Vreme vam je isteklo. Zahvaljujem.
Reč ima ministar Selaković, pa onda replike. Ministre, izvolite.

Zahvaljujem, uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, jJavljam se kao ovlašćeni predstavnik predlagača, odnosno Vlade Republike Srbije, koja je u izlaganju prethodnika prozvana da vodi otvoreno antireformski kurs. Ne znam na osnovu čega neko može da ceni da ova Vlada vodi antireformski kurs? Ova Vlada koja je treću nedelju u svom mandatu je, kao što je izneto u ekspozeu predsednika Vlade, Vlada koja i te kako drži reformski kurs i prvi put zastupa sistemsko rešavanje mnogih teških, bolnih i nerešavanih problema u dugom nizu prethodnih godina. Ne može Vlada koja je tri nedelje u mandatu, i na funkciji, da bude prozivana za nešto što nije uradila u prethodnih šest meseci. Može to vama da se dopada ili da se ne dopada, ovo je nova Vlada Republike Srbije. Da je stara imala potpuni kapacitet ovo da reši, verovatno bi rešila.
Druga stvar, ne znam čemu toliko nestrpljenje. Posle tri nedelje nemate više strpljenja da sačekate čitav paket reformskih zakona koji će doći u Skupštinu. Mislim da je to nekoliko puta jasno rečeno. Mi jesmo razmenjivali u subotu argumente. Da li je nešto ustavno ili nije, ceniće Ustavni sud, a snagu naših argumenta ceniće narodni poslanici. Onome ko tvrdi da se ovim predlogom zakona krši Ustav, onome ko tvrdi da je ovo loše rešenje, ubedite većinu, i ja sam apsolutno uveren da će većina glasati za vaš predlog ako nađe da je ta snaga argumenata jača.
A što se tiče, još jednom, paušalno iznete kvalifikacije „antireformski kurs Vlade“, ne znam na osnovu čega to može da ceni. Zaista ne znam na osnovu čega neko to može da ceni. Osnovno je pravilo u parlamentarizmu dati Vladi rok od sto dana. Mi smo rekli na početku mandata ove Vlade da se ne držimo toga. Molim vas, ako vi cenite na osnovu jedne tačke dnevnog reda reformski ili antireformski kurs Vlade, onda potpuno razumem i ime stranke i kao što ste sami rekli da ste u parlamentu novi.
Ne možete ceniti, ovo govorim iz čistog jednog razloga, pristojnosti, na osnovu jedne tačke dnevnog reda. Jeste u pitanju tehnički zakon i jeste u pitanju tehnički zato što stvara preduslov da se donose reformski zakoni. Može neko da veruje u to, da ne veruje, mislim da je, kao član Vlade mislim da je ovakva rezon opravdan. Zahvaljujem.

Reč ima Aleksandar Jovičić, replika poslaniku Pavićeviću. Izvolite.

Gospodine Pavićeviću, nije moguće političku karijeru graditi preko običnog radnika u Srbiji. Malo pre smo čuli da je vaš kolega rekao kako mladi gospodin govori neistinu, da će 15. marta ljudi ostati bez posla. U pravu je, jer to nisam ni rekao, rekao sam 15. maja. Što znači da vaš kolega ne zna ni kada zakonski okviri tog ustavnog poretka, što vi tvrdite, će isteći.
S druge strane, malo pre smo čuli da je vaš kolega rekao da je svega bilo 12 privatizacije. Nije tačno, bilo je 28 uspešnih privatizacija. Neophodno je nešto i pročitati pre same sednice, s obzirom da vi pišete, a neko drugi govori, da bismo mogli da uđemo kvalitetno u ovu raspravu. Ali, ponavljam ponovo, shodno vašim glasovima vi odgovornost ne snosite ukoliko vaš predlog prođe da za tri dana 53 hiljade porodica ostane na ulici.
Međutim, SNS je dobila poverenje građana. Srpska napredna stranka želi u ovih pet meseci da pokaže ozbiljnost, doslednost i sa najstručnijim ljudima u ovoj zemlji koji nisu sačinjeni samo od političar, jer smo videli da nas je politika dovela u prethodnih 15 godina kada su stranački feudi zauzimali javna preduzeća, kada su ih vodili, da na taj način profesionalizacije i ljudi koji će nam pomoći nađemo rešenja da ono što je zdravo od ovih 167 preduzeća sačuvamo, da im nađemo strateške partnere.
Zato smatram da treba da povučete taj predlog i da date šansu Srbiji da za pet meseci uradi ono što nisu uradili mnogi ranije.
Rekli ste - šta je urađeno? Ako govorimo o Srbiji, urađeno je mnogo. Pre svega, poboljšana je pozicija Srbije u svetu, s jedne strane, ako govorimo o ekstrovertnosti, ali ono što je važno Srbiji, a to je da FAP, JAT i „Ikarbus“ danas imaju zdrave osnove za poslovanje, a mnogi se time nisu bavili, a videli smo i kroz generalni pretres…
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. … da su oni kupovali strane autobuse, 65 miliona evra dali stranim proizvođačima, urušavali srpsku privredu. Mi se tako nećemo ponašati. Hvala.

Inače kada je prekoračenje vremena, oduzimaće se od vremena poslaničke grupe, da se ne bi raspravljalo stalno sa poslanicima.
Ne mislim na vas, nego generalno.
Reč ima Aleksandar Martinović, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospođo predsednice.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Živković i gospodin Pavićević duboko nisu u pravu i to po više osnova.
Prvo, sa stanovišta Srpske napredne stranke ovaj amandman je neprihvatljiv zato što se njime potpuno narušava koncepcija Predloga zakona koji je podnela Vlada. Dakle, kada bi se usvojio amandman gospodina Živkovića i gospodina Pavićevića, sva preduzeća u restrukturiranju, a ima ih 162, odnosno po nekim podacima 164, našla bi se u izuzetno velikom problemu. Taj problem se zove prinudna naplata potraživanja, što bi praktično značilo da bi istog dana sva ta preduzeća došla u blokadu. To bi značilo da bi za nekoliko dana, vrlo verovatno, u svim tim preduzećima stala proizvodnja i da bismo imali izuzetno veliki problem u državi, imajući u vidu činjenicu da jedan broj ovih preduzeća u restrukturiranju obavlja delatnost koja je od strateškog značaja za Republiku Srbiju i za njene građane. Mi smo o tome već pričali.
Ne možete da me ubedite da preduzeća poput „Galenike“, poput RTB Bor itd, mogu da imaju isti status kao zanatsko trgovinske radnje, kao pekare, kao buregdžinice, itd. Problem je izuzetno veliki. Taj problem ne može da se reši tako što biste vi sva ta preduzeća koja se nalaze u restrukturiranju izložili mogućnosti prinudne naplate 14. maja od strane državnih poverilaca.
Što se tiče samih državnih poverilaca, misli se, naravno, pre svega na potraživanja koja prema preduzećima u restrukturiranju imaju ili pojedina javna preduzeća ili pojedina privredna društva sa većinskim državnim kapitalom.
Mislim da će ministar da se složi sa mnom. Postoji jedan broj javnih preduzeća i jedan broj privrednih društava sa većinskim državnim kapitalom koji su poverioci preduzeća u restrukturiranju, a kojima je i sama potrebna jedna temeljna reorganizacija.
Dakle, pre nego što naplate svoja potraživanja od ovih preduzeća u restrukturiranju bilo bidobro da se vidi šta je to što se unutar samih tih javnih preduzeća, odnosno privrednih društava može uraditi da bi ta preduzeća bolje poslovala. To je takođe jedan važan problem koji čini mi se izmiče tekstu i suštini vašeg amandmana.
Što se tiče onoga što je govorio gospodin Živković, izgleda da me, gospodine Živkoviću, niste dobro razumeli u subotu, kada smo pričali o tome koje su privatizacije uspešne, koje nisu uspešne i koliko uspešnih privatizacija ima.
Rekao sam vam, prema podacima Agencije za privatizaciju, uslovno rečeno uspešnih privatizacija ima 28. Kada kažem uslovno uspešnih, to znači da su to privatizacije koje su dovele do toga da preduzeća koja su kupljena, odnosno gde je zaključen ugovor o prodaji društvenog kapitala, rade, da su nastavila svoju osnovnu delatnost i da radnici u tim preduzećima primaju plate. To je osnovni kriterijum da li je privatizacija bila uspešna.
Vi ste govorili o nečem sasvim drugom. Vi ste govorili o 1.583 preduzeća gde nije raskinut ugovor o privatizaciji. Nemojte da mislite da u svim tim slučajevima gde nije bilo raskida ugovora o privatizaciji, da su sve privatizacije bile uspešne. Nažalost, nisu. Govorim sa stanovišta ekonomske uspešnosti.
Dakle, nisu bila sva preduzeća, koja su privatizovana, uspešno privatizovana samo zato što privatizacija nije raskinuta. Podaci o tome su vrlo jednostavni. Dakle, cifru koju ste vi izneli dobili ste tako što ste broj ukupno privatizovanih preduzeća, a ima ih 2.266, od tog broja oduzeli ste broj raskida privatizacionih ugovora o prodaji društvenog kapitala i to je 683 i onda se dobije cifra od 1.583 preduzeća. Po toj vašoj logici, sva preduzeća gde nije raskinuta privatizacija su bile uspešne privatizacije. Nisu. Da li treba da vam navodim slučaj „Krušik akumulatori“ Valjevo i stotine drugih preduzeća gde nije raskinut ugovor o privatizaciji, gde radnici ne rade, gde radnici ne dobijaju plate i gde ugovori o privatizaciji, da budemo sasvim iskreni, nisu raskinuti ne zato što nije bilo pravog osnova, nego zato što je bilo mnogo kriminala unutar same Agencije za privatizaciju u proteklih desetak i više godina? To je poseban problem sa kojim će da se izbore, nadam se, nadležni državni organi, kao što će prema novom Zakonu o privatizaciji malo da se pretresu stvari unutar same Agencije za privatizaciju.
Ono što želim takođe da naglasim vezano za stav gospodina Pavićevića, on vrlo žučno brani svoje mišljenje da je Predlog zakona koji nam je podnela Vlada neustavan. Mi smo na više načina dokazali da to nije tačno, odnosno da je Predlog zakona ustavan.
Gospodine Pavićeviću, mislim da suštinski ne razumete Odluku Ustavnog suda. Dakle, Ustavni sud nije obavezao Vladu Republike Srbije, odnosno Narodnu skupštinu da u roku od šest meseci nađu problem za preduzeća koja se nalaze u restrukturiranju, nego da zakonske norme upodobe Odluci Ustavnog suda. Mi ovim predlogom Vlade, odnosno zakonom koji ćemo danas doneti to upravo i činimo. Vladi ostavljamo naknadni rok od pet meseci, što je veoma teško, rešenje za sva ta 164 preduzeća koja su u restrukturiranju.
Naravno, sa stanovišta vas koji ste u opoziciji, a koji ste nekada imali odgovornost za vođenje ove države, tu ne mislim samo na vas lično, daleko od toga, milim i na DS i na neke druge, znate, veoma je lako postavljati pitanja na koje je jako teško dati brza i jednostavna rešenja, odnosno brze i jednostavne odgovore. Da je bilo lako naći rešenje za 164 preduzeća u restrukturiranju, verujte mi da bi to rešenje bilo nađeno ne samo od ove vlade ili prethodne, nego i od nekih vlada koje su bile i 2007. i 2008. godine itd.
Još jednu stvar koju želim da kažem podnosiocima ovog amandmana. Sa stanovišta ustavnog prava, evo, da se zadržimo samo na terenu prava, znate, ceo ovaj problem nije baš tako jednostavan kao što vama sada izgleda.
Vi pominjete odluku Ustavnog suda koja je doneta 14. novembra 2013. godine. Ispred sebe imam saopštenje sa te 34. sednice Ustavnog suda, kojom je predsedavao Dragiša Slijepčević, predsednik Ustavnog suda. Na toj 34. sednici raspravljalo se o ukupno osam predmeta, između ostalog i o ustavnosti ovog famoznog člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji.
Međutim, za vašu informaciju, za informaciju ostalim narodnim poslanicima i za informaciju građanima Republike Srbije, koliko je ovaj problem sa stanovišta ustavnog prava složen. Želim da vam skrenem pažnju na jedan stav koji je iznet u predmetu kojim se bavio Ustavni sud Republike Srbije. Oznaka je IUZ–98/2009. Nije se Ustavni sud bavio problemom preduzeća u restrukturiranju samo u novembru prošle godine. Bavio se i 2009. godine. Da vam ne čitam sve.
U tom stavu koji je iznet u ovom predmetu iz 2009. godine kaže se, između ostalog, da odluka o restrukturiranju, a inače odnosi se takođe na član 20ž Zakona o privatizaciji, ne dovodi u pitanje prava imalaca izvršnih isprava na potraživanje prema subjektu privatizacije, niti je cilj ove mere ograničavanje prava poverilaca, već se postojanje i ostvarivanje ovih prava vezuju za ostvarivanje opšteg interesa izraženog kroz privatizaciju tih subjekata. Time se samo privremeno suspenduje mogućnost prinudnog izvršenja, ali se ne zadire u imovinska prava pojedinaca utvrđena pravosnažnom sudskom odlukom. Kaže se da je ovakvo ograničenje imovinskih prava opredeljeno zakonom, utvrđeno opštim interesom pretvaranja društvene svojine u privatnu.
Kao što vidite, postoje dva stava Ustavnog suda vezano za restrukturiranje. Čini mi se da ste zaboravili na ovaj stav koji je iznet 2009. godine, da se merom restrukturiranja ne ograničavaju prava poverilaca, nego da se ona samo privremeno suspenduju, ali ne zato što je to nečiji hir, nego zato što je to opšti interes.
Mislim da se Vlada Republike Srbije, predlažući ovaj zakon, rukovodila isključivo time da zaštiti opšti interes, jer je u opštem interesu da 14, odnosno 15. maja sva 164 preduzeća u restrukturiranju, od kojih neka obavljaju delatnost koja je od strateškog značaja za Republiku Srbiju ne dođu u kolaps, pri čemu, mislim da je to bila intencija Vlade, nije bila namera da se trajno ograniče prava i državnih i drugih poverilaca prema subjektima privatizacije koja se nalaze u restrukturiranju, nego da se ta prava samo privremeno odlože, a rokovi za privremeno odlaganje prinudne naplate, odnosno prinudnog izvršenja su definisani Predlogom zakona o izmenama Zakona o privatizaciji.
Sa stanovišta Ustava Republike Srbije nije ništa sporno. Predlog zakona koji nam je podnela Vlada je u opštem interesu. Mi zbog opšteg interesa ovaj predlog zakona danas treba da usvojimo. Podržaćemo Vladu, učinićemo sve, bar mi iz SNS, a nadam se i vi iz opozicije, ako ste zaista posvećeni ostvarivanju opšteg interesa, da se nađe konačno i definitivno održivo rešenje za preduzeća koja se nalaze u restrukturiranju.
Najlakše je sada reći – šta ste uradili za poslednjih šest meseci da se nađe rešenje? Rešenja su za neka preduzeća gotovo nađena, za neka će se naći. Možda se za neka preduzeća i neće naći rešenja, zato što je to nemoguće, ali čini mi se da imate prilično komotnu poziciju, sediti u opoziciji, ne snosite odgovornost, sada, ali ste pre desetak, 15 godina i te kako snosili odgovornost zbog situacije u kojoj se država nalazi danas i kažete – izvinite, gospodo iz Vlade, šta ste vi uradili za poslednjih šest meseci da se nađe rešenje za problem preduzeća u restrukturiranju?
Vlada je učinila mnogo i u narednih pet meseci sigurno je da će učiniti još više, ali problem je do te mere dubinski, do te mere strukturni, da brzih i jednostavnih rešenja nema, jer da ih ima, mi danas ne bismo pričali o ovoj temi. Verovatno bismo pričali o nekom drugom zakonu.
Sa stanovišta poslaničke grupe SNS obrazloženje koje je dala Vlada Republike Srbije zašto ne prihvata ovaj amandman apsolutno ima osnova. Mislim da amandman apsolutno odudara od koncepcije Predloga zakona.

Samo jedno pojašnjenje.
Nema potrebe da se prijavljujete po 10 puta. Sistem prima samo pet prijava, zato vas briše automatski. Pročitaću vam koliko poslanika će se sada javiti. Samo novi poslanici posle toga mogu da se prijavljuju. To je verovatno pojašnjenje novim poslanicima.
Pretpostavljam da dr Vladimir Pavićević traži repliku, inače nemate pravo po amandmanu, Veroljub Arsić po amandmanu, Vladimir Đukanović po amandmanu, Milisav Petronijević isto. Ako bude poslanika nakon toga, prijavljujte se. Nemojte da vas zbunjuje što vam se gase mikrofoni.
Prethodno imamo polaganje zakletve narodnog poslanika.
Poštovani narodni poslanici, imajući u vidu da narodni poslanik mr Dejan Radenković nije položio zakletvu prilikom potvrđivanja njegovog mandata na sednici Narodne skupštine 10. maja 2014. godine, neophodno je da to sada učini.
U skladu sa tim, molim vas da, saglasno članu 17. Zakona o Narodnoj skupštini, pristupite polaganju zakletve.
(Predsednik čita tekst zakletve, a narodni poslanik ponavlja.)
"ZAKLINjEM SE DA ĆU DUŽNOST NARODNOG POSLANIKA OBAVLjATI PREDANO, POŠTENO, SAVESNO I VERNO USTAVU, BRANITI LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA I GRAĐANSKE SLOBODE I PO NAJBOLjEM ZNANjU I UMEĆU SLUŽITI GRAĐANIMA SRBIJE, ISTINI I PRAVDI".
Molim narodnog poslanika da pristupi potpisivanju teksta zakletve.
Dozvolite da poslaniku Dejanu Radenkoviću poželim uspešan zajednički rad u predstojećem mandatnom periodu.
Nastavljamo po listi poslanika.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)
Gospodin Vladimir Pavićević ima pravo na repliku. Vi niste poslanička grupa, a Vladimir Pavićević je pomenut. Izvolite.

Kliknuo sam par puta, ali predsednica je rekla – nemojte više da se prijavljujete. Ja se sada nisam prijavio ponovo i predsednica kaže – prijavite se ponovo.

Tehnički, da biste dobili reč.

U redu.
Imam četiri stvari koje bih ovde hteo da saopštim u odnosu na čitav tok ove rasprave o našem amandmanu na član 1. Predloga zakona.
Gospodin ministar Selaković, kada je nastupao jutros ovde, razumeo sam da zapravo on traži od nas narodnih poslanika ove Narodne skupštine u ime Vlade Srbije…