Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege narodni poslanici i poslanice, set predloga medijskih zakona, koji su danas u skupštinskoj raspravi, iako naizgled nema direktan uticaj na privredu i razvoj naše države, zapravo uređuje na jedan svojevrstan način kulturološku sferu života, kroz održavanje kulturnog identiteta i razvijanje svesti u pravcu demokratizacije našeg društva u oblasti javnog informisanja.
Stalni razvoj tehnike i stepen tehnoloških dostignuća imaju direktan uticaj na ovu oblast društvenog života, koja je veoma dinamična i u stalnom je razvoju. Stoga se sistem javnog informisanja mora uskladiti sa vremenom u kojem živimo.
Naime, Ustavom Republike Srbije zagarantovana je sloboda mišljenja, izražavanja i razvoja ličnosti, kao i sloboda medija, ali baš zbog toga je neophodno definisati pravila kojima će se istovremeno obezbediti i sloboda i zaštita, kako u iznošenju, tako i u primanju i razmeni informacija i ideja putem medija, radi unapređivanja vrednosti, kao što su pravovremenost, nepristrasnost, istinitost i potpunost informisanja.
Iz mog ličnog iskustva i dobre komunikacije sa ministrom Tasovcem, koji je pri izradi ovog seta medijskih zakona bio otvoren za svaki oblik saradnje, pouzdano znam da je šira javnost bila upoznata sa svim činjenicama kroz javna slušanja i debate koje su mnogo puta vođene na ovu temu. Mnogi nedostaci i nedorečenosti izmenjeni su i prilagođeni su najvišim međunarodnim standardima i standardima zemalja članica Evropske unije.
Podržavam diskusiju koleginice Mirjane Dragaš u nameri da se sa ovim setom predloga medijskih zakona uskladi ili pronađe način prilagođavanja medijskoj strategiji do 2016. godine, koju je Vlada Republike Srbije usvojila septembra 2011. godine.
Pitanje za ministra je da li će se i na koji način primenjivati mnoge odredbe ove strategije koje nisu usaglašene sa odredbama Predloga zakona o javnim medijskim servisima, Predloga zakona o javnom informisanju i medijima i Predlogu zakona o elektronskim medijima, a o kojima danas diskutujemo?
Ukazala bih na zabrinutost građana Republike Srbije južno od Beograda povodom stepena informisanosti ovog područja, jer omogućavanjem formiranja samo nacionalnih i pokrajinskih javnih medijskih servisa oni ne bi bili u ravnopravnom položaju kada je u pitanju ostvarivanje javnog interesa u oblasti informisanja na regionalnom i lokalnom nivou, a što je protivno medijskoj strategiji do 2016. godine.
Zbog toga bih predložila Odboru za kulturu i informisanje, kao i resornom ministru izmenu člana 2. Predloga zakona o javnim medijskim servisima, člana 8. i člana 13. istog Predloga zakona u kojima treba predvideti postojanje regionalnih javnih medijskih servisa, jer regioni definisani medijskom strategijom do 2016. godine podrazumevaju medijske regione, a ne teritorijalno utvrđene regione. Zbog toga je važno pitati da li je moguće formirati regionalne javne servise, čije bi se finansiranje pokrivalo putem pretplate slične sadašnjoj pretplati za RTS, dok bi se pravila koja važe za nacionalni i pokrajinski javni servis primenila i na regionalno emitovanje?
Vlada Republike Srbije je do sada postigla velike rezultate u svim oblastima detaljnom istrajnošću, odlučnošću u rešavanju problema i situacije u kojoj se naša država nalazi, pokazujući jednu ozbiljnost u pristupu izvršavanja zadataka i visok stepen odgovornosti kada je u pitanju realizacija postavljenih ciljeva. Naša Vlada se na ovaj način, velikom brzinom, kreće u susret rešavanju onih problema koji unazađuju razvoj svih segmenata života naših građana.
Jedan od osnovnih načina funkcionisanja medija, koji je predviđen ovim setom medijskih zakona jeste učešće na javnim konkursima, koji se raspisuju za tačno definisane projekte.
Obzirom na ozbiljnost ocenjivanja projekata podnetih na konkursu, vrlo je bitno da zajedno dođemo do nekih sugestija koje će se sigurno pokazati kao vrlo korisne u sprovođenju ovih konkursa, odnosno u legitimnosti rada stručne konkursne komisije, kao što su recimo, definisanje obrazovnih, stručnih i drugih kriterijuma koje treba da ispunjavaju članovi stručne konkursne komisije iz redova nezavisnih stručnjaka za medije. Koliko će koštati njihov rad? Da li nezavisni stručnjak može da bude član jedne ili više stručnih komisija? Kome će članovi komisije polagati račune i koje bi bile sankcije usled njihovog eventualnog nesavesnog rada? Ko će nadzirati i kontrolisati rad komisija i mnoge druge?
Ono što je jedna od najvećih prednosti, recimo, ovog seta medijskih zakona jeste podsticanje transparentnosti u radu svih medija, kao i stvaranje zdrave konkurencije u pogledu kvaliteta rada u oblasti informisanja od javnog interesa u smislu unapređenja objektivnosti, verodostojnosti i istinitosti izveštavanja. Povlačenje države iz medija na ovaj način približava svest našeg naroda, standarda i propisa sa direktivama zemalja članica EU.
Ukazala bih na još jednu veoma važnu odredbu Predloga zakona o javnom informisanju i medijima. Naime, ovim predlogom zakona predviđeno je povlačenje države iz medija i privatizacija istih do 1. jula 2015. godine. Nažalost, do sada su se primeri privatizacije u medijskoj sferi pokazali neuspešnim. Ja sam uverena, da iako nakon 56 neuspelih privatizacija, i jedine uspele privatizacije kada je u pitanju radio „Srbobran“, uverena sam da Vlada Republike Srbije sa legitimitetom koji je dobila na poslednjim izborima, zasluženom podrškom i poverenjem građana usled visokog stepena odgovornosti i kompletne realizacije postavljenih ciljeva će nesumnjivo radi ravnomernog razvoja svih delova Srbije posebno obratiti pažnju na modele privatizacije, koji će uslediti kako u ovoj tako i u drugim oblastima.
Svi smo svesni toga da je demografsko pražnjenje nerazvijenih sredina jedan od najvećih problema u Republici Srbiji. Zbog toga ne smemo da dozvolimo da informativni, obrazovni, kulturni i zabavni sadržaj medijskih usluga, koji zapravo predstavljaju nivo informisanosti jednog društva, a njihova primena stepen razvijenosti tog društva, načine centralnu i južnu Srbiju, otuđenim i nerazvijenim delovima Republike Srbije bez prava na ostvarivanje javnog interesa u toj oblasti.
U nadi da će nadležno ministarstvo uvažiti neke od ovih predloga unapređenja i efikasnije primene ovog seta predloga medijskih zakona, poslanička grupa SPS u danu za glasanje će naravno podržati ovaj set medijskih zakona, kao i sve reformske zakone koji će ubrzati napredak našeg društva. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milan Stevanović.
Izvinjavam se gospodine ministre. Izvolite.

Što se tiče konkursnih komisija koje ste spominjali, oni će dakle imati od tri do pet članova i većini će činiti članovi koji su predloženi od strane medijskih i novinarskih udruženja.
Međutim, ono što mislim da je jako bitno, da se ne bi stvorio tu pogrešan utisak, dakle, Zakon o javnom informisanju i Zakon o javnim medijskim servisima, upravo tretiraju pravo na informisanje svih građana na teritoriji Republike Srbije. U ostalom kada govorimo o konkursnim komisijama, evo ovde, znači vrlo jasno stoji polazeći od narodnog interesa organ nadležan za poslove javnog informisanja Republike Srbije, AP ili lokalne samouprave donosi odluku o konkursima koji se raspisuju u toku kalendarske godine.
Još jednom bih ponovio ono što je više puta rečeno. Postojanje regionalnog servisa nije političko već ekonomsko pitanje u ovom trenutku. Takođe u trenutku kada je jasan stav države da se povlači iz vlasničke strukture medija, neko zlonameran bi to mogao da tumači kao pokušaj izbegavanja privatizacije.
Apsolutno sam ubeđen da će kroz ovo stabilno finansiranje naša dva javna servisa i siguran sam da oni vrlo pažljivo slušaju, jer mislim da je ovo za njih dragoceno da čuju kakve su primedbe ljudi iz različitih sredina, da će oni tokom ovih godinu i po dana uspeti do tog stabilnog budžetskog finansiranja da i te sadržaje na adekvatan način prate, tako da u trenutku kada počne da se primenjuje taksa koja obavezna od 1. januara 2016. godine, to ne bude samo obaveza, nego da ljudi imaju svest da time doprinose i svom sopstvenom informisanju i da na taj način izgrađuju jednu od najbitnijih institucija demokratskog sistema, a to je javno informisanje.

Reč ima narodni poslanik Milan Stevanović.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, predstavnici ministarstva, drage kolege narodni poslanici, veliki uticaj je elektronskih medija na javnost u Srbiji.
Još 2000. godine dok smo gledali RTS mislili smo da u Srbiji teče med i mleko, a to nije bilo tako. Taj javni servis nije ispunjavao ono što je bio njegov zadatak zbog toga ovo je ovo bitno i zbog toga su bitni ovi zakoni.
Želim odmah da kažem nešto što se tiče opozicije i hitnosti ovog postupka. Ako neko ima jasnu viziju šta želi da uradi, onda jedan ili dva zakona to ne mogu da sprovedu. Sve ove zakone moramo da dovedemo da bi što pre bili efikasni, jer jedan zakon sam ne donosi set reformskih zakona.
Glavna manjkavost našeg poslednjeg medijskog zakona je bila netransparentnost. Svuda na svetu se tačno zna ko je vlasnik kog medija i nema problema ako neko čuva interese vlasnika. Ali, ovde to nije bio slučaj. Neko je pod parolom neutralnosti u stvari bio vlasnik nečega i dominantno na medije. To ovaj zakon rešava.
Sa druge strane kod javnog servisa je po meni najbitnije uređivačka nezavisnost. Dugo godina sam vodio političke kampanje. U medijima imate tri vrste vremena. Imate zarađeno vreme, plaćeno vreme, gde je zarađeno vreme za šta se mi u kampanji borimo. Napravimo veliki događaj, veliki miting i onda vidimo da na javnom servisu smo šesti ili sedmi sa tri sekunde ili deset sekundi vremena koje dobijamo. Plaćeno vreme je jednostavno, platite i gledate sebe i to je svuda na svetu tako.
Postoji još jedno poziciono vreme, ali mi smo izmislili još jedno, političko. Tu je neko dobijao vreme samo zato što je imao uticaja u politici. To je veoma teško kontrolisati. Mi sledećih godinu i po dana na neki način možemo da izvršimo manipulaciju sa budžetskim finansiranjem javnog servisa. Mislim da tu treba da obratimo pažnju.
Mislim da je 2012. godine uređivačka nedoslednost bila na maksimumu. Kružio je jedan vic da tadašnji predsednik nije dozvoljavao ni deci da otvore čokoladu, on se pojavljivao na otvorenim. Što je najvažnije, to je bila vest dana na nekom mediju. Mislim da tome treba najviše da se borimo.
Još jedno vlasničko pitanje ili elektronsko pitanje koje smo imali na odboru. Postavljam pitanje ministru da li on garantuje sprovođenje ovog zakona? Glavna stvar je implementacija zakona. Svaki zakon je mrtvo slovo na papiru. Ne može ministar to da garantuje. To svi mi moramo da garantujemo i da svi shvatimo da smo mi kao SNS i kao naša poslanička grupa najodgovorniji za sprovođenje ovog zakona, jer mi smo dominantno odgovorni tome.
Retko kada se dešava da neko ko ima ovakvu količinu vlasti da donosi ovakav zakon koji je potpuno transparentan. Upravo zbog lošeg iskustva koje smo imali u prošlosti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vesna Marjanović, a neka se pripremi narodna poslanica Aleksandra Đurović.

Poštovani predsedavajući, ministre, kolege narodni poslanici, kao član Odbora za evrointegracije na početku želim da napomenem da se Srbija kao kandidat za članstvo u EU potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju obavezala na donošenje novih zakona kojima će se regulisati oblast javnog informisanja u skladu sa najvišim evropskim standardima.

Predloge zakona koji su danas na dnevnom redu usvojićemo pre svega zbog uređenja svoje države, jer je sloboda mišljenja i izražavanja fundamentalno ljudsko pravo. Nakon završetka eksplonatornih i bilateralnih skrininga za poglavlja 2, 10 i 23 za nastavak daljeg proces pridruživanja neophodno je da uskladimo medijske propise sa evropskom regulativom. Set medijskih zakona o kojima danas raspravljamo ima za cilj regulisanje oblasti javnog informisanja u skladu sa članom 11. Povelje EU o osnovnim pravima, članom 10. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, ali i sa standardima Evropskog suda za ljudska prava.

Želim da pomenem i to da su ovi predlozi zakona dobili pozitivnu ocenu Evropske komisije, što znači da je radna grupa koja je radila na njihovoj izradi dobro obavila svoj posao.

Kada je u pitanju Predlog zakona o javnom informisanju i medijima najznačajnije novine su povlačenje države iz vlasništva u medijima, osim u slučaju dva javna servisa koji su regulisani posebnim predlogom zakona, zatim transparentnost vlasništva u medijima uvođenjem registra medija u kome će se jasno videti vlasnička struktura, definisanje transparentnog sistema finansiranja iz budžeta sa različitih nivoa vlasti kroz preduzetni sistem projektnog finansiranja medija i na taj način uspostavljanje kontrole trošenja sredstava. Po završetku procesa privatizacije u medijima moći će da se kod države aplicira za finansijsku podršku onim sadržajima koji predstavljaju javni interes u oblasti informisanja. Zatim, regulisanje statusa položaja i predstavnika stranih medija takođe je predviđeno ovim zakonom, a posebno bih naglasila deo ovog zakona koji garantuje posebna prava pojedinim kategorijama lica, a koji se odnosi na pravo na informisanje lica sa invaliditetom, naravno primenom odgovarajuće tehnologije.

Što se tiče Predloga zakona o elektronskim medijima, jasno je da nova tehnološka dostignuća zahtevaju stalno unapređenje pravne regulative, jer sve članice EU u obavezi su da do kraja 2015. godine pređu sa analogno na digitalno emitovanje programa, a sve to zahteva izmenu i dopunu pravnih akata kojima se reguliše ova oblast.

Predlogom zakona o javnim medijskim servisima predviđeno je postojanje dva javna servisa, RTS i RTV, ali i definisanje njihovog načina finasiranja. Biće ukinuta TV pretplata i država će do kraja januara 2016. godine finansirati oba javna servisa, a nakon toga taksa će postati jedini način za finansiranje. Ovakvim načinom finansiranja bi se obezbedila suštinska nezavisnost ovih medija, što se u praksi evropskih zemalja pokazalo kao uspešan metod.

Na kraju, odlika svakog demokratskog društva je da garantuje slobodu javnog informisanja, da omogući svojim građanima, bez diskriminacije, najšire zadovoljavanje potreba za blagovremenim informacijama iz svih oblasti života. Pravo javnosti da bude informisana se ostvaruje putem medija, a to je moguće ostvariti slobodnim razvojem nezavisnih profesionalnih medija.

Srpska napredna stranka će podržati ove predloge zakona. Pozivam kolege iz drugih stranaka da to učine. Hvala.

Zahvaljujem.
Molim Službu Narodne skupštine da preuzme kartice narodnih poslanika koje se nalaze u elektronskom sistemu, a poslanici se ne nalaze trenutno u sali.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Đurović, a neka se pripremi narodni poslanik Vladica Dimitrov.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici danas je pred nama dugo očekivani set medijskih zakona, Predlog zakona o javnom informisanju i medijima, Predlog zakona o elektronskim medijima i Predlog zakona o javnim medijskim servisima.
Želim da izrazim i moje lično zadovoljstvo što možemo da razgovaramo danas o ovim zakonima i da ih usvojimo u toku ove nedelje. Ovi zakoni predstavljaju okvir za kvalitetnije informisanje građana Srbije u skladu sa standardima i vrednostima koje postoje u zemljama članicama EU.
Jasno je da je Vlada Republike Srbije predlažući ovaj set medijskih zakona prvenstveno želela da zaštiti interese građana Srbije, pre svega u odnosu na pitanje izlaska države iz vlasništva u medijima, odnosno privatizacije medija, takođe prelaska sa budžetskog na projektno finansiranje medija i ono što je jako važno, to je pitanje transparentnosti vlasništva u medijima.
Izuzetno je važno to što se uvodi medijski registar u kome će biti javno dostupni podaci o svakom ko ima više od 5% vlasništva u nekom mediju, kao informacija o državnoj pomoći koju neki mediji primaju. Država neće moći da favorizuje određene medije kako bi oni povoljno izveštavali, a svaki građanin će moći da se informiše o tome koliko je neki medij dobio novca od države, lokalne samouprave, javnih preduzeća.
Povlačenje države iz medija je bilo čak predviđeno i ranije, ali to nikada nije sprovedeno. Proces privatizacije u medijima mora da bude završen do jula 2015. godine, a nakon toga mediji će moći da apliciraju kod države za finansijsku podršku onim sadržajima koji predstavljaju javni interes u oblasti informisanja.
Ono što je važno istaći je da su predloženi zakoni u potpunosti usaglašeni sa Evropskom komisijom. Ovde smo mogli da slušamo zamerke vezane za hitnost postupka i nikako ne mogu da se složim sa tim, posebno imajući u vidu da su medijski zakoni već dugi niz godina analizirani, da su nastavak medijske strategije, koja je usvojena još 2011. godine. Takođe, svaki od ovih zakona imao je i nekoliko javnih slušanja, tako da mi poslanici kada smo dobili ove predloge zakona ni u kom slučaju nismo bili iznenađeni onim što smo mogli da pročitamo u njima.
Pitanje transparentnosti vlasništva u medijima je problem koji je kod nas postojao jako dugo i koji je najčešće bio zloupotrebljavan. Nije iznenađujuće što je to pitanje bilo često pokretano od međunarodnih institucija, Evropske komisije, OEBS-a, Saveta Evrope. U prošlosti je bilo moguće čak i da neki lideri političkih stranaka budu vlasnici medija, a da o tome građani ništa ne znaju. Sada to više ne može da se desi, jer će svaki medij morati da objavi ko je vlasnik medija, ko je učestvovao sa bilo kakvim novčanim prilozima u određenim medijima, tako da ćemo na taj način biti kvalitetnije informisani i biće nam jasnije zašto se određeni sadržaji plasiraju kroz određene medije.
Takođe je važno da i naši građani obrate pažnju na te podatke, kako bi imali kritičko mišljenje na onaj sadržaj koji se plasira u datim medijima. U Zakonu o javnom informisanju je navedeno načelo koje se tiče omogućavanja dostupnosti javnosti podataka o medijima radi formiranja sopstvenog mišljenja o verodostojnosti i pouzdanosti informacija, stavova i mišljenja objavljenih u medijima, kao i sagledavanja mogućeg uticaja na javno mnjenje i zaštite medijskog pluralizma. Zakonskim odredbama je takođe predviđeno da su nosioci javnih, odnosno političkih funkcija dužni da trpe iznošenje kritičkih mišljenja koja se odnose na rezultate njihovog rada i politike koju vode. Kritika nikada nije ni bila problem, zdrava kritika često može da bude dobar podstrek za bolje rezultate rada.
Ono što je jako važno i na šta smo uvek apelovali, to je istinitost informacija. Mediji često mogu i da unište život nekome plasirajući neke informacije koje se nekada predstavljaju kao informacije iz dobro obaveštenih izvora. Često tendenciozno predstavljanje u medijima, a da se pre toga i ne proveri verodostojnost takvih informacija. Mediji sami stvaraju svoj kredibilitet kroz sadržaj koji plasiraju, tako da kada i sami građani vide da neki medij više puta objavi informaciju koja se posle ispostavi kao netačna informacija, samim tim će imati mnogo više kritike prema svim sadržajima koje takav medij plasira.
Zakonom je garantovana sloboda javnog informisanja i zabrana cenzure, diskriminacija novinara, vršenje pritiska, pretnje ili ucenjivanja novinara, urednika i izvora informacija. U Srbiji ni danas nema cenzura i vlada potpuna sloboda javnog informisanja, a najbolji pokazatelj toga je vrlo jednostavan, dovoljno je otići na kiosk i kupiti sve dnevne i nedeljne novine, tako da ćemo moći da vidimo dosta kritika upućenih na rad članova Vlade, prvenstveno na rad premijera gospodina Vučića, a to u zemljama gde postoji cenzura je apsolutno nemoguće.
Takođe, možemo da vidimo da jedne dnevne novine svakodnevno objavljuju apsolutno, ne samo kritičke poglede, nego potpuno neistinite informacije vezane za rad predsednika Republike, gospodina Tomislava Nikolića. Ako se setimo perioda pre 2012. godine, apsolutno nije bilo moguće da se pročita i jedan negativan tekst o tadašnjem predsedniku Srbije. Izvesna Džesi iz predsedništva je kontrolisala ceo postupak kako ne bi došlo do toga da neka informacija bude plasirana, a za koju nisu želeli da se zna. Džesi ili Jasmina Stojanov, pošto vidim da su pojedini poslanici opozicije tobože neupućeni ko je Džesi. Ako ste neupućeni, Džesi je Jasmina Stojanov i mi smo kao SNS, tada opoziciona stranka, vrlo često govorili o tome, jer smo jako dobro znali koliko se sve moguće aktivnosti SNS ne mogu pustiti ni u jednom mediju, a posebno u medijima koji su bili finansirani od strane građana Srbije.
Iskreno se nadam da će ovaj set medijskih zakona, koji novinarima daje dosta slobode, uticati na to da dosta zaboravljeno istraživačko novinarstvo ponovo bude aktivnije, jer, iako u nekom početnom periodu izgleda možda da nije dovoljno isplativo, mislim da je na duže staze najisplativije. Vrlo je važno što se ovi zakoni usvajaju u trenutku kada su skrininzi vezani za poglavlja koja se tiču medija završeni i što smo dobili, takođe, već sada brojne pohvale od strane visokih zvaničnika EU na zakone koje usvajamo. Takođe, u Skupštini Saveta Evrope je u toku izrada monitoring izveštaja o Srbiji i samo se čekalo na set medijskih zakona kako bi taj segment ušao u izveštaj.
Ovaj set medijskih zakona uređuje sferu medija u skladu sa evropskim standardima, tako da ću sa velikim zadovoljstvom glasati za sva tri predloga zakona.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladica Dimitrov, a neka se pripremi narodni poslanik Vladimir Đukanović.