nećete sa nama da diskutujete o amandmanima onda zaista nema potrebe da budete tu. Sedamnaest ljudi je već diskutovalo, od vas nismo čuli ništa. Tri nedelje je prošlo od kada ste obrazlagali zakon u načelu. Smatram da kao ministar treba nešto da kažete mimo ovog obrazloženja koje smo dobili kao mišljenje Vlade zašto nam se predlozi i amandmani ne prihvataju. Ako ćete da ćutite na 170 diskusija, onda mislim da će se i ostali poslaničke grupe složiti sa time, da u opšte nema potrebe da bude u sali.
Vi ste gospodine ministre u uvodnom izlaganju kada se govorilo o zakonu u načelu više govorili o Zakonu o upisu prava svojine, nego o Zakonu o legalizaciji. Tada ste rekli da mnogi građani mešaju ta dva zakona, a mešaju ih zato što ste vi kada ste branili Zakon o upisu prava svoje, više puta koristili pojam legalizacije.
Tada smo vas mi iz LDP molili da ne koristiti termin legalizacija kod Zakona o upisu prava svojine jer će građani smatrati da im time rešavate pitanje izdavanja građevinske i upotrebne dozvole. Očigledno je ovoj Vladi osnovni prioritet bio da donese zakon, predloži parlamentu i bude usvojen Zakon o upisu prava svojine kojim se nijedno pitanje vezano za izdavanje građevinske i upotrebne dozvole ne rešava. Jedino što se rešava je to da građani koji nemaju objekat upisan u katastru mogu da ga upišu za sto evra. Ako imamo milion i 500 hiljada takvih objekata u ovoj zemlji, ova država će rupu u budžetu popuniti sa 150 miliona evra.
Time ti građani nisu rešili svoj problem. Ovim zakonom građani koji imaju objekte izgrađene bez građevinske dozvole problem svojih objekata neće rešiti, gospodine ministre. Pre svega, sami ste rekli u obrazloženju da ovaj zakon važi samo za polovinu tih objekata, onih 700 hiljada koji su podneli zahtev. Šta je sa ostalih 700 hiljada? Rekli ste tada u raspravi u načelu, da sigurno niko neće rušiti objekte. Građanima ste putem medija rekli da nema potrebe da legalizuju objekte ukoliko ne žele da ih prodaju. Ovim zakonom kažete da ukoliko građanin bude odbijen, znači, ne upotpuni dokumentaciju sledeći korak je rušenje. To je obmanjivanje građana, gospodine ministre.
Kada na jedan Predlog zakona imate 170 amandmana, očigledno da vi, ne vi lično, vaši saradnici, niste dovoljno stručno, niste dovoljno kvalitetno, niste možda imali vremena, a ja smatram da jeste, sagledali problem nelegalne gradnje. Ovim predlogom zakona, znači, ovakvim zakonom problem nelegalne gradnje u Srbiji neće biti rešen.
Čemu onda ovakav zakon? Ovaj zakon ne treba da se zove zakon o legalizaciji, nego zakon o legalizaciji objekata za koji je podnet zahtev do marta 2010. godine, a onda da parlamentu predložite novi zakon. Zakon o legalizaciji objekata za one objekte za koje nije podnet zahtev. Pred Ustavom svi građani treba da budu jednaki, onda podjednaka prava treba da imaju i oni koji su podneli zahtev i oni koji to nisu. Ovim zakonom vi takvu mogućnost ne dajete. Znači, vi ste u raspravi u načelu, govorili o Zakonu o upisu prava svojine u odnosu na Zakon o legalizaciji. Molim vas da se uključite u diskusije. Ukoliko ćete da sedite i svo vreme da ćutite onda nema potrebe da budete u sali.