Reč ima narodni poslanik Bojana Božanić.

Poštovana predsedavajuća, želim da ovom prilikom pružim punu podršku ovom amandmanu. Smatram da je amandman u potpunosti opravdan i da ćemo svakako ovaj amandman u danu za glasanje podržati. Slažem se sa svim što su prethodne koleginice govorile.
Još jednom podsećam i apelujem na ministra da sa nama porazgovara o ovom problemu, o jednom vakuumu koji imamo za preko 600 hiljada objekata. Više ne znamo ni koji je to broj, ni kako ste vi evidentirali tih 600, 700 hiljada objekata za koje nije podnet zahtev za legalizaciju. Šta ćemo da uradimo sa njima? Hoćemo li da ih rušimo ili nećemo? Ponavljam pitanje od malo pre. Ako ćemo da ih rušimo, to treba da tačno znamo i to građani naše zemlje treba da znaju danas kada raspravljamo o ovom zakonu, pre nego što budemo glasali o tome, jer od toga će i zavisiti kako ćemo glasati, ili ćemo da im pružimo mogućnost da objekte legalizujemo.
Pošto nisam bila prisutna kada ste govorili u načelu, pročitala sam ono što ste govorili vrlo detaljno. Čini mi se da ste vi bili stava da se legalizacija dopusti i da se legalizacija u potpunosti završi na odgovarajući način. Demokratska stranka Srbije se zalaže da se objekti legalizuju na jedan jednostavan način, da se uvede red u oblast urbanizma, da završimo legalizaciju svih tih objekata, da oročimo neki period za koji bi to trebalo da se završi, a onda jednim kvalitetnim zakonom o planiranju i izgradnji da reagujemo i na taj način donesemo kvalitetno zakonsko rešenje koje neće dozvoliti nesavesnim investitorima da grade nelegalno. Na taj način ćemo rešiti nelegalnu gradnju.
Za nelegalnu gradnju nije kriv Zakon o legalizaciji, već je kriv Zakon o planiranju i izgradnji. U ranijem periodu smo imali problema i dešavalo se da se u principu negde 2008, 2009, 2010. godine najviše nelegalnih objekata gradilo. Zašto? Zato što se po prethodnom zakonu, usvojenom pre ovog iz 2009. godine, davalo odobrenje za izgradnju. Po tom odobrenju za izgradnju mnogi investitori su počinjali da grade, iako u dispozitivu rešenja odobrenja za izgradnju stoji da oni ne smeju to da počnu pre nego što dobiju građevinsku dozvolu. Međutim, oni su koristili taj neki, da kažem, prostor koji je bio od nekih 30-ak dana da započnu tu gradnju. Tada se najviše tih nelegalnih objekata izgradilo.
Prosto, postavljam vam pitanje – šta ćemo sa onim objektima, kako ste vi govorili o Zakonu o posebnim uslovima za upis svojine na bespravno izgrađenim objektima, koji nisu ušli u legalizaciju? To je zakon o kojem vi najviše govorite kada govorimo o legalizaciji, planiranju i izgradnji i bilo čemu drugom, uvek je taj zakon na prvom mestu. Šta ćemo sa 4.428 zahteva onih ljudi koji nisu podneli zahtev za legalizaciju, a hoće da upišu svojinu na svojim objektima? Kako da dozvolimo upis prava svojine za svaki objekat, a da im ne damo da legalizuju? To je opet stavljanje u neravnopravan položaj. Šta ćemo sa svim tim objektima? Šta ćemo sa onih 5.368 predmeta koje je RGZ odbacio, jer ne mogu da upišu pravo svojine, a možda mogu da se legalizuju?
Mislim da nismo na pravi način ovim zakonom definisali šta i kako treba da se radi. Mislim da moramo da pustimo mogućnost da se svi oni objekti koji su izgrađeni nelegalno u periodu između 2010. i 2013. godine mogu legalizovati. Smatram, kao što je bilo do sada, gde gotovo nijedan objekat nije srušen, da tako i ubuduće neće moći. Mislim da je ovaj amandman jako dobar i da treba da ga podržimo.
Koliko vladajuća koalicija misli o legalizaciji, o zakonu i koliko brine o rešavanju problema o urbanizmu, govori samo to da je ovaj zakon bio četiri meseca u proceduri. Trebalo je da izađe ovde pred poslanike po hitnom postupku. To se nije desilo. Evo, već pet meseci imamo taj vakuum gde ne može da se izvrši legalizacija.
Postavljam još jedno pitanje – šta će biti sa onim vlasnicima nelegalnih objekata koji su podneli zahteve za legalizaciju, prikupili svu dokumentaciju, stoje na ugovaranju, kako se to kaže u službi, odnosno u opštinskim upravama? Samo je trebalo da potpišu ugovor. Međutim, do 6. juna to nije realizovano. Hoće li oni sada ponovo morati svu dokumentaciju po ovom zakonu da podnose ili neće? Građani su tu imali velike troškove. Mislim da će sada naknadno imati još veće troškove, a pričamo o nekim drugim stvarima koje se ne tiču ove legalizacije.
Na ovaj način, legalizacijom i naplatom te legalizacije imamo mogućnost da naplatimo ljudima koji nisu radili po zakonu ono što sleduje. Dakle, tu se niko ne buni i to treba da uradimo, a s druge strane, ne naplaćujemo legalizaciju, već podižemo PDV i na taj način namećemo građanima koji su radili legalno i koji su radili sve po pravu i po zakonima, ali onima koji su radili bespravno i koji su se oglušili o zakon na neki način, njima nećemo naplatiti, ali o tome ću po nekom drugom amandmanu.

Hvala.
Reč ima ministar Velimir Ilić.

Da ne bi sada komentarisali nešto i narodni poslanici koji su dali svoj amandman su bili u pravu da treba razmišljati o stotine hiljada objekata koji su napravljeni a koji nisu ušli u proces legalizacije. Tačno je da je sada pitanje – šta sa njima?
Međutim, mi smo razgovarali sa sudovima, sa Ustavnim sudom, sa svima, ako je neko napravio objekat i time dobio krivičnu prijavu ili napravio prekršaj i mi sada legalizujemo prekršioca koji je u postupku krivičnog dela, ne može. Ne možemo sada - dali smo mu prijavu po važećim zakonima, a sad kažemo: „Puj pike ne važi, bićeš legalizovan isto kao i svi drugi“. Ali, zato je moglo da se u nov Zakon o planiranju i izgradnji ubaci jedan član koji će glasati da ti koji su pod krivičnim delom i zapisnik koji su napravili mogu da uđu u redovan proces dobijanja papira kao da gradi iz početka. Znači, podneće zahtev lokalnoj upravi, dobiće građevinsku dozvolu, sve će regularno uraditi po novom zakonu i dobiti objekat koji će biti pod građevinskom dozvolom i samim tim mogućnost da dobiju upotrebnu dozvolu. Za ono što su napravili prekršaj, oni će u procesu koji će biti odgovarati. Biće možda i kažnjeni itd.
Ako je za to bilo predviđeno krivično delo od jedne do osam godina, sada ne možete da kažete – sud će ga osuditi, a mi ćemo ga sad upisati regularno. U novom zakonu koji je sada u javnoj raspravi o planiranju i izgradnji, koji će veoma brzo ovde za 30-ak dana doći u parlament, ima jedan stav koji ovo definiše.
Pitali ste me - kad će se rušiti? Ja sam dugo ministar i nijedan objekat još nisam srušio za toliko godina, a bilo je stotine objekata. Trudimo se da sve što je moguće legalizujemo ili upišemo, ali pravno, da ima osnova. Ne možemo sad jer bi Ustavni sud proglasio da je ceo zakon nelegalan ako je u prethodnom zakonu bilo da taj koji je napravio krivično delo i procesuiran je. Taj koji je procesuiran, ušao bi u redovan proces legalizacije.
Znači, razmišljali smo o tome i neće doći do tih rušenja, već će se kroz Zakon o planiranju i izgradnji ubaciti ta stavka, jer ako bi sad ovo usvojili, onda bi zakon od Ustavnog suda bio proglašen protivustavnim, jer bi prekršioca uveli u normalan proces kao da nije napravio prekršaj. Zakon je bio izričit i rečeno je i to, propisana je i kazna, i zatvorska i novčana itd. Vi kažete sad – u redu je, ne možemo to da uradimo pravno, jer ćemo ući u probleme.
Ponavljam, u Zakonu o planiranju i izgradnji biće jedan član koji to definiše i pruža mogućnost svima da odu u svoju opštinu. Vi ste videli možda nacrt novog zakona, gde će se dozvola dobijati u najkraćem vremenskom roku, otprilike oko sedam dana, na jednom šalteru i polazna građevinska dozvola potpuno je besplatna. Neće biti mogućnosti da iko, samo onaj ko neće, ne ode na šalter svoje lokalne uprave i podnese zahtev, dobije papire da objekte koje je počeo završi i dobije zvaničnu dokumentaciju za taj objekat. Imaće priliku da izmiri one obaveze koje će biti predviđene i u novom zakonu.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Bojana Božanić.

Hvala.
Zahvaljujem se na odgovoru poštovanom ministru, ali sam htela samo da pojasnim još par stvari.
I do sada je bespravna gradnja bila krivično delo, kako smo do sada to radili, ali dobro, tih objekata sigurno sa krivičnim prijavama nema puno, jer znam šta ste pričali i potpuno se i tu slažem sa vama kada je bila načelna rasprava.
Kažete – ne može Ministarstvo sa deset inspektora da reši problem, pa tako i opštine i gradovi, znate, imaju jednog ili dva inspektora i ne mogu da reše probleme. Onda kada ste navodili primere da inspektori ne smeju da izađu na teren jer zna se ko sve tamo radi. Dakle, oni tu i ne stignu da napišu zapisnik i ne stigne uopšte krivična prijava do nadležnih.
Govorili ste da neće inspektore da puste na gradilište, da ih verovatno potplaćuju, da činovnici imaju svoju proceduru koju ne mogu da promene, koju nijedan zakon ne može da promeni itd. Zaista se sa vama tu slažem. Takvi su isti problemi kako u ministarstvu, tako i u lokalnoj samoupravi, i u opštinama i u gradovima. Tu se zaista sa vama slažem, ali me zanima šta ćemo sa onim kod kojih nije bilo tih krivičnih prijava? Šta ćemo ako od tih 700.000 objekata 10% ili 20% ima krivične prijave? Šta ćemo sa ostalim objektima? Da li će oni tim određenim članom zakona u okviru Predloga zakona o planiranju i izgradnji moći da se legalizuju? Ako kažete da hoće, mi ćemo se svakako sresti ovde u parlamentu i kada budemo govorili o Zakonu o planiranju i izgradnji.
Mislim da na neki način ova naša rasprava treba da se bazira na Zakon o legalizaciji, a opet nam se stalno provlači, vi kažete isto, Zakon o upisu bespravno izgrađenih objekata, da treba da se upišu. Da, treba da se upišu, ali isto tako treba da se objekti legalizuju. Smatram da je to ispravno i to vi kažete kroz ovaj zakon i kroz ove ciljeve zakona koje ste tu naveli.
Čini mi se da će ovi objekti samo da se evidentiraju, da će ta sredstva koje će građani da plate, u principu idu u budžet republike, a s druge strane neće biti legalizacije od čega sredstva idu u budžet lokalne samouprave. I tu će građani iz lokalnih samouprava biti dosta oštećeni.

Hvala.
Reč ima ministar Ilić. Izvolite.

Videli ste da ima sigurno problema. Mi nećemo po novom zakonu dozvoliti gradnju i povećaće se broj inspektora kako na lokalu, tako i na republičkom nivou. Ali, ne vidimo razlog zašto bi neko gradio divlje ako mu se omogući da to nema ni jedna smetnju da se radi sa dozvolom ako se to dobija u toku dana, ako imate mogućnost da to regulišete, ako je ta dozvola besplatna u startu i samo ono što vam se ugradi, to se plati?
Zamolio bih mnoge poslanike da prenesu lokalnim sredinama iz kojih dolaze, i to je stav i u novom zakonu o planiranju i izgradnji, stav svih koji su radili, a to su radili mnogi, od Svetske banke, mnoge institucije koje su učestvovale u izgradnji, predstavnici EU. Javile su se mnoge države koje su nam pomagale u sa svojim timovima pravljenju tog zakona, koji je ključni zakon u jednoj državi.
Vi na lokalu morate da shvatite jedno - ne možete imati nikakve više prihode od izgradnje objekata. Shvatite to već jednom. Nećete dobiti jedan dinar zato što se na vašoj teritoriji gradi objekat, samo ćete dobiti PDV, ali taj objekat kada se napravi, dok god živi objekat vi ćete naplaćivati porez na imovinu. Njegova vrednost je oporezovana i vi pravite infrastrukturu od poreza na imovinu koji izuzetno veliki mogu reći u Srbiji izuzetno velik. To su ogromni prihodi.
I porez na zarade ste dobili. I od toga se gradi u gradovima i opštinama infrastruktura. Znači, nema više, zaboravite ono – prva zona u Beogradu 300 evra, svi moraju da uplate 300 evra kada grade u prvoj zoni, u drugoj zoni 250, u trećoj 200 itd. Negde je gradnja bila potpuno identična sa cenom dažbina koje su se uplaćivale opštini ili gradu i to su bila ogromna sredstva i ogromni nameti koji su poskupljavali kvadrat stana. Zato su mnogi investitori otišli iz Srbije, jer nisu mogli da regulišu.
Sećam se odlično firme koja je dobila da radi Prokop u Beogradu. Kada je došlo da mora da se uplati na kasu grada 300 evra po kvadratu, oni su raskinuli ugovor i otišli. Pitali su zašto, a oni su im rekli za infrastrukturu. Oni su rekli da je svu infrastrukturu radio pokojni Branko Pešić i sve postoji i zašto vam mi sve to sada ponovo plaćamo, a oni kažu – takav je zakon, vi ste u prvoj zoni, ne možete da gradite dok sve to ponovo ne uplatiti. Oni su rekli – ljudi, vi niste normalni i otišli su iz Srbije. Raskinuli su ugovor i napustili posao.
Već 20-30 godina prokop nije mogao da se završi. Zašto? Zato što je 300 evra po kvadratu moralo da se uplati na svaki kvadrat izgrađene površine, i poslovne, i stambene, i garaže i sve ostalo. Svi su nam rekli da nismo normalni. To nigde u svetu nema, a sva infrastruktura je napravljena pre 20 godina, i trafo stanica, i vodovod, i kanalizacija, i kišna kanalizacija i sve.
Onaj lepo pita – plaćam vam trafo stanicu koja je urađena, plaćam vam vodovod koji postoji, plaćam vam kanalizaciju koja postoji? Zbunili smo investitore sa tim našim zonama i tim našim ogromnim dažbinama.
Opštine i gradovi dobijaju porez na imovinu. Vi kada izgradite objekat, tačno je da je tu uložena neka infrastruktura i nešto, ali vrednost tog objekta je povećan sa tom infrastrukturom itd. Dok god postoji taj objekat, znači, 100 godina postoji objekat, 100 godina plaćate kvartalno porez na imovinu po kvadratu izgrađenog objekta i porez na zarade svih zaposlenih u opštini ili gradu. S toga se pravi nova infrastruktura za nove objekte, a ti kada se izgrade odmah su neka vrednost i na njih se opet plaća porez na imovinu i tako se ceo krug zanavlja. Razumete?
U suštini je promenjen prihod za izgradnju infrastrukture. Zato nemojte sada da se boje neki gradovi. Pišu meni pisma gradovi i opštine – mi nećemo ništa da prihvatimo, nama je legalizacija osnovni prihod, nama je građevinska dozvola osnovni prihod itd. Po novom Zakonu o planiranju i izgradnji samo će se uplatiti ono što zaista opština ili grad ugrade na taj objekat, a izvođač i investitor imaju pravo da sve sami ugrade, da ništa ne uzmu, a ona velika infrastruktura ulična i ostalo, plaća se iz ovih prihoda kroz porez na imovinu, koji je definisan u svakom gradu.
Pogledajte stavke koliki je u pojedinim opštinama porez na imovinu. To su ogromne stavke. To je možda puta 10 nego što je bilo sada od građevinskih dozvola. Ako svi budu plaćali porez na imovinu, a svi će morati da plaćaju porez na imovinu izgrađenih objekata. Ne može niko da izbegne.
Nedavno sam razgovarao sa poreskom upravom i oni kažu – samo ćete prestati da plaćate. Iako objekat nije u funkciji, vi plaćate. To je sada problem mnogih građana koji imaju višak poslovnog prostora, a nisu zaposlili taj prostor.
Samo rušenjem prestaje plaćanje poreza na imovinu. Vi plaćate porez na imovinu konstantno. Samo ako ga porušite, izbrišete ga, da ne postoji više, vi prekidate da ga plaćate. Znači, nema objekat mi ne radi, prazan je, nema nikog u njemu, poslovni prostor nije izdat, nema nikakve prihode itd. Znači, nema nijedno opravdanje. Vi posedujete imovinu, vi ste poreski obaveznik na tu imovinu i to je u celom svetu tako.
Prema tome, nemojte brinuti, vidim da su mnogi gradonačelnici i predstavnici opština pisali ovih dana pisma, nećemo dozvoliti. Pa, kako ste dozvolili da nam dođe porez na imovinu i ne znate kolika su to sredstva. Pa, to vam je uvećalo budžet. Vidite da su po opštinama puni budžeti od poreza na imovinu. Kako ne vidite da vam je nešto drastično poraslo? Vidite valjda na prilivu budžetu. Ne možete vi sada meni da uzmete i dažbine što ste mi dali dozvolu i dozvolili da gradim, a posle mi kroz porez sve to naplaćujete dok god objekat traje. Svake godine po malo, po malo i ponovo mi pojedete ceo objekat kroz dažbine koje će biti.
Prema tome, nemojte brinuti. Vidim da su mnogi gradonačelnici, predsednici opština pisali ovih dana pisma – mi nećemo dozvoliti. Kako ste dozvolili da vam dođe porez na imovinu i ne znate koliko su to sredstva? To vam je uvećalo budžet, vidite po opštinama da su puni budžeti od poreza na imovinu. Kako ne vidite da vam je nešto drastično poraslo. Vidite valjda na prilivu budžeta.
Naravno, ne možete sada da uzmete i dažbine što ste dali dozvolu i dozvolili da gradim, a posle mi kroz porez sve to naplaćujete, dok god objekat traje. Svake godine, malo po malo i ponovo mi pojedete ceo objekat kroz dažbine koje će biti. Izračunajte. Nema onog starog, amorticazacija na privatna lica nego kompletan iznos, porez na imovinu, što je dosta velika stavka.
Prema tome, nemojte se bojati, biće tih sredstava i nema razloga da razmišljate o tome, jer svaki objekat koji je izgrađen, upisan ne upisan, podleže porezu na imovinu. Ne morate da ga legalizujete, ne morate da ga upišete, ne morate ništa, dobićete rešenje o porezu na imovinu. Svaka opština će uručiti. Svi su dobili rešenje. To je ogromna stavka i zato kažem da ne brinete o tome, jer je to regulisano novim zakonom.

Hvala.
Završićemo repliku, ali posle možete da ostanete u sistemu, pošto imam dosta prijavljenih u vezi sa ovim amandmanom.
Prvi prijavljeni je narodni poslanik Dejan Radenković.

Hvala potpredsednice.
Poslanička grupa SPS kada je predlagala ovaj amandman uzela je obzir da definitivno i konačno treba da stavimo tačku na bespravnu gradnju. Kako se to desilo, da posle tog datuma se izgrade toliki objekti, možda bi trebali da krenemo i time da se bavimo.
Sada, mi trebamo da rušimo, a ne postoje mogućnosti i realna sredstva da krenemo i da rušimo sve po Srbiji, uz puno poštovanje Ustavnom sudu, svih sudova, ali ako su podnete tolike krivične prijave, onda ne znam šta se čeka. Mislim da s obzirom na broj izgrađenih objekata da je minimalan broj krivičnih prijava podnet u skladu sa zakonom
Da pojasnim, hoćemo da se stavi tačka na bespravnu gradnju, sa Zakonom o legalizaciji objekata i tu da regulišemo tu nelegalnu gradnju. Sa Zakonom o planiranju i izgradnji mislim da treba konačno da uvedemo Srbiju u ono što se zovu legalni tokovi, legalna izgradnja i da definišemo nešto za budućnost.
Imali smo mnogo poziva građana i naš amandman na član 28. koji je Vlada prihvatila, koji se tiče naknade koju trebaju građani da plaćaju da se uzmu u obzir socijalni slučajevi. Među njima je sigurno 90% socijalnih slučajeva. Niko od nas u poslaničkoj grupi nema nikakav interes, niti ima iko objekat izgrađen posle tog datuma i nismo vođeni nekim ličnim interesima. Nije nam cilj da štitimo one koji su bespravno gradili objekte.
Mislim da ova procedura koja predviđena predloženim zakonom nas uvodi u redovnu proceduru onako kako predviđa dobijanje građevinske dozvole. Ovaj amandman je amandman oko koga treba da postignemo konsenzus, jer mi smo ti koji treba da pošaljemo poruku da se nešto konačno reši u ovoj zemlji, da konačno stavimo tačku na bespravnu gradnju, a ne da kažemo – sada je ovo diskriminacija. Možemo da tumačimo da je diskriminacija i za one koji nisu stigli da podnesu zahtev do tog datuma.
Uz puno poštovanje i Ustavnog suda i pravosuđa u Srbiji, mislim da kao Narodna skupština i kao poslanici, kao postignemo konsenzus, a to očekujem od svih kolega iz vladajuće koalicije, očekujem od svih opozicionih stranaka, da podrže ovaj amandman. Ono što bi mogla da bude posledica je eventualno opet reakcija Ustavnog suda, ali mislim da bar za neko vreme dok se ne donese ovaj zakon, da regulišemo tu legalnu izgradnju. Nakon toga, kada malo pretresemo pravosuđe da i sudovi budu efikasni, da onda onaj ko bude krenuo nelegalno da gradi, da jednostavno bude svestan da će dobiti krivičnu prijavu i da neće smeti ni da pomisli, a ne da počne da gradi i da završi objekat.
Prosto je neverovatno da se nakon tog datuma pojavljuje toliko objekata, milion objekata. Koleginica Suzana Spasojević se malo više bavi tom tematikom i tom problematikom, više od milion objekata.
Šta sada? Jel treba da krenemo da rušimo? Ljudi, dajte da jednom krenemo normalno da gradimo ko ljudi, kako treba i kako je to svuda u svetu predviđeno i da regulišemo tu oblast i da ne mučimo one ljude koji ne mogu da se priključe ni na struju, zato što nisu predali zahtev do tog datuma. Mislim da to nije ljudski. Nije ni humano.
Zašto? Kakva je razlika između onog što je do tog datuma predao, a ovaj nije predao i sada ne možemo da ga prikačimo na struju, a ima puno dece i živi u teškim uslovima i socijalni je slučaj. Mislim da o tome treba još jednom dobro da razmislimo. Koliko već vidim, ima puno razumevanja sa desne strane, odakle dolazi opozicija. Nadam se će i ostale kolege iz koalicije koja je okupljena na vlasti i koje čine ovu vladajuću većinu da dobro razmisle i da ovo izglasamo. Ako treba možda bi mogli i da obavimo neke razgovore sa Ustavnim sudom, pa i da upodobimo ovaj amandman da to bude prihvatljivo i za Ustavni sud i za sve.
Još jednom vas molim da u danu za glasanje izglasamo. Piše da odbor nije prihvatio ovaj amandman, mada ja sam predsednik odbora, verujte mi da je to samo zato što su neki poslanici izašli na sekund, inače bi i odbor prihvatio amandman. Bilo je pet – pet, tako da je jasno šta želimo i šta smo hteli ovim amandmanom. Zahvaljujem vam se na pažnji.