Sedmo vanredno zasedanje, 29.07.2014.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedmo vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/211-14

29.07.2014

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 20:25

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem gospodine Stojšić.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi.

Riza Halimi

SDA Sandžaka – PDD
Hvala gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je bilo konačno vreme da se ovim zakonima, ovim setom zakona pokuša da se promeni aktuelna veoma teška ekonomska situacija i posledice iz veoma loše dosadašnje privatizacije.
Ovi predlozi koji idu u smeru ostvarivanja ciljeva u daljem postupku privatizacije, pod uslovima, kako se kaže, fer tržišnim uslovima ili u pravcu ostvarivanja socijalne stabilnosti i obezbeđivanje ekonomskog razvoja preko obezbeđivanja očuvanja postojećih radnih mesta i naravno traženja novih radnih mesta, verovatno su to osnovni ciljevi koje ovom reformom treba postići.
U članu 4. Zakona o privatizaciji su predviđeni principi, odnosno načela privatizacije koja su jasna, veoma prihvatljiva. Međutim, veoma je važno kako obezbediti ostvarivanje u praksi ovih principa. Pitanje je kako sprečiti da se ne ponavlja i dalje dosadašnja negativna praksa u kojoj je ranija društvena i državna imovina se prodala u bescenje, što čak ja u ovom pravcu ovde mislim da ono što se spominje, ta privatizacija bez naknada, pa i do sada je bila prisutna. Kada apsolutno sa veoma niskim, smešnim cenama prodate veoma solidne i dobre firme. U ovom slučaju je veoma važno kako sprečiti katastrofalne situacije kada je privatizacija značila otpuštanje radnika, i još više, neispunjavanje osnovnih obaveza za isplatu doprinosa za PIO i zdravstveno osiguranje i stvaranje od radnika veoma teške socijalne slučajeve. Bukvalno su ljudi isterani iz firmi, iz ranijih društvenih preduzeća na ulice.
Kako sprečiti da se uz totalni nedostatak transparentnosti privatizuje imovina kao na primer u slučaju trgovinskog preduzeća „Bratstvo“ u Preševu, da se u konkursu za aukcijsku privatizaciju namešta nezakoniti uslov da kupac mora da ima hotel sa četiri zvezdice? Zamislite, trgovinsko preduzeća, treba da ima hotel sa četiri zvezdice. Na ovaj način sprečeni su zainteresovani kupci iz Preševa koji su i onako koristili pod zakup poslovni prostor ove firme. Zakonskim radnjama ovo preduzeće je prodato kupcu iz Vranja koji je obezbedio sporazum o navodnom zajedničkom poslovanju sa hotelom „Maestral“ u Budvi.
Trgovci iz Preševa su nastavili da koriste poslovni prostor pod daleko skupljim zakupnim cenama, naravno, kod novog gazde, a kasnije su morali da kupuju prodavnice sa tri do četiri puta većim cenama u odnosu na cenu koju je snalažljivi gazda-kupac, sa hotelom od četiri zvezdice, uplatio Agenciji za privatizaciju. Očigledna korupcija iz ovog primera aukcijske prodaje nije bila sprečena i dosadašnjim zakonom, iako sam ja više puta postavljao poslanička pitanja na ovu temu.
Šta da se kaže o firmi „7. juli“ sa 150 radnika u Preševu, koja je prodata privatniku sa svega pet-šest radnika, koji nije uspeo da uspostavi proizvodnju? Za čudo, i nakon poništavanja privatizacije, uspeo je preko partijskih veza da po veoma niskim cenama preko akcija kupi istu firmu. Konačno je uspeo da otera sve radnike i da prebaci sve mašine u sedište svoje firme u Leskovcu.
Još je drastičniji slučaj prodaje „Elektrokontakta“ iz Preševa za svega 2.500 evra, iako se kapital ove firme ceni na preko 500.000 evra.
Nadam se da će se ovim zakonima obezbediti stvaranje uslova za razvoj privrede, jer je to do sada bilo nemoguće. Stvarno je ogromno pitanje kako obezbediti poboljšanje trenutno katastrofalne situacije u kojoj je u opštini Preševo stopa nezaposlenosti sa ranijih 45% porasla na skoro 80%?
Drastičan ekonomski pad i srozavanje i onako nerazvijenih opština Preševo, Bujanovac, Medveđa, pa i drugih susednih slično nerazvijenih opština ovog područja, odvijao se i uz prisustvo vladinog koordinacionog tela, koje se nije uopšte bavilo ovom problematikom. Oni imaju neke interesantnije stvari, neke njihove slobodne ideje, ali sa ovakvim životnim problemima do sada, sa izuzetkom prošle i ove godine, nešto su sa subvencijama privatnike pomogli, ali u procesu privatizacije apsolutno nisu bili uključeni, kao da to apsolutno uopšte nije briga vladinog tela.
Veoma je važno u ovim trenucima kako sprečiti dalje ruiniranje neprivatizovanih firmi, a i firmi koje su išle pod stečaj, koje dugo vremena ne rade. Nakon stečaja, i pored određenih inicijativa, nije uspela da se uspostavi proizvodnja. Izgleda da tu ima neki kratki spoj, nedostatka veze između Agencije za imovinu gde je prešla ova imovina koja je išla pod stečaj, lokalnih samouprava i sudova koji donose odluku za stečaj. Za čudo, i pored interesovanja u tako nerazvijenom području da pokrenu proizvodnju, do sada apsolutno nijedan konkretan korak nije učinjen.
Doduše, u situaciji nakon postavljanja granica sa Makedonijom, nakon nove situacije sa Kosovom, poslovna klima je tu degradirana, daleko je lošija nego u neko ranije vreme kada su takođe ove opštine imale status nerazvijenih, ali nakon ovih, da tako kažem, istorijskih događaja, došlo je do drastičnog devastiranja ovog područja i nije se do sada uspela uspostaviti bar elementarna klima za poslovanje.
Par puta sam ovde postavljao pitanje – zašto samo sa Makedonijom Srbija nema, u budžetu se svake godine daju određena sredstva iz IPA fondova za prekograničnu saradnju sa Hrvatskom, sa Bugarskom, Rumunijom, Mađarskom, sa svima redom, a sa Makedonijom još uvek nema? Ranije su sve firme sa tog područja imale prirodnu saradnju sa svim firmama u Skoplju, Kumanovu, pa sve do Ohrida. Ako dodamo i sve prepreke koje su u međuvremenu postavljene sa Kosovom, onda je ta nova degradirana situacija u kojoj se do sada nije uspelo ništa konkretno uraditi u prevazilaženju ove katastrofalno teške situacije, da se pokuša bar malo da se poveća zaposlenost, jer stopa od 80% je neshvatljiva za druge sredine, ali je ona veoma prisutna u Preševu.
Nadam se da će se ovim novim zakonskim rešenjima i odredbama stvoriti povoljniji uslovi da se u duhu intenzivnijeg procesa ekonomskog preobražaja, da taj talas dolazi do tog područja i da će se spreči dosadašnji proces ruiniranja i povećanja jaza između ovih drastično nerazvijenih opština u odnosu na neki prosek u državi koji je, doduše, niži nego ranije, ali je ovo područje još drastičnije nerazvijeno. U tom pravcu ova nastojanja pozdravljam i mislim da su ovi predlozi zakona prihvatljivi. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović. Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Petar Petrović

Jedinstvena Srbija
Uvaženo predstavništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, svoje izlaganje ispred poslaničke grupe JS počeću od trećeg zakona ove objedinjene rasprave, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, i reći ću da ćemo mi kao poslanička grupa podržati ovaj zakon, jer ovaj zakon je u stvari tehnička primena već postojećeg Zakona o računovodstvu, koji je jednostavno primorao da mora da dođe do promene ovog postojećeg zakona, da se ne bi sa dva ili više zakona ista oblast regulisala zakonskim normama.
Kada su u pitanju ova dva zakona, Zakon o privatizaciji i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, poslanička grupa JS će oba zakona u načelu podržati, iz razloga što smatramo da su ovi zakoni samo nastavak rada Vlade na donošenju reformskih zakona koji imaju za cilj da se popravi ekonomska i privredna situacija u Republici Srbiji, da se stvori mogućnost zapošljavanja novih radnika, kao i da se očuvaju postojeća radna mesta radnika koji rade u određenim preduzećima.
Da se govori o ovom Zakonu o privatizaciji ne može a da se ne pomene Zakon o privatizaciji koji je donet davne 2001. godine, sa određenim izmenama. Čini mi se da su devet ili deset puta vršene izmene i dopune postojećeg, sada važećeg Zakona o privatizaciji. Poznato je da smo svi te 2001. godine očekivali da ćemo donošenjem Zakona o privatizaciji napraviti privredni bum u Republici Srbiji, prelaskom određenih preduzeća iz društvenog u privatni kapital. Nažalost, u mnogo slučajeva to se nije obistinilo, pa su čak i mnoge u to vreme, u vreme privatizacije, dobre firme, dobra preduzeća došla u situaciju da su ostali bez imovine, ostali radnici bez posla, našli se na biroima za zapošljavanje, negde sa otpremninom, negde bez otpremnine, ali u svakom slučaju bez posla, bez radnog mesta, bez prava na zaradu, bez mogućnosti da od svog rada i od svoje zarade izdržavaju svoje porodice.
Poznato je takođe da smo te 2001. godine privatizovali ono što je i tada najbolje bilo u Srbiji, kao što su fabrike cementa, fabrike duvana i neke druge fabrike, da ih ne pominjem.
Šta smo iza toga dobili znamo i sami. U svim tim fabrikama nažalost došlo je do smanjenja broja zaposlenih. Zarade, koliko mi iz JS znamo nisu baš bile i pratile, bar u nekom dostupnom obimu zarade koje su radnici koji su radili u tim firmama imali u inostranstvu od strane onih koji su te firme kupili. Ali, dobro da se ne držimo mnogo prošlosti, to je bilo, pokazalo se kao loše, a zato je i ova vlada rešila da nam ponudi novi zakon privatizaciji od koga očekujemo da će stvoriti mogućnost da se popravi privredni ambijent i ekonomska situacija u Republici Srbiji i da se stvore mogućnosti, kao što sam rekao na početku, za brže zapošljavanje nezaposlenih mladih i školovanih ljudi, kao i očuvanje postojećih radnih mesta.
Ono što je za nas iz JS vrlo bitno jeste da se i posle primene i usvajanja ovog zakona mora od strane Agencije za privatizaciju mnogo oštrije kontrolisati ugovori koji se budu zaključili sa novim kupcima društvenog kapitala, jer smo imali do sada slučaj da je mnogo puta dolazilo do odlaganja primene ugovora, davanja nekih novih rokova, a sve je to imalo za cilj, nažalost i za posledicu, da su radnici ostajali bez posla, da mesecima, pa i godinama u nekim firmama nisu primali svoju zaradu i da su jednostavno doveli sebe u stanje socijalne potrebe. Da se to ubuduće, posle stupanja na snagu ovog zakona ne bi dešavalo, mi iz JS očekujemo da će Agencija za privatizaciju brže, savesnije, odgovornije i stručnije pratiti primenu i realizaciju ugovora od strane kupaca koji budu kupili ovaj društveni kapital.
Ono što je dobro i što pozdravljamo u predlogu ovog zakona jeste da imamo sada četiri modela privatizacije, to je ono što je govorio ministar Vujović, ali bih posebno istakao ovaj model prodaje imovine i naročito dela imovine. To je nešto novo i mi sada imamo situaciju da u određenim i velikim preduzećima koji se nalaze u vrlo lošoj situaciji, sa velikom imovinom, ali imovinom za koju nije zainteresovan niko od kupaca, ali je zainteresovan za deo te imovine da bi mogao preko kupovine da osmisli neku proizvodnju i zaposli određen broj radnika. To je dobro, a ja ne bih pominjao te naše velike firme koje su u postupku restrukturiranja, da ne bih neku zaboravio, tako da i o tome treba voditi računa. Mi to pozdravljamo i smatramo da je to dobro, kao što je i metoda prodaje akcija, kapitala, putem tendera itd.
Ono što je takođe vrlo dobro jeste što je konačno oročeno i nadamo se da će taj rok biti ispoštovan i da neće biti produžavan da do 31. 12. 2015. godine se okonča proces privatizacije društvenih firmi, odnosno društvenog kapitala u Republici Srbiji imajući u vidu sledeću činjenicu, a to je da mi danas imamo 584, ako dobro pamtim cifre, firme koje nisu privatizovane, a od toga 161 preduzeće se nalazi u tzv. postupku restrukturiranja. Tu se jednostavno iz budžeta u malo slučajeva moraju dotirati te firme da bi mogli da isplate koliko toliko zaradu radnicima koji su ostali da rade u tim firmama.
Međutim, ono što bi vas gospodine Vujoviću zamolio da i preko Ministarstva, i da preko Agencije povedete računa, ima u mnogim firmama koje se nalaze u restrukturiranju, ima jedan određen broj radnika gde radnici primaju određene, rekao bih vrlo skromne zarade, a da menadžment prima abnormalno visoke plate. Moje informacije govore da u nekim takvim firmama ima direktora, menadžera, da ih nazovemo kako hoćete koji primaju po 500, 600 hiljada dinara platu. Mi iz JS pitamo kako ih nije sramota da nosi kući 500.000 dinara a da njegov radnik prima 25.000 dinara? Koji su to rezultati poslovanja tog menadžmenta u takvim firmama? O tome treba posebno voditi računa u narednom vremenskom periodu.
Ono što ste u zakonu rekli da treba primenom ovog zakona da se privatizuju i da se ožive firme koje imaju tzv. održivo poslovanje, odnosno firme koje imaju neku budućnost poslovanja u Republici Srbiji i da mogu svojom prodajom, odnosno kupac, da jednostavno on oživi tu firmu, da radnici mogu da rade u toj firmi, da se zaposle novi ljudi itd. Nažalost, ono što ne bude moglo moraće da ide u drugi postupak stečaj, likvidaciju itd.
Ne bih se više zadržavao na ovom zakonu o privatizaciji, jednostavno rekao sam i ponavljam da će poslanička grupa JS podržati ovaj predlog zakona u načelu, jer očekujemo i uvek ćemo podržati one zakone koji imaju za cilj da se reformiše privreda u državi Srbiji, da se stvore ekonomski uslovi i privredni ambijent, da se zapošljavaju ljudi, da se sačuvaju postojeća radna mesta, da se stvaraju uslovi da se u Srbiji može konačno, normalno živeti od svog rada, odnosno od svoje zarade.
Kada govorimo o stečaju, a istovremeno bih rekao da ovo što ću reći se odnosi na Zakon o privatizaciji, jednostavno pored ekonomskih uslova koje su imali, jednostavno su nas terali, terali su Vladu da predloži ovaj novi zakon i izmene i dopune Zakona o stečaju, jesu i pravne obaveze, a to je činjenica da je Ustavni sud u više svojih odluka osporio određene odredbe postojećeg Zakona o stečaju i postojećeg a privatizaciji. Ovo je sada i neko usaglašavanje sa tim odlukama, a takođe i iz primene postojećih zakona i Zakona o privatizaciji i Zakona o stečaju, se uverilo da treba ići za određenim izmenama i dopunama ovih zakona, odnosno ponuditi novi tekst Zakona o privatizaciji, a postojeći Zakon o stečaju izmeniti u onim odredbama, onim članovima gde se uvidelo da primena ne daje dobre rezultate, da ima mnogo nedoumica, nedorečenosti, promašaja itd.
Bitno je sledeće, da je ovim izmenama i dopunama Zakona o stečaju oročeno koliko može da traje stečaj, da ne može da traje u nedogled bez obzira što prema statističkim podacima u Srbiji veoma mali broj stečaja traje mnogo godina, čini mi se da je dva ili tri posto, ali treba i to oročiti da se u jednom određenom vremenskom periodu to okonča i da se kaže to je to i tada ide likvidacija ili se izlazi iz stečaja. Čini mi se da postoji jedna odredba, a to je tzv. pred stečajni postupak koji će takođe omogućiti da se brže rešavaju određeni problemi u određenim firmama koje sebe dovedu u situaciju da uđu u stečaj.
Ono što je posebno dobro i što posebno pozdravlja JS, odnosno poslanički klub jeste da je sada kod stečajnog dužnika od koga se namiruju obaveze da su povezana lica stavljena u tzv. četvrti stepen prava da namiruju svoje obaveze, jer smo u prošlosti imali mnogo slučajeva, neću da kažem da li je tu kršen zakon ili da li je bilo tu nekih nečasnih radnji, ali u svakom slučaju bar je na ovaj način onemogućeno da ta povezana lica dovode sebe u povoljniji položaj u odnosu na neke druge poverioce da bi mogli da namire svoja potraživanja od strane stečajnog dužnika.
Takođe, na jasniji način, kvalitetniji način su pojašnjena prava založnih poverioca gde se tu dosta tumačilo ovako ili onako, a dobro je što i kod izbora stečajnog upravnika je sada pravo poverioca da predlaže ili daju saglasnost na ime tog lica koje će voditi stečajni postupak u nekoj firmi kod koga oni imaju neka svoja prava, odnosno gde bi trebalo da ostvare neka svoja prava, jer do sada je bilo slučajeva, a imamo i u praksi takvih slučajeva da je iz ovih ili onih razloga, a vidite iz čitave moje diskusije, a ne kažem da je bilo nekih nečasnih radnji, jer za ono za šta nemam dokaze, o tome neću ni da pričam.
Ali, u svakom slučaju, dešavalo se da jedan stečajni upravnik vodi po 10, 15 ili ne znam koliko firmi i ja samo pitam kako je moguće fizički da izdrži da vodi kvalitetno, odgovorno, savesno i stručno stečajni postupak u toliko firmi?
Na osnovu svega ovoga može se zaključiti da će poslanički klub JS u Danu za glasanje podržati ovaj zakon i pozdravljamo napore Ministarstva privrede i kompletne Vlade da donošenjem novih reformskih zakona stvorimo uslove da otvorimo nova radna mesta, da sačuvamo postojeća radna mesta, da podignemo zarade zaposlenima, da se može normalnije živeti u Republici Srbiji od svog rada. Hvala lepo.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Petroviću.
Reč ima ovlašćeni predstavnik, narodni poslanik dr Vesna Besarović. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vesna Besarović

Socijaldemokratska partija Srbije
Zahvaljujem.
Predloženi Zakon o privatizaciji je značajan deo paketa reformskih zakona, na koji se Vlada obavezala i sada ga uputila Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje.
Suočeni smo sa nemogućnošću efikasnog okončanja postupka privatizacije za 584 subjekta privatizacije u postojećim zakonskim okvirima, a od toga portfolio neprivatizovanih preduzeća čini 161 preduzeće u restruktuiranju. Ukupne obaveze preduzeća iz portfelja Agencije za privatizaciju iznosile su 31. 12. 2013. godine oko 6,6 milijardi evra, a od toga su 3,2 milijarde evra obaveze prema državi. Trend rasta obaveza nastavlja se i u 2014. godini, što zahteva promenu zakonskog okvira putem uvođenja transparentnih modela za privatizaciju kapitala i imovine, koji su zasnovani na realnim tržišnim uslovima.
Predlog zakona o privatizaciji koji je pred nama sadrži nove modele i načine privatizacije, ali i korigovana rešenja iz dosadašnje dobre prakse, koja su redefinisana, da bi odgovarala promenjenim ekonomskim i socijalnim odrednicama. Cilj postavljen ovim predlogom je da se postupak okonča do kraja 2015. godine, uz ojačanu i promenjenu ulogu Agencije za privatizaciju, koja pre svega treba da obezbedi transparentnost i formiranje cena po tržišnim principima. To je naročito važno za preduzeća koja su posle poništenih privatizacija sada u situaciji, kako mi to kažemo – ni na nebu, ni na zemlji, a među kojima ima preduzeća koja bi mogla na tržištu da opstanu.
Pored ovog prvog cilja, a to je okončanje započetih a neuspelih privatizacija, Predlog zakona treba da pruži svoj doprinos u stvaranju povoljnog okruženja i za nove investicije, da bude podsticajni faktor ekonomskog razvoja i očuvanja socijalne stabilnosti.
Treba imati u vidu i da se sprovođenjem uspešnih privatizacija koje ovaj predlog zakona treba da omogući i promoviše, ostvaruju prava ostalih učesnika u postupku privatizacije, mislim na radnike, poverioce i manjinske akcionare, u nekom procentu koji je svakako veći od ništa, što je sada slučaj.
Predlog zakona je u liniji harmonizacije sa pravom EU i predstavlja značajan deo korpusa privrednih i reformskih zakona. Cilj Predloga zakona je i minimiziranje negativnih fiskalnih efekata i „raščišćavanje“ dugovanja koja preduzeća u privatizaciji imaju prema državnim poveriocima.
U diskusijama koje su prethodile donošenju Predloga zakona o privatizaciji, izrečene su opravdane zamerke da se ne može privatizovati svako preduzeće, tj. da odluka o privatizaciji može da se donese samo za onaj subjekt koji ima perspektivu održivog razvoja. Zbog toga će procena održivosti poslovanja, koju uvodi novi zakon o privatizaciji, zajedno sa informacijama iz pisama o namerama potencijalnih investitora, poslužiti kao osnov ili treba da posluži kao osnov za donošenje odluka o modelu, metodu i merama privatizacije preduzeća koje je subjekt privatizacije. To znači da će se za preduzeće koje nema perspektivu održivog razvoja, podneti predlog za stečaj, umesto da se po svaku cenu privatizuje, što je dosadašnje iskustvo pokazalo neuspelo. Popis i procena imovine, obaveze i kapitala koju vrši sam subjekt privatizacije je deo mera na putu sprovođenja koncepta održivih privatizacija.
Ekonomska logika koju zagovara Predlog zakona je da sva preduzeća na koja se ovaj zakon odnosi nađu pravi model kako bi bila u stanju da izađu iz sadašnje situacije i nastave da posluju – varijanta A, ili da uđu u stečaj – varijanta B.
Zašto po hitnoj proceduri usvajamo ovaj zakon? Zato što je direktna šteta od toga da se 584 preduzeća ne nalaze na tržištu, već pod okriljem Agencije za privatizaciju, što ta šteta iznosi oko 800 miliona dolara godišnje, uz plate za oko 100 hiljada ljudi koji ne rade po tržišnim principima, plus propušteni porezi, doprinosi. Indirektnu štetu predstavlja negativan uticaj neprivatizovanih preduzeća na finansijsku disciplinu na tržištu.
Prema tome, sa izmenama Zakona o stečaju, za preduzeća koja imaju kredibilan program održivog razvoja, biće doneta odluka o metodu, merama i modelu privatizacije, a za preduzeća koja, nažalost, nemaju tu šansu, biće doneta odluka o stečaju.
Novi zakon o privatizaciji uvodi obavezu privatizacije za subjekte privatizacije sa društvenim kapitalom i za subjekte koji posluju javnim kapitalom. Modeli privatizacije su prodaja kapitala, prodaja imovine, prenos kapitala bez naknade i strateško partnerstvo. U samom postupku privatizacije, modeli se mogu kombinovati, zavisno od potrebe. Modeli se biraju na bazi izraženog interesovanja investitora i finansijsko-poslovnog položaja preduzeća koje je predmet privatizacije.
Predviđa se i prenos kapitala bez naknade za zaposlene. To smo imali i ranije. Ali, sada se predviđa i prenos kapitala bez naknade za strateške investitore u slučaju pozitivnih rezultata koje oni ostvare u svom poslovanju. To bih ja mogla da nazovem i nekom vrstom nagrade za investitore i ona zaista predstavlja značajnu novinu, pod uslovom da se ostvari zakonski predviđen uslov, a to je pozitivno poslovanje. Naravno, odluku o tome donosi Vlada, na osnovu izveštaja o rezultatima poslovanja.
Metodi privatizacije su javno prikupljanje ponuda sa javnim nadmetanjem kod prodaje kapitala i imovine i javno prikupljanje ponuda putem objavljivanja javnog poziva za izbor strateškog partnera, gde Vlada određuje kvalifikacione uslove.
Ja lično pozdravljam što je ranije predloženi metod direktne prodaje, odnosno direktne pogodbe, koji je bio u ranijim predlozima odnosno nacrtima zakona, izostavljen. Smatram da ovaj metod direktne pogodbe u sebi sadrži prilično ozbiljne nedostatke i može potencijalno da otvori vrata za razne oblike nedozvoljenih ponašanja.
Jedan od novih modela privatizacije predviđen predlogom zakona je i prodaja imovine u postupku privatizacije, koja kada je to potrebno ima pozitivne efekte kroz održavanje zaposlenosti, stvaranje novih radnih mesta, povećanje poreskih prihoda i veće namirenje poverilaca.
Kao takva, ona ima značajne prednosti u odnosu na prodaju imovine u stečaju gde imamo razne druge situacije koje mi ne možemo da kontrolišemo, kada kažem mi, mislim na Agenciju, kao npr. da je kupac slobodan da promeni delatnost subjekta privatizacije.
Kada je reč o prodaji u okviru postupka privatizacije, Agencija može i da postavi uslove koje partner mora da poštuje i ima veći stepen, naravno kontrole, nego kada se to sve dešava u postupku stečaja.
S obzirom da je alternativa privatizaciji preduzeća stečajni postupak, novi Zakon o privatizaciji, on nudi uslove da privatizovano preduzeće postane solventno ili da to bude u razumnom roku, čime država može da dođe do budžetskih prihoda kroz poreze.
Poznato je da fiskalni efekti mera nisu pozitivni kod privatizacije jer dolazi najčešće do otpisa potraživanja državnih poverilaca i konverzije duga u kapital, ali, ako se to sagleda sa pozicije daljeg rasta poreskog duga preduzeća u privatizaciji, državnih subvencija i troškova održavanja subjekta koji ne generiše prihod, onda je to ipak povoljnije rešenje za državu i privredno okruženje.
U svemu tome se sagledava i namera privlačenja stranih investitora i strateških partnera koji bi bili spremni da učestvuju u privatizaciji preostalog kapitala i imovine u subjektu privatizacije. Atraktivnost te namere mora počivati na novom pristupu koji predlog zakona ima, ne po svaku cenu i ne za svakog, privatizacija, već samo za preduzeća sa održivim konceptom razvoja. Tako će doći do oživljavanja privredne aktivnosti, povećanja zaposlenosti, davanja mogućnosti radnicima, poveriocima i malim akcionarima, što smatram veoma značajnim, da započnu sa ostvarivanjem svojih prava.
Posebnu pažnju privlači način regulisanja strateškog partnerstva kao modela privatizacije kroz institucionalni odnos domaćih ili stranih investitora sa subjektom privatizacije ili Republikom Srbijom. Partnerstvo se sprovodi zajedničkim ulaganjem, putem osnivanja novog privrednog društva, novog privrednog subjekta sa Republikom, pri čemu je ulog Republike, i to je vrlo novo i zanimljivo rešenje, imovina koju je Republika stekla po osnovu potraživanja koja ima prema subjektu privatizacije, a koje je otpisala kao potraživanje u odnosu na subjekta privatizacije.
Drugi način je dokapitalizacija postojećeg subjekta privatizacije. U svi slučajevima Agencija ima ulogu kontrolnog organa na osnovu izveštaja ovlašćenog revizora. Realno je očekivati da će novi propisi obezbediti pravni okvir za sprovođenje postupka privatizacije po novim pravilima, a to znači efikasno i transparentno okončanje postupaka koji su započeti po fer tržišnim uslovima i usaglašavanje sa ostalim propisima, pre sveta mislim na propise Zakona o stečaju kao i da ćemo uspeti da ceo postupak oročimo, a to znači da se rok predviđen zakonom, decembar 2015. godine ostvari.
Sada nekoliko reči o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju.
Osnovi zadatak predloga ovog zakona je stvaranje uslova za „pročišćavanje“ postojećeg poslovnog okruženja i stvaranje dobrog poslovnog ambijenta kroz efikasnije sprovođenje stečajnih postupaka.
Primena postojećeg zakona je ukazala na ne odgovarajuća pravna rešenja, na ne precizna formulisanja koja su generisala proizvoljnost i nedovoljnu transparentnost u postupanju. To je omogućavalo različite zloupotrebe do korupcije kao ekstremnost ili u blažoj varijanti neažurnost, nezainteresovanost da se postupak okonča na što profesionalno bolji način od strane stečajnog upravnika, stečajnog sudije pa do poverioca koji su se pasivizirali u mnogim postupcima, što deluje paradoksalno, ali zaista imamo i takva iskustva.
Predlog zakona sadrži nekoliko značajnih novina kojima treba da se otklone uočeni nedostaci i usklade propisi sa savremenim Zakonom o stečaju, kao i da se zajedno sa Zakonom o privatizaciji ponudi jedan moderniji, prepoznatljiviji poslovni ambijent stranim investitorima.
Javnim objavljivanjem svih podataka u toku stečajnog postupka, na internet strani ovlašćene organizacije je jedna od novina koju zakon sadrži. Postupak će postati transparentan za sva zainteresovana lica.
Zatim, reguliše se i status povezanih lica koje smo već čuli, koje je pomenuto. Povezana lica su lica koja su povezana sa stečajnim dužnikom na nov način, tako da se ta lica sada namiruju četvrtom, poslednjem isplatnom redu i ne mogu da biraju, niti da budu birana, što je takođe važno, u Odbor poverilaca, kako bi se sprečilo preglasavanje stečajnih poverilaca od strane povezanih lica.
Nov je i položaj stečajnog upravnika, koji je dobio nove obaveze. On se bira uz saglasnost poverilaca, proširen mu je delokrug poslova, na primer, na pobijanje pravnih radnji kada je to neophodno, što do sada nije bio slučaj. Uvodi se stručni nadzor nad radom stečajnih upravnika od strane ovlašćene organizacije i predviđaju mere koje se po sprovedenom disciplinskom postupku sprovode.
Obavezu izveštavanja koju ima stečajni upravnik je redefinisana, kao i njegova odgovornost za nastalu štetu. Novine su u formiranju i radu Skupštine poverilaca i izbora Odbora poverilaca, kao i načina odlučivanja Odbora poverilaca.
Nov položaj razlučnih poverilaca, to su poverioci koji imaju založno pravo na stvarima i pravima, o kojima se vode javne knjige, imaju pravo na prvenstveno namirenje iz sredstava ostvarenih prodajom imovine.
Značajna novina je i nov položaj založnih poverilaca, to su lica koja imaju založno pravo na stvarima i pravima stečajnih dužnika, a nemaju istovremeno i novčano potraživanje prema stečajnom dužniku, koje je založnim pravom obezbeđeno.
Predlogom zakona je predviđeno da založni poverilac nije dužan da podnese prijavu potraživanja stečajnom postupku, ali je dužan da obavesti sud o postojanju zaloge na imovini stečajnog dužnika. Založni poverilac ne glasa za plan reorganizacije, ali se planom reorganizacije ne mogu menjati niti umanjiti njegova prava.
Predlogom Zakona o stečaju se utvrđuje dan početka primene plana reorganizacije kao dan pravosnažnosti rešenja o potvrđivanju plana reorganizacije. Ograničava se zatim nivo predujma za mala ili kako ih zakon naziva „mikro“ privredna društva, kako bi se olakšalo otvaranje stečaja za njih i sprečila proizvoljnost određivanju tog istog predujma.
Jedna od novina je i ukidanje obaveze dobijanja saglasnosti Komisije za zaštitu konkurencije prilikom podnošenja plana reorganizacije, koja je do sada postojala, osim ako je stečajni dužnik srednje ili veliko pravno lice prema zakonu kojim se uređuju kriterijumi za određivanje srednjih i velikih pravnih lica.
Ova promena takođe ima opravdanja kada su u pitanju mala preduzeća zbog uštede u troškovima zbog uštede u vremenu.
Predlog zakona sadrži i nove odredbe o međunarodnom stečaju, novo poglavlje, pa primenom pravila o sedištu glavnog poslovnog prometa, koje je najčešće registrovano sedište, strana pravna lica, koja ispunjavaju taj uslov, sprovode i moraju da sprovode stečaj u Republici Srbiji po ovom zakonu.
Nov Zakon o stečaju treba da otkloni uočene nedostatke u stečajnom postupku, treba da spreči npr. izazivanje namernih stečaja, što smo imali u praksi, da redefiniše pojedina pitanja, a sve u duhu povećanja stepena namirenja poverilaca, smanjenja troškova stečajnog postupka i ubrza postupke koji se sada vode, čiji se prosek kreće između tri i četiri godine, kod banaka je on mnogo duži, to znamo, na evropski standard koji glasi jedna do dve godine. Time bih završila izlaganje.
Na kraju da kažem da SDPS će u danu za glasanje će podržati Predlog zakona o privatizaciji i Predlog zakona o izmenama i dopunama o stečaju. Hvala lepo.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milan Krkobabić. Izvolite.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Milan Krkobabić

Partija ujedinjenih penzionera Srbije
Uvaženi gospodine predsedavajući, gospodine ministre, poštovane kolege, pred nama su zakonska rešenja koja dotiču ne tako mali broj privrednih subjekata. Tačan broj mislim da ni sada ne znamo, ni onih u restrukturiranju, niti onih koji su predmet promene vlasničke strukture ili privatizacije, ali dobro, usaglasićemo se oko broja. Ne znamo možda ni tačan broj zaposlenih, ali nije mali. Svi ti ljudi danas sa pažnjom iščekuju ovo.
Kad kažem sa pažnjom iščekuju, nisam rekao očekuju, jer su ovi gotovo deceniju i po u stanju iščekivanja. Stanje iščekivanja dovodi do demobilizacije, dezorijentisanosti i suprotno od onog što je stanje jednog normalnog očekivanja, što bi bila normalna mobilizacija, normalna privredna aktivnost.
Ova preduzeća trenutno su po strani. Ona su u nekoj privrednoj zoni sumraka i nadam se da ćemo ovim zakonskim rešenjima pokušati da ih vratimo.
Slušao sam pažljivo gospodina ministra. Pomoglo mi je i izlaganje uvažene koleginice. Stekao sam punu sliku o ovim zakonskim rešenjima. Nešto malo sam pročitao i pratio i mogu da izrazim uverenje da će ovo biti pomak u rešenju ovog, rekao bih, velikog problema.
Jedno novo zakonsko rešenje govori o prodaju imovine ovih preduzeća i kažu novo zakonsko. Podsetio bih vas samo, gospodine ministre, možda ćete se složiti samnom, da je način privatizacije u Srbiji uglavnom išao u tom pravcu da se kupovala imovina preduzeća i upravo zato što se kupovala imovina preduzeća, naš bruto društveni proizvod danas jedva doseže 60% onoga iz 1989. godine.
Zarađivačka sposobnost preduzeća bila je u drugom planu. Sposobnost tih preduzeća da rade, da zarađuju bila je nebitna. Ovo je bitno zbog gledalaca koji nas prate. Uglavnom su ljudi kupovali i ranije samo imovinu preduzeća. Bilo je interesantno ono koje ima poslovnu zgradu koja može da se sruši i tu ćemo da sazidamo 100 ili 200 hiljada kvadrata koje danas ne možemo da prodamo. Prema tome, ovo zakonsko rešenje, samo nešto ozakonjava, što je inače bila praksa.
Uvaženi profesor Jovan Ranković je to definisao. Kaže, kupovala se imovina preduzeća, dugovi su ostajali državi, a radnici su dobijali socijalni program, što znači put pod noge.
Nadam se da će ovim zakonskim rešenjima ova agonija u kojoj se nalaze ovi privredni subjekti biti završena. Mi nemamo više vremena. Nemamo vremena da čekamo 15 i još 15 godina da bi tih stotinak hiljada ljudi, ovde mislim i na preduzeća u restrukturiranju, definitivno znali gde su.
Berlinski zid je pao davno. Iluzije da će svi biti bogati su srušene, ali i one poslednje, da će zadržati radna mesta. Izgleda da će i ona biti srušena.
Prema tome, ako ova zakonska rešenja, koja smatram da su dobra, okasnela ali dobra, primenimo, e sad, dolazimo upravo do te reči – primene, i najbolja zakonska rešenja ovde su uvek bila problem, ne ona kao takva, nego upravo njihova primena.
Koliko su u stanju subjekti na koje se odnose ta zakonska rešenja, mislim na državne organe, da se to u praksi realizuje, to će pokazati vreme. Tu je obaveza na vama, gospodine ministre, na agenciji, na svim ljudima.
Ono što je dobro u ovome svemu to je ta oročenost vremenska. Jednostavno, stavili smo reper do kada i kada to moramo da završimo. Do sada to nije bio slučaj.
Što se tiče tih stečaja, jasno je kako su se odvijali, na koji način, u kojim rokovima. Sve smo mi to znali. Ova Skupština je usvajala zakonska rešenja. Ovde su sedeli ljudi i svaki put su svi bili veoma zadovoljni tim novim zakonskim rešenjima. Ona su bila najbolja moguća. Da li su bila, govore 24 sporne privatizacije. Ne bih se bavio njima da li su sporne ili nesporne, za mene je mnogo bitnije kao za nekog ko se bavi privredom da li su bile uspešne ili neuspešne. Ovde je najmanje bitno ko će biti vlasnik. Bitno je da li ćemo uspeti neke od tih privrednih subjekata da stavimo na noge, da li ćemo ih uključiti u sistem, da li će ona početi da privređuju, da li će ti ljudi moći da ostvare svoje zarade, a budžet Srbije da bude adekvatno punjen. To je poenta.
Sve ovo što mi radimo je jedno sredstvo. Osnovni cilj je ovo – pokretanje privredne aktivnosti. Pred nama je taj ključni i bitni cilj.
Mislim da niko u ovoj sali neće biti protiv ovakvih rešenja. Naravno, očekujemo i amandmane na pojedine stvari koji će u znatnoj meri doprineti. Mislim da treba da ih prihvatimo tamo gde god postoji argumentovano obrazloženje da nešto može da se popravi, jer nam je zajednički cilj da ovaj posao privedemo kraju.
Ovo nije politički poen ni jedne političke partije, niti treba da bude. To je ostatak nečeg, stoji nam tu i mi to moramo da rešimo što je pre moguće.
Ne bih dužio. Poslanička grupa PUPS u danu za glasanje daće podršku ovim zakonskim rešenjima. Pomno će pratiti kako se ona u praksi sprovode.
Na kraju ponovo taj apel. Apelujem na vas, na vaše saradnike, na određene institucije da nije dovoljno da to izglasamo. Najmanje je to bitno. Bitno je, naravno, ali kako ćemo to u praksi realizovati, tu moramo da uložimo celokupnu energiju. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Krkobabiću.
Reč ima narodni poslanik dr. Janko Veselinović. Izvolite.
...
Socijaldemokratska stranka

Janko Veselinović

Samostalni poslanici
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ministre Vujoviću, koliko se sećam, vi ste prvi put u Skupštini da branite jedan zakon. Da li je tako? To nije baš pohvalno za ovu Vladu, pošto je ova Vlada govorila o tome da će ići sa agresivnim zapošljavanjem i mogli smo očekivati zakone iz vaše oblasti i oblasti finansija koji će pospešiti to zapošljavanje.
Vi ste danas ovde da branite Zakon o stečaju. Da li znate kako se zakon o stečaju zove u praksi, kako se studentima objašnjava? To je zakon o pravnoj smrti privrednih društava. Da li je Zakon o stečaju zakon kojim vi dajete nadu privredi, nezaposlenima, ljudima koji su ostali bez posla ili ovim zakonom, kao i Zakonom o privatizaciji, stvarate novu armiju nezaposlenih?
Različite su procene. Da li je tako? Od 20 do 50 hiljada koje će Zakon o privatizaciji ostaviti bez posla. Nije čudo što vam jutros vladajuća koalicija nije dala aplauz, čak i na našu opomenu nije se čuo nijedan jedini aplauz na vaše izlaganje. Vlada jedna prilično mirna atmosfera, da ne kažem turobna, po pitanju podrške ovim zakonima. Ne vidi se da ovi zakoni donose dobro Srbiji. Oni jesu navrat na nos napravljeni, dva ili tri dana pre isteka 100 dana ove Vlade. Stavljeni u proceduru kao 99% zakona koji su stigli u ovu Skupštinu po hitnom postupku i ko je od narodnih poslanika uspeo da pročita svih ovih pet stotina stranica.
Prethodni govornik ovlašćeni predstavnik PUPS-a kaže da je slušao vaša izlaganje, da je nešto pomalo pročitao, pa kako može da podrži zakon koji nije pročitao.