Ovo je ono o čemu pričamo, a to je da onemogućavate opoziciju da govori. To što vas gospodin Babić opominje sa mesta da se ja vratim na temu, to ne obavezuje vas da obavezno reagujete. Jako se dobro držim teme i jako dobro znam da ovi ljudi koji ostanu bez posla, prema ovom zakonu, nemaju mogućnost da se zaposle, jer nema zakona koji su stvorili te uslove.
Gospodine Vujoviću, vi ste na početku vašeg izlaganja rekli da je ovo leks specijalis. To povlači za sobom određene pravne posledice. Leks specijalis derogira zakone koji se odnose na istu materiju i koji bi mogli biti predmet ovog leks specijalisa, a mislim na Zakon o privatizaciji.
Daćete mi odgovor, ako je moguće, gospodine Vujoviću, da li ovaj zakon o privatizaciji derogira član 1. Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji kaže – vlasnik poljoprivrednog zemljišta ne može biti strano fizičko, odnosno pravno lice. Kako ste vi jutros predstavili ovaj zakon, to je činjenica da derogira. Znači, vlasnik može da postane i strano pravno ili fizičko lice. Pitam vas – da li to znači da će zemljište, poljoprivredno zemljište moći da postane vlasništvo stranih fizičkih lica?
Pre neki dan ste izjavili, tačnije 15. maja, da ste pogledali dobro vaš sef i da tamo niste našli ugovor zaključen sa „Etihadom“ o privatizaciji JAT airways. Mogu zamisliti vas, ministre, kako preturate po tom sefu i posle toga kažete – nema ugovora, gde je ugovor. Da li ste zvali posle toga predsednika Vlade i pitali ga gde je ugovor sa „Etihadom“? Da li ste u međuvremenu saznali? Imamo ovde hronologiju neispunjenih obećanja vezanih za taj ugovor. Od 1. avgusta 2013. godine izjave Siniše Malog, tadašnjeg predsednika Privrednog veća Beograda, Aleksandra Vučića, tadašnjeg potpredsednika Vlade, opet Siniše Malog, kao gradonačelnika, Zorane Mihajlović. Izjave se uglavnom odnose za 15 dana, sedam dana, za mesec dana ćete videti ugovor sa „Etihadom“. Ovde se radi o privatizaciji. Ovde se radi o sprovođenju Zakona o privatizaciji.
Gospodine ministre, u ovom zakonu nema novih odredbi koje bi zaštitile od ovakvih privatizacija, kojima ćete zaključiti ugovor, ne sa stranom kompanijom, nego sa stranom državom, državom u kojoj je vlasništvo nad kompanijama po sistemu – država to sam ja i sa tim državama nije zabranjeno zaključivanje ugovora neposrednom pogodbom. Mi iz opozicije pričamo o tome kada kažemo da ta mogućnost nije prevaziđena. Postoji mogućnost neposredne pogodbe sa stranom državom. Ukoliko to bude po principu kako je rađeno sa „Etihadom“, sa prodajom JAT airways, zemljišta u Vojvodini i Srbiji, onda ćemo imati sefove u kojima neće biti ugovora.
Ne možemo gospodine Vujoviću da podržimo ove zakone. Ne samo iz razloga što nismo uspeli da sagledamo pravne i ekonomske posledice njihove primene, nismo mogli. Dakle, u 24 sata, 600 stranica pročitati, šest zakona iz različitih oblasti, to nije moguće. Ne samo zbog toga, nego zato što imamo loše iskustvo sa vašim zakonima i loše iskustvo sa vašim kadrovima.
Pominjali smo pre toga da nemate u Vladi ministra za finansije. Pa koji je već ovo ministar za finansije? Koliko promena u Vladi je bilo? Kako možemo da verujemo da ovi zakoni ne nose neke posledice koje će biti veoma loše za Srbiju? Kako možete da garantujete za ovakve zakone, za njihovu primenu, da oni neće biti na štetu javnih preduzeća, recimo?
Propisuje se obaveza javnih preduzeća da otpišu dug preduzeća koja su u restrukturiranju odnosno preduzeća koja bi trebala da se privatizuju. Pa zar to nije samo prebacivanje tereta sa jednog privrednog subjekta na drugi? Dakle, imamo preduzeće koja se privatizuje, imamo s druge strane javno preduzeće koje otpisuje potraživanje prema tom preduzeću koje se privatizuje i šta postoji mogućnost? Postoji mogućnost da se to nadoknadi kroz cene usluga koja ta preduzeća daju, recimo cene struje, da se poveća cena struje, da bi se nadoknadio taj gubitak, ili da se poveća izdvajanje iz budžeta za ta javna preduzeća. To je zatvoren krug. Iz tog zatvorenog kruga niko nema nikakve koristi.
Ne možemo, gospodine Vujoviću kao što vi danas niste dobili aplauz od ljudi koji su vas birali za ovaj zakon, pošto i oni verovatno ne veruju da će on doneti bilo šta novo, iz razloga što nije dovoljno precizirana uloga Agencije za privatizaciju. Nije jasno uređeno u kojim slučajevima, odnosno pod kojim uslovima će Vlada nadležnom organu AP, grada, opštine, uopšte predložiti odluku da se neko privredno društvo privatizuje?
Dakle, nema jasnih kriterijuma za to. Daju se velika diskreciona prava vašem ministarstvu, ili novospojenom ministarstvu koje će možda nastati od vašeg ministarstva i Ministarstva finansija. Česte su odredbe da će neka pitanja biti uređena podzakonskim aktima. Bilo bi normalno ukoliko idemo na transparentnost da se ta pitanja urede zakonom.
Imamo ozbiljan problem i kod konverzije potraživanja državnih poverilaca u kapital, jer to na neki način takođe predstavlja oprost duga. Jer, ako država kao poverilac oprašta dug tom subjektu ona opet postaje vlasnik tog privrednog društva na bazi te konverzije. I šta smo tu dobili? Dakle, država se nije izvukla iz tog privrednog društva, iz tog preduzeća, nego je ostala tamo, zarobila neka potraživanja za kapital koji vredi ili ne vredi.
Nacrtom zakona o stečaju nisu obuhvaćene izmene koje se odnose na preciziranje većih ovlašćenja skupštine poverioca i nije jasno kada skupština poverioca može da traži smenu stečajnog upravnika ukoliko je nezadovoljna sa njegovim radom. Nisu ni ovim zakonom dovoljno precizirana ovlašćenja Agencije za privatizaciju.
U izmenama i dopunama Zakona o stečaju, opet se daju prevelika ovlašćenja ministarstvu jer se ovde opet uvode odredbe koje kažu da će ministar određena pitanja regulisati podzakonskim aktima. I ovde smatramo da bi bilo bolje da su te odredbe ugrađene u tekst zakona.
Uvaženi ministre, dakle, dugujete nama poslanicima ali i građanima Srbije odgovor, šta će mimo fraza koje slušamo prethodnih mesec dana, tipa – Beograda na vodi, dolaska stranih investitora o kojima nema ni traga ni glasa, novim kadrovskim rešenjima u javnim preduzećima koja se najavljuju, pa se onda postavljaju VD stanja koja će trajati neko vreme. Šta ćete učiniti vi iz vaše nadležnosti da pokušate da amortizujete posledice ova dva zakona, izmene i dopune Zakona o stečaju i izmene i dopune Zakona o privatizaciji koji ne donose nikakve novosti, koji samo na nešto drugačiji način regulišu pitanja?
Nije jasno da li će Zakon o privatizaciji ubrzati privatizaciju i da li ćemo recimo naredne dve ili tri godine završiti proces privatizacije. Taj proces se odlaže već desetinama godina. Nijedna vlada taj proces nije uspela da završi.
Jedno od osnovnih obećanja ove Vlade jeste bilo da će rešiti to pitanje i to ne tako što će radnike poslati na ulicu, radnika na ulici je već dovoljno, nego tako što će stvoriti uslove da ta preduzeća počnu da rade, a ako ne mogu da rade da ti radnici dobiju mogućnost da se negde zaposle. Nit rada nit glasa od toga nema, ministre. Koje radno mesto je, ne otvoreno, nego u perspektivi u Srbiji, koji to investitor treba da pokrije i zaposli ljude koji će ostati bez posla?
Nemate odgovore, gospodine ministre. Nećemo ga dobiti ni narednih dana, a bojim se ni narednih meseci. I možda ćete i vi kao gospodin ministar finansija Krstić čiju funkciju sada obavljate, shvatiti da jednostavno nemate tim koji može da reši ta pitanja.
Mislim da vi to lično i sada već shvatate, jer vi ste čovek koji je dugo u privredi i verovatno shvatate u kakvoj ste poziciji i verovatno vam je jasno da ova zemlja sa ovakvom Vladom nema mogućnost da stvori uslove za nove investicije, da stvori uslove za nova radna mesta. Naprotiv, da stvori manje radnih mesta, da smanji plate, da smanji penzije, i da u narednom periodu dođe dodatno do urušavanja privrednog sistema.
Na ta pitanja gospodine Vujoviću, građani Srbije očekuju odgovore. Promena ovih odredbi zakona o stečaju, privatizaciji, ne znače ništa. Evo gospodine predsedavajući, pošto vam daju sugestije i verovatno traže od vas da intervenišete, ja ću završiti svoj izlaganje. Hvala.
