Sedmo vanredno zasedanje, 29.07.2014.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedmo vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/211-14

29.07.2014

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 20:25

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, po Poslovniku.
...
Socijaldemokratska stranka

Janko Veselinović

Samostalni poslanici
Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine Bečiću, član 107. Poslovnika, odnosi se na način vođenja sednice.
Naime, imate nejednak pristup, gospodine Bečiću u odnosu na poslanike pozicije i opozicije. To ste danas jasno pokazali dajući mogućnost šefu poslaničke grupe SNS da govori koliko on hoće puta, i po kom osnovu hoće, i kada vam god dovikne, vi mu date reč.
Tražio sam pravo na repliku. Niste mi dali iako sam u njegovoj diskusiji i diskusiji gospodina Vujovića, istina gospodin Vujović je govorio o temi, imao mogućnost da se osvrnem na njegovo izlaganje.
Gospodin Babić je lično rekao neistinu u svom izlaganju, da sam ja rekao da nisam pročitao zakon. Ja nisam rekao da ja nisam pročitao zakon, nego prethodni govornik koji je to javno priznao. Vi mi niste dali reč na to.
S druge strane, počeli ste da delite i opoziciju. Gospodin Stefanović je dva puta pomenuo autobus, i niste ga opomenuli, ja sam samo jednom pomenuo autobus i oduzeli ste mi reč. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Gospodine Veselinoviću, molim vas, poštujte dostojanstvo Narodne skupštine. Sami ste rekli da je ministar posle vašeg izlaganja govorio o temi, nije bilo razloga da vam dam repliku.
Znate po Poslovniku nemate pravo, i zbog čega ste pokušali kroz Poslovnik da kažete ono što ste hteli u replici.
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, po Poslovniku.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Đukanović

Srpska napredna stranka
Ukazujem na povredu član 107, vezan za dostojanstvo parlamenta.
Mi imamo jednog narodnog poslanika koji se javi za povredu Poslovnika, kaže koji je član, a onda uopšte ne govori o povredi Poslovnika, nego postavlja političku temu na tapet i vodi takvu vrstu diskusije. To je zaista uvreda za ovaj parlament, zato što pokušavate da izvrdate ruglu sam Poslovnik.
Inače, kada već govorimo, ja to prosto moram da kažem, vezano za te privatizacije, ne optužujemo vas mi da su pljačkaške, to vas je optužila Evropska komisija i Verica Barać. Oni su vam rekli da su 24 privatizacije za koje su tražili da se ovde istraže bile pljačkaške. Morate vi, ipak malo da mislite o tome. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem gospodine Đukanoviću.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po Poslovniku.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Babić

Srpska napredna stranka
Član 107. gospodine  predsedavajući, mada kako se u nekim trenucima vode sednice i kako neko može da priča o čemu god hoće, neko drugi može da priča dokle god hoće.
Član 107. dostojanstvo Narodne skupštine, Narodna skupština ima svoju zakonodavnu i kontrolnu ulogu kao najdominantnija, ali Narodna skupština sigurno nema ulogu da svađa Srbiju sa bilo kojom drugom državom na ovom svetu
Danima slušamo tirade narodnih poslanika opozicije, ne cele, ali predvođene agregatnim stanjima DS, kako im smetaju investicije iz UAE, kako im smeta „Beograd na vodi“, kako im smeta da se Beograd pokrene, da se Srbija zaposli, kako im smeta kada arapske kompanije koje imaju, a svi na ovom svetu znaju kakve resurse i kolike resurse, a ćutali su i nisu im smetali resursi Darka Šarića. Tu nije bilo nikakvog problema. To su bile direktne inevsticije. Kao što su bile direktne investicije kada Mišković proda svoju firmu, i to je bila direktna investicija. Ali samo da dođu respektabilne, svetske kompanije iz UAE, da dođu u Srbiju, umesto da ih dočekamo na crvenom tepihu i raširenih ruku kao što se i očekuje, očekuju ljudi koji investiraju, koji ostavljaju sredstva ovde, koji stvaraju nove vrednosti, koji otvaraju radna mesta, ne, iz ove Narodne skupštine, od strane DS bilo kojeg agregatnog stanja i bilo kojeg dela šalju se poruke mržnje, poruke nedobrodošlice.
Imali pravo Narodna skupština na to? Imate li vi pravo kao predsedavajući da tako nešto slušate i da tako nešto tolerišete? Naravno da nemate. Zbog toga mislim da je prekršen Poslovnik, član 107.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Da li želite da se u danu za glasanje izjasnimo o povredi Poslovnika? (Ne.)
Hvala.
Reč ima ministar u Vladi dr. Dušan Vujović. Izvolite.

Dušan Vujović

Pošto je gospodin Stefanović zamolio direktan odgovor, sada ću kratko odgovoriti na nekoliko stvari koje je pomenuo u svom izlaganju. Mislio sam da to možemo da ostavimo za kasnije.
Prvo pitanje uticaja zakona na zapošljavanje, postoji jedna analiza koja je napisana u obrazloženju koje je zajedno sa zakonom stavljeno na raspolaganje svima u javnoj raspravi i kasnije na odborima jutros i danas, koji objašnjava nužnost donošenja tog zakona, sistemski karakter tog zakona i Zakona o stečaju.
Ekonomska analiza koja pretpostavljam nije dovoljno jasna i prihvatam vašu sugestiju da uradimo detaljniju analizu, mogu da vam dam osnovne skice. Iz teza o tome koliko ta preduzeća danas koštaju, da ona drže oko 100.000 zaposlenih koji u stvari ništa ne stvaraju, a računaju na socijalnu pomoć, na plate i ostalo, zamislite da oko 100.000 ima propušteni društveni proizvod.
Sada kada smo radili procene poplava, od jedne milijarde 525 miliona evra procenjenih, ukupnih efekata poplava, pola su direktne štete, a pola su ekonomski gubici zbog toga što su ekonomski resursi stavljeni van funkcije. Zamislite koliko je slična suma od 800 miliona u koju su uključeni resursi koji se ne koriste. Prihvatam vašu sugestiju i pokušaćemo u najkraćem roku da napravimo analizu i da procenimo koliko to deluje.
Indirektni efekti na ugled Srbije i na to da investitori ne žele i banke ne žele da rade u okruženju u kome pare nestaju u crnu rupu, u preduzeća u restrukturiranju, pošto ona ne plaćaju ni komunalne usluge, ni kredite, to stvara loš utisak. Mnogi ljudi, 99.000 su gnevni i očekuju neko rešenje, pozitivno ili negativno je takođe negativan utisak. Ali, napravićemo tu analizu, slažem se sa vama.
Drugo, oko postojao je nacrt zakona iz prošle godine koji je po automatizmu povučen iz procedure. Pošto smo krenuli da pravimo iz početka, tako smo radili i sve druge stvari, procena je bila da taj zakon, pošto je ključni model, tamo se to nije tako zvalo, bio privatizacija kapitala, da ne bi odgovorio glavnom zadatku, a to je da pokuša i da se privatizuje, naglašavam, imovina u delatnosti koja uključuje i fizičku imovinu i nematerijalnu imovinu.
Znači „Galenika“, ne samo zgrada, mašine, nego znanje, licenca lekova, način da se prave ti lekovi koji mogu da se izvezu na određena tržišta gde Srbija ima povlašćeni pristup. To je ta prodaja imovine koja inače nije moguća zato što su obaveze dva i po puta veće od procenjene vrednosti aktive.
Dakle, ovaj zakon pokušava da odgovori na realni problem privrede, a ne na neke apstraktne principe, uključujući principe mojih kolega iz međunarodnih finansijskih organizacija, koji imaju malo drugačije principe i koji nisu toliko opterećeni realnim problemima privrede, kao što smo mi sada u ovoj funkciji. Sa drugom kapom se drugačije razmišlja.
Taj novi predlog zakona je diskutovan na radnoj grupi 20 dana i stavljen je na javnu raspravu 20 dana pre 14. jula. Da nismo promenili zakon, mnogo bih se lošije danas osećao pred vama, nego zato što smo promenili zakon uzimajući u obzir sugestije, predloge, primedbe iz javne rasprave. Prema tome, direktno smo u javnoj raspravi dobili sve sugestije na osnovu kojih smo napravili izmene zakona. Mislim da to jeste smisao javne rasprave.
Znači, zašto inače sprovoditi javnu raspravu ako ne bismo izbacili stvari koje su nam ljudi rekli. Rekli su nam da izbacimo mnogo važnije od svih ovih drugih stvari, finansijsko restrukturiranje koje je trebalo da bude dobra mera, ali suviše komplikovana, suviše dugačka, suviše veliki fiskalni rizici, suviše dugački rokovi i mi smo rekli - pošto to postoji u drugim oblicima u UPPR itd, nemojte to da radimo u okviru ovog zakona, a to je suviše komplikovano i zato smo to izbacili.
Na sličan način smo prilagodili sve ostale stvari u zakonu na osnovu primedbe koje smo dobili. Konkretna primedba o uklanjanju metoda direktne pogodbe, direktne prodaje itd, nije uopšte došlo između narodnih organizacija. To uopšte nije njihova primedba. To je primedba naše stručne javnosti, čak i nekih političkih partija koje nisu u parlamentu itd. Znači, mi smo uvažili rizike koji su sa tim povezani i u stvari oportuno za takvo rešenje ne postoji u zakonu i zato smo ga na sopstvenu odgovornost očistili iz teksta koji smo odneli na Vladu, bez konsultacija sa bilo kim u Vladi van radne grupe i ministarstva koje je bilo neposredno u pripremi tog zakona.
Prema tome, kratko moram da kažem, ne odvodimo mi 600 preduzeća u kolapsu, oni se nalazu u kolapsu već jako dugo. Nije ovo zakon, kako ste rekli, koji uvodi pravnu smrt, ovo je zakon koji one koji su kliničkoj smrti pokušava da vrati u život. Potpuno obrnuto u medicinskom poređenju. Ovo je zakon koji pokušava u Odeljenju za rak da pronađu one pacijente koji mogu da prežive, da izvrši reanimaciju, vraćanje u život, a ne guranje u smrt. Da mi ovo radimo sa preduzećima koja su dobra onda bi to tako moglo da se kaže, to sigurno nije tako.
Ponavljam, ovo nije politička polemika, ovo je stvarno ekonomska suština. Imamo jako mnogo podataka za 161 preduzeće. Pozivam vas sve kada budemo objavili ovaj zakon da dođete da sudelujete u radu radne grupe koja će prolaziti kroz sva preduzeća i tražiti partnere. Mislim da je vaša uloga u tome da partnerima kažemo na vreme. Većina tih partnera se već znaju. Ne postoje tu preduzeća koja će prvi put nekome da se jave 15. avgusta i da kažu – pošaljite predlog. Ako nekome bude potrebno dopunsko vreme da posle preliminarnog iskazivanja interesa, posle toga će biti objavljen tender ili poziv, znači oni će imati 30 dana da iskažu preliminarni interes, pa će onda posle toga agencija u roku od 45 dana to ocenjivati, pa ćemo posle toga objaviti odluku da idemo na tender ili prikupljanje ponuda. Imaće tih 30 dana plus 45 dana, plus još 30 dana, imaće 100 dana da pripreme. Ko za 100 dana ne može da pripremi plan kako da izvuče neko preduzeće iz teškoća mislim da verovatno nije kredibilan investitor.
Poslednje, jako važno, mislim da smo ogromnu pažnju tome posvetili. Dozvolite mi da pročitam član broj 13. koji je potpuno nov u zakonu i svim našim zakonima - pribavljanje mišljenja i saglasnosti. Član 13. kaže: „Agencija“, to je Agencija za privatizaciju, „pre zaključenja ugovora pribavlja od nadležne Organizacije za sprečavanje pranja novca mišljenje o nepostojanju smetnji na strani kupca, odnosno strateškog investitora za zaključenje ugovora. Mišljenje iz stava 1. ovog člana mora se dostaviti najkasnije u roku od 15 dana od datuma prijema zahteva agencije“.
Kažemo da u roku od dve nedelje moramo da dobijemo mišljenje. „Agencija najkasnije tri dana po zaključenju ugovora dostavlja nadležnoj Organizaciji za sprečavanje pranja novca pismeno obaveštenje o zaključenom ugovoru sa kupcem i najkasnije od tri dana po uplati kupoprodajne cene pismeno obaveštava o izvršenoj uplati. Agencija je dužna da na zahtev nadležnog Organa za sprečavanje pranja novca bez odlaganja stavi na uvid, odnosno dostavi svu dokumentaciju kojom raspolaže, a koja je nastala u postupku zaključenja ugovora, odnosno u postupku realizacije ugovora i postupke po instrukcijama dobijenih od nadležnog organa“.
Ne postoji jača formulacija da sprečavamo da se novac nečistog porekla pojavi u procesu privatizacije. Ako možete da pojačate ovaj tekst, molim vas pojačajte tekst, a mislim da nije u redu da nam to zamerate pošto smo se stvarno potrudili da to uključimo u zakon. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mladen Grujić. Izvolite.
...
Nova Srbija

Mladen Grujić

Nova Srbija
Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, u pripremi za ovu sednicu pokušao sam da napišem sebi presek stanja privatizacije u Srbiji za ovih 14 godina. Pokušavao sam i shvatio da je to bespredmetno. Ovih 14 godina propasti i urušavanja srpske privrede bolje da ostavim istoriji da nam sudi, a boga mi i istražnim ogranima.
Istorija nas neće pozitivno oceniti. Naprotiv, pitaće se šta bi ovim ljudima da unište privredu i industriju sopstvene zemlje. Hajde sada da vidimo šta ćemo sa ovim što je ostalo, da spašavamo šta se spasiti može.
Bolesna je situacija da imamo državnu, privatnu i nekakvu nedefinisanu imovinu koja se nekada zvala društvena imovina. Onima što pozivaju da se ne ukidaju društvene firme i da se ne prekida proces restrukturiranja preduzeća moram da kažem da o ekonomiji ne znaju ništa. Ove firme već godinama ne mogu ni da pozajmljuju novac od banaka, ne mogu da kupuju ili prodaju imovinu ili opremu, a to su osnovne ekonomske kategorije.
Daću vam neki konkretan primer. Bio sam skoro u Gradskoj pekari u Kruševcu, „Branko Perišić“, još jedno od preduzeća u restrukturiranju. Imaju silose u koje može ceo Rasinski okrug da skladišti žito, kukuruz, suncokret, ali to niko ne radi iz prostog razloga što to niko ne sme da uradi, jer u slučaju da nešto nije u redu ne mogu da povedu sudski postupak protiv skladištara žita jer preduzeće „Branko Perišić“ je zaštićeno na sudu, jer je u postupku restrukturiranja. Ko sme da se usudi da radi sa takvim preduzećem? Oni ne mogu ništa, ni da prodaju, ni da kupe od opreme, što je neophodno, jer oprema je potrošna stvar.
Sada vi imate tih nesrećnih dvestotinjak zaposlenih koji dolaze svaki dan na posao, proizvode nešto, ali i oni znaju da nemaju čemu da se nadaju, jer gledaju kako im se firma kruni i polako urušava, a privatna konkurencija raste. Navodim njihov primer, jer je samo jedan od 160 i nešto preduzeća koje su u restrukturiranju koja nemaju čemu da se nadaju.
Glasam za ovaj zakon da bismo okončali ovu agoniju. Neka propadne šta ne može da živi, šta može neka nađe vlasnika, a šta je od strateškog interesa neka preuzme država. Bitno je da ovaj proces koji traje skoro 15 godina se okonča, jer nema nikakvog smisla da nešto traje 15 godina, ma koliko su na početku namere bile dobre i iskrene, nadam se.
Ironija sudbine je da danas zajedno raspravljamo o Zakonu o privatizaciji i Zakonu o stečaju. Nema jasnijeg znaka o tome šta nas čeka od ove činjenice. Dajte onda bar da sav ovaj mrtvi kapital društvenih firmi kroz stečaj, ako ne može drugačije, uvedemo nazad u novčane tokove. Suština stečaja je da mora biti brz i pravedan. Dajte još jednom da potvrdimo ovde i kroz ovaj zakon zbog koga se vodi stečaj. Vodi se zbog poverilaca, pa onda zbog radnika i na kraju zbog vlasnika preduzeća, ako išta ostane. Dobro je da to opet naglasimo, jer smo zaboravili ovo pravilo zbog koga se vodi stečaj.
Zgađen sam paradiranjem po medija vlasnika bankrotiranih firmi koji nas bombarduju svojim izjavama, planovima razvoja, novim idejama. Hoće li neko već da kaže tim ljudima da te firme više nisu njihove? To izgleda malo ko od njih razume.
Mi iz NS smo dostavili određene amandmane na Zakon o stečaju samo sa jednim ciljem, ne da menjamo suštinu vašeg predloga, već samo da ga unapredimo, barem kako mi to vidimo. Na putu do Skupštine svaki put prođem kroz Krunsku ulicu i uvek gledam u prozor kancelarije u kojoj piše „Sartid“, preduzeće u stečaju. To se više niko ne seća od kada su oni u stečaju. Uvek vidim neke čike i tete kako sede za stolovima, ne izgledaju mi ni zabrinuto ni užurbano. Oni će dočekati penziju baveći se vođenjem stečaja „Sartida“. Mislim, u Krunskoj prođem i pored DS, ali tamo ne vidim neku užurbanost takođe, kao ni u „Sartidu“, ali to nema nikakve veze sa ovim što govorim. Izvinjavam se predsedavajućem.
Gospodine ministre, da li se slažete da je ovo više smešno nego tužno - „Sartid“, preduzeće u stečaju, pa i najstariji u ovoj sali su zaboravili da je postojalo preduzeće „Sartid“, a uredno neki ljudi dobijaju platu vodeći stečaj, ne znam u čije ime niti u čijem interesu.
Dozvolite da vam dam samo primer Građevinskog preduzeća RAD. Ko se ne seća tog preduzeća, jednostavno je, kada prelazite Novi Beograd, sa leve strane ogromna bela palata, nezavršena, to je Građevinsko preduzeće RAD.
O tom stečaju čujemo ili taj stečaj dobija na nekoj dinamici samo kad im hapse stečajnog upravnika ili kada postavljaju novog. To se relativno često dešava. To su jedini momenti kada čujemo da se nešto dešava u stečaju Građevinskog preduzeća „Rad“.
Slušam kolege iz opozicije kako se zakukavaju da će sto hiljada ljudi ostati bez posla. Moguće, sa time što, samo da vas podsetim, neće oni ostati bez posla, oni će ostati i bez plate. Bez posla su ostali u proteklih 14 godina. To je ta velika razlika.
Mi pokušavamo da unesemo ove izmene u Zakon o privatizaciji i vidim ga kao iznuđeno rešenje, da se ovde ne lažemo, sa kojim pokušavamo da spasemo šta se spasiti može. Neophodno je da negde podvučemo crtu i da krenemo iz početka. Ovih par stotina firmi ne mogu da ostanu u ovom međuprostoru između države i privatne imovine, i svima je to jasno. Zato vas pozivam da svi glasamo za ovaj zakon, jer, nažalost, to je jedino što u ovoj tačci privatizacije, posle 14 godina, sada možemo da uradimo. Svi drugi vozovi su već prošli. Zahvaljujem vam se.