Poštovane kolege narodni poslanici, gospodine ministre Vujoviću, gospodine predsedavajući, imamo pred Narodnom skupštinom dva zakona koja ste po običaju od 31, 30 po hitnom postupku, bez prave javne rasprave, bez sagledavanja bilo kakve perspektive uticaja ovog zakona, pre svega na proces zapošljavanja u Srbiji, uporno vas molimo da nam pokažete, date bilo kakav merljivi prikaz uticaja zakona koji predlažete na povećanje stope zaposlenosti u Srbiji.
To smo molili i vašeg prethodnika, ili ne znam kako da ga nazovem, gospodina Krstića, to sada molim i vas, da nam date neku cifru, bilo kakvu, koliko vi procenjujete da će biti povećanje zaposlenosti u Srbiji na osnovu ovih zakona koje greškom nazivate reformski zakoni?
Pošto građani to moraju da razumeju, to nisu nikakvi reformski zakoni, ovo je…
(Vladimir Đukanović dobacuje s mesta: Demagogija.)
Vašu demagogiju samo demagogijom možemo da rušimo.
Ovo je prva Vlada Republike Srbije, prva je dakle ova vlada koja je 30. decembra prošle godine usvojila tzv. Radulovićev Predlog zakona o privatizaciji, da bi nepunih mesec dana kasnije tadašnji prvi potpredsednik Vlade odlučio da vrati mandat narodu i zatraži podršku za brže reforme kojih nema. Zbog raspisivanja izbora, Radulovićev predlog je povučen, da bi u junu 2014. godine se pojavio na sajtu Ministarstva privrede sasvim drugi nacrt zakona o privatizaciji, koji nema nikakve veze sa onim Radulovićevim.
Onda ste dali novi nacrt, treći, koji nema veze ni sa onim prethodnim, ni sa onim pre njega. Onda je vaša vlada 27. jula to ekspresno usvojila i ekspresno ga poslala u Skupštinu da mi nešto o tome pričamo, koji dobijamo materijal možda 24 časa pre toga.
Tri različita zakonska teksta za svega 10 meseci. Ministar privrede promenjen tri puta za dve godine, ministar finansija tri puta za dve godine, ministar poljoprivrede tri puta za dve godine, dajete nam zakon, tri različita teksta za sedam meseci i šta nam to govori? Po našem mišljenju, Kabinet premijera tretira pitanje privatizacije kao još jednu jeftinu i jednokratnu političku kampanju, zvanu jesen-zima, ekskluzivna kolekcija, nekada upotpunjena autobuskim vožnjama i pesmom, a nekad brzometnim zakonima, kao u ovom slučaju i o tome će naravno pričati samo onaj ko to preživi.
Reformatori će ovim reformama, po našem mišljenju, odvesti 600 preduzeća u totalni kolaps, a ono malo ljudi što prima platu, završiće na ulici i pred narodnim kuhinjama ako i njih ne privatizujete, pre svega ovoga.
Možda su zbog ovih rešenja koja Vlada predlaže, neka mešavina nekompetentnosti i loših namera da se kroz rasprodaju državne imovine okonča projekat gašenja srpske privrede, koji se uspešno sprovodi evo već pune dve godine.
Smatramo da ekonomskom politikom, koja se zasniva na otpuštanju radnika i smanjenju plata i penzija ne može ništa da se postigne i sigurno nećete uspeti da izvučete Srbiju iz krize.
Da li zaista mislite da će bilo koji ozbiljan investitor pohrliti u Srbiju, jer ste promenili par članova Zakona o radu, naravno na vrlo loš način, privatizaciji ili stečaju, a istovremeno ste podigli sve poreske stope i u narednih šest meseci nameravate da podignete cene energenata, od 30% do 50% i kažite mi koji će to biti investitori, ne morate njihova imena da kažete, možete njihove inicijale, možete njihovu nacionalnost, da bi nam zagolicali maštu, možete da kažete da su vrlo zainteresovani, samo nam dajte neku projekciju. Naravno da neće, ali zato imamo makete, imamo prazna obećanja umesto investicija i nažalost građana Srbije sve više nezaposlenih i nažalost konstantno smanjivanje plata, a evo najavljena su nova smanjivanja plata i nova smanjivanja penzija ili smanjenje, da se ispravim.
Pri tome, rešenja koja nudite će dovesti samo do masovnog otpuštanja, vi to i ne krijete i da će sprovođenje ovih zakona dovesti do gubitka, otprilike, cirka, kako vi kažete, 100.000 radnih mesta.
Strateško partnerstvo koje predlažete kroz dokapitalizaciju i osnivanje novog pravnog lica, po definiciji nije privatizacija, jer državni, odnosno društveni kapital nominalno ostaje identičan, ne privatizuje se, zato to ne može biti predmet Zakona o privatizaciji, već Zakona o privrednim društvima, mislim da je to neko i pričao ovde od kolega i da je ta procedura već detaljno uređena, kao što znate.
Po prvi put od kad postoji privatizacija u Srbiji, znači od 1989. godine, uvodi se mogućnost prenosa bez naknade kapitala ili imovine nedefinisanom strateškom investitoru, kao najdrastičniji primer sistemske korupcije, prvi put od 1989. godine. Pri tome, nije jasno na osnovu kojih kriterijuma Vlada donosi odluku šta je od strateškog značaja za državu i ko može biti strateški investitor, osim možda nekog ličnog odnosa, nekome se sviđa pa zato? To ste i vi govorili malo pre o tome. Nije mi jasno kako se kontrolišu ugovori o strateškom partnerstvu, a najbolji primer je taj već izvikani ugovor sa Etihadom, kako uopšte možemo kontrolisati ispunjenje ugovornih obaveza kad niko ne zna šta tamo piše. Imamo tu primer sa fabrikom SISU, „Pribojem“ i FAP. Bog otac zna šta tamo piše, ko se šta dogovorio. Niko ne može ništa da kaže, nažalost, ali dobro, neću da vam kvarim idiličnu sliku koju slikate građanima Srbije.
Mislim da je i moj kolega govorio o tome da ni ministar privrede nije imao uvid u taj ugovor, voleo bih da vi kažete ovde pred poslanicima da li ste imali uvid u taj ugovor i šta evo vi konkretno kao iskusan čovek sa Etihadom mislite o tom ugovoru, pošto je bilo te priče da li je bio u vašem sefu ili nije bio u sefu?
Vi kažete, čak sam primetio sa dozom pozitivne energije, kako je izbačen metod neposredne pogodbe iz ovog nacrta, iz Predloga zakona, a znate da ste to radili zato što su vam to rekli predstavnici međunarodne zajednice. Rekli ste da je nedopustivo i oni su vama rekli da je nedopustivo da imate takav koruptivni element u predlogu zakona, pa kad ste već to rekli, po meni, trebali ste reći – mi smo to izbacili, jer to ima snažan koruptivni element u sebi, a ne da kažete – mi to izbacujemo, samim tim ovaj zakon je fenomenalan. Morate nam reći što ste to izbacili? Rekli ste, to se prenosi na druge pravne osnove ugovaranja, da objasnim građanima Srbije.
Drugi pravni osnovi su međudržavni sporazum sa Emiratima koji je jedinstven u istoriji ugovornog prava u Evropi, međunarodno-privatnog prava ili javnog prava, koji omogućava potpuno status belog medveda za bilo kog privatnog investitora iz Emirata, koji može da radi šta god hoće, što je protivustavno inače. Zato nemate koruptivni element ovde, jer šta će vam, imate sporazum sa Emiratima koji sve lepo i glatko sređuje, a znate i da je protivzakonito i protivustavno i verujte mi, neće to tako tek proći. Znate i vi dobro, jako dobro svi, uključujući i gospođu iz Agencije, u šta ste se upetljali. Nemojte posle da bude – nismo mi naprednjaci.
Nemojte posle da bude – nismo mi, naprednjaci, mi smo vodili, izvinjavam se SNS-u, dakle, mi smo vodili jedan resor, nemamo mi veze s ovim, jel znate, nismo mi puštali struju, mi smo samo stavljali dalekovode. Ne. Svi delite odgovornost. U očima građana Srbije, bez uvrede, ja mislim da je to korektno, vi ste naprednjaci, nema tu – mi smo stručnjaci. Kakvi ste vi to stručnjaci ako vam premijer radi šta on hoće a vi ćutite na sednici Vlade? Meni da kaže premijer Vujović, ja bih se uvredio. Jel možete vi njemu, Vučiću da kažete? Ne verujem. Mislim da nije korektno. Ali, ja vas znam kao časnog čoveka.
Nije ovo samo jedina opasna novina u zakonu. Prvi put se spominje mogućnost privatizacije preduzeća čiji je osnivač lokalna samouprava, poštovani građani, a što je uvod u privatizaciju lokalnih komunalnih preduzeća, nenormalno dizanje cena lokalnih komunalnih usluga i dodatno urušavanje i inače potpuno uništenog standarda građana Srbije. Čak postoji ideja da privatizujete, da centralizujete poreski sistem, potpuno, i da na lokalu više nema izvornih prihoda. Zašto to ne kažete poslanicima? Doduše, to i nije inicijalno bio vaš resor i ja vas ne mogu da krivim za sve što je mladi ministar Krstić nameravao, ali kažite građanima Srbije do kraja šta hoćete da uradite.
Šta će nama lokalne samouprave? Vi ste dokazali da Srbija može i iz autobusa da se vodi. Uspešno. Nikoga ne vređam. Ali, lokalna samouprava nam nije potrebna. Šta će nam? Ukinite im sve i nema šta, samo ih skupite da daju plaketu.
Ono što je isto opasno – prvi put se dozvoljava da predmet privatizacije bude i poljoprivredno zemljište, kolege su govorile o tome, ako je društveno, mešovito ili u svojini preduzeća, što osim što je suštinski pogrešno, predstavlja i kršenje Ustava, kao što smo već rekli.
Prvi put se dozvoljava i mogućnost prodaje imovine za trećinu procenjene vrednosti. Prvi put. Za trećinu vrednosti. To ste već probali kod „Vršačkih vinograda“, pa smo mi malo digli galamu, pa je malo digao Radulović, pa ste stali. Ali, evo ga, u zakonu. Za trećinu ćete da prodajete firmu. Zašto to ne kažete? Mi smatramo da je to ekonomski neopravdano i potpuno besmisleno prodavati preduzeće ispod fer i tržišne cene. Ali, sada me ubedite da nije.
Kažete da je loša bila Đinđićeva privatizacija. On nije ništa platio. Građani Srbije nisu. A gospodin Vučić kaže – sada ćemo mi da platimo samo da dođu. Kako možete da se poredite s tim?
Umesto da se ovim zakonom skraćuje rok za privatizaciju i restruktuiranje, dodatno se produžava do 31. decembra 2015. godine. Nije jasno zašto niste sproveli vaš akcioni plan iz juna 2013. godine? Vi donesete neke planove i onda ih se ne držite uopšte.
Rekli ste da svi postupci moraju do juna 2014. godine da se završe. To je sada. Ništa nije završeno. Ko je odgovoran što se jedan zvaničan akt Vlade nije poštovao? Bar da je jedan.
Moram da kažem da ste zakonom predvideli da potencijalni kupac u preduzeću u pismu o zainteresovanosti, hoće čovek da kupi preduzeće, navede model privatizacije, indikativnu cenu, investicioni program, plan poslovanja i broj zaposlenih, na neodređeno vreme, i sve to bez obilaska. Znači, čovek vam pošalje, i ne obiđe tamo šta ima, i uvid u dokumentaciju – pa, koji ozbiljan investitor to može da uradi? Evo, recite mi jednog. Sve će to da vam pošalje. Bez da je video. Bez da je izvršio uvid u dokumentaciju. Kako to može?
Ima tu još dosta nedostataka, ali, mene, recimo, zanima sledeće - zašto Agencija kontroliše sprovođenje ugovora o privatizaciji koji sama zaključuje? Zašto tu aktivnost jednostavno ne izmestite u ministarstvo ili u neku drugu instituciju? Jer, besmisleno je da zaposleni u Agenciji sami sebe kontrolišu.
Smatram da je nova prijava potraživanja još jedno zamajavanje poverilaca, naročito radnika i bivših radnika koji su do pre samo mesec dana pozvani da to isto urade. Kao i pre dve godine, a sada se ta ista procedura, samo pod drugim nazivom, ponovo sprovodi. Bolje da pošteno kažete tim ljudima da neće dobiti ni dinar od svojih potraživanja, nego da ih zamajavate.
O stečaju ćemo više govoriti u okviru samog amandmanskog procesa, podnećemo veliki broj amandmana na oba zakona. Smatram da tu nema ništa novo ni revolucionarno. Niti se bilo šta ubrzava, niti se bilo šta završava. Ali, imate softver gde se pritisne da se izabere stečajni upravnik. Ali, ne piše koliko puta onaj tamo može da pritisne. I onaj ga pritiska dok mu tamo ne dođe stečajni upravnik iz SNS. Jel to znate? Raspitajte se. Ministre, ima li načina da se to onemogući? To bi trebalo da se izbegne, jer nema jasnog ograničenja i čovek može da klikće koliko hoće.
Drugo, vi ste rekli da neće više biti, kako kažete „muvanja, nameštanja i lakiranja“. To ste vi rekli. Ja bih voleo da to tako bude, jer sam se u prvi mah obradovao, znajući vas i znajući gde ste radili. Međutim, ja sam ipak očekivao od eksperta Svetske banke i trećeg ministra privrede za dve godine. Toliko o izvesnosti poslovanja i svega ostalog. Ali, vi ste me ovim zakonom demantovali, jer upravo Zakon o privatizaciji omogućava sprovođenje tih kompleksnih ekonomskih procedura, kao što su „muvanje, nameštanje i lakiranje“. Upravo ovaj zakon. Samo što je malo usmeren, rekao bih, u jednu stranu, u međunarodnom smislu.
Pošto znam da će sad krenuti napadi na DS vezano za privatizaciju, rekao bih samo par stvari. Samo jedna od 24 privatizacije je sprovedena za vreme vlasti DS. Ta se privatizacija zove „Sartid“. I tu nije podignuta nijedna optužnica. Molim kolegu koji će sada da ustane da navede jedno preduzeće koje smo privatizovali od 2008. do 2012. godine, nošen ličnim teretom saznanja da Vlada Aleksandra Vučića hoće da rasproda EPS, „Telekom“, Aerodrom, „Lutriju“, delove „Srbijagasa“ i „Dunav osiguranje“.
Inače, dragi građani, osiguravači su vas častili sa 45% povećanja obaveznog osiguranja za vozila, što ne može niko da objasni. Vraćam se na temu.
U svakom slučaju, mi smatramo da se na ovaj način protivustavno prolongira isplata poverilaca, iako je 14. maja stupila na snagu odluka Ustavnog suda kojom je utvrđeno da su neustavne ranije odredbe, imali smo ministra Selakovića koji je ovde nevešto pokušao da objasni to. U stvari, kupovali ste pet meseci i ništa više.
Sada se ovim zakonom ponovo odlaže pravo poverilaca na naplatu potraživanja i to za dodatnih 60 dana od dana donošenja odluke o modelu privatizacije, član 94. Pre toga ostavljate rok od 45 dana, pa onda imate rok od 30 dana i imate rok 30 dana. Dakle, 30, plus 30, plus 45, plus 60, to vam je 165 dana ili pet i po meseci zamajavanja desetine hiljada poverilaca, koji čekaju na naplatu potraživanja, a koji imaju podršku u odluci Ustavnog suda Srbije i suda u Strazburu, a pošto je koncept ove Vlade rušenje svih institucija i njihove nezavisnosti i razgradnja pravne države, onda ovo i ne čudi, samo se nameće pitanje – šta će građani zaključiti o reformama vaše Vlade kada budu pisani naredni izveštaji o napretku i šta će međunarodna zajednica da kaže?
Prema predloženom zakonu o privatizaciji, gospodine ministre, privatizacija se zasniva na sledećim načelima: stvaranje uslova za razvoj privrede, smanjenje negativnih fiskalnih efekata, obezbeđenje javnosti i transparentnosti, onemogućavanje korupcije, formiranje prodajne cene prema fer tržišnim uslovima i stvaranje uslova za socijalnu stabilnost. To su vam ovi prijatelji iz većine već nabrojali hvaleći zakon.
Ni jedan od šest ciljeva koje ste proklamovali neće biti ostvaren, s obzirom da sadašnju ekonomsku politiku ove Vlade, disharmoniju, političko beznađe koje je prisutno u samoj Vladi i težnja da se firmama iz Arapskih Emirata poklone desetine hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini. To znate da je veliki problem, evo, samo na primeru strateškog partnerstva između JAT-a i „Etihada“, kako izgledaju ciljevi koje proklamujete ovim zakonom.
Stvaranje uslova za razvoj privrede, prvi vaš cilj, a uslove definišete prema merilima kompanije koja se zove „Etihad“, tako što po više osnova subvencionišete stranu kompaniju, stavljate je u privilegovan položaj u odnosu na druge prevoznike i time kršite osnovna ustavna načela i ono što piše u Ustavu, da razvoj Srbije počiva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu.
Proklamujete princip smanjenja negativnih fiskalnih efekata, gubitak JAT-a, koji je Kabinet gospodina Malog i gospodin Vučić uspešno restrukturirao u 2014. godini, iznosi 73 miliona evra, dok je u 2012. godini JAT zabeležio gubitke od 36 miliona evra, duplo manje, dvostruko manje nego pre dolaska „Etihada“.
Da li je tačno da svaki građanin Srbije plaća 40 do 50 miliona evra godišnje subvencije „Etihada“? Da li je tačno da ništa živo na aerodromu ne plaćaju? Da li je tačno da direktora aerodroma hapsite za druge kompanije, a ne za ovu. Zato što je ova privilegovana. Jeste li vi svesni da je to protivustavno? Jeste li svesni da ne možete davati zemlju u Vojvodini arapskom investitoru mimo Ustava i zakona ove države? Jeste vi svesni u koje polje, figurativno rečeno, ulazite?
Princip javnosti i transparentnosti, govori činjenica da od 29. januara do 20. februara, pa na šest meseci taj ugovor nikada nije objavljen itd. Onemogućavanje korupcije u Odboru kompanije „AIR Srbija“ sedi gospodin Dragan Đoković. Da li znate ko je to? Gospodin Đoković je savetnik za borbu protiv korupcije u kabinetu gospodina Vučića. Ništa njima tu nije sumnjivo. Kako im to ne miriše na korupciju, a sede tamo u odboru?
(Predsedavajući: Vreme.)
Dakle, ima tu još puno stvari, vreme mi ističe za nekih deset sekundi, gospodine predsedavajući.
Moram da kažem oko ranijih privatizacija. Hajde da se svi sada pozabavimo, npr. „Beopetrolom“, koji je privatizovan dok je važan deo Agencije vodio gospodin Siniša Mali, a posle bio direktor u „Beopetrolu“. Hajde sada o tome, recimo, da razgovaramo, a možemo i o drugim stvarima na raspolaganju sam. Hvala.
