Reč ima narodni poslanik Dejan Rajčić.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani ministre, poštovane koleginice i kolege poslanici, već preko sat i po vremena razgovaramo o ovom dobrom amandmanu koji je podnela SPS, odnosno gospođa Suzana Spasojević i kolega Dejan Radenković. Mislim da je ovaj amandman zapravo pogodio celu suštinu i intenciju koja se želela postići ovim zakonom o legalizaciji bespravno izgrađenih objekata. Ono što smo među sobom, svih ovih nedelja, razgovarali, pričali šta uraditi sa objektima koji su nastali posle 11. septembra 2009. godine, a danas je već 2013. godina, dakle ušli smo u petu kalendarsku godinu, nažalost, iz raznoraznih razloga izgrađeno je u tom periodu, te pune četiri godine, jako puno bespravnih objekata.
Razloge i uzroke trebalo bi tražiti na mestima gde se odlučuje o ispunjenosti uslova za izgradnju tih objekata, a to su najčešće bile lokalne samouprave. Zbog čega one nisu bile ažurne u izdavanju odobrenja za gradnju, odnosno građevinskih dozvola ili zbog čega inspekcijski organi u tim istim lokalnim samoupravama nisu ažurno primenjivali postojeća zakonska rešenja iz Zakona o planiranju i izgradnji i sankcionisali i sprečavali u startu bespravnu gradnju, to je drugo pitanje.
Ali, posle četiri pune godine, na kraju, mi imamo činjenicu da je u tom periodu izgrađeno sigurno više desetina hiljada objekata ili dograđeno ili nadgrađeno, nadzidano. Tako da, ovaj amandman u izvesnom smislu rešava brojna pitanje i dileme mnogih građana koji su nam se javljali - šta će biti sa nama koji smo posle 2009. godine gradili a za to vreme nisu uspeli da u prethodnom postupku, kroz redovnu proceduru dođu do građevinske dozvole.
Razlog zašto se građevinska dozvola nije mogla dobiti, između ostalog, leži i u činjenici da u mnogim lokalnim samoupravama urbanističko-planska dokumenta nisu ažurna, odnosno u mnogima čak i ne postoje u onom obimu i u onom broju, na onim prostorima na kojima su građani bili zainteresovani da grade svoje, uglavnom su najčešće u pitanju stambeni objekti.
Na kraju, pošto su se otvorila brojna pitanja - da li je ovo u skladu sa zakonom, odnosno u krajnjoj liniji i sa Ustavom? Iz svog iskustva mogu da vam kažem da najčešće ili vrlo često pravda i pravo ne idu ruku pod ruku, nažalost. Možda ovaj amandmanski predlog SPS nije baš po pravu, ali je sigurno pravedno da i ti ljudi dobiju šansu, kao i mnogi prethodni koji su dobili tokom prethodnih godina, da ne kažem i decenija, da svoje višedecenijske probleme, višegodišnje probleme uklope u zakonske okvire i da jednom i oni postanu građani prvog reda, odnosno da ne budu ni po kom osnovu diskriminisani.
Mislim da prihvatanjem ovog amandmana i nakon njegovog prihvatanja i nakon izglasavanja, odnosno donošenja, usvajanja novog Zakona o planiranju i izgradnji ili uređenju prostora i izgradnji, kako će se već zvati, od tog trenutka nadalje bi trebalo da se jednom za svagda proglasi nulta tolerancija na svaku vrstu i svaki vid divlje gradnje. Do tada, da li je moguće? Moguće je da se svim našim građanima, a u pitanju je, čuli smo kroz nekoliko prethodnih zakona, tokom ove godine 1.300.000 objekata, da se izađe u susret tim građanima i da se na neki način reše njihovi problemi koji su što voljno, što nevoljno stvoreni i oni objektivno postoje.
Da li je u skladu sa Ustavom ili ne? Mi ne bismo danas imali ovaj zakon, kao poseban zakon da Ustavni sud nije prethodna rešenja iz prethodnog Zakona o planiranju i izgradnji proglasio protivustavnim. Sve razloge zbog čega ih je Ustavni sud proglasio protivustavnim, ovaj zakon je otklonio.
Usvajanjem ovog zakona o legalizaciji mi uvodimo, na kraju stvaramo pretpostavke da se tih 1.300.000 objekata uvede u pravne okvire, da postanu pravno vidljivi i da se od tog trenutka pa nadalje definitivno, mada oni i do sada gradnja bez građevinske dozvole jeste bila krivično delo, ali da se od trenutka usvajanja ovog zakona i budućeg Zakona o planiranju i izgradnji, stvori nulta tolerancija na svaki vid divlje gradnje.
Na kraju, u tih 1.300.000 objekata sigurno se nalazi i veliki broj radnika koji su čitav svoj radni vek izdvajali preko nekadašnjih SIZ-ova za izgradnju po jedan ili 2% za solidarnu stambenu gradnju, a koji nikada nisu dobili nikakav stan, niti priliku da dobiju stan, već su na ovaj način, između ostalog, morali da rešavaju stambeno pitanje za sebe i svoju porodicu.
Pozvao bih sve poslanike pojedinačno, da prema svojoj savesti, u danu za glasanje, kada budemo odlučivali o ovom amandmanu, dakle, amandmanu na član 5. koji su podneli Dejan Radenković i Suzana Spasojević, da glasamo i prihvatimo i usvojimo taj amandman i nakon toga stvorimo preduslove da se ispravi, odnosno otkloni jedan veliki problem za sve objekte koji su izgrađeni u ove četiri godine, jer u suprotnom, opet bi ostao jedan vakuum gde bi se veliki deo objekata i dalje smatrao nelegalnim i divljim i na kraju ne bi bilo rešeno u potpunosti pitanje legalizacije svih objekata, što bi, između ostalog, trebalo da bude intencija celog Zakona o legalizaciji. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Jeremić, Slobodan Veličković i Ljubica Milošević.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Jeremić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što nismo o ovom zakonu u načelu razgovarali deset sati, jer se pokazalo ovde da u raspravi u pojedinostima umesto da brže prođemo, da se više zadržimo u načelu, a manje u pojedinostima, mi smo se ovde, čini mi se, dosta rasplinuli. Međutim, to neće umanjiti kvalitet ovog zakona koji je pred nama.
Imam jedan predlog za predsedavajućeg. Smatram da bi bilo dobro da Skupština prvo kada raspravljamo o nekim tačkama zakona, da tada kada imamo tačke i stavove, da stavove i tačke prvo iznesu predlagači amandmana, pa tek posle da se otvara rasprava. Mislim da bi dalo novi kvalitet, jer u ovom slučaju se radi o istoj tački, o istom stavu.
Kada je u pitanju ovaj član 5. stav 1, postoje dve uslovnosti za pravo legalizacije, a to su datum završetka izgradnje i datum podnošenja zahteva za legalizaciju, odnosno za upis. Mi smo predložili da se ovaj drugim datum izbriše. Smatramo da je to manje diskriminišuće prema ostalim graditeljima koji su gradili do 11. septembra 2009. godine, a da se vreme podnošenja zahteva za legalizaciju produži za godinu dana od momenta donošenja zakona. Smatramo da je ovo ispravnije i da bi ovo bilo korektnije prema svima onima koji su gradili do tog vremena.
Međutim, Ustavni sud je rekao svoje i kazao da su obe uslovnosti nužnost. I ovo sve sad što mi pričamo i što ovde raspravljamo ne možemo da menjamo, odnosno ako drugačije donesemo odluku i izglasamo, Ustavni sud će ovo poništiti jer je neustavno. Ja to tako i razumem. Međutim, s obzirom da je oko 700.000 objekata prijavljeno za legalizaciju, to je sasvim dovoljan broj, ostaje oko 600 i nešto objekata koje treba rešiti na druge načine.
Postoje načini za to rešavanje. Ovo govorim zbog gledaoca koji nas gledaju. Mislim da poslanici ovo sve znaju. Govorim zato što je vrlo bitno. Postoji mogućnost da legalizuju objekte i oni ljudi koji nisu podneli zahtev za legalizaciju. Imaće mogućnosti. Po nalogu građevinske inspekcije, a u posebnom upravnom postupku, koji će i novi zakon predvideti sada i dobro ga razraditi, Zakon o planiranju i izgradnji, koji je već u pripremi, tako da će i ovi ljudi za sve ove stvari za koje se pitamo sada… Ovo se odnosi, ako se sećate, prvi put kada sam govorio o Zakonu o pravu upisa za nelegalno izgrađene objekte sam i rekao da se ovaj ceo proces decenijskog javašluka u građevinarstvu i gradnji mora rešavati postupno i stepenasto. Ovo je i suština. To je i danas ministar potvrdio kroz svoje izlaganje.
Ovako ćemo jedino moći da dođemo do rešenja, ali ne tako brzo. I ne može odjedanput se prelomiti nešto što se tako dugo stvaralo i dugo nije završavalo.
Nije ovo ministarstvo, ni ova Vlada krivi za to. Ako bi tražili krivca trebali bi da tražimo krivce u mnogim vladama i ministarstvima pre ove vlade.
Nama je posebno drago što su naši amandmani na čl. 15. i 16. usvojeni. Žao nam je što. Amandman na član 13. koji je identičan sa još nekima a nije usvojen, a on je osnovni amandman koji je trebao biti usvojen u ovom zakonu.
Smatramo da će ovaj zakon sa ovim poboljšanjima biti sasvim dobar i da će zadovoljiti svoju potrebu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Bojana Božanić. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, kolege i koleginice narodni poslanici, kao što sam govorila i po prethodnom amandmanu, prosto smatram da ovaj amandman apsolutno nije u duhu ovog zakona.
Dakle, dajemo godinu dana dodatni rok, ako sam ja to dobro razumela, da neko podnese zahtev. Dakle, sad treba za godinu dana da se izgradi još 100 ili 200.000 objekata. Mislim da apsolutno nije opravdano i, prosto, različiti su razlozi i motivi za podnošenje amandmana.
Ono što, ministre, nudimo kao rešenje jeste da, na primer, date nalog Republičkom geodetskom zavodu da uradi satelitske snimke i na dan stupanja na snagu zakona da se ti satelitski snimci podele lokalnim samoupravama i da onda, na osnovu tih satelitskih snimaka, se izvrši ta legalizacija.
Dakle, obzirom da ćemo najverovatnije usvojiti ovaj prethodni amandman na član 5. kolega iz SPS, onda ćemo u tom slučaju moći te objekte da uvrstimo u legalizaciju.
Na osnovu tog satelitskog snimka bilo šta što se doradi nakon toga treba da bude podložno sankcijama, dakle drakonskim kaznama koje treba da unesete u Zakon o planiranju izgradnje, koji treba da bude ovde pred nama, a sad je u javnoj raspravi.
Dakle, to je rešenje koje mi vama nudimo, pošto tražite rešenja. Dakle, ne kritikujemo vas, samo želimo da vam pomognemo.
Ko će da gradi infrastrukturu, ponavljam, u lokalnim samoupravama? Ako vi možete, imate mogućnosti kao ministar, dakle, ne lično, nego kao ministar, da opredelite sredstva da gradite infrastrukturu po opštinama i gradovima. to je odlično. Onda opštine i gradovi ne moraju da prihoduju od komunalnog opremanja, od naknade za uređenja građevinskog zemljišta. Ali, da li znate koliko ima poslovnih objekata koji obrću velika sredstva gradeći određene objekte na određenim lokacijama i na taj način zbog čega bi mi njima sad davali tako besplatno da se priključe na komunalnu infrastrukturu koju je npr. lokalna samouprava izgradila? Znači, hajde džabe sad da radimo, hajde da poklanjamo zemlju, hajde da poklanjamo objekte, hajde da poklanjamo državnu zemlju kao što smo počeli da radimo.
Mislim da treba da pustimo lokalne samouprave da sami donose odluku o cenama komunalnog opremanja, jer to je njihov prihod.Dakle, te lokalne samouprave će na osnovu tržišta, potražnje, na osnovu toga da li su to objekti koji se grade za stambenu gradnju, da li je to prvi stan, na osnovu toga da li je to poslovni objekat, da li je proizvodni itd, u zavisnosti šta te opštine forsiraju u svojim sredinama, na taj način određivati i cene i pustimo tržište da to kaže.
Ako te lokalne samouprave uvide da tu ne može da se plati komunalno opremanje, da ne mogu da plate te prihode, pa one će svakako odlukama smanjiti komunalna opremanja. Naprotiv, ako vide da to puno sredstava košta da se uloži u tu komunalnu infrastrukturu, onda će oni podizati cenu. Dakle, tržište to treba da kaže, a ne treba Ministarstvo da kaže, pogotovo kad nije takav Zakon o finansiranju lokalne samouprave, da komunalno opremanje neće biti prihodi.
Mi treba džabe da radimo komunalnu infrastrukturu, a građani će da se priključuju kako hoće i neće nikom ništa da plaćaju? Ponavljam, dižemo PDV, dižemo druge namete, a ovamo ćemo da ostavimo one koji grade nelegalno da ne plaćaju ništa. Mislim da to stvarno nema smisla.

Hvala.
Narodni poslanik Slobodan Jeremić, pravo na repliku. Izvolite.

U krajnjem je nekorektno da pojedini poslanici iz pojedine ili iz jedine poslaničke grupe pokušavaju da prevedu ovde nešto na lično. Nema ovde ničega lično. Nemam ja nikakav interes za ovo.
Samo moram da kažem ovde da sam prošli put diskutovao i kazao da opština Čajetina nijednog građevinskog inspektora nije imala u toku letnje sezone, a sada su postavili građevinskog inspektora na određeno vreme na privremene i povremene poslove. Ako je to ta ozbiljnost, ako je to ono što će doneti boljitak, svaka čast. Ja nema ništa dalje da kažem.

Reč ima narodni poslanik Bojana Božanić. Izvolite.

Hvala.
Nisam mislila ništa lično. Mi svi tamo gde radimo, radimo onako kako najbolje znamo i umemo. Mislim da nema razloga da se ovde uplićemo da li u jednoj lokalnoj samoupravi se radi ovako ili onako.
Broj glasova koje je DSS dobila u opštini Čajetina, gde vlada, a to je preko 50% glasova, govori o tome koliko nas narod podržava. Hvala.