Hvala.
Potpuno je nevažno šta su govorili prethodnici ali zbog javnosti da kažem, pošto je izrečeno puno neistina. Pomenut sam lično, izrečene su neistine vezano za recimo jedan primer privatizacije „Lukoil“. Na tu privatizaciju kao i na sve privatizacije koje su izvršene od januara 2002. godine do februara 2004. godine sam ponosan i spreman, bez obzira što predsednik Vlade niti Vlada ne učestvuje ni u jednoj privatizaciji, da za sve to snosim odgovornost, etičku, krivičnu i kako god hoćete, i tu nema nikakve, posebno za privatizacije kao što je recimo „Lukoil“, koju je vodio vaša sadašnja perjanica, Siniša Mali, a posle, čuo sam danas, to nisam proverio, i radio u tom „Lukoilu“. Moguće da je to neki sukob interesa, ali to se desilo posle 2004. godine kada ja nisam mogao da utičem na to. Proces privatizacije „Lukoila“ na tenderu je bio potpuno čist. Ne znam da se vodi bilo kakva istraga o mene, a trebalo bi da znam ako se vodi, niti je vođena, niti će biti vođena.
Što se tiče koferčeta, to proverite sa vašim koalicionim partnerima. To je vezano za neku drugu priču, a ono što ste pogrešno interpretirali, a to je da sam ja pomenuo Vučića, nisam. Ako hoćete da ga pomenem, naravno da sumnjam u njegove poslove oko „Etihada“, zemlje i ne znam čega svega sa našim vekovnim prijateljima Arapima, bez bilo kakvog negativnog odnosa prema njima. Mislim da sam ja čovek koji ne treba da dokazuje ni svoj patriotizam, ali ni svoju toleranciju.
Konačno, ovo govorim zbog javnosti, a potpuno je nevažno šta o tome misli neka loto devojka koja je juče izgubila direktora ili šta o tome misli banjski zelenaš koji je preprodavao grobove. Hvala.

Hvala.
Po poslovniku Zoran Babić. Izvolite.

Član 107. gospodine predsedavajući.

Ako neko izrekne da je potpuno nevažno šta su pričali prethodni govornici i ako misli na svog drugog člana stranke od dvojice, onda je to uredu, ali ako misli na narodne poslanike SNS mora da zna da je SNS i poslaničku grupu SNS ovde postalo pola građana Republike Srbije, sa podrškom od 50%.

Omalovažavanje je Narodne skupštine kada dolazi kritika od onoga ko je mogao da reši privatizaciju u Srbiji, koji je mogao da stavi tačku na tu privatizaciju, koji je mogao da, ne da uvodi firme u restrukturiranju i da bude rodonačelnik restrukturiranja

Molim vas, držati moralne pridike od strane onih koji su sve što je moglo da se upropasti u ovoj državi upropastili, koji su ljude ostavljali bez posla, bez budućnosti, bez perspektive, koji su javni dug napravili ovakvim kakav jeste da sada sole pamet i da drže moralne pridike. Sa kojim pravom?

Da li vi vodite sednicu ili drugi vode vas?

Na koji način će se vršiti rasprava ovde? Da li će neko imati pravo da ovde izriče i govori o čemu god hoće, a da ne pogleda sebe u ogledalo?

Gospodine Babiću, molim vas, stvarno to više neću tolerisati. Ne možete reklamirati povredu Poslovnika, a govoriti o ne slaganju sa izlaganjem drugog govornika. Molim vas, nemojte više to da činite. Razumem vašu potrebu da vi to izlažete, iznesete vaše ne slaganje, ali nemojte meni stavljati ono što nije po Poslovniku, molim vas.
Đukanović, po kom osnovu? Nemojte, molim vas, završavamo. Neću više dozvoliti, dosta je više.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Arseniću, poštovani gosti iz Vlade Srbije i raznih tela koja se bave ovim pitanjima o kojima mi razgovaramo danas u okviru zajedničkog načelnog pretresa. Želeo bih da objasnim i argumentujem naš stav u odnosu na predloge koji su došli iz Vlade Srbije. Zamolio bih vas ukoliko je moguće nakon ove rasprave koju smo imali za posebnu pažnju, pažljivo smo se pripremali za analizu sadržine ovih predloga zakona i smatramo da zaslužujemo jedan ozbiljan komentar sa vaše strane.
Nova stranka, nas dvojica poslanici NS, glasaćemo za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Primetili smo da se predlogom predviđa usklađivanje normi različitih zakona, radi se o izvesnoj vrsti harmonizacije. Mislim da nema nikakve dileme za svakoga ko je razuman čovek da to treba da se prihvati. Prema tome, za ovaj predlog zakona glasamo za.
Kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, tu dajemo uslovnu podršku ovom predlogu zakona, odnosno predlagaču i želeo bih to da pojasnim, pa da vidim da li možemo da se dogovorimo oko toga da vi nešto malo izmenite u predlogu zakona, a da mi nakon toga glasamo za taj predlog zakona. Poslanici NS podržaće ovaj predlog zakona ukoliko prihvatite naš amandman koji smo podneli jutros na član 2. Mi zahtevamo brisanje člana 2. iz ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju.
Smatramo da je podrška predloženim izmenama postojećeg zakona potrebna baš u ovom trenutku, danas u Srbiji, jer je najveći broj izmena na tragu konstituisanja efikasnog stečajnog sistema kao neophodnog elementa tržišne ekonomije. Mi treba da budemo usmereni ka tržišnoj ekonomiji, ka stvaranju uslova da ona postane funkcionalna. Ipak, neophodno je po našem sudu brisanje člana 2. koji predviđa, kao što je rekao Zoran Živković malopre kada je govorio, ali možda neki nisu najbolje slušali o čemu je tu sve govoreno, koji predviđa uvođenje legitimacija za stečajne upravnike. Mi postavljamo pitanje zašto legitimacija? Smatramo sledeće, zloupotrebe koje bi ovim članom mogle da se ozakone, dakle smatramo da postoji mogućnost nekih zloupotreba, smatramo dovoljnim razlogom, dakle sama ta mogućnost zloupotrebe, za otkazivanje naše podrške zakonu u celosti.
Molim vas još jednom, ako imate vremena samo da razmislite da li je u opštem interesu da se briše član 2. i da usvojimo predlog zakona onakvim kakav jeste, bez člana 2. Smatram da većina u ovoj Skupštini, koliko god brojna bila, uvek treba da nastoji da obezbedi širu saglasnost za predloge koji dolaze iz Vlade.
Mi iz NS smo i do sada oko svih predloga zakona nudili mnoga, po mom sudu bolja, rešenja, nijedno nije usvojeno. Evo prilike da Vlada prihvati ovaj amandman i da imamo saglasnost oko dva predloga zakona koji su ovde.
Treća stvar, nas dvojica, Zoran Živković i ja, nećemo glasati za predloženi zakon o privatizaciji i uložićemo svu svoju energiju, a mislim da se primećuje da je imamo, u obaranje ovog zakonskog predloga ovde u Skupštini Srbije.
Iskoristio bih ovih minut i nešto vremena samo da objasnim zašto. Ovaj predlog zakona čini 95 članova i mi smo podneli 95 amandmana kako bismo ovaj predlog zakona doslovce anulirali i u raspravi o pojedinostima objasnili zašto mi smatramo da je bilo pogrešno u ovom trenutku da se usvaja potpuno novi zakon o privatizaciji. Naša ideja je bila da se menja postojeći i u ovom predlogu koji ste vi poslali primećujemo član 6. npr. koji se tiče obaveznosti i roka za sprovođenje privatizacije. Tu lepo piše, u stavu 1. – privatizacija je obavezna za subjekte privatizacije društvenim kapitalom, tu nema dileme, to već znamo, ali u stavu 2. kaže – društveni kapital subjekata privatizacije mora se privatizovati najkasnije do 31. decembra 2015. godine.
Mi smo smatrali da je bilo potrebno uneti ovo u izmenu u postojeći zakon i iskoristiti instrumente kojima raspolažemo i u postojećem zakonu i da se proces privatizacije konačno okonča do kraja 2015. godine. Smatramo da je bilo gubljenje vremena, toliko vremena, resursa i snage trošiti nepotrebno na usvajanje potpuno novog predloga zakona o privatizaciji. Hvala vam.

Gospodine Đukanoviću, po kom osnovu?
(Vladimir Đukanović, s mesta: Po povredi Poslovnika, član 104.)
Kad je učinjena povreda Poslovnika?
(Vladimir Đukanović, s mesta: Niste mi dali repliku. Sada reklamiram povredu Poslovnika. Dužni ste da mi date povredu Poslovnika.)
Molim vas, ne možete. Gospodine Đukanoviću, pročitajte Poslovnik. Vi ste tražili repliku, nemojte sa mnom da se igrate, nisam vam dao repliku i vi koristite onda automatski instituciju povrede Poslovnika. Dao sam reč drugom poslaniku i sada nemate pravo na povredu Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Marković.

Gospodine predsedavajući, povredili ste upravo član 103. Poslovnika, koji kaže da narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine. Dakle, dužni ste bili da date kolegi Đukanoviću reč.
Još nešto, ja visoko cenim prijatelja gospodina Živkovića u pokušaju da popravi ono što je nepopravljivo…(Isključen mikrofon.)

Molim vas, ne možete, vi ste reklamirali povredu Poslovnika i nemojte sada replicirati. Ja ne vidim uopšte razloga zašto vi želite sa mnom da stupite u sukob. Stvarno ne vidim razlog, osim ako hoćete da pravimo cirkus ovde. 
(Vladimir Đukanović, s mesta: Ja vidim razloga i reklamiram povredu Poslovnika.)
Ja sam vama, gospodine Đukanoviću, objasnio zašto vam nisam dao povredu Poslovnika. Vi, hajde da budem blag, veoma blag…
(Vladimir Đukanović, s mesta: Da li ste svesni šta radite? To je moje pravo.)
Molim vas, nemojte da dobacujete. Vi pokušavate da izigrate Poslovnik, a ja ne dam to. Prema tome, ne možete. Molim vas da sednete.
Reč ima narodni poslanik Biljana Pantić Pilja.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, predlozi zakona koji su danas na dnevnom redu ovog vanrednog zasedanja korak su dalje ka napretku reformi koje sprovodi premijer ove Vlade, Aleksandra Vučića.
Osvrnuću se na Predlog zakona o privatizaciji koji je leks specijalis u odnosu na ostale zakone. Ministar i neke moje kolege su već rekli da imamo 584 društvenih preduzeća i 161 jedno preduzeće u restrukturiranju na koje će se odnositi ovaj zakon. Ovim zakonom stvara se povoljan privredni ambijent za poslovanje, za zdrav osnov za srpsku privredu, jer imali smo u poslednjih 10 godina za vreme bivšeg režima katastrofalne privatizacije koje su došle sada na naplatu.
Koliko novca država Srbija svake godine daje za firme koje ne ostvaruju prihode zbog svih spornih privatizacija koje smo imali, a koje možemo nazvati – kako je opljačkana Srbija? Po kom principu su vršene privatizacije? Kupovale su se firme sumnjivim novcem, fingirali su se stečaji da bi se izigrali poverioci, pa su se onda poništavale te iste privatizacije. Firme su kupovane od strane raznih fantomskih firmi sa sedištima na Kipru ili raznim egzotičnim destinacijama.
Imali smo primer „Jugoremedije“ iz Zrenjanina, koja je kupljena od firme koja je bila registrovana na Kipru, a čiji je vlasnik sada na Interpolovoj poternici. Ili kupovina „Veterinarskog zavoda“, koji je kupljen na tenderu od strane konzorcijuma „Zekstra“, a koji u to vreme nije ni postojao. Niko iz tadašnje vlasti nije ni pokušao da ispita poreklo novca sa kojim je izvršena kupovina tih firmi, niti ljude koji su vršili kupovinu istih preduzeća. Sada kada se klupko odmotava, dolazi se do dokaza da su u spornim privatizacijama učestvovali neki bivši ministri.
Prosto je neverovatno da niko iz bivše vlasti nije želeo da se bavi sistemom na koji su vršene privatizacije. Kupi se jedno preduzeće, založi se imovina tog preduzeća radi uzimanja kredita, uzme se novac od banke i kupi se drugo preduzeće i tako u krug. Niko ne pita šta je sa radnicima i šta je sa tom firmom. To je tipičan primer pranja novca. Nije mi jasno zašto bivši režim doneo na vreme zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, da bi znali poreklo novca kojim se kupuju firme u Srbiji.
Šarić je tokom 2008. godine više od 20 miliona evra oprao kupujući firme po Srbiji, a sada bivšem režimu smeta „Etihad“ ili kupovina zemljišta u Vojvodini. Kada je Šarić kupovao zemljište u Vojvodini, niko nije pitao odakle su došli novci.
Navešću vam i primer firme iz Novog Sada „Dunav grupa agregati“, koja je kupila novosadsku firmu „Heroj Pinki“. Na koji način? Uzimanjem kredita bez obezbeđenja, gle čuda, od Razvojne banke Vojvodine. Do 2010. godine firma „Heroj Pinki“ je prevozila 1,4 miliona tona šljunka, 1,2 miliona tona peska, a nakon kupovine od strane gospodina Borovice 10 puta manje, da bi 2012. godine firmi bio blokiran račun zbog neisplaćenih zarada. Radnici firme su pretili u nekoliko navrata blokadom Dunava, štrajkovima, i sadašnji gradonačelnik Miloš Vučević se sastao sa njima i molio ih da ne blokiraju plovni put na Dunavu. Pokušao je da reši probleme koje je stvorio bivši režim svojim poslovanjima.
Da stvar bude još gora, umesto da bivša vlast spreči ovakav način privatizacije firmi, oni su nastavili da sarađuju sa gospodinom Borovicom, kome su dali da radi u gradu Novom Sadu Bulevar Evrope. Javno su mu uplatili novac, 600 miliona dinara, od kojih je utrošeno opravdano nekih 130 miliona, a zaostali novac ne zna se gde je završio, pa je ugovor raskinut.
Bivši režim nije imao volje da donese novi zakon o privatizaciji, da uskladi propise sa EU, a pre svega da vodi računa o radnicima firmi koje su prodavane u postupku privatizacije na sumnjiv način i sumnjivim licima. Usvajanjem ovog predloga zakona promeniće se praksa da imamo propale privatizacije, iz kojih su mnogi političari izašli punih džepova, a radnici nisu dobijali plate. Onaj ko je otvoreno protiv ovog zakona, uništavao je privredu Srbije 12 godina, a uništava privredu Vojvodine već 14 godina, i nadam se neće još dugo. Svi koji su protiv ovog zakona su protiv radnika, radnih mesta i protiv pronalaženja strateškog partnera za firme u restrukturiranju.
Ova Vlada podnošenjem ovakvog predloga zakona jasno stavlja do znanja da se bori za svaku firmu, za svakog radnika, za svako preduzeće. Ovim zakonom ubrzaće se i učiniće se transparentnim proces privatizacije i dovešće se do uspešno sprovedenih privatizacija, pa će SNS u danu za glasanje podržati ovaj, kao i ostale zakone. Hvala vam.

Hvala vam.
Olgica Batić nije tu.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.