Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Drugu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 160 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da su u sali prisutna 153 narodna poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Vladeta Kostić i Suzana Spasojević.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam povodom načelnog pretresa o Predlogu zakona o izmeni Zakona o privatizaciji, pored predstavnika predlagača Nikole Selakovića, ministra pravde, pozvala da sednici prisustvuju i Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu privrede i Mišela Nikolić, pomoćnik ministra privrede.
Saglasno članu 86. stav 2. i članom 87. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine i, izuzetno, za subotu, dakle mimo dana utvrđenih u članu 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz predloženog dnevnog reda.
Dostavljen vam je zapisnik Prve sednice Narodne skupštine Republike Srbije održane 16, 23. i 24. aprila 2014. godine.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa prethodnih sednica.
Obaveštavam vas da je proverom u Službi za poslove Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja utvrđeno da tom odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedeni zapisnik.
Stavljam na glasanje Zapisnik Prve sednice Narodne skupštine Republike Srbije održane 16, 23. i 24. aprila 2014. godine.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 166, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 26 od ukupno prisutna 192 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Prve sednice Narodne skupštine Republike Srbije održane 16, 23. i 24. aprila 2014. godine.
Uz Saziv ove sednice koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku, predlogu za spajanje rasprave i predlogu za vođenje pretresa u pojedinostima odmah po završetku načelnog pretresa Predloga zakona.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmeni Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je podnela Narodnoj skupštini 1. maja 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 168, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasalo 28 od ukupno prisutnih 197 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmeni Zakona o privatizaciji, koji je podnela Narodnoj skupštini 6. maja 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 171, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 27 od ukupno prisutnih 198 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koji je podnela Narodnoj skupštini 6. maja 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 170, protiv – dva, uzdržanih – nema, nije glasalo 27 od ukupno prisutnih 199 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o izvršenju krivičnih sankcija, koji je podnela Narodnoj skupštini 8. maja 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 171, protiv – šest, uzdržanih – nema, nije glasalo 24 od ukupno prisutnog 201 narodnog poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, koje je podnela Narodnoj skupštini 8. maja 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 170, protiv – šest, uzdržanih – nema, nije glasalo 25 od ukupno prisutnog 201 narodnog poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, koji je podnela Narodnoj skupštini 8. maja 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 173, protiv – troje, uzdržanih – nema, nije glasalo 25 od ukupno prisutnog 201 narodnog poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o pravobranilaštvu, koji je podnela Narodnoj skupštini 8. maja 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 175, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 26 od ukupno prisutnog 201 narodnog poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o posredovanju u rešavanju sporova, koji je podnela Narodnoj skupštini 8. maja 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 174, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 26 od ukupno prisutnog 201 narodnog poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, koji je podnela Narodnoj skupštini 8. maja 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 176, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 25 od ukupno prisutnog 201 narodnog poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakon o vanparničnom postupku, koji je podnela Narodnoj skupštini 8. maja 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 175, protiv – dvoje, uzdržanih – nema, nije glasalo 24 od ukupno prisutnog 201 narodnog poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o izmenama i Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je podnela Narodnoj skupštini 8. maja 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 175, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 26 od ukupno prisutnog 201 narodnog poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Babić je predložio da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog Odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova Republičke izborne komisije, koji je podneo Narodnoj skupštini 8. maja 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 176, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 24 od ukupno prisutnog 201 narodnog poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Predsednik Narodne skupštine Maja Gojković je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog Odluke o dopuni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine, koji je podnela Narodnoj skupštini 8. maja 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 177, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 24 od ukupno prisutnog 201 narodnog poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Predsednik Narodne skupštine Maja Gojković je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog Odluke o utvrđivanju sastava Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, koji je podnela Narodnoj skupštini 8. maja 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 175, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 27 od ukupno prisutna 202 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Predsednik Narodne skupštine Maja Gojković je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog Odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, koji je podnela Narodnoj skupštini 8. maja 2014. godine (Interparlamentarna unija).
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 175, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 27 od ukupno prisutna 202 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Predsednik Narodne skupštine Maja Gojković je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog Odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, koji je podnela Narodnoj skupštini 8. maja 2014. godine (Parlamentarna skupština Crnomorske ekonomske saradnje, Parlamentarna skupština NATO).
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 175, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 27 od ukupno prisutna 202 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Predsednik Narodne skupštine Maja Gojković je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog Odluke o imenovanju šefova stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, koji je podnela Narodnoj skupštini 8. maja 2014. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 173, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 29 od ukupno prisutna 202 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Podsećam vas da je poslanička grupa Demokratska stranka saglasno članu 45. Poslovnika Narodne skupštine, 26. aprila 2014. godine, podnela Predlog odluke o dopunama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji vam je dostavljen.
Takođe vas podsećam da je poslanička grupa Srpska napredna stranka saglasno članu 45. Poslovnika Narodne skupštine, 8. maja. godine, podnela Predlog odluke o dopunama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji vam je dostavljen.
Prema članu 45. stav 2. Poslovnika, o prestanku dužnosti i izboru novog člana ili zamenika člana odbora, Narodna skupština odlučuje na prvoj narednoj sednici po dostavljanju predloga poslaničke grupe, što znači da su ovi predlozi po sili Poslovnika uvršćeni u dnevni red ove sednice.
Narodni poslanik Zoran Babić, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2. i čl. 192. i 193. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izvršenju krivičnih sankcija, Predlogu zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku, koje je podnela Vlada 8. maja 2014. godine;
Zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o pravobranilaštvu, Predlogu zakona o posredovanju u rešavanju sporova, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku i Predlogu zakona o izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koje je podnela Vlada 8. maja 2014. godine;
Zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o dopunama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine, koji je podnela poslanička grupa Demokratska stranka, Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine, koji je podnela poslanička grupa Srpska napredna stranka, Predlogu odluke o dopuni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine, koji je podnela predsednik Narodne skupštine, Predlogu odluke o utvrđivanju sastava Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, koji je podnela predsednik Narodne skupštine, Predlogu odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, koji je podnela predsednik Narodne skupštine, Predlogu odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, koji je podnela predsednik Narodne skupštine i Predlogu odluke o imenovanju šefova stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, koji je podnela predsednik Narodne skupštine 8. maja 2014. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Babić želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 176, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 26 od ukupno 202 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Babić, na osnovu člana 92. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se pretres u pojedinostima o Predlogu zakona o izmeni Zakona o privatizaciji obavi odmah po završetku načelnog pretresa tog predloga zakona.
Da li narodni poslanik Zoran Babić želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 176, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 26 od ukupno 202 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, predlogu za spajanje rasprave i predlogu za vođenje pretresa u pojedinostima odmah po završetku načelnog pretresa Predloga zakona, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 175, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 27 od ukupno 202 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini, u celini.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
D n e v n i r e d :
1. Predlog zakona o izmeni Zakona o privatizaciji, koji je podnela Vlada;
2. Predlog odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova Republičke izborne komisije, koji je podneo narodni poslanik Zoran Babić;
3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koji je podnela Vlada;
4. Predlog zakona o izvršenju krivičnih sankcija, koji je podnela Vlada; 5. Predlog zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, koji je podnela Vlada;
6. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, koji je podnela Vlada;
7. Predlog zakona o pravobranilaštvu, koji je podnela Vlada;
8. Predlog zakona o posredovanju u rešavanju sporova, koji je podnela Vlada;
9. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, koji je podnela Vlada;
10. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku, koji je podnela Vlada;
11. Predlog zakona o izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je podnela Vlada;
12. Predlog zakona o izmeni Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je podnela Vlada;
13. Predlog odluke o dopunama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine, koji je podnela Poslanička grupa Demokratska stranka;
14. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine, koji je podnela Poslanička grupa Srpska napredna stranka;
15. Predlog odluke o dopuni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine, koji je podnela predsednik Narodne skupštine;
16. Predlog odluke o utvrđivanju sastava Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, koji je podnela predsednik Narodne skupštine;
17. Predlog odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, koji je podnela predsednik Narodne skupštine;
18. Predlog odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, koji je podnela predsednik Narodne skupštine;
19. Predlog odluke o imenovanju šefova stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, koji je podnela predsednik Narodne skupštine.
1. tačka dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENI ZAKONA O PRIVATIZACIJI
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o izmeni Zakona o privatizaciji.
Da li predstavnik predlagača, Nikola Selaković, ministar pravde, želi reč? (Da.)
Izvolite.

Uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da vam ukratko predstavnik Predlog zakona o izmeni Zakona o privatizaciji, koji je podnela Vlada, da vam ukažem na razloge koji nalažu potrebu njegovog donošenja po hitnom postupku i pružim objašnjenja o rešenjima koja ovaj predlog zakona sadrži.
Naime, važećom odredbom člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji propisano je da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, a najkasnije do 30. juna 2014. godine, ne može nad subjektom privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja.
Odlukom Ustavnog suda Republike Srbije od 14. novembra 2013. godine utvrđeno je da je navedena odredba Zakona o privatizaciji u nesaglasnosti sa Ustavom, imajući u vidu da je imaocima potraživanja prema subjektima privatizacije u restrukturiranju ograničeno pravo na imovinu, kao i da je restrukturiranje od mere ograničenog trajanja postala dugotrajna mera koja nije dovela do privatizacije sa jedne strane, niti je omogućila likvidaciju subjekata u restrukturiranju sa druge strane, čime su poverioci u dužem vremenskom trajanju onemogućeni da namire svoja potraživanja.
Ustavni sud je, u skladu sa članom 58. Zakona o Ustavnom sudu, odložio objavljivanje svoje odluke kojom je utvrdio neustavnost odredbe člana 20ž stava 1. Zakona o privatizaciji za šest meseci od dana njenog donošenja, što znači da će 14. maja 2014. godine, kada odluka Ustavnog suda bude objavljena, predmetna odredba Zakona o privatizaciji prestati da važi.
Obzirom da postoje tačno 164 preduzeća koja se još uvek nalaze u postupku restrukturiranja, postoji realna opasnost da se usled objavljivanja odluke Ustavnog suda, nastavljanjem prekinutih postupaka prinudne naplate, u potpunosti izgubi smisao postupka restrukturiranja preduzeća i značajno umanji vrednost njihove imovine, čime bi se smanjio broj poverilaca i obim potraživanja koji se mogu naplatiti od preduzeća u restrukturiranju.
Pored toga, iz razloga nepostojanja objedinjene evidencije o tome koliki su dugovi preduzeća u restrukturiranju, prema kojim poveriocima, kao i koji su se poverioci već naplatili kroz postupak prinudne naplate, postoji opasnost da nakon objavljivanja odluke Ustavnog suda u postupku prinudne naplate određeni poverioci naplate svoje potraživanje u celosti ili više od dosuđene sume, a da drugi poverioci istog preduzeća u restrukturiranju ostanu nenamireni, čime se poverioci dovode u nejednak položaj.
U tom slučaju postoji opasnost da oni poverioci koji se ne namire u postupku prinudne naplate tuže Republiku Srbiju pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, sa obrazloženjem da Republika Srbija nije obezbedila jednako namirenje svih poverilaca preduzeća u restrukturiranju i da na osnovu navedene argumentacije Evropski sud za ljudska prava donese presudu da je takva predstavka dopuštena, te obaveže Republiku Srbiju na isplatu naknade štete.
Imajući u vidu potrebu da se izbegnu štetne posledice koje su nastale usled objavljivanja odluke Ustavnog suda, Vlada je predložila izmene Zakona o privatizaciji, koje bi trebalo da budu usvojene u Narodnoj skupštini i da stupe na snagu pre 14. maja 2014. godine kada se objavljuje odluka Ustavnog suda.
Članom 1. Predloga zakona menja se član 20ž Zakona o privatizaciji, tako što se od važećeg člana zakona zadržavaju samo dva stava koja nisu sporna sa stanovišta ustavnosti. Odlukom Ustavnog suda osporeni stav 1. član 20ž Zakona o privatizaciji i drugi stavovi ovoga člana koji su u vezi sa njim prestaju da važe stupanjem na snagu Predloga zakona, čime se ide u susret odluci Ustavnog suda.
Sa druge strane, članom 2. Predloga zakona koji predstavlja prelaznu odredbu obezbeđuje se jednak tretman svih poverilaca tako što se određuje rok od 30 dana od dana stupanja na snagu Predloga zakona za dostavljanje zahteva za isplatu potraživanja koje poverioci preduzeća u restrukturiranju dostavljaju Agenciji za privatizaciju, koja je u narednom roku od 90 dana dužna da evidentira sve zahteve i dostavi poveriocima predlog za namirenjem potraživanja, nakon čega se po proteku roka od 30 dana mogu nastaviti postupci izvršenja ukoliko poverioci imaju interes za takav način namirenja potraživanja.
Predloženim zakonskim rešenjem stvara se mogućnost da se u zakonom propisanim rokovima kroz realizaciju strateških partnerstava ili privatizaciju sa već zainteresovanim investitorima očuvaju ona radna mesta iz preduzeća u restrukturiranju koja imaju tržišnu perspektivu. Procena je da za nemali broj ovih preduzeća postoje zainteresovani investitori koji bi nastavili proizvodnju, a da u slučaju da se ne usvoji predložena zakonska intervencija ne bi više postojao interes investitora da ulažu u već postojeću proizvodnju.
Takođe, ističem da se rešenja iz Predloga zakona odnose na mali broj preduzeća, njih ukupno 164 u odnosu na ukupan broj preduzeća koja su već privatizovana ili će biti privatizovana njih više od 3.500, a da se upravo radi o strateški značajnim preduzećima za region u kome se nalaze i preduzećima sa velikim brojem zaposlenih. Važno je istaći činjenicu da se Predlogom zakona obezbeđuju ustavnost, pravna sigurnost, kao i završetak procesa restrukturiranja preduzeća u privatizaciji.
Na kraju bih vam se zahvalio na pažnji i izrazio nadu da će nakon rasprave u načelu i u pojedinostima Predlog zakona o izmeni Zakona o privatizaciji biti usvojen u danu za glasanje. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem ministru.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima Petar Petrović.

Poštovano predsedništvo, poštovana predsednice Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, poslanička grupa JS će podržati ovaj Predlog zakona o izmeni Zakona o privatizaciji iz prostog razloga što moramo omogućiti svim preduzećima koji se nalaze u restrukturiranju, a kao što je gospodin ministar rekao ima ih 164 i koji se nalaze u velikim problemima da saniraju posledice ranijih lošijih poslovanja u tim preduzećima i da se omogući zaposlenima u tim preduzećima da mogu i u narednom vremenskom periodu da primaju zaradu bez obzira koliko je ona velika, jer od te zarade koju oni ostvaruju u tim preduzećima, a prema podacima koje smo dobili radi se od oko 53.000 zaposlenih koji rade u tim preduzećima i od te zarade izdržavaju svoje porodice.
Normalno, ne treba očekivati da će samo ovaj produženi rok za da kažem i da upotrebim taj izraz za pružanje podrške ovim preduzećima da u narednom periodu nađu ili uz pomoć države i drugih subjekata nađu zainteresovane kupce ili strateške partnere kojima bi mogli da obnove svoju ugroženu proizvodnju, svoje ugroženo poslovanje i da tako kako se to kod nas u Pomoravlju kaže – stanu na zdrave noge i mogu iz svog redovnog poslovanja da izmiruju sve one obaveze koje imaju i prema državi, i prema poveriocima, i prema svim drugim dobavljačima kojima takođe siguran sam i to nije samo siguran sam, nego je to činjenica imaju u obavezi.
Ali, ono što poslanička grupa JS želi da ukaže i ministru koji je ovde ispred Vlade obrazložio zakon, a i Vladi, jeste da mora Vlada na drugačiji način da tretira ova preduzeća koja se nalaze u restrukturiranju. Navešću vam samo jedan primer, jer među tih 164 preduzeća nalazi se i Fabrika kablova iz Jagodine. Pošto je i ona u restrukturiranju nema pozitivnog poslovanja i nema mogućnosti na ravnopravno učešće na tenderima koji se raspisuju za nabavku kablova, jer ne ispunjava određene uslove iz tog tendera na kojima uglavnom pobeđuju neki drugi, uglavnom strani učesnici na tenderu. Onda iako te kablove može da proizvede samo Fabrika kablova, oni od Fabrike kablova kupuju za 20, 30 ili 40% jeftinije i na taj način oni skidaju, da kažem profit, da ne kažem da im skidaju kajmak, odnosno zaradu od učešća i dobijanja posla na tenderu.
Dakle, država bi morala na neki način da nađe rešenje da na tim tenderima na kojima mogu da zadovolje sa kvalitetom i kvantitetom svojih proizvoda ove firme koje se nalaze u restrukturiranju, da im omogući da imaju neku prednost u odnosu na neke druge učesnike na tenderu bez obzira što ne ispunjavaju onaj osnovni uslov, a to je da su poslednje godine, za poslednje dve ili tri godine završili pozitivno i sve ono ostalo. Ako se već nalaze u restrukturiranju njihovo poslovanje nije bilo pozitivno zadnjih nekoliko godina i oni ne mogu ispune osnovni uslov učešća na tenderu da bi dobili posao, a pošto posao dobije neka druga firma, uglavnom stranac, ona uzme naše firme kao podizvođače i jednostavno naši radnici rade za neke druge.
Mislim da bi tu trebalo kroz primenu i kroz odloženi rok primene ovog zakona naći neko povoljno rešenje i to prvenstveno mora da traži Ministarstvo privrede, zajedno sa svim ostalim ministarstvima da bi obe firme mogle koliko toliko da u ovom produženom roku iznađu način kako će pozitivno da posluju.
Svi ovi rokovi su dobri da se da vazduha da ove firme mogu da dišu, da pokušaju da poboljšaju uz pomoć Vlade i svih drugih institucija svoje poslovanje, ali bez nekih mera koje će direktno ići u korist ovih firmi teško da će one moći same, oslanjajući se na sopstvene snage da prevaziđu teškoće u kojima se već godinama nalaze.
Odlaganjem mogućnosti da se prinudno naplate potraživanja onih poverilaca koji imaju potraživanja prema ovim firmama u restrukturiranju jeste jedan dobar metod i način, ali bez drugih dodatnih propisa, metoda, pomoći neće moći ove firme same da prevaziđu teškoće. Bojim se da će ovih 53.000 radnika opet doći u teškoće i da će se morati obratiti Vladi i nadležnim ministarstvima za pomoć da bi isplaćivali zarade zaposlenima u tim firmama koje se nalaze, kao što sam rekao, u restrukturiranju.
Da ne bih dužio, pošto je jasna namera Vlade da se želi na ovaj način pružiti puna podrška i pomoć svim ovim preduzećima koja se nalaze u restrukturiranju, ali će se i na taj način pomoći svim radnicima koji ostvaruju zarade u tim preduzećima, tako prehranjuju svoje porodice. Ja još jednom ponavljam da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije dati punu podršku i glasati za Predlog zakona o privatizaciji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković.

Dame i gospodo narodni poslanici, čim je zakon koji uređuje pitanje preko sudbine 10 hiljada radnika i koji uređuje sudbinu preko stotinu preduzeća koja se u velikoj većini bave industrijskom proizvodnjom i rade u realnom sektoru, to je i razlog da predstavnici SDP govore o tome, u interesu zaposlenih, u interesu onoga što predstavlja koncept osnove politike naše partije, a to je koncept nereindustrijalizacije, nego koncept industrijalizacije i jedne pune podrške proizvoljnom i realnom sektoru u našoj zemlji.
Osvrnuću se i na reči predsednika naše partije koji govori da ono što je najbitnije menjati u Srbiji, a to je službenički duh i službenički karakter koji imamo već 20 godina u našoj zemlji u okviru rada, pristupa radu i da ga moramo menjati i definisati i pospešivati u okviru onoga što se zove preduzetnički duh i preduzetnički karakter, ali u onim sektorima koji mogu da stvore dodatnu vrednost, a to su pogoni, fabrike koje su nekada dobro radile, a koje to mogu da rade i u budućnosti.
Ono što mi smatramo kao glavni aspekt i kao glavni deo onoga što treba pospešiti u tom domenu, to je profesionalizacija menadžmenta i bolja kontrola Vlade i vladinih institucija u domenu rada tih preduzeća.
Ovih pet ili šest meseci dodatnih koja su preduzeća u restrukturiranju dobila, smatramo kao jednu preko potrebnu meru, a ja ću se u tom domenu osvrnuti i na ekspoze samog premijera koji je prosto rekao jednu realnu rečenicu, a to je da ova preduzeća trenutno i faktički krvare, da država mora da se umeša, da mora da im pomogne i da su mnoga od tih preduzeća u procesu pregovora i dogovora sa potencijalnim strateškim partnerima kada je u pitanju njihovo preuzimanje.
Mi kao SDP, ali i vladajuća koalicija, želimo da kao što imamo „Zorku“, „Henkel“, „Merimu“, „Beneton“, ne želimo lom poslove, želimo najbolje strateške partnere, a to podrazumeva i novi zakon o ulaganjima koji će, nadam se doći na skupštinsku raspravu krajem ovog meseca ili početkom sledećeg. Govorim o tome da želimo da privučemo investitore sa Forbsove liste, 500 najuspešnijih globalnih kompanija.
Naravno da je u cilju razvoja privrede i u cilju samih ekonomskih reformi koje dinamično želimo da sprovedemo i završetak posla, kada su u pitanju preduzeća koja su u restrukturiranju i to naravno za našu partiju, kao partiju SDP, znači da mi želimo da se brinemo i o tome šta će biti sa onim ljudima koji budu ostali bez posla i čija preduzeća ne mogu da budu održiva posle 1. januara 2015. godine. Zato ćemo mi biti konstruktivni i operativni, po uzoru na razvijene zemlje, po uzoru na Austriju, Nemačku. Predložićemo zakon o radnim fondacijama koji će se u narednih nekoliko meseci i koji će dati mogućnost i Vladi i onima koji se budu bavili ovim problemima, a centar toga je Ministarstvo poljoprivrede, da putem programa prekvalifikacije, dokvalifikacija, definisanja potreba privrede, jer mi danas imamo jedan nonsens da velike multinacionalne kompanije koje posluju u Republici Srbiji ne mogu da dođu do kvalitetnih industrijskih radnika.
Naravno, sistemski to povezujemo tako što imamo viškove u javnom sektoru. Sam premijer i ministar finansija su govorili o tome da je 800 hiljada ljudi zaposlenih u javnom sektoru, a ne morate biti ekonomista da shvatite da je taj broj neodrživ, ali uz ove programe, uz radne fondacije koje su uspele u Austriji, Nemačkoj, u zemljama koje su uspešno sprovele tranziciju, kao što je Poljska, kao što je Slovačka.
Juče smo imali posetu predsednika poljskog Senata, primljen je i od strane predsednice Narodne skupštine, šesta ekonomija u Evropi, 20. ekonomija u svetu. I pored krize, privredni rast prošle godine je bio 3%. Bankarski sistem je u izuzetnom stanju, zato što se nisu bavili spekulativnim operacijama, zato što su zadržali tradicionalni model bankarskog sistema, ali pri tom su privukli, napravili ambijent, puno stranih investicija iz Italije, Nemačke, čak Ruske Federacije, SAD. To su neki primeri, dobri primeri koje Srbija u nekom tom domenu treba da sledi i na kraju krajeva, da ih iskoristi, odnosno trenutnu najbolju međunarodnu poziciju protekle 24 godine, kada je naša zemlja u veoma dobrim odnosima sa zemljama EU, a to ova poseta juče jasno govori, predsednika Senata zemlje koja ima preko 40 miliona stanovnika i to predstavlja svojevrsnu nagradu i priznanje u Srbiji onome što je ona uradila i Vladi Republike Srbije u prethodnih godinu i po dana, ali i odlični odnosi sa SAD i Ruskom Federacijom.
Mi to treba da iskoristimo, isključivo u tom domenu našeg ekonomskog razvoja i u privlačenju stranih investicija. Da budem što konkretniji, navešću vam jedan primer preduzeća u restrukturiranju. „Župa“ iz Kruševca, 30 plata do septembra prošle godine radnici nisu primili. Od septembra kada je postavljen novi menadžment, kada se tu uključio tadašnji gradonačelnik Kruševca Bratislav Gašić, kada su uključene sve snage, kada je došlo do toga da se i lokalna samouprava i Vlada Republike Srbije, uključe u rešavanje tih problema, postave profesionalni menadžment, imamo situaciju da se od septembra meseca plate isplaćuju redovno, da se pojavio strateški partner „Nutrihen“ iz Engleske koji već nabavlja sirovinu i u skladu sa ugovorom o poslovnoj saradnji radi sa tom kompanijom i naravno da im je potrebno i tri, četiri ili pet meseci kako bi mogli da rade, da izvoze, da pronađu nova tržišta i ono što je najveći cilj, da zaposle dodatne ljude i da dobiju relevantnu, kvalitetnu i uglednu kompaniju koja planira tu dugoročno da ostane i koja planira u Srbiji da radi i da zapošljava nivo konkurentnosti njenog rejtinga.
Ono što SDPS želi da predloži samoj Vladi, ministarstvima, onima koji će odlučivati o sudbini, o rezultatima ovih preduzeća u restrukturiranju, to je maksimalna profesionalizacija menadžmenta, usaglašavanje i delegiranje menadžmenta u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima koji podrazumeva izbor menadžmenta i ima na javnim konkursima. Mi smo se čak zalagali i kada je taj zakon donet na kraju 2012. godine da omogući javni konkurs, da možemo i strance da dovedemo da upravljaju takvim preduzećima, da otvorimo jedno tržište i da vidimo ko je najbolji, ko je najsposobniji, ko je u mogućnosti da ta preduzeća koja su u veoma lošem stanju, podigne i pripremi za javno privatna partnerstva, strateška partnerstva, menadžerske ugovore, bilo šta.
Suština svega toga je opstanak radnih mesta i potencijal, nova tržišta za obezbeđivanje novih radnih mesta u tom domenu. Naravno da ti menadžment timovi moraju da imaju biznis planove i posao Vlade i Ministarstva poljoprivrede će biti da sada posle 20 godina uspostave jednu kvalitetnu, kontinuiranu kontrolu nad radom tih preduzeća i da ona budu na tržišnoj osnovi.
Ono što piše u biznis planu, što je definisano strateškim ciljevima, to mora da bude ispunjeno za svako preduzeće. Premijer je rekao, ako ne bude ispunjeno, kontrola neka bude na kvartalnom, šestomesečnom nivou i neka se ti ljudi menjaju.
Ono što je glavni posao Vlade i Ministarstva da delegiraju u uprave tih preduzeća , najkvalitetnije i najsposobnije ljude kako bi ta preduzeća mogla da posluju u nekom narednom periodu na nekom tržišnom nivou.
Pomenuo sam model radnih fondacija. Mi ćemo se zalagati za to i zalagaćemo se za koncept rešavanja problema preduzeća u restrukturiranju na načelu rešavanja preduzeća po preduzeća, koncept koji podrazumeva rad sa tim preduzećima u skladu sa njihovim specifičnostima i situacijom u kojem se nalaze. To je dalo već neke rezultate.
Primer „Ikarbusa“ i njegovo partnerstvo sa „Mercedesom“, primer „FAP-a“, primer „Župe“ iz Kruševca koji sam malopre naveo dovoljno nam govori o tome da moramo da formiramo čak i međuresorne komisije koje će se baviti ovim pitanjima i pokušavati da na najbolji mogući način održi ono što će našu zemlju u narednom dugoročnom periodu strateški moći da održava, a to je koncept industrijalizacije zemlje i naslanjanje na one resurse koje smo imali ranije, koje imamo danas i onda ono što je za nas i najbitnije i najpotrebnije kao Socijaldemokratskoj partiji, kada napravimo taj kolač, kada dođemo do bruto domaćeg proizvoda od 50, 60, 70 milijardi, kada povećamo svoj izvoz, smanjimo deficit trgovinski, e onda taj kolač možemo da delimo, onda možemo da sprovodimo jednu kvalitetnu socijalnu politiku, socijalnu zaštitu, da brinemo o ugroženim grupama i marginalnim društvenim grupama.
Naravno, na završetku da kažem da ceo ovaj proces nije vezan samo za funkcionisanje Vlade i nije posao samo Vlade Republike Srbije i nadležnih ministarstava. Ovaj proces je strateški važan za državu. Ovaj proces podrazumeva jedan široki društveni konsenzus i za nas kao socijaldemokrate prosto jedna neupitna kategorija, socijalni dijalog sa sindikatima, uključivanje svih predstavnika zaposlenih u taj proces, jer nijedno iskustvo zemalja koje su uspešno sprovele tranziciju. Sve su imale ovakva preduzeća o kojima mi danas govorimo, i Mađarska, i Poljska, i Slovačka, i Češka, ali ono što je bila polazna osnova, to je bio socijalni pakt, to je bio dogovor između države, između zaposlenih, jer, naravno, mi ćemo se snažno zalagati za to da teret, da ono što će predstavljati negativne konsekvence koje se tiču preduzeća, koje neće moći da prežive tržišno, ne snose najugroženiji, ne snose radnici, nego upravo suprotno, da snose oni koji su najbogatiji i da se taj teret ravnomerno raspodeli.
Naravno, naša politika u tom domenu će biti jasna i mi ćemo biti zasigurno onaj faktor koji će promovisati socijalni dijalog, zalagati se za saradnju sa sindikatima, sa poslodavcima, sa državom da se taj pakt napravi i da prosto idemo dalje u razvoj i u ove dinamične reforme koje su u samom ekspozeu premijera definisane. Hvala na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.

Hvala.
Poštovana predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas od prve privatizacije u Srbiji, koja je započeta 1989. godine, proteklo je čitavih 25 godina. Sve one firme koje su gradile našu zemlju do dana današnjeg ili su prodate ili se njihovo prodavanje tek sprema.
E, sad, koliko je za sve to vreme naša ekonomija izgubila, izgubila je, naravno, mnogo i o tome mogu da posvedoče apsolutno sve statistike Nacionalne službe za zapošljavanje. O tome koliko je naša industrija izgubila, a izgubila je opet puno, podsetiću na ovom mestu da se radilo o jakoj industriji, svedoči sama činjenica da su zapravo danas najveći srpski proizvođači one kompanije koje su izgradile potpuno nove fabrike, a sve fabrike koje smo mi gradili, koje je ova država gradila moramo spomenuti kao jednu poraznu činjenicu. Upravo smo mi bili ti koji smo i sve te firme uništili.
Za sve to vreme čitav taj proces odvijao se kroz jedan jedini zakon, a to je Zakon o privatizaciji o čijim izmenama danas u načelu i raspravljamo. Nakon svih ovih ne samo desetogodišnjih, nego i veći period pod tim podrazumevam, izgubljenih ekonomskih bitaka, naravno, u istoriji Srbije nikad ne treba biti general posle već izgubljenih bitaka, pa reći da je upravo onaj model privatizacije, odnosno Zakon o privatizaciji koji se primenjivao u proteklom periodu bio loš. Zapravo, bio je jako loš, a danas opet ne treba biti pametan pa reći da je i današnji predlog zakona, uz svo uvažavanje i izmena koje su naravno neophodne, rečeno je o neustavnosti odredbe 20ž, i dalje loš. Loš je iz jednog razloga – zato što ne uspostavlja jasne kriterijume, zato što ne uspostavlja garancije, zato što ne daje svim zainteresovanim licima kontrolu, a svi bi naravno trebali da imaju kontrolu nad sprovođenjem privatizacije.
Kada se pogledaju sve privatizacije u našoj zemlji, uočavaju se dve ključne greške koje, čini mi se, kao mantra se ponavljaju već pomenuti 14 godina. Prvo, ili je kupac taj koji, tako da se izrazim, potpuno proćerda preduzeće, a druga greška koja se često ponavlja jeste da je država ta koja ojadi dobronamernog investitora. Te dve kardinalne greške ponavljaju se uporno već 14 godina. Veoma su retke one treće situacije, koje na ovom mestu takođe moram da spomenem, a to je da kupac nastavi sa svojim uspešnim poslovanjem.
Postavlja se pitanje šta mi možemo da uradimo? Naravno, neću govoriti da taj teret pada samo na Vladu ili samo na resorna ministarstva kao ovlašćena, nego govorim o društvu, pa zato i postavljam pitanje šta mi tu možemo da uradimo.
Naravno da ne treba nikakva naknadna pamet, pa reći – ono što je proćerdano nikada se ne može vratiti ili - od akvarijuma možda možete da napravite riblju čorbu, ali od riblje čorbe nikad ne možete da napravite akvarijum, jer kada se skuva riba, onda je čorba gotova.
Danas jedino možemo da se potrudimo da buduće privatizacije, ono malo preostalih firmi, budu što uspešnije moguće. Otuda se postavlja jedno logično pitanje, a to je kako je to moguće postići? Prvo, potrebna su dva koraka. Prvi korak jeste da država bude ta koja će biti garant privatizaciji. Mislim da oko toga ne treba da bude nikakve polemike, čak ni u stručnim krugovima. Ukoliko je država ta koja Ustavom garantuje pravo na život, koja Ustavom svim građanima garantuje pravo na imovinu tim pre onda ona isto tako mora da garantuje i pravo na imovinu onome ko državno društveno preduzeće kupuje. Onaj ko je kupac takvog preduzeća vrlo jasno mora da zna šta dobija za svoje pare i mora apsolutno da bude zaštićen i mora da zna da mu niko neće zakucati na vrata njegove firme i reći mu – izvini, ali ti meni duguješ nešto od pre 10 ili pre 15 godina.
Da bi se povećala cena firmi koje se privatizuju mora da se poveće kredibilnost države. Ako država nema kredibilitet, onda nema ni dobrih cena. To je vrlo prosta činjenica.
Republika Srbije je, čini mi se, poslednjih desetak i više godina taj kredibilitet prokockala jer je tvrdila da zapravo jedna vrsta preduzeća imaju jednu ekonomsku pravnu situaciju, a nakon privatizacije se uvek ispostavljalo da je ta situacija bitno bila gora i bitno nepovoljnija po investitorima.
U krivičnom pravu je ne tačno prikazivanje činjenica nešto što se smatra krivičnim delom, a za prevaru i za krivično delo prevare predviđena je i zatvorska kazna.
Čini mi se da nijedan državni funkcioner u protekle dve i po decenije privatizacije nije završio u zatvoru, a iz jednog prostog razloga – zato što je slagao investitora prilikom privatizacija.
Demohrišćanska stranka Srbije jeste predložila amandman koji ću kasnije u raspravi u pojedinostima detaljnije i obrazložiti. Država Srbija garantuje za podatke koje je sama i pravila i koje je sama prezentovala investitoru. U ovakvoj jednoj situaciji može da se da jedan primer. Zamislite, na primer, da vi želite da kupite stan, da odete recimo u katastar da proverite da li je na stan upisan neki teret, recimo na primer hipoteka, vi vidite da nije, onda kupite taj isti stan zato što nema nikakvih recimo tereta, ali za par godina neko dođe i kaže – izvinite, taj stan je moj, vi pitate kako, kaže – eto tako, ja sam upisao hipoteku pre 10 godina, i vi tako izgubite stan koji ste na primer pošteno platili.
Tako su prolazili, čini mi se, mnogi kupci preduzeća u našoj zemlji. Upravo zato je država Zakonom o državnom premeru i katastru garantovala da su podaci u katastru tačni i ukoliko neko pretrpi štetu zato što se upravo pouzdao u podatke iz katastra, država je ta koja je dužna da mu tu istu štetu nadoknadi. Posledica te zakonske odredbe, apropo ovog primera, bile su da su svi uknjiženi stanovi skuplji od neuknjiženih stanova, a onaj koji kupuje uknjiženi stan naravno da ima izvesniju pravnu sigurnost i čistu situaciju.
Zato, isto tako, država mora biti ta koja mora da daje garancije investitorima, jer na taj način je država ta koja gradi i sopstveni kredibilitet.
S druge strane, ukoliko država ne garantuje investitorima da su državni podaci tačni, to je jasno priznanje da naša ekonomija u nekoj doglednoj budućnosti ne može biti svetlija.
Naravno, Srbija je to tako nešto govorila i obmanjivala, čini mi se, investitore nekoliko decenija unazad. Jako je dug taj vremenski period i svaki investitor naravno da nije hteo da pod takvim uslovima i u takvoj ekonomskoj situaciji kupuje preduzeća u našoj zemlji.
Mislim da treba da donesemo jedan možda i potpuno nov zakon koji će da garantuje svakom potencijalnom investitoru u zemlji Srbiji imovinsko stanje na dan privatizaicje, jer samo na taj način možemo da podignemo već urušeni kredibilitet, a upravo podizanjem tako urušenog kredibiliteta mislim da možemo da povećamo i cene samih preduzeća.
Druga stvar koja mora da se uradi, pored ove prve, koju sam obrazložila, jeste povećanje kontrole nad subjektom privatizacije. Dokazano je, naravno, da država, ne mislim samo na Srbiju i na našu državu, nego nijedna država na svetu ne može da bude ta koja će da kontroliše istovremeno sprovođenje nekoliko stotina privatizacija, jer jednostavno, tako nešto je nemoguće.
Da bi se kontrolisali, država bi morala da ima mnogobrojne, da ne kažem hiljade kontrolora koji bi to radili, a uz tako nešto oni bi morali da budu i te kako motivisani da rade, a da pri tom ne budu korumpirani. Mislim da se govori o dve stvari koje su u našoj zemlji gotovo, bar u ovom momentu, nemoguće.
Ono što je moguće, jeste uključivanje što većeg broja zainteresovanih ljudi u tu kontrolu. Ako me pitate ko su svi ti ljudi, pa to su svi oni ljudi koji su na bilo koji način vezani za subjekta privatizacije, bilo tako što imaju potraživanje prema njemu, bilo tako što rade u njemu, bilo tako što imaju interes da nastave da posluju sa njima. Čini mi se da ukoliko te ljude uključimo, oni mogu da ostvare i mogu da omoguće jednu najbolju kontrolu, jer njihov interes jeste interes da firma posluje što uspešnije.
To uključivanje možemo izvršiti tako što ćemo im upravo kroz Zakon o privatizaciji dati prava da kontrolišu preduzeća. Sledeće pitanje je – kako to da uradimo? Evo, na sličan način na koji je već urađeno i na koji je to već implementirano u Zakonu o stečaju i to u delu koji se odnosi na reorganizaciju, jer naravno da onaj kome preduzeće duguje milione treba da ima pravno sredstvo, naravno, aktiviranje instrumenata pred Agencijom za privatizaciju, a za preispitivanje poslovanja tog privatizovanog preduzeća.
Kada se pogleda čitava stvar izbliza, onda se uočava da su nama za uspešnu privatizaciju falili dobri zakoni, da su falile dobro inkorporirane zakonske odredbe. Mislim da je krajnje vreme da okrenemo leđa onoj tradiciji u smislu – država će sve da kontroliše i država će biti ta koja će sve da kažnjava, jer apsolutno ni jedna država na svetu ne može da bude ta koja će sve da kontroliše i koja će sve da kažnjava, iz prostog razloga jer bi onda na svakog građanina bilo koje države u svetu došla po tri takva kontrolora. Mislim da je to pogrešan i dokazano neuspešan koncept, a to što je dokazano neuspešan koncept, o tome smo svi ovde svedoci, Srbija, naravno, tržišna ekonomija danas. Kontrolu i kažnjavanje, činjenica je, treba unaprediti i to je nešto što treba dati u ruke privatnom sektoru tako što će se u kontrolu privatizacije prvenstveno uključivati oni koji su najzainteresovaniji da ona bude što je moguće uspešnija.
Predlažem Vladi Republike Srbije, isto tako i predlagaču, da razmisle u nekoj budućnosti o menjanju i ostalih odredaba Zakona o privatizaciji, jer mišljenja sam ličnog da tu ima mnogo štošta menjati, a sve u cilju poboljšanja ovog zakonskog predloga i da razmisli o usvajanju onog modela koji sam amandmanskim putem predložila, a na ovom mestu ispred DHSS za ovako predložene izmene zakona ću glasati, pre svega mislim na odredbu 20iž, koja je odlukom Ustavnog suda proglašena neustavnom.
Na kraju, preporučujem da razmislite o amandmanu koji sam podnela. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski.

Gospodine ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, činjenica je da ni posle 13 godina i nekoliko zakonskih rokova privatizacija nije završena. Ovo je šesta izmena i dopuna Zakona o privatizaciji. Osnovni je usvoje još 2001. godine, pa smo onda imali izmenu 2003, pa 2005, 2007, 2010, 2012. godine i ovu šestu danas.
Da je zakon bio pun propusta govori i podatak da je oko 2300 prodatih preduzeća, da je do sada bilo raskinutih privatizacija oko 680, a od 2001. godine do danas 800 hiljada radnika je ostalo bez posla.
Cilj izmene i dopune Zakona o privatizaciji, o kojem danas raspravljamo, je da se reguliše pitanje naplate dugova koji imaju preduzeća u restrukturiranju. Šta to konkretno znači? To znači da zakon predviđa da će privatni poverioci moći da traže i dobiju novac koji im preduzeća u restrukturiranju duguju, dok će država i državna preduzeća nastaviti da štite firme za dugovanja nastala pre 2008. godine. Ti dugovi će biti isplaćeni iz prodajne cene nakon što preduzeća budu privatizovana, restruktuirana ili prodata.
Tek po okončanju celog procesa Predlog zakona predviđa da Agencija za privatizaciju obavesti sudove i druge organe za prinudnu naplatu o uplati novca od postignute prodajne cene.
Prema Predlogu zakona o privatizaciji svim poveriocima preduzeća u restrukturiranju i privatizaciji dat je rok od 30 dana za prijavljivanje potraživanja, a u roku od 90 dana, kako i stoji u obrazloženju, Agencija treba da evidentira sva ta potraživanja i sačini predlog namirenja dugova.
Potpuno je jasno da je ova izmena učinjena prvenstveno sa namerom da se spreči stihijska naplata potraživanja i masovno otvaranje stečajeva nad 164 preduzeća u restrukturiranju koja bi mogla da usledi za nekoliko dana.
Moram da kažem da je poslanička grupa NS, kada je u pitanju Predlog ovog zakona, reagovala sa nekoliko amandmana. Samo ću spomenuti, a o tome ćemo u raspravi u pojedinostima više govoriti, šta se događa sa onim preduzećima koja u roku od 30 dana ne budu stigla da sva svoja potraživanja reše. Mi tim amandmanom predlažemo i nudimo rešenje da se propuštanje roka od 30 dana sankcioniše gubitkom prava na pokretanje bilo kakvog postupka, prinudnog izvršenja, dok samo potraživanje ostaje nesporno.
Vrlo je verovatno da će rok od 30 dana biti dovoljan za sva preduzeća da podnesu sve što je potrebno kako bi ispunili zakonsku obavezu, ali smatramo da zakon mora da bude precizan. Postavlja se pitanje – šta ako se desi da neki poverioci, neka preduzeća ne podnesu prijave u tom roku od 30 dana? Zbog toga smo reagovali ovim amandmanom, smatrajući da zakon mora da bude potpuno precizan.
Preduzeća u restrukturiranju su godinama zakonski zaštićena od poverilaca. Te odredbe zakona u novembru prošle godine je Ustavni sud proglasio neustavnim i odluka treba da stupi na snagu 14. maja ove godine. Potpuno je jasno da Vlada nije reagovala ovim predlogom zakona da bismo mi praktično imali tu stihijsku naplatu koja bi jednostavno izazvala naplatu dugovanja koje se mere milijardama evra i koje bi zaista izazvale veliki poremećaj na tržištu. Pitanje da li bi to uopšte mogli finansijski da izdržimo.
Samo IMT, IMR „Galenika“, „Jumko“ i ostala preduzeća, od ukupno 157, duguju jednu i po milijardi evra državi, odnosno Poreskoj upravi i javnim preduzećima za struju, vodu i ostale komunalije.
Posle rasprave i usvajanja i ovog zakona ovde u parlamentu, izjašnjavanja o njemu, mislim da je veoma važno da usledi razvrstavanje preduzeća u tri grupe, kako je i najavila nova Vlada, odnosno premijer u ekspozeu, i to na ona koja mogu da nađu strateškog partnera, ona koja idu u stečaj i ona koja će biti likvidirana.
Moram da kažem da je prethodnim zakonskim rešenjima bilo propisano da od preduzeća u restrukturiranju, kojih ima 157 i negde oko 55.000 zaposlenih, niti jedan poverilac, bio on privatni ili državni, ne može na prinudno ili da na drugi način da naplati svoje dugove. Svi sudski postupci koji su se vodili protiv tih firmi bili su automatski prekidani. Takav zakon je imao nameru da zaštiti pomenuta preduzeća i radnike zaposlene u njima od propasti, a zapravo je naneo velike štete srpskoj privredi. Mnoge male privatne kompanije su morale da budu zatvorene, jer nisu uspele da naplate svoja potraživanja. Naravno, štetu su trpeli i državni giganti, poput Elektroprivrede, Srbija gasa, a na kraju krajeva, i svi građani, jer preduzeća u restrukturiranju nisu uplaćivala svoje poreske obaveze prema budžetu.
Po procenama Svetske banke, država je godišnje zbog toga trpela štetu od 750 miliona evra. Za razliku od državnih poverioca, privatnici će sva svoja potraživanja moći da počnu da naplaćuju u jednom relativno kratkom roku po utvrđenoj dinamici predloga izmena i dopuna ovog zakona.
Sa druge strane, poverioci će sada moći da nastave sudske postupke, koji su bili prekinuti kada je sadašnji zakon stupio na snagu. Takođe, poverioci će moći da pokrenu i nove sudske postupke koji nisu smeli da se vode zbog zakonske zabrane, ali tek nakon što odluče da nisu zadovoljni rešenjem za isplatu, a koju će im predložiti Agencija za privatizaciju.
Dakle, namera i cilj predloga ovog Zakona o privatizaciji je potpuno jasna. Želim da vas obavestim da će u danu za glasanje poslanička grupa Nova Srbija podržati ovaj predlog zakona.